Arhiva

Presudom Višeg suda u Pančevu K 22/23 od 19. marta 2024. godine okr. Miloš Stojadinović je zbog izvršenja krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118  KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno odredio da će se ista izvršiti bez elektronskog nadzora, tako što okr. ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje.

 

Okrivljeni Miloš Stojadinov je oglašen krivim što je dana 27. juna 2022. godine u Vršcu, lišio života iz nehata svog oca – oštećenog Gorana Stojadinova, tako što je u dnevnoj sobi porodične kuće, u kom su njih dvojica živela zajedno, nakon povratka iz noćne smene, skinuo svoj opasač iz kog je izvadio svoj službeni pištolj u nameri da ga odloži u fioku u svojoj sobi, stisnuo dugme da ispadne okvir i povukao navlaku, ali je oružje nehotično uperio u oštećenog, povukao okidač i ispalio jedan hitac, a da se prethodno nije uverio da se metak ne nalazi u cevi, iako je kao policijski službenik i obučen za upravljanje oružjem bio svestan da na taj način može lišiti života oštećenog, olako držeći da do toga neće doći, pogodivši oštećenog i nanevši mu smrtonosnu povredu u vidu prostrelne rane srca, zbog koje je ubrzo preminuo. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 578/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

Po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu sve okolnosti kritičnog događaja, činjenicu da su okrivljeni i pokojni živeli zajedno, da su bili bliski, da ranije nisu bili ni u kakvom sukobu, da se porodica oštećenog nije pridružila krivičnom gonjenju i nije postavila imovinskopravni zahtev, to je pravilno prvostepeni sud zaključio da se ne može sa nesumnjivom sigurnošću smatrati da je okrivljeni pristao na posledicu krivičnog dela, odnosno da se saglasio sa nastupanjem, već da je olako držao da neće nastupiti, odnosno olako je držao da neće nastupiti smrt oštećenog, s obzirom da se okrivljeni prethodno nije uverio da je metak u cevi pištolja, njegovo postupanje je posledica nesmotrenog i neobazrivog rukovanja vatrenim oružjem, koje je u ovom slučaju dovelo do tragičnog događaja, ali nema dokaza o tome da je okrivljeni izvršio opaljenje iz pištolja i usmrtio oštećenog da je znao da je metak u cevi i da je znao da će do smrtne posledice doći. Takođe, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, neosnovani su žalbeni navodiu pogledu izrečene krivične sankcije, budući da je pravilno prvostepeni sud svim okolnostima na strani okrivljenog, kako olakšavajućim, tako i otežavajućim, dao adekvatan značaj, nalazeći da se navedenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja i istovremeno adekvatno izražava društvena osude za izvršeno krivično delo, te ostvaruje pravednost i srazmernost između učinjenog krivičnog dela i težine krivične sankcije, zbog čega je izrečena kazna dovoljna za ostvarivanje opšte svrhe kažnjavanja. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 849/22 od 9. aprila 2024. godine okr. Aleksa Janković je zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ, osuđen na  jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. Prema okr. Aleksi Jankoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jedne automatske puške, dva okvira za municiju i 82 metaka različitog kalibra.

 

Okr. Aleksa Janković je oglašen krivim što je 22. oktobra 2022. godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju čija nabavka i nošenje nije dozvoljena građanima, na taj način što je u Beogradu, na nadvožnjaku iznad auto-puta, u putničkom motornom vozilu kojim je upravljao radnik taksi udruženja, dok je sedeo na zadnjoj klupi vozila iza suvozačevog sedišta, u plastičnom džaku koji se nalazio u putnoj torbi, nosio automatsku pušku „Crvena zastava“ i dva okvira sa ukupno 59 metaka i 30 metaka u jednom i 29 metaka u drugom okviru, od kojih 3 metka sa pancirno zapaljivim zrnom, a 56 metaka kalibra 7,62 h 39 mm, koji okviri su bili u plastičnoj foliji, a što su pregledom folije pronašli policijski službenici i od okrivljenog oduzeli uz potvrdu, nakon čega su policijski službenici izvršili pretresanje stana i drugih prostorija na adresi prebivališta okrivljenog i tom prilikom u njegovoj sobi pronašli na poslednjoj polici levog dela ormana jednu kartonsku kutiju u kojoj se nalazila jedna pakla cigareta, u kojoj se nalazilo 17 metaka kalibra 7,65 h 17 mm, a na drugoj polici sa desne strane ormana, iza ukrasne kartonske kutije, 1 metak kalibra 9h19 mm Para i 1 metak za automatsku pušku kalibra 7,62 h39 mm i od okr. oduzeli uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 717/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Aleksi Jankoviću zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, dok je u preostalom delu žalbu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio. 

