31. oktobar 2024. godine
DUŠAN BORISAVLjEVIĆ I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 233/23 od 6. februara 2024. godine, okr. Dušan Borisavljević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je okr. Dunja Tanasković zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Prema okr. Dušanu Borisavljeviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to noža sa drškom na rasklapanje, tzv. „leptir“.
Okrivljeni su oglašeni krivim što su dana 16. oktobra 2019. godine u Beogradu, i to okr. Borisavljević lišio života oštećenog NN, na taj način što se sa okr. Tanasković dovezao do groblja vozilom da bi se, po prethodnom dogovoru sreo sa oštećenim, pa je, nakon što je razgovor između Borisavljevića i oštećenog prerastao u svađu, u koju svađu se uključila i okr. Tanasković koja je, nogom udarila u vrata sa vozačeve strane automobila oštećenog, okr. Borisavljević nožem na rasklapanje, tzv. „leptir“ u kratkom vremenskom periodu, naneo više povreda oštećenom u predelu grudnog koša i glave, koje su sve povrede, u vreme nanošenja predstavljale jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je oštećeni seo u svoje vozilo i krenuo, ali je ubrzo izgubio kontrolu nad svojim vozilom i zaustavio se na saobraćajnom razdelnom ostrvu, gde su ga okrivljeni zatekli na mestu vozača, nakon čega su naišli i policijski službenici PS Obrenovac, koji su okrivljene zatekli pored vozila oštećenog i kojima su okrivljenima rekli da je oštećeni imao epi-napad, pa su oni pozvali hitnu pomoć koja je konstatovala smrt oštećenog NN, dok je okr. Dunja Tanasković u neutvrđenom trenutku pružila pomoć okr. Borisavljeviću da ne bude otkriven, kao učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kzna zatvora preko pet godina, prikrivanjem sredstva kojim je delo učinjeno, na taj način što je nož koji je okrivljeni Borisavljević upotrebio prilikom izvršenja dela uzela i bacila u travu pored njegovog vozila.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 30. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 606/24 kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okr. Dunju Tanasković zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju do 10 meseci, i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje uz primenu elektronskog nadzora. U preostalom, nepreinačenom, delu, prvostepena presuda je potvrđena.
Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud nakon detaljne analize svih dokaza navedenih u obrazloženju prvostepene presude, koje je cenio kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u obrazloženju presude za svoju odluku naveo jasne, dovoljne i argumentovane razloge, te je podvodeći utvrđeno činjenično stanje pod odgovarajući materijalnopravnu normu, pravilno zaključio da je okr. Borisavljen izvršio krivično delo ubistvo a okr. Tansković krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu je imao na umu da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenima cenio sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena, kao i da je istima u odnosu na okr. Dušana Borisavljevića dao adekvatan značaj. Naime, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Borisavljevića cenio stepen krivice okrivljenog, odnosno činjenicu da je bio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitnog, činjenicu da je tokom postupka delimično priznao činjenične navode optužnice, kao i držanje posle izvršenja krivičnog dela, te okolnost da se nije udaljio od oštećenog nakon što ga je, zajedno sa okr. Tanasković, zatekao bez svesti, kao i iskazano iskreno kajanje zbog učinjenog krivičnog dela i nastupanja posledica, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život i činjenicu da je ranije osuđivan, između ostalog, i za krivična dela sa elementima nasilja, pa ga je pravilno prvostepeni sud, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Istovremeno prvostepeni sud je u odnosu na okr. Tanasković od olakšavajućih okolnosti cenio da je reč o relativno mladoj osobi, pobude iz kojih je izvršila krivično delo, da je u vreme izvršenja krivičnog dela bila u emotivnoj vezi sa okr.Borisavljevićem, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njenu raniju osuđivanost. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je, dajući adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, usvajanjem žalbe javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu kazne, tako što je okr. Tanasković osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljna stanuje uz primenu elektronskog nadzora, nalazeći da će se kaznom zatvora u navedenom trajanju i načinom njenog izvršenja u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe kriričnih sankcija, imajući na umu težinu izvršenog krivičnog dela, stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti, stepen krivice okrivljene i ličnost okrivljene.
