Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

24. април 2023. године
СЛАВОЉУБ КОРИЋАНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 18/23 од 9. фебруара 2021. године због извршења по једног продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Корићанац, Зарић, Јовановић, Секулић, Симоновић, Вучковић, Пешић, Малишановић и Тушевљак у саизвршилаштву, а окр. Дамјановић у помагању) окр. Славољуб Корићанац је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци, окр. Бојан Зарић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 4 месеца, окр. Драгомир Јовановић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 7 месеци, окр. Душко Секулић и окр. Бојан Симоновић су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 године и 9 месеци, окр. Звездан Дамјановић је осуђен на казну кућног затвора, уз примену електронског надзора, у трајању од 1 године, окр. Предраг Вучковић и Бранислав Пешић су осуђени на казне затвора у трајању од по  2 године и 4 месеца и окр. Пеђа Малишановић и Спасоје Тушевљак су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца. Пољопривредна банка „Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, и „Нова Агробанка“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, су упућене да свој имовинско-правни захтев остварују у парничном поступку.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Драгомир Јовановић и Душко Секулић су оглашени кривим што су у периоду од почетка 2006. године до краја 2011. године, у Београду и Ивањици, поступајући као одговорна лица, и то окр. Душан Антонић, према коме је кривични поступак раздвојен, у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Славољуб Корићанац и Бојан Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Драгомир Јовановић у својству финансијског директора матичног привредног друштва „Habit Pharm“ а.д. са седиштем у Ивањици, те као лице које је било овлашћено да у име тог привредног друштва и привредних друштава „Swiss Intermedical“ а.д. са седиштем у Београду и „Mercury International“ а.д. са седиштем у Ивањици, потписује све документе у вези са њиховим пословним односом са пољопривредном банком „Агробанка“, те лице које је непосредно руководило финансијским пословањем свих повезаних привредних друштава у саставу „Хабит групе“ и окр. Душко Секулић, као један од стварних сувласника привредних друштава „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у капитал тих привредних друштава, заједно са другим сувласником својим оцем сада пок. Радосавом Секулићем, вршио послове управљања и надзора над тим повезаним привредним друштвима и њиховом имовином, те директор привредног друштва „Habit Pharm“ и председник Управног одбора привредног друштва „Western Style“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Habit Pharm“, „Swiss Farmacija“, „Swiss Intermedical“, „Product Trade Finance“, „Western Style“, „Mercury International“, „Lutton“ и „Нови Дани“, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 5.749.692.455,89 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Звездан Дамјановић је оглашен кривим што је у периоду од децембра 2009.  године до новембра 2010. године, у Београду и Ивањици, као одговорно лице – директор привредног друштва  „Adria Consulting“ д.о.о. са седиштем у Београду, које привредно друштво је било овлашћени проценитељ пољопривредне банке „Агробанка“, створио услове окр. Душану Антонићу, те окр. Корићанцу, Зарићу, Јовановићу и Секулићу, да као одговорна лица прибаве противправну имовинску корист у укупном износу од 1.732.039.394,94 динара, а Пољопривредној банци „Агробанка“ нанесу имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић, Бојан Симоновић и Предраг Вучковић су оглашени кривим што су у периоду од августа 2009. године до 20. децембра 2012. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Душан Антонић, у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“, окр. Корићанац, Зарић и Симоновић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанка“ из Београда, а окр. Вучковић, у својству директора привредног друштва „Agrartrade“ д.о.о. са седиштем у Београду, те већински власник привредног друштва „Поречје“ д.о.о. са седиштем у Вучју, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима: „Agrartrade“ и „Поречје“, прибављали противправну имовинску корист у укупном износу од 802.199.168,72 динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а овој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Бранислав Пешић су оглашени кривим што су у периоду од фебруара 2007. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, Ариљу и Мионици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Кредитног и Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, искоришћавањем својих положаја и овлашћења повезаним привредним друштвима „Медитеран 92“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Hand prom“ д.о.о. са седиштем у Гучи, „Dragačevac – Fruit“ д.о.о. са седиштем у Гучи, прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 1.528.064.581,83 динара у виду одобрених и пласираних средстава на име авала меница и на име кредита која та привредна друштва још увек нису вратила Пољопривредној банци „Агробанке“, као и у виду неоснованог умањења дуговања привредног друштва „Медитеран 92“ према Пољопривредној банци „Агробанка“ по пласираним кредитима закључењем уговора о преузимању непокретне имовине тог привредног друштва која је већ била оптерећена у корист других повериоца и чија је вредност у тим уговорима нереално високо исказана, а наведеној банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корећанац, Бојан Зарић и Пеђа Малешановић су оглашени кривим што су у периоду од маја 2009. године до маја 2010. године, у Београду и  Суботици, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, а окр. Малишановић, у својству председника Управног одбора и заступника привредног друштва „Мала Босна“ а.д. са седиштем у Малој Босни, оснивача и заступника привредног друштва „Азохем“ д.о.о. са седиштем у Суботици, заступника привредног друштва „Азотара“ д.о.о. са седиштем у Суботици и стварног власника свих ових привредних друштава, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тих привредних друштава вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвима и њиховом имовином, те је доносио одлуке о њиховом задуживању код пословних банака у Републици Србији, залагањем њихове имовине и усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита тим привредним друштвима, искоришћавањем својих положаја и овлашћења привредном друштву „Мала Босна“ прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 606.191.729,08 динара у виду невраћеног кредита и одобрене гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“, а тој банци нанели имовинску штету у истом износу.

Окривљени Славољуб Корићанац, Бојан Зарић и Спасоје Тушевљак су оглашени кривим што су у периоду од маја 2010. године до 29. децембра 2011. године, у Београду, поступајући као одговорна лица и то окр. Антонић у својству председника Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“, окр. Корићанац и Зарић, у својству чланова Извршног одбора Пољопривредне банке „Агробанке“ и окр. Спасоје Тушевљак у својству председника Управног одбора привредног друштва ГП „Дон“ а.д. са седиштем у Београду и стварни власник тог привредног друштва, као и привредног друштва „Consseco buildings & constructions“ а.д. са седиштем у Београду прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 583.964.236,оо динара, у виду невраћених кредита и одобрене банкарске гаранције пале на терет Пољопривредне банке „Агробанка“ а тој банци нанели нанели имовинску штету у истом износу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Славољуб Корићанац, Драгомир Јовановић, Бојан Симоновић, Предраг Вучковић и Бранислав Пешић, те њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. марта 2023. године решење Кж1 По1 17/22 којом је, усвајањем жалби, укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да се основано у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да је изрека првостепене пресуде неразумљива, односно да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да је део изреке првостепене пресуде који се односи на умишљај окривљених неразумљив. Наиме, оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорних лица, а окривљеном Дамјановићу исто кривично дело извршено у помагању, а у оптужници је првобитно било наведено да су окривљени поступали са директним умишљајем као обликом виности. Поднеском тужиоца од 14. фебруара 2020. године, између осталог, измењен је чињенични опис у диспозитиву оптужнице у којем је наведено да су окривљени поступали са евентуалним умишљајем. Међутим, с обзиром на то да се на више места у изреци указује да су окривљени поступали са директним умишљајем, остаје нејасно како се у изреци пресуде наводи да су поступали са евентуалним умишљајем. Такође, основано се у жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да у изреци првостепене пресуде нису наведене радње извршења кривичног дела за поједине окривљене, што изреку првостепене пресуде исто чини неразумљивом. Апелациони суд налази и да се основано указује да су нејасни наводи првостепене пресуде да су окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Малишановић и Тушевљак поступали и као саизвршиоци у извршењу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица са окр. Антонићем, Корићанцем, Зарићем и Симоновићем. Наиме, наведено кривично дело може извршити само лице које има одређено својство, тј. својство одговорног лица. У конкретном случају, није спорно да су окр. Корићанац, Зарић, Симоновић и Антолић имали својство одговорног лица у „Агробанци“, док окр. Секулић, Јовановић, Вучковић, Милашиновић и Тушевљак нису имали својство одговорног лица у оквиру „Агробанке“, већ су имали својство одговорних лица у другим привредним друштвима. Имајући у виду начин на који је описано кривично дело који се овим окривљенима ставља на терет нејасно је како су они имали свест да поступају противно интерним прописима „Агробанке“ и да радње окривљених који су запослени у“Агробанци“ прихватају као своје, односно да на други начин доприносе извршењу кривичног дела. Ово тим пре када се има у виду да њихове радње нису описане у изреци првостепене пресуде, већ је само наведено да су прибавили и „Агробанци“ предавали одговарајућу документацију потребну за добављање кредита и других пласмана.

 

21. април 2023. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 59/19 од 31. јануара 2020. године:

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани кримилан и браниоци окривљеног сарадника Стеве Стојкова. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 11. јула 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 22/20 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је:

Такође, другостепеном пресудом од окр. Огњена Блажевског и Небојше Лојаничића је одузета имовинска корист у износу од 13.200,оо евра и 3.097.754,27 динара, док је од окривљеног сарадника Стеве Стојкова одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара, те је трајно одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2. Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Жарко Радоњић и Дејан Антић су оглашени кривим што су у периоду од септембра месеца 2009. године, у Суботици организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, а која је деловала до 31. маја 2012. године, чији припадници су постали окривљени: Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нинчевић, Драган Агатоновић, Милан Суић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојаничић, окривљени сарадник Стева Стојков (према коме је обустављен поступак у односу на кривичнло дело удруживање ради вршења кривичних дела) и Исмет Пејић (према коме је кривични поступак правноснажно окончан), на тај начин што су створили план деловања да вишеструком симулацијом правног посла купопродаја – сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неисправном садржином привредног друштва „Moravex“ д.о.о. са седиштем у Суботици и других привредних друштава које су под контролом организоване криминалне групе пословала на територији Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, неистинито показују да привредно друштво „Moravex“ робу широке потрошње и текстил пореклом из азијских и евроазијских земаља, о којој управа царина не располаже подацима о царинској вредности (у даљем тексту: роба) купује и увози од симулованог продавца – привредних друштава „Jutex trade“ KFT и „Legato coop“ KFT из Мађарске и привредног друштва  „Jurotex office“ S.R.I из Румуније, која су исту робу претходно купила од симулованог продавца – привредних друштава из Турске, Италије и трговинских радњи из Мађарске, такође сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неистинитом садржином, а која роба је у Мађарској и Румунији претходно увозно оцарињена у сврху стварања формалних услова да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинској испостави по избору увозника и то у царинарници Суботица, а не у за то специјализованим царинарницама, које су актом управе Царина одређене за царињење робе, царински службеници царинарнице Суботица за примљене поклоне у новцу и робу убрзали поступак царињења пропуштањам обавезе прегледа робе, прегледом приложених докумената и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе; приликом утврђених несагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности приликом проналаска робе којом се повређује право интелектуалне својине не би предузимали мере из своје надлежности; и да би приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у специјализованим царинским испоставама и у другим царинарницама у Републици Србији приликом ранијих увоза и царињења робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника; да би након увозног царињења у Царинској испостави Јавна складишта Суботица и стављања робе у слободан промет, преко припадника организоване криминалне групе сачињавали, оверавали и употребљавали фалсификовану пословну документацију са неистинитом садржином привредног друштва „Moravex“, у којој су неистинито приказивали да ово привредно друштво увезену робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама чије пословање је било под контролом припадника организоване криминалне групе.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљеног Стеве Стојкова истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд повредио идентитет оптужбе и пресуде, тако што је изменио диспозитив оптужнице и изреком пресуде утврдио да је окривљени сарадник Стева Стојков радње за које је оглашен кривим извршио са НН лицима, а не са окривљенима наведеним у оптужном акту, иако у пресуди којом суд оглашава кривим окривљеног који је закључио споразум о сведочењу не може да се мења опис кривичног дела јер је окривљени признао појединачно тачно одређено кривично дело које је описано у споразуму о сведочењу и то са описаним околностима о којима је сведочио, па измена описа кривичног дела у пресуди не одражава чињенично стање по опису из споразума који је окривљени признао, па је Апелациони суд, након одржаног претреса ту битну повреду одредбу кривичног поступка која се огледала у неразумљивости изреке првостепене пресуде и противречности самој себи отклонио.

Оценом изведених доказа Апелациони суд је утврдио да су окр. Жарко Радоњић и Дејан Антић створили план деловања – криминални концепт у који нису улагали свој новац, односно да су направили модел – криминалну инфраструктуру у коју су новац улагали њихови клијенти – окривљени велетрговци текстилном робом, те да је преко рачуна „Moravexa“ уплаћиван новац њихових клијената, при чему су ови окривљени на том рачуну задржавали онолико новчаних средстава колико се окр. Радоњић у договору са окр. Антићем са својим клијентима претходно договорио да кошта њихова криминална услуга „јефтиног и брзог увоза“, те је тако окр. Радоњић након сваког симулованог увоза робе правио коначан обрачун међусобних потраживања који одражава њихов стварни пословни однос са припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робом, на тај начин што је од износа који су на рачун „Moravexa“ уплаћивале фирме велетрговаца робом по испостављеним фалсификованим фактурама, одузимао износ који чини збир: вредности робе и новца датог цариницима на име поклона за незаконит начин преглед робе и утврђивања њене царинске вредности и уговореног износа зараде за овакав начин увоза робе по ценовнику који је за сваки увезени појединачни артикал претходно понаособ договорио са припадницима организоване криминалне групе – велетрговцима робом, а разлика ова два износа је представљао тзв. поврат, који је у готовини сам или преко окр. Антића, Милошевића и Вукова, враћао припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робе.

(Напомена: против ове пресуде у односу на окривљеног сарадника Стева Стојкова дозвољена је жалба у трећем степену)

 

20. април 2023. године
МИЛАН РАДОЊИЋ И ДР.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду дана 19. априла 2023. године донело је решење Кж1 По1 9/22 којим је према окр. Милану Радоњићу и Ратку Ромићу укинуло меру забране напуштања стана уз примену електронског надзора.

По налажењу Апелационог суда код чињенице да су процесне мере за обезбеђење присуства окр. Милана Радоњића и Ратка Ромића и несметано вођење овог кривичног поступка примењиване дуже од девет година не постоје околности које би указивале да је мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора неопходна, те, и поред значајног интересовања, више не постоји узнемирење јавности које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка, као разлог због којег је предметна процесна мера до сада егзистирала.  

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje