6. децембар 2024. године
МИЛАДИН ТАДИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 34/24 од 3. септембра 2024. године окр. Миладин Тадић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ.
Оптужницом Јавног Тужилаштва за организовани криминал Кто 28/17 од 25. маја 2017. године, која је измењена 11. априла и 27. јуна 2024. године, окр. Миладину Тадићу је стављено на терет да је 18. децембра 2014. године на граничном прелазу Бачки Брег непосредно предао захтевану корист у новцу, службеним лицима полиције, да у оквиру својих службених овлашћења изврше службене радње које не би смели извршити и то да му омогуће несметан улазак у Републику Србију са половном робом намењеној даљој продаји чији унос у Републику Србију је забрањен, и то тако што је ради контроле испуњености услова за прелазак границе у Републике Србије, окр. Тадић приступио на овај гранични прелаз управљајући комби возилом са сапутником П.М. а у пратњи се кретала још два комби возила и то возило жуте боје са два ротациона светла и возило са приколицом којим је управљао возач Л.С, те приликом контроле извршене од стране окривљених Мирка Чортана као вође смене, Срђана Тошића који је радио на ПД прегледу возила и Милорада Чекелиша који је радио на улазној контроли лица и возила, на позив окривљеног Чекелиша, окривљени Тадић у службеној просторији званој „салон“ или „трпезарија“, непосредно предао захтевану корист у новцу у износу од 60 евра, да би у вези са службеним овлашћењем контроле возила, путника и терета полицијски службеници извршили службену радњу коју не би смели извршити, која се састоји у пропуштању возила у Републику Србију, са већом количином фрижидера и замрзивача и половних судо и веш машина чије је уношење у Републику Србију забрањено, којом приликом му је окр. Чекелиш рекао да има „три комби возила“ и робу у количини од „70-80 комада“, те је тако окр. Тадић предао окр. Чекелишу захтевану корист у новцу рекавши „доста је 20 евра по комбију“, те су му потом окривљени полицијски службеници за дату корист у новцу дозволили улаз преко граничног прелаза у Републику Србију са сва три комби возила у којима је била наведена роба.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 29. новембра 2024. године пресуду којом је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепни суд из доказа изведених у доказном поступку, те чињенице утврђеним њиховим извођењем, нашао да није доказано да је окривљени Тадић извршио кривично дело давање мита, које му је измењеном оптужницом стављено на терет, будући да Јавно тужилаштво за организовани криминал није пружило ни један доказ за своју тврдњу из чињеничног описа оптужења, и то да је описаним радњама службених лица омогућен несметан улазак у Републику Србију окр. Тадића са половном робом намењеној даљој продаји, чији је унос у Републику Србију иначе забрањен. Јавни тужилац, у чињеничном опису оптужења није навео бланкетни пропис из ког Јавно тужилаштво за организовани криминал црпи овакву своју тврдњу, а члан 28 Закона о заштити државне границе, наведен у диспозитиву оптужницу не даје основ за такву тврдњу тужилаштва.
С обзиром да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логично повезане, тако да представљају конплетну коначну слику критичног догађаја и са пуно сигурношћу упућују на једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, у конкретном случају, на основу изведених доказа се не може извести закључак да су на јасан, поуздан и несумњив начин утврђене све релевантне чињенице које би указивале на несумњиву доказаност да је окривљени Тадић извршио кривично дело давање мита, те је правилно првостепени суд поступио када је истог ослободио од оптужбе.
5.децембар 2024. године
БРАНКО БЕРЧЕК
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 12/10 – Куо По1 174/24 од 12. новембра 2024. године одбачена је молба осуђеног Бранка Берчека за пуштање на условни отпуст од 1. новембра 2024. године.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Осуђени Бранко Берчек и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. децембра 2024. године решење Кж По1 – уо 53/24 којим је одбило као неосноване жалбе и потврдило првостепено решење.
По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је поступио првостепени суд када је, одлучујући о молби за пуштање на условни отпуст осуђеног Бранка Берчека, исту одбацио, налазећи да у конкретном случају нису испуњени законски услови за подношење молбе за условни отпуст, о чему су у образложењу побијаног решења дати довољни, јасни и аргументовани разлози, које у свему као правилне прихвата и овај суд.
Имајући у виду да осуђени Берчек, на дан подношење молбе за пуштање на условни отпуст, која је у суд примљена 1. новембра 2024. године није издржао 2/3 казне затвора од 40 година затвора, на коју је правноснажно осуђен, првостепени суд је, и по оцени овог суда правилно нашао да у конкретном случају нису испуњени законски услови за условни отпуст. Надаље, првостепени суд је имао у виду да је одредбом члана 9 став 1 КЗ РС, који је важио у време извршења кривичног дела, било прописано, да се окривљени може условно отпустити после издржане половине казне затвора, те је правилно закључио да се у конкретном случају примењује одредба закона која је важила у време извршења казне, односно одредба члана 46 став 1 сада важећег кривичног закона, као и да је примена одредбе члана 5 КЗ, односно примена блажег закона на учиниоца кривичног дела могућа само до правноснажног окончања предметног кривичног поступка, а да се приликом одлчивања о успуњености услова за условни отпуст примењују одредбе закона који те услове прописује и важи у време извршења кривичног дела, тако да се у конкретном случају, и по оцени овог суда, има применити одредба члана 46 став 1 КЗ.
Супротно жалбеним наводима осуђеног и његовог браниоца, а имајући у вуди да се у конкретном случају ради о поступку извршења казне, која је изречена правоснажном пресудом, због чега се у односу на осуђеног Берчека не могу примењивати одредбе о примени блажег закона из члана 5 КЗ, јер се блажи закон обавезно примењује до правноснажности пресуде, а након правноснажности само уколико, по ванредном правном средству, дође до укидања правноснажне одлуке, односно до поновног суђења, што овде није случај.
Тел: 00 381 11 363 50 41