31.oktobar 2024. godine
MILOŠ STOJKOVIĆ I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1357/23 od 31. maja 2024. godine, zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132 stav 1 KZ, okr. Miloš Stojković osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a okr. Aleksa Aleksić na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok su Okr. Marko Zdravković i MP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132 stav 3 KZ.
Okr. Miloš Stojković i Aleksa Aleksić su oglašeni krivim što su dana 3. decembra 2022. godine u Beogradu, po prethodnom dogovoru, zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja, protivpravno ograničili slobodu kretanja oštećenom Aleksandru Laziću na taj način što su se iz pravca Višnjičke banje uputili ka adresi stanovanja oštećenog, tako što je okr. Stojković upravljao vozilom u kome se nalazio okr. Aleksić, krećući se iz pravca Višnjice u neposrednoj blizini ulice gde stanuje oštećeni, a gde su do oko 14,08 časova čekali dolazak oštećenog, koji svakodnevno u periodu od 14,00 do 15,00 časova izlazi u dozvoljenu šetnju, s obzirom da se nalazio na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, da bi, nakon što je oštećeni na neutvrđen način dospeo u unutrašnjost vozila, prema oštećenom bila primenjena fizička sila usled čega nije mogao slobodno da izađe iz vozila, a potom oštećenog odvezli na nepoznatu lokaciju, a dana 5. decembra 2022. godine podneta je prijava o njegovom nestanku.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okr. Miloša Stojkovića i okr. Alekse Aleksića.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 17.oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 969/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, a prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Marka Zdravkovića i okr. MP potvrdio, i usvajanjem žalbi ukinuo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Miloša Stojkovića i okr. Aleksu Aleksića i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Imajući u vidu da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koji su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza se ne može izvesti zaključak o utvrđenosti relevantnih činjenice koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da su okr. Marko Zdravković i okr. MP izvršili krivično delo protivpravno lišenje slobode, te je pravilno prvostepeni sud odlučio kada je iste oslobodio od optužbe.
Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, izreka pobijane presude je nerazumljiva u osuđujućem delu, s obzirom da se okr. Stojkoviću i Aleksiću stavlja na teret da su protivpravno ograničili slobodu kretanja oštećenom, a da oštećeni u toku postupku nikada nije ispitan u svojstvu svedoka, pa je zaključak prvostepenog suda s tim u vezi nejasan. Ovo posebno ako se ima u vidu da iz dokaza u spisima proizlazi da je okrivljeni bio u režimu mere zabrane napuštanja stanja uz primenu elektronskog nadzora, da se protiv njega vodio krivični postupak, da je iz spisa proizlazi da je prema njemu određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, koje okolnosti, po oceni ovog suda mogu ukazivati i na nameru da pobegne i tako postane nedostupan sudu i državnim organima gonjenja za potrebe daljeg vođenja postupka i eventualnog izdržavanja kazne. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da izreka prvostepene presude u sebi sadrži neodređenu činjenicu i to da je oštećeni Lazić na neutvrđeni način dospeo u unutrašnjost vozila, u kom vozilu su se prema stanovištu tužilaštva nalazili okr. Stojković, okr. Aleksić i NN lice, pri čemu se iz izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi da je oštećeni uopšte bio u vozilu, kako se to vidi iz činjeničnog opisa izreke, a ni izvedenim dokazima se ne može utvrditi suprotno.
31. oktobar 2024. godine
MIHAILO MAKSIMOVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 471/19 od 3. februara 2024. godine, zbog izvršenja po dva krivična dela posredovanje u prostituciji iz člana 184 stav 1 KZ i krivičnog dela posredovanje u prostituciji u saizvršilaštvu, okr. Mihailo Maksimović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara, a okr. Dušan Milenković na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara. Od okr. Maksimovića oduzima se imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 465,00 eura, a od okr. Milenkovića novac u iznosu od 28.430,00 dinara i 400,00 eura. Oštećene su upućene na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva.