 

Po oceni Apelacionog suda, imajući u vidu da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak u pogledu krivice okrivljenog i pravne kvalifikacije, pravilno nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju, zbog čega su suprotni žalbeni navodima kojima se provstepena presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakonika ocenjeni kao neosnovani. 

 

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana a njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti sud je na strani okrivljenog cenio njegovu mladost u vreme izvršenja krivičnog dela, njegovo korektno držanje pred sudom, kao i činjenicu da okrivljeni do sada nije osuđivan, dok otežavajućih okolnosti nije bilo. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud dao manji značaj olakšavajućim okolnostima, posebno u odsustvu otežavajućih okolnosti zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu, dajući upravo adekvatan značaj svim navedenim olakšavajućim okolnostima uz pravilnu primenu zakona, pobijanu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni, pa je okr. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, nalazeći da će se upravo ovako izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora kao i novčanom kaznom u iznosu od 50.000,oo dinara u odnosu na okrivljenog ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 429/18 od 6. oktobra 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (od čega  okr. N.S. u podstrekavanju), okr. N.S. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. B.D, Đ.A, R.A i N.A. na kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju bez primene elektronskog nadzora. 

 

Okr. Sami Ulgaha, Dragan Ćeranić i Ahmed Fijaz oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 3 KZ (od čega okr. Dragan Ćertić u pokušaju, a okr. Sami Ulgaha i Ahmed Fijaz u podstrekavanju). 

 

Optužnicom Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prijpolju, okr. Sami Ulgahi i Draganu Ćertiću, stavljeno je na teret da su 29. juna 2023. godine u mestu Bogovođa kod Lazarevca, započeli izvršenje krivičnog dela, tako što su okr. B.A. prema kome je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan, i okr. Dragan Ćertić su se dogovorili sa okr. Sami Ulhagom, da za njegov račun omoguće tranzit većeg broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, od Gostuna uz novčanu nadoknadu od 100 evra,  tako što im je okr. Ulgaha odmah dao po 50 evra, pa su okr. B.A. i Ćertić odmah sa svojim vozillima krenuli prema Gostunu, gde su trebali da u vozila prime ilegalne imigrante, ali kada su došli do Gostuna i kada su iligalni imigranti trebali da sednu u kola naišla je patrola granične policije i sprečila ulazak tih imigranata u ova vozila, pa je tako okr. Ulhaga podstrekao okr. B.A. i Ćertića da za novac omoguće nedozvoljen tranzit kroz Srbiju imigranata iz Pakistana i drugih zemalja ali su u tome bili sprečeni. Okr. Ahmed Fijazu stavljeno je na teret da je u vremenskom periodu od 9. do 10 jula 2013. godine u Gostunu i u Bogovađi kod Lazarevca, podstrekao okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice, tako što se dogovorio sa okrivljenima B.D, R.A, N.A. i Đ.A. da za njegov račun omoguće tranzite većeg broja lica, ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, uz novčanu nadoknadu od 150 evra uz upotrebu njihovih vozila, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10.  jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostunu gde su u svoja vozila uzeli i to okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljana Pakistana, okr. R.A. 7 državljana Pakistana, a okr. N.A. je u svoje vozilo uzeo 2 državljanina Pakistana, 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili policijski službenici granične policije i otkrili ove imigrante. 

 

Okr. N.S, N.A, R.A, Đ.A i B.D. su oglašeni krivima što su u periodu od 9. do 10. jula 2013. godine, u Gostunu i u Bogovođi kod Lazarevca dogovorili se sa okr. N.S. da za njegov račun omogući tranzit većih broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja uz novčanu nadoknadu od 150 evra i upotrebu svojih vozila, tako što su okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. od Gostuna do Sabirnog Centra za izbeglice u Bogovođi prevezli imigrante, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10. jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostupnu gde su u svoja vozila uzeli i to: okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljanina Pakistana, okr. R.A. 7 državljanina Pakistana, okr. N.A. 2 državljanina Pakistana i 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili pripadnici granične policije i otkrili ove migrante pa je tako N.S. podstrekao ostale okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okr. Dragana Ćertića i okr. N.S, B.D, R.A, Đ.A. i N.A.