18.06.2024.
Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2024
28. jun 2024. godine
NEDELjKO VANOVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 493/21 od 20. novembra 2023. godine okr. Nedeljko Vanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Okivljeni Nedeljko Vanović je oglašen krivim što je dana 3/4 mart 2021. godine, u Beogradu, lišio života na svirep način oštećenog Miroslava Milutinovića, na taj način što je u stanu u koji je oštećeni došao oko 16 časova kako bi sa okrivljenim razgovarao o novcu na čijoj predaji je u prethodnom periodu okrivljeni insistirao sa obrazloženjem da mu je novac obećan, nakon međusobne verbalne komunikacije koja se odvijala u spavaćoj sobi stana koji je iznajmio zajedno sa D.S. i T.M. koji su bili prisutni u stanu, počeo da udara otvorenom šakom u predelu lica oštećenog koji ga je molio da prestane i jaukao, a potom mu zatvorenom šakom, nogom u obući, kolenom i drvenom letvom levalnog oblika naneo povrede u predelu glave, trupa, nogu i ruku, dok je oštećeni pokušavao da se odbrani zaklanjajući rukama glavu, te je oštećenom naneo povrede od kojih je preminuo, pri čemu je kod oštećenog, tokom višečasovnog fizičkog nasilja, bio prisutan doživljaj straha maksimalnog intenziteta odnosno prepast zbog doživljaja telesne i životne ugroženosti, kao i agonalne duševne patnje potencirane fizičkim bolovima, da bi ga oko jedan sat kada su se u stanu nalazila samo njih dvojica, jer su D.S. i T.M. napustili stan oko 20,30 časova, izneo iz stana vukući ga niz stepenice do lifta kojim su se spustili do izlaza iz zgrade, gde ga je obujmio ispod ruku i vukao ga betonskom stazom a potom preko dvorišta i nakon sto metara ga spustio u šipražje, prekrio ga sunđerom i ostacima drvenog ležaja i udaljio se.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 6. juna 2024. godine doneo je presudu Kž1 211/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
21. jun 2024. godine
SAŠA KRSTIĆ I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 173/16 od 28. septembra 2022. godine, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121 stav 3 KZ okr. Saša Krstić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok su okr. Ilija Miljković i Dušan Kotorčević osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 11 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak.
Okrivljeni su oglašeni krivim što su 19. oktobra 2015. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, teško telesno povredili oštećenog Vuka Jorgačevića, tako što su vozilom kojim je upravljao okr. Kotorčević preprečili put oštećenom koji se kretao skuterom, nakon čega su iz vozila izašli okr. Krstić i Miljković i prišli oštećenom koga je okr. Krstić držao rukama oko struka, dok ga je okr. Miljković metalnom šipkom i pesnicom udarao po glavi i telu, pokušaajući da ga uguraju u vozilo, pa kako se oštećeni opirao, okr. Miljković je nastavio da ga metalnom šipkom i pesnicom udara po glavi, telu i nogama, nakon čega su ga zajedno ugurali na zadnje sedište vozila i seli pored njega, gde je okr. Miljković nastavio da ga udara pesnicama, te su ga odvezli do splava u vlasništvu okr. Krstića gde su nastavili da ga tuku po glavi i celom telu metalnom šipkom, pesnicama i da ga šutiraju nogama, nakon čega su ga odvezli vozilom i u Humskoj ulici izbacili iz vozila u donjem vešu i čarapama, gde je pronađen oko 14,15 časova, nakon čega je prevežen u Urgentni centar, kojom prilikom je zadobio brojne povrede od čega je oštećeni preminuo iste noći 20. oktobra 2015. godine.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 15. maja 2024. godine doneo je presudu Kž1 289/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
18. jun 2024. godine
KATARINA PETROVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Valjevu K 12/23 od 22. februara 2024. godine okr. Katarina Petrović je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo iz člana 98 stav 1 Zakona o tajnosti podataka.
Optužnicom Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu okr. Katarini Petrović je stavljeno na teret da je 14. juna 2023. godine, u službenim prostorijama PU u Valjevu, neovlašćeno nepozvanom licu učinila dostupnim dokumenta koja su joj poverena i koja predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „poverljivo“, na taj način što je navedenog dana kao policijski službenik, za vreme dok je bila radno angažovana, najpre preko svoje pristupne šifre pristupila informacionom sistemu MUP RS, aplikaciji „Dnevnik događaja“, koji sadrži podatke označene oznakom tajnosti „poverljivo“, zatim izvršila pregled događaja evidentiranog pod brojem ...., odštampala ga, fogografisala svojim mobilnim telefonom i tako sačinjene fotografije iz infromacionog sistema MUP RS putem društvene mreže Twitter prosledila na nalog korisnika Marinike Tepić i tako učinila dostupnim neovlašćenom licu Mariniki Tepić.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 7. maja 2024. godine rešenje kojim je, usvajanjem žalbe Tužilaštva, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Po nalaženju Apelacionog suda osnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka tako što je izreka protivrečna razlozima datim u istoj. Ovo s toga što prvostepeni sud u izreci oslobađa okrivljenu od optužbe da je izvršila krivično delo na osnovu odredbe koja ukazuje da će se okrivljeni osloboditi od optužbe ako nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen, dok u obrazloženju presude prvostepeni sud navodi da je u konkretnom slučaju utvrdio da nema krivičnog dela, jer u radnjama okrivljene nisu ostvareni svi elementi krivičnog dela, tačnije nije bilo protivpravnog postupanja okrivljene, pa zaključuje da nema elemenata krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, a polazeći od toga da su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, na koji način je utvrđena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, to je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Тел: 00 381 11 363 50 41