Okrivljrni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 17. novembra 2015. godine, pa do 12. januara 2019. godine na različitim lokacijama na teritoriji grada Beograda podsticali oštećene AA i BB na prostituciju, te putem društvenih mreža preko interneta reklamirali prostituciju na taj način što je od 17. novembra 2015. godine oštećeni počeo da izlazi sa oštećenom AA i stupio u intimne odnose sa njom, a u novembru 2017. godine upoznao oštećenu BB koja je nakon razgovora sa njim pristala da se bavi prostitucijom, da bi zatim okr. Maksimović organizovao profesionalno fotografisanje oštećenih radi prezentacije klijentima i propagiranja prostitucije, ugovarao sa klijentima vreme, mesto i iznos novca za pružanje seksualnih usluga, organizovao prevoz oštećenih do klijenata i nazad do stana, uzimao tako zarađen novac u iznosu koji je on odredio, te je uveo radno vreme od 17,00 časova do 04,00 ujutru, kao i pravila ponašanja da mu oštećene moraju biti stalno dostupne na službeni telefon, čije kartice je često menjao, da ne smeju biti u kontaktu sa klijentima, niti samostalno ugovarati seksualne usluge niti se reklamirati mimo njega, a okr. Milenković obaveštavao oštećene u koje vreme da budu spremne za klijenta, dovozio i odvozio ih od klijenta, uzimao od njih tako zarađen novac u iznosu koji je okr. Maksimović određivao, da bi od septembra 2018. godine, kada je okr. Maksimović otputovao na Kipar, preuzeo sav posao od njega, u smislu reklamiranja oštećenih preko društvenih mreža na internetu, ugovarao seksualne usluge i organizovao prevoz, na način kako je to činio i okr. Maksimović, organizovao sastanke sa oštećenima i druge devojke koje su za njih radile, da bi dana 19. januara 2019. godine oštećene bile uhapšene u hotelu , dok su pružale seksualne usluge turskim državljanima, za šta su osuđene i novčano kaženjene za prekršaj.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Mihailo Maksimović i branilac okrivljenih.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 2. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 748/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
Po nalaženju Apelacionog suda optužba da je okr, Mihailo Maksimović izvršio dva krivičan dela trgovina ljudima nije potvrđena izvedenim dokazima, te je prvostepeni sud pravilno, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca, u odsustvu dokaza kada je u pitanju ovaj deo optužbe, ne dirajući u objektivni identitet optužbe, dokazane krivičnopravne radnje okr. Maksimovića pravno kvalifikovao kao dva krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, s tim da je iz činjeničnog opisa izostavio radnje za koje nije bilo osnova u izvedenim dokazima, kao i jedno krivično delo posredovanje u prostituciji u saizvršilaštvu, za koje ga je oglasio krivim. Ujedno, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjen Krivični zakon kada je okr. Dušan Milenković oglašen krivim za dva krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije. Ispitujući pobijanu presudu u pogledu odluke o kazni, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije, pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja i iste je, suprotno navodima u izjavljenim žalbama, pravilno ocenio. Pravilno je prvostepeni sud cenio olakšavajuće okolnosti koje je utvrdio na strani okrivljenih i to da su priznali izvršenje krivičnog dela za koja su oglašeni krivim, čime su doprineli bržem i efikasnijem okončanju postupka, njihovo iskreno držanje pred sudom, iskazano kajanje, starosnu dob, te otežavajući okolnost na strani okr. Maksimovića i to njegovu raniju osuđivanost, između ostalog i za isto krivično delo za koje je oglašen krivim, kao i odsustvo otežavajućih okolnosti na strani okr. Milenkovića, i pravilno ih osudio na jedinstvene kazne zatvora i to okr. Maksimovića u trajanju od 3 godine i 2 meseca, a okr. Milenkovića u trajanju od 1 godine i 4 meseca, nalazeći da su ovako odmerene kazne zatvora dovoljne i nužne da se njima ostvari svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija.
31.oktobar 2024. godine
U.P.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 844/23 od 3. juna 2024. godine okr. UP je zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 3 KZ i krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godine i 8 meseci i izrečenu su mu mere bezbednosti.
Okrivljeni UP je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 19. marta pa do 25. marta 2023. godine u Beogradu u stanu 1, bezobzirnim ponašanjem ugrožavao telesni integritet i spokojstvo člana svoje porodice-ćerke-maloletne oštećene AA, na taj način što je u navedenom periodu ostavio maloletnu oštećenu AA bez nadzora i adekvatne roditeljske brige i nege, usled čega je dovedena u stanje ekstremne kahektičnosti (slabog zdravstvenog stanja, rđavog izgleda), dehidriranosti sa pratećim poremećajem-smanjenjem eletrolita u organizmu, te što je u vremenskom periodu od 19. marta pa do 24. marta 2023. godine u Beogradu, u stanu 2, zlostavljao svoju emotivnu partnerku BB i postupao prema njoj na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 3. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 874/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. UP zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 3 KZ i krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137 stav 1 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 8 meseci, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Po oceni Apelacionog suda, kada se imaju u vidu svi izvedeni dokazi koje je prvostepeni sud detaljno analizirao u pobijanoj presudi i naveo jasne i argumentovane razloge zbog kojih izvedene dokaze prihvata, a koje, ne žalba branioca okrivljenog kojom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povredu Krivičnog zakona su neosnovane.
Međutim, analizirajući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o kazni u kom delu je pobijaju i javni tužilac i branilac, Apelacioni sud u Beogradu je mišljenja da je žalba javnog tužioca delimično osnovana. Naime, prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini kazne pravilno od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu neosuđivanost, delimično priznanje i kajanje vezano za preduzete radnje krivičnog dela nasilje u porodici, a od otežavajućih okolnosti cenio pre svega jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra u odnosu na maloletnu oštećenu AA, ali i u odnosu na oštećenu BB, te je cenio stepen krivice okrivljenog, pobude iz koje je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra i povredu zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, odnos prema žrtvi krivičnog dela, težinu učinjenog krivičnog dela i ličnost okrivljenog, ali po nalaženju drugostepenog suda navedenim okolnostima prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj. Po oceni Apelacionog suda u skladu sa ovim utvrđenim okolnostima, te dajući im adekvatan značaj, okrivljenom je za krivično delo nasilje u porodici, utvrdio kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju i to kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, a prihvatio kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora za krivično delo zlostavljanje i mučenje u trajanju od 10 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 8 meseci nalazeći da će se sa navedenom kaznom uticati na okrivljenog, ali i na druge, da ubuduće ne vrše ovakva ili slična krivična dela, te da će se postići svrha kažnjavanja i svrha izricanja krivičnih sankcija.
31.oktobar 2024. godine
KATARINA PETROVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Valjevu K 14/24 od 23. jula 2024. godine okr. Katarina Petrović je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo iz člana 98 stav 1 Zakona o tajnosti podataka.
Optužnim predlogom Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu okr. Katarini Petrović je stavljeno na teret da je 14. juna 2023. godine, u službenim prostorijama PU u Valjevu, neovlašćeno nepozvanom licu učinila dostupnim dokumenta koja su joj poverena i koja predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „poverljivo“, na taj način što je navedenog dana kao policijski službenik, za vreme dok je bila radno angažovana, najpre preko svoje pristupne šifre pristupila informacionom sistemu MUP RS, aplikaciji „Dnevnik događaja“, koji sadrži podatke označene oznakom tajnosti „poverljivo“, zatim izvršila pregled događaja evidentiranog pod brojem ...., odštampala ga, fogografisala svojim mobilnim telefonom i tako sačinjene fotografije iz infromacionog sistema MUP RS putem društvene mreže Twitter prosledila na nalog korisnika Marinike Tepić i tako učinila dostupnim neovlašćenom licu Mariniki Tepić.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 30. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 990/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.
Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da u postupanju okrivljene Katarine Petrović, koje je predmet optužnog predloga, nema elemenata krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret, budući da se podaci koje je okrivljena dostavila, a koji se odnose na saobraćajnu nezgodu ne mogu smatrati tajnim podatkom u smislu Zakona o tajnosti podataka. Pritom, kako to prvostepeni sud pravilno zaključuje, dostavljeni podatak nije od strane nadležnost organa ni određen, ni označen kao tajni podatak sa određenim stepenom tajnosti, a što je neophodno da bi uopšte postojalo krivično delo koje je predmet optužbe. Dodatno, tokom postupka izvedenim dokazima na nesumnjiv način je utvrđeno da su podaci o predmetnoj saobraćajnoj nezgodi javnost već bila obaveštena tojest da su podaci o navedenoj saobraćajnoj nezgodi učinjeni dostupnim javnosti pre 14. juna 2023. godine (što je vreme koje je u optužnom aktu opredeljeno kao vreme izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljena tereti).
Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno zaključuje da se u konkretnom slučaju podaci o saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 6. marta 2023. godine oko 17,00 časova u Beogradu, koji su uneti u aplikaciju „Dnevnik događaja“ i u aplikaciju „Saobraćajne negozode-SN liste“, a koji su zatim prosleđeni Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Udruženju osiguravača Srbije, svakako ne mogu smatrati podacima od interesa za Republiku Srbiju, koji, radi zaštite njenog interesa odnosno sprečavanja štete po interese Republike Srbije, moraju imati stepen tajnosti odnosno ne mogu imati svojstvo tajnog podatka i podatka od interesa za Republiku Srbiju, iz kog razloga oznaku tajnosti ( ni „poverljivo“ ni „interno“) nisu ni imali. Postupanje okrivljene protivno Obaveznoj instrukciji o pravilima i postupcima u korišćenju informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova, može biti predmet vođenja disciplinskog postupka zbog povrede radne obaveze, ali ne i osnov krivičnopravne odgovornosti okrivljene, kako je to pravilno prvostepeni sud zaključio. Dakle, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca, sud nije „oduzeo svaki dokazni kredibilitet“ predmetnoj Obaveznoj instrukciji, već je pravilno zaključio da je ona bez uticaja na odlučivanje u konkretnoj krivičnopravnoj stvari.
Kako je izjavljenom žalbom pravilnost i zakonitost prvostepene presude neosnovano dovedena u pitanje, to je Apelacioni sud, doneo odluku kao u izreci.
25.oktobar 2024. godine
S.Đ. I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 111/23 od 15. maja 2024. godine, okrivljena S.Đ. je zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 3 KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećena je upućena da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.
Takođe, prvostepenom presudom je prema okrivljenoj S.Đ. i P.P. odbijena optužba kojom im se stavlja na teret da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193 stav 1 KZ.
Okrivljena S.Đ. je oglašena krivom što je neutvrđenog dana u avgustu 2022. godine, drskim bezobzirnim ponašanjem i primenom nasilja, ugrozila spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, maloletne ćerke, na taj način što je u jutarnjim časovima neutvrđenog dana u avgustu, u dnevnoj sobi, u prisustvu L.Đ. koja je sve snimala svojim mobilnim telefonom, fizički napala maloletnu kćerku staru 3 godine, koju je jednom rukom držala za ruke i dok je dete plakalo više puta udarila u predelu lica i glave, govoreći joj: „Za lepotana iz Sombora, Zoran u zatvor zbog tebe, znaš, mali Zoran u zatvor zbog tebe, zbog tebe..“ sve vreme udarajući maloletnu oštećenu, a zatim je sa obe ruke svom snagom bacila na pod gorovreći joj: „Još nisam završila sa tobom, sad celu godinu ima da te bijem, za Zorana, da te pitam zašto ga diraš ustani, ustani i dođi ovamo nisam još završila sa tobom“, a kada je maloletna oštećena počela da se udaljava obratila joj se sa rečima „Dođi ovamo, nemoj da te jurim, ako ti dođem gotova si, dođi ovamo, zašto diraš Zorana, Zorana, zašto diraš“.
PODNOSIOCI ŽALBE
Branilac okrivljene.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22.oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 956/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u osuđujućem delu.
Po oceni Apelacionog suda na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da se u radnjama okrivljene S.Đ. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilja u porodici, s obzirom da je okrivljena drskim i bezobzirnim ponašanjem, te primenom nasilja ugrožavala spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, maloletne oštećene, a za koje delo je i oglašena krivom. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbranu okrivljene cenio kao nejasnu, nelogičnu, neuverljivu, te datu sa ciljem izbegavanja krivične odgovornosti.
Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, i to, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene, njene lične prilike, činjenicu da je u pitanju mlada osoba, dok je kao otežavajuće okolnosti cenio činjenicu da se okrivljena ni jednog momenta nije pokajala pred sudom, pa je pravilno postupio kada ju je osudio na kaznu zatvora u trajanju do 2 godine. Prema oceni Apelacionog suda, ovako izrečena krivična sankcija je adekvatna stepenu krivice okrivljene, težini izvršenog krivičnog dela i okolnostima pod kojima je krivično delo izvršeno i istom će se ostvariti svrha kažnjavanja, te su stoga suprotni žalbeni navodi branioca okrivljene, da je kazna prestroga, ocenjeni kao neosnovani.
25. oktobar 2024. godine
BOJAN TATOMIROV
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 163/23 od 14. decembra 2023. godine, okrivljeni Bojan Tatomirov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog prepravljenog startno-gasnog signalnog pištolja. Oštećeni su upućeni da imovinsko-pravne zahteve ostvare u parničnom postupku.
Okrivljeni Bojan Tatomirov je oglašen krivim što je 7. decembra 2022. godine u naselju Ugrinovci, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života oštećenog Dražena Delevića, iz vatrenog oružja koje je neovlašćeno nosio u stanju uračunljivosti, na taj način što je, nakon kraće rasprave sa oštećenim, koji je putničkim vozilom došao ispred kuće u kojoj je okrivljeni živeo kao podstanar, okrivljeni u ruci neovlašćeno nosio prepravljen startno-gasni signalni pištolj proizvođača „Zoraki“, uklonjenog fabričkog broja, kada je u pravcu glave i tela oštećenog, koji je stajao na kolovozu pored putničkog vozila u prisustvu izvesnog „Dake“, iz neposredne blizine ispalio 5 projektila od kojih je oštećeni zadobio višestruke telesne povrede koje povrede predstavljaju zbirno povredu teške telesne prirode koje su u momentu nastanka bile opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo, nakon čega se okrivljeni putničkim vozilom udaljio sa lica mesta.
PODNOSIOCI ŽALBE
Okrivljeni i njegovi branioci.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. oktobra. godine rešenje Kž1 562/24 kojim je, usvajanjem žalbi, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje i okrivljenom Tatomirovu produžio pritvor.
Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer su u obrazloženju presude izostali jasni i dovoljni razlozi u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja, a koja se odnose na uračunljivost okrivljenog. S tim u vezi prvostepeni sud je propustio da navede pravno valjane razloge u pogledu ocene nalaza i mišljenja veštaka psihijatra i psihologa, i odbrane okrivljenog, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.
Imajući u vidu protivrčne razloge prvostepenog suda, na šta se osnovano ukazuje u izjavljenim žalbama, prvostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe, Apelacioni sud je ocenio da i dalje stoje razlozi za pritvor u odnosu na okrivljenog Bojana Tatomirova, te je istom produžio pritvor, nalazeći da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju zadržavanje okrivljenog u pritvoru, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
18. oktobar 2024. godine
DUŠAN DOBRESKOV
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Pančevu K 34/23 od 22. maja 2024. godine okr. Dušan Dobreskov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.
