Архива

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 193/21 од 3. априла 2024. године окр. Живојин Булатовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона и СИМ картица. 

 

Окривљени Живојин Булатовић је оглашен кривим што је у периоду од 2. јуна 2020. године до 31. августа 2021. године, на територији Републике Србије, постао припадник организоване криминалне групе, коју је организовао правноснажно осуђени Милинко Кувељић, која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду правноснажно осуђени Драган Каћански, Александар Шесто, Божо Тепавчевић, Влатко Милачић, Мирољуб Ђуришић, Оливер Васић, Бранислав Бошковић, Владица Николић, Владимир Терзић и Митар Сандић постали припадници наведене организоване криминалне групе, прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана ове групе коју је осмислио Кувељић, а који план је подразумевао производњу опојне дроге, набавку опојне дроге са територије АП Косово и Метхохија, као и транспорт, складиштење, размеравање, паковање и продају опојне дроге на територији Републике Србије. 

Јавни тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 30. маја 2024. године решење Кж1 По1 13/24, којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се уложеним жалбама истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одрадаба кривичног поступка која се састоји у томе што у обраложењу пресуде нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати потпуно нејасни, као и да је, с тим у вези, чињенично стање непотпуно утврђено.  

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 32/20 од 18. маја 2023. године, због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ и кривичног дела посредовања у вршењу проститиције из члана 184 став 1 КЗ: 

 

• окр. Мирослав Терзић је осуђен на јединствену казну затворау трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 500.000,оо динара, 

 

• окр. Владимир Ђорђевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 250.000,оо динара (у коју казну му је урачуната и раније изречена казна  затвора у трајању од 6 месеци),

 

• окр. Татјана Лукић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара, 

 

• окр. Тамара Хафизовић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара, 

 

• окр. Вукан Петровић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и  4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара,

 

• окр. Саша Николић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, 

 

• окр. Сретен Дучић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и  2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара и 

 

• окр. Марко Радомировић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци и на новчану казну у износу од 60.000,оо динара. 

 

Такође, према окр. Терзићу, Ђорђевићу, Лукићки, Хафизовићки, Петровићу, Николићу и Радомировићу је изречена и мера безбедности одузимања предмета одузетих у потврди МУП-а, те су окривљени обавезани да плате новчане износе које одговорају прибављеној имовинској користи и то: окр. Терзић у износу од 4.000,оо евра у динарској противвредности, окр. Ђорђевић у износу од 8.000,оо динара, окр. Лукић у износу од 295,оо евра у динарској противвредности, окр. Хафизовић у износу од 355,оо евра у динарској противредности и окр. Дучић у износу од 18.000,оо динара, док је од окр. Петровића, Николића и Радомировића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Петровића у износу од 21.000,оо динара, од окр. Николића у износу од 6.000,оо динара и од окр. Радомировића у износу од 3.000,оо динара.  

 

Окривљени Мирослав Терзић је оглашен кривим што је у временском периоду од краја јуна до краја октобра 2019. године, у Београду, организовао организовану криминалну групу, у циљу вршења кривичног дела посредовање у проституцији, на тај начин што је створио план деловања организоване криминалне групе на основу кога су ради непосредног стицања финансијске користи више женских особа навођене на проституцију за шта им је стављане у изглед зарада у висини једне половине договореног износа за пружене сексуалне услуге, након чега, су по пристанку да се под договореним условима одају проституцији, пружале сексуалне услуге заинтересованим клијентима на њиховим адресама или у становима на више адреса који су узимани у закуп за потребе функционисања организоване криминалне групе, на који начин је од проституције од наведених женских особа окр. Терзић као организатор прибављао финансијску корист коју је, у зависности од извршених задатака, делио са лицима који су постали припадници организоване криминалне групе окр. Ђорђевићем, Лукићком, Хафизовићком, Петровићем, Николићем, Дучићем и Радомировићем, који су поступали са јасно дефинисаним улогама, пословима и задацима. 

 

Јавни тужилац за организовани криминал, окр. Сретен Дучић, те браниоци свих осталих окривљених.  

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. маја 2024. године решење Кж1 По1 4/24 којом је усвајањем жалби окр. Дучића и браниоца осталих окривљених, укинуо првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне и непротивречне разлоге због чега првостепена пресуда није могла бити испитана. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  20.октобра 2023. године пресуду Кж1 По1 5/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и: 

 

• окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, 

 

• окр. Драгана Цветиновића због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, 

 

• окр. Драгана Радивојевића због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 7 месеци и

 

• окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.

 

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

(Напомена против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену)

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлаћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали окр. Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, окр. Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са окр. Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је окр. Радивојевић захтевао од окр. Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“. 

 

Окривљени Драган Цветиновић је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Основног суда у Лозници:

 

• у периоду од 11. фебруара 2014. године до 19. августа 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казна затвора овог осуђеног, па је тако усвојио седам молби за одлагање извршења казне затвора из здравствених разлога, а поводом којих молби је са осуђеним М.П. више пута контактирао телефоном лично и преко свог рођака и састао се са њим ради договора око садржине поднетих молби; 

 

• у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са окр. Гојком Лазаревим, председником Вишег суда у Шапцу, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је окр. Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би окр. Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије  којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава окр. Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године окр. Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да  заобиђе председника Основног суда у Шапцу;

 

• у периоду од 19. јуна 2013. године до 14. септембра 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута, иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казне затвора, па је тако усвојио дванаест молби за одлагање извршења казне затвора при чему се са осуђеним М.П. састајао у угоститељским објектима у Лозници па је од њега позајмљивао новац и узимао на послугу путничко возило.

 

Такође, окр. Гојко Лазарев је оглашен кривим што је 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стрању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио окр. Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је окр. Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од окр. Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је окр. Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 121/16 од 5. јула 2023. године због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 КЗ окр. Бранимир Покимица је осуђен на казну