APELACIONI SUD - ОК Донете Одлуке

Архива

8. новембар 2024. године
БОЈАН СТАНОЈКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои По1 8/24 од 1. јула 2024. године усвојен је захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал и привремено је од власника - трећег лица Ј.С. одузета имовина и то: 3 сата марке „Rolex“, по један ручни сат марке „Tudor“ и марке „Casio“, као и новац у износу од 96.000,оо евра и 391.000,оо HUF.

Такође је одређено да привремено одузимање имовине траје најдуже док суд не одлучи о трајном одузимању имовине, с тим што суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Одузетом имовином управља Дирекција за управљање одузетом имовином.

Истовремено је одбијен захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од власника - трећег лица и то од Ј.С. непокретности у Крушевцу, као и четири путничка возила, а од Б.С. једно путничко возило и један мотоцикл и од М.С. један мотоцикл.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани крминал и пуномоћник трећих лица.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног рочишта дана 4. октобра 2024. године, донео решење Кж По1 Пои 9/24 којим је одбио као неосновану жалбу пуномоћника трећих лица и потврдио првостепено решење у усвајајућем делу, док је делимичним уважавањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал преиначио првостепено решење, усвојио захтев јавног тужиоца и одредио да се привремено одузима имовина и то од трећег лица:

• Ј.С. непокретност – кат.парцела у Крушевцу на којој се налази породична стамбена зграда површине 53 м2 и површине 29 м2, и путничко возило „BMW X5 XDRIVE 25D“, година производње 2019,

• Б.С. путничко возило марке „Audi A1“ година производње 2017 и мотоцикл марке „Yamaha XP 560E“ година производње 2021. и

• М.С. мотоцикл марке „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ година производње 2020.

Жалба јавног тужиоца Јавног тужилаштва за ораганизовани криминал у преосталом делу у односу на имовину трећег лица Ј.С. и то три путничка моторна возила одбија се као неоснована.

Имајући у виду да према подацима Пореске управе и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање окр. Бојан Станојковић није остваривао приходе ни у радном ни ван радног односа, првостепени суд је правилно оценио да исти није био у могућности да стекне девизна новчана средства у износу од 96.000, оо евра и 391.000,оо HUF, нити да прибави сатове („Rolex“, „Tudor“ и „Casio“) чија је укупна вредност у виђеном стању процењена на 5.179.600,оо динара, тим пре када се имају и вуду уобичајени трошкови породице, те је правилно нашао да изведени докази у довољној мери указују на очигледну и изразиту несразмеру између законитих прихода окривљеног и вредности предметне имовине, односно на постојање основане сумње да је окривљени прибавио на незаконит начин предметна новчана средства, као и да је незаконито прибављена новчана средства искористио за стицање предметних мушких сатова, па самим тим ова имовине представља имовину која је протекла из кривичног дела.

Међутим, по оцени Апелационог суда, а имајући у виду укупне законите приходе које је Ј.С. остварила, а ценећи трошкове живота која су окривљени и трећа лица морали имати за све те године, посебну вредност минималне потрошачке корпе породице са троје деце, то је овај суд нашао да сви изведени докази несумњиво указују да треће лице није имало законите приходе из којих би могла да финансира куповину непокретности и возила марке „BMW“. Ценећи изведене доказе из којих је утврђено да трећа лица Б.С. и М.С. нису могли да финансирају куповину наведене имовине, те како постоји очигледна несразмера између вредности имовине која је предмет захтева за привремено одузимање од наведених трећих лица, при чему трећа лица нису пружила доказе о законитости средстава којима је купљена предметна имовина, то је Апелациони суд нашао да је предметна имовина трећих лица Б.С. и М.С. у целости проистекла из кривичног дела, јер постоји основана сумња да је окривљени незаконито прибављена новчана средства искористио за куповину наведене имовине која је пренета на трећа лица, чланове породице окривљеног.

4. новембар 2024. године
ГОЈКО ЛАЗАРЕВ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 23.октобра 2024. године пресуду Кж1 По1 17/24 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.

(Напомена: против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену. Пресуда је донета након што је Апелациони суд, у трећем степену, усвојио жалбе окр. Лазарева и Дозета и њихових бранилаца, те укинуо пресуду Апелационог суда Кж1 По1 5/23 од 20. октобра 2023. године, само у односу на ове окривљене, и предмет у том делу вратио другостепеном суду на поновно одлучивање)

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали сада осуђени Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, сада осуђени Драган Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са осуђеним Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је сада осуђени Драган Радивојевић захтевао од сада осуђеног Драгана Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“.

Такође, окривљени Гојко Лазарев је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Вишег суда у Шапцу:

у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са сада осуђеним Драганом Цветиновићем, као председником Основног суда у Лозници, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је сада осуђени Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би сада осуђени Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава сада осуђеног Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године сада осуђени Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да заобиђе председника Основног суда у Шапцу;

18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио сада осуђеног Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је сада осуђени Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од сада осуђеног Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је сада осуђени Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

По налажењу Апелационог суда, основно се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окр. Лазарева и Дозета, јер је првостепени суд извео погрешан закључак да није доказано да су ови окривљени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, будући да из изведених доказа током овог поступка несумњиво произлази да су у радњама окривљених садржана сва битна обележја кривичних дела која су им оптужним предлогом стављена на терет.