Okrivljeni Dušan Dobreskov je oglašen krivim što je 22. aprila 2023. godine, u Pančevu, u stanju u kome je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, u stanju alkoholne pijanosti teškog stepena sa 2,23 promila alkohola u krvi, lišio života oštećenu Jelenu Stefanov, tako što je tokom razgovora sa N.V. o planovima za prodaju njihovih kuća u nizu investitorima, što uključuje i kuću oštećene, shvatio da mogućnost prodaje svih kuća propada, jer oštećena previše traži za svoju kuću, za vreme dok je N.V. otišla da još jednom o tome razgovara sa oštećenom i pozvala je da izađe na svoju kapiju, okrivljeni je iz svoje kuće uzeo nož i došao do kuće oštećene, gde je na ulici ispred kuće zatekao oštećenu koja je već završila razgovor sa N.V. gde se okrivljeni, najpre, kraće zadržao u razgovoru sa oštećenom, a potom ušao u njeno dvorište, pa u kuću, a oštećena ušla za njim, nakon čega je napao oštećenu u dnevnoj sobi, stezao je rukom za vrat, nanevši joj tešku telesnu povredu i kuhinjskim nožem koji je doneo sa sobom zadao oštećenoj pet ubodnih rana u predelu grudi i stomaka, nanevši joj smrtonosnu ranu, te lake telesne povrede, od kojih povreda je preminula na licu mesta, uprkos hitnoj medicinskoj pomoći koja joj je pružena.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 2. oktobra 2024. godine doneo presudu Kž1 890/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
18. oktobar 2024. godine
MILOŠ ĆERANIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 96/19 od 1. decembra 2023. godine okr. Miloš Ćeranić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 5. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 485/24 kojom je, usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, preinačio prvostepenu presudu i okr. Miloša Ćeranića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
Okrivljeni Miloš Ćeranić je oglašen krivim što je 26. novembra 2018. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog Draga Božovića i neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što se sastao sa oštećenim i to tako što ga je prethodno sa mobilnog telefona kontaktirao kako bi sa njim razjasnio i regulisao probleme oko nedozvoljenih poslova koji su ih povezivali, ponevši tom prilikom sa sobom vatreno oružje za koju nije imao dozvolu nadležnog državnog organa i koje je zajedno sa municijom nabavio od NN lica za iznos od 300,00 evra i tom prilikom došao sa svojim drugovima B.B, U.C. i S.T, te nakon što je oštećeni putničkim vozilom kojim je upravljao G.U, a u vozilu se nalazio i M.Š. zajedno sa njim izašao iz vozila, međusobno se pozdravili sa okrivljenim, došlo je do kraće verbalne rasprave između okrivljenog i oštećenog, da bi u jednom momentu oštećeni počeo da se udaljavao od okrivljenog, kada je okrivljeni iz pištolja koji je izvadio iz džepa u trenutku dok je oštećeni stajao levom i lako zadnjom strane glave okrenut ka ustima cevi pištolja, okrivljeni iz istog ispalio 6 projektila u pravcu oštećenog, pa je usled dejstva jednog projektila oštećeni prvo zadobio ustrelinu glave i mozga, zbog kojih povreda je oštećeni trenutno izgubio svest i počeo da pada put unapred, pa je u toku padanja usled dejstva drugog projektila zadobio prostrelinu u gornjoj polovini zadnje strane korena desne ušne školjke, pa je usled pada i udara u pod zadobio povrede glave, nakon čega je okrivljeni pobegao sa mesta događaja, dok je oštećeni usled ustreline glave i mozga koje vreme nanošenja samo za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu preminuo 30. novembra 2018. godine u KBC Zemun.
Po nalaženju Apelacionog suda, činjenično stanje u postupku je pravilno i potpuno utvrđeno i potkrepljeno svim izvedenim dokazima, ali je Apelacioni sud našao da je prvostepeni sud podvodeći utvrđeno činjenično stanje pod pravnu kvalifikaciju krivičnog dela pogrešno zaključio da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo. U konkretnom slučaju da bi bilo reči o ovom krivičnom delu bilo je neophodno da se dokaže podmuklost, a što nije dokazano nakon sprovedenog dokaznog postupka, jer okrivljeni radnje krivičnog dela nije izvršio na posebno prikriven način, niti je po mišljenju Apelacionog suda ispoljio lukavost i prepredenost koja prevazilazi normalnu obazrivost kod izvršenja ovog krivičnog dela. Prema stavu Apelacionog suda, odluka da se izvrši krivično delo teško ubistvo se ne donosi u kratkom periodu, već se naprotiv dugovremeno i promišljeno planira na ubistva kako bi se preduzelo u vreme i na mestu koje garantuje njegovu punu efikasnost. Iznenadno postupanje okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela, da je izvadio pištolj i pucao u okrivljenog objektivno se može prihvatiti kao element podmuklosti, ali u tom slučaju nedostaje element subjektivne prirode koji karakteriše zla namera okrivljenog, pokvarenost i perfidnost. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, da nije utvrđeno da je okrivljeni smišljeno, planski iskoristio vreme oštećenog, niti da je namerno kod oštećenog pre kritičnog događaja učvrstio odnos poverenja, niti je zloupotrebio poverenje oštećenog (tim pre što nisu bili prijatelji i da su u kritičnom periodu imali neraščišćene odnose) ne može se govoriti o krivičnom delu teško ubistvo. S obzirom na sve utvrđene činjenice u toku prvostepenog postupka, Apelacioni sud je mišljenja je da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obležja krivičnog dela ubistvo. Takođe, u toku postupka nesporno je na osnovu izvedenih dokaza, a i priznanja okrivljenog utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno sa sobom nosio vatreno oružje čime je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Analizirajući okolnosti koje su od uticaja na visinu kazne, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se radi o mlađoj osobi koja nije ranije osuđivana, porodične prilike, da je izrazio kajanje, kao i da je priznao izvršenje krivičnog dela, dok otežavajućih okolnosti nije našao. Prilikom donošenja odluke o visini kazne, Apelacioni sud je, svakako, cenio i činjenicu da je okrivljeni lišio života mladog čoveka koji je bio nenaoružan, te je u sklopu svih navedenih okolnosti okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, nalazeći da će se istom u potpunosti postići svrha kažnjavanja.
11. oktobar 2024. godine
VUK TICA
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1238/21 od 14. maja 2024. godine okr. Vuk Tica je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 KZ osuđen na kaznu u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara.
Okrivljeni Vuk Tica je oglašen krivim što je 8. jula 2020. godine, u Beogradu, opšteopasnom radnjom – požarom izazvao opasnost za imovinu većeg obima na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, na taj način što je za vreme protesta ispred doma Narodne skupštine prišao službenim vozilima MUP RS koja su bila parkirana na stazi između Glavne pošte i crkve Svetog Marka, te je kamenom polomio staklo nakon čega je kontaktom otvorenog plamena upaljača sa lako zapaljivom materijom. pospešivačem gorenja izazvao požar na navedenim vozilima koji se proširio i na drugo vozilo koje se nalazilo u neposrednoj blizini, te je potom otišao do drugog policijskog vozila, te je kamenom polomio staklo na istom i kontaktom otvorenog plamena upaljača sa lako zapaljivom materijom – pospešivačem gorenja izazvao požar na navedenom vozilu, a zatim je došao do „policijske marice“ kamenom polomio staklo na vozilu i ušao u vozilo, nakon čega je na isti način izazvao požar i na tom vozilu, te se udaljio od predmetnih vozila.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 19. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 817/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Vuka Ticu zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio korektno držanje pred sudom, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegovu upornost koju je iskazao prilikom izvršenja krivičnog dela, ali i raniju osuđivanost, ne za istovrsno krivično delo. Međutim, prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj činjenici da je kritičnom prilikom došlo do oštećenja pet motornih vozila, da je okrivljeni preduzeo radnje krivičnog dela opasnom radnjom – požarom i izazvao opasnost za imovinu većeg obima na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, koje okolnosti ne mogu ostati zanemarene i, po oceni ovog Suda, nisu takve da bi se okrivljeni osudio na kaznu zatvora koja je bliža propisanom minimumumu za ovo krivično delo. Imajući u vidu da je reč o osuđivanom licu, Apelacioni sud je mišljenja da bi se kaznom zatvora u trajanju od 2 godine moglo uticati na okrivljenog, ali i na druge da ubuduće ne vrše ovakva, a ni slična krivična dela, iz kog razloga je žalbu Javnog tužioca delimično usvojio.