Архива

• Година 2023
• Децембар
• Август
• Јули
• Јун
• Април
• Март
• Фебруар

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  20.октобра 2023. године пресуду Кж1 По1 5/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и: 

 

• окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, 

 

• окр. Драгана Цветиновића због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, 

 

• окр. Драгана Радивојевића због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 7 месеци и

 

• окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.

 

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

(Напомена против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену)

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлаћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали окр. Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, окр. Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са окр. Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је окр. Радивојевић захтевао од окр. Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“. 

 

Окривљени Драган Цветиновић је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Основног суда у Лозници:

 

• у периоду од 11. фебруара 2014. године до 19. августа 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казна затвора овог осуђеног, па је тако усвојио седам молби за одлагање извршења казне затвора из здравствених разлога, а поводом којих молби је са осуђеним М.П. више пута контактирао телефоном лично и преко свог рођака и састао се са њим ради договора око садржине поднетих молби; 

 

• у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са окр. Гојком Лазаревим, председником Вишег суда у Шапцу, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је окр. Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би окр. Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије  којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава окр. Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године окр. Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да  заобиђе председника Основног суда у Шапцу;

 

• у периоду од 19. јуна 2013. године до 14. септембра 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута, иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казне затвора, па је тако усвојио дванаест молби за одлагање извршења казне затвора при чему се са осуђеним М.П. састајао у угоститељским објектима у Лозници па је од њега позајмљивао новац и узимао на послугу путничко возило.

 

Такође, окр. Гојко Лазарев је оглашен кривим што је 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стрању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио окр. Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је окр. Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од окр. Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је окр. Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

 

По налажењу Апелационог суда, основно се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окр. Лазарева и Дозета, јер је првостепени суд извео погрешан закључак да није доказано да су ови окривљени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, будући да из изведених доказа током овог поступка несумњиво произлази да су у радњама ових  окривљених садржана сва битна обележја кривичних дела која су им оптужним предлогом стављена на терет. 

 

У односу на ослобађајући део првостепене пресуде везано за окр. Оливеру Лазаревић  Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд поступио када је окр. ослободио од оптужбе јер није доказано да је извршила кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем. Наиме, није спорно да је окривљена на захтев окр. Цветиновића сачинила писани акт насловљен као „привилегија здруживања“ у којем је навела одређене ставове судске праксе који се односе на овај правни институт али код ње није постојао умишљај да тиме некоме помогне у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Ово посебно ако се има у виду да је окр. Лазарев био искусан судија и председник Вишег суда у Шапцу, а који је суд непосредно виши суд у односу на Основни суд у Лозници у којем је окр. Лазаревић само неколико месеци пре овог догађаја изабран на судијску функцију. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 31/22 од 14. фебруара 2023. године окр. Миљан Манић је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ, осуђен на казну затвора и трајању од 6 година и 3 месеца, док је окр. Предраг Петковић због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ и кривичног дела посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Такође, окривљенима је одузета и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окр. Миљана Манића износ од 2.880,оо евра, а од окр. Предрага Петковића износ од 3.250,оо евра, те је према окривљенима изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: мобилних телефона, путничких моторних возила и др.

 

Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, и то сада правноснажно осуђени Денис Траиловић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловало споразумно, у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист која се кретала 300,оо евра по једном илегалном мигранту, за организацију  недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Бугарском, затим прихвата илегалних миграната у Републици Бугарској или у месту Селачка, на територији Општини Зајечар, и омогућавање њиховог илегалног боравка у Републици Србији и њиховог недозвољеног транзита до Београда, након чега су од стечене финансијске користи у износу од 300,оо евра по једном илегалном мигранту осуђени Денис Траиловић и окр. Манић узимали по 50,оо до 75,оо по једном илегалном мигранту, а остатак новца давали осталим припадницима организоване криминалне групе у зависности од њихове улоге у оствареној појединачној инкриминисаној радњи омогућавања недозовљеног прелаза границе Србије, недозвољеног боравка или транзита кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Миљан Манић, Предраг Петковић и сада правноснажно осуђени Драган Тодоровић, Роберт Станковић, Дарко Алексић и учинилац Вељко Траиловић. 

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Милена Петковић и Мирослав Петковић су ослобођени од оптужбе да су са окр. Миљаном Манићем, Предрагом Петковићем и сада правноснажно осуђенима Денисом Траиловићем, Драганом Тодоровићем, Робертом Станковићем, Милошем Манићем, Дарком Алексићем и учиниоцем Вељком Траиловићем, у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, извршили кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 2. КЗ. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. новембра 2023. године решење Кж1 По1 16/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда је захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка јер пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, а на коју повреду се основано указује жалбом јавног Тужиоца за организовани криминал. 

 

Када је у питању ослобађајући део пресуде, у односу на окр. Милену и Милорада Петковића, првостепена пресуда је заснована на битној повреди одредаба кривичног поступка будући да су разлози пресуде нејасни и у знатној мери противречни, те је првостепена пресуда и у том делу морала битни укинута.