Arhiva

Presudom Višeg suda u Beogradu K 61/23 od 30. januara 2024. godine okr. Igor Babić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. 

 

Okrivljeni Igor Babić je oglašen krivim što je 13. aprila 2020. godine, u Lazarevcu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, lišio života sada pok. Dragana Radonjića tako što je došao kod njega u kuću i zadao mu ukupno sedam ubodina, i to četiri dok mu je bio okrenut leđima, a tri ubodine na bočnoj i prednjoj strani trupa, usled čega je pao na pod, pri čemu je na rukama imao hirurške rukavice, nakon čega je uzeo mobilni, zaključao ulazna vrata, ključeve poneo sa sobom i prilikom odlaska odbacio maramice i deo hirurške rukavice koje su pronađene, a usled nanetih ubodina došlo je do iskrvarenja i nastupanja smrti kod sada pok. Dragana Radonjića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. juna 2024. godine doneo presudu Kž1 394/24 kojom je odbio kao neosnovane žalbe Tužilaštva i branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, dok je žalba okrivljenog odbačena kao neblagovremena. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 370/19 od 22. jula 2022. godine okr. Katarina Nikol Rebrača, Slađana Mironija i Mirjana Hristić su oslobođene od optužbe da su izvršile krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 3 KZ (od čega okr. Mirjana Hristić i Slađana Mironija pomaganjem).

Apelacioni  sud u Beogradu, je nakon održanog pretresa, dana 17. juna 2024. godine doneo presudu Kž1 96/23, kojom je usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224a stav 3 KZ (od čega okr. Hrstić i Mironija pomaganjem) okr. Katarinu Nikol Rebraču osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, a  okr. Slađanu Mironiju i Mirjanu Hristić na kazne zatvora uz trajanju od po 1 godinu. Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je obavezana da na ime pribavljene protivpravne imovinske koristi uplati u budžet Republike Srbije iznos od 22.584.619,80 dinara.

(Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u trećem stepenu)

 

Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je oglašena krivom što je u periodu od 2. juna 2006. godine do 9. marta 2010. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice, u svojstvu osnivača i direktora Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača”, pozivajući se na pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i u svojstvu lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima agencija “K models”, na ime navodno izvršenih usluga u cilju realizacije ciljeva Dobrotvornog fonda – edukacije i informisanja ženske populacije i prevencije raka dojke, kao i za nabavku mamografa na koje račune je od raznih donatora – pravnih i fizičkih lica uplaćen novac u iznosu od 62.440.283,29 dinara, izvršila prenos novčanih sredstava na račun agencije “K models”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje, i to iznos od 5.799.000,oo dinara, na račun agencije „Top image”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za raspolaganje novčanim sredstvima okr. Mironija, iznos od 7.212.000,oo dinara i agencije “Mima art”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje okr. Hristić, iznos od 3.041.000,oo dinara, na taj način što su okr. Mironija i Hristić okr. Rebrači za uplate agenciji „Top image” i “Mima art” na ime navodno izvršenih usluga za Dobrotvorni fond dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste, nakon čega je okr. Hristić sa računa agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i okr. Mironija sa računa agencije „Top image”  novac u ukupnom iznosu od 6.892.000,oo dinara, a koji novac su predale okr. Rebrači, dok je okr. Rebrača sa računa agencije “K models” podigla novac u ukupnom iznosu od 3.772.000,oo dinara, a na ime navodno izvršenih usluga na osnovu faktura, bez prateće dokumentacije koja pravda iste, iako ove agencije nisu pružile usluge Fondu i tako podignuti novac zadržala za sebe. Takođe je okr. Rebrača i sredstva za račune navedenog Fonda koristila za svoje potrebe, suprotno aktu o osnivanju Fonda kojim se predviđa korišćenje sredstava isključivo za ciljeve Fonda, tako što je sa računa Fonda vršila plaćanje avio-karata, aerodromskih taksi za sebe, porodicu i prijatelje, sve u ukupnom iznosu od 1.242.032, oo dinara, za usluge prenoćišta u hotelu “Hajat” u iznosu od 187.603,01 dinara i telefonske račune na ime Rebrača u ukupnom iznosu od 223.595,49 dinara i sa tekućih računa podigla gotovinu u ukupnom iznosu od 5.629.061,90 dinara, koji iznos je koristila za lične potrebe, dok je i za lične potrebe vršila plaćanje karticom u ukupnom iznosu od 1.711.327,40 dinara, te je na tako opisan način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 22.584.619,80 dinara.

 

Apelacioni je, nakon otvorenog pretresa, ponovo saslušao okrivljene i sudske veštake, pa je ceneći celokupno stanje u spisima utvrdio, a nasuprot stavu prvostepenog suda, da iz svih izvedenih dokaza proizlazi da su okrivljene, na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u drugostepenom postupku, izvršile krivično delo zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti (od čega okr. Mironija i Hristić u pomaganju) budući da je okr. Rebrača svojim radnjama prouzrokovala imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa, a u čemu su joj pomagale okr. Mironija i Hristić.

 

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio njihovu raniju neosuđivanost, porodične prilike, korektno držanje pred sudom, dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela, dok otežavajućih okolnosti nije bilo, te je okr. Rebraču osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci imajući u vidu društvenu opasnost izvršenog dela, stepen krivične odgovornosti okrivljene, kao i okolnosti pod kojima je izvršeno delo, a nalazeći da će se istom kaznom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. U odnosu na okr. Mironiju i Hristić Sud je olakšavajuće okolnosti, u odsustvu otežavajućih okolnosti, cenio kao naročito olakšavajuće, pa im je ublažio kazne ispod zakonom propisanog minimuma i osudio ih na kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine,  a nalazeći da će se istim kaznama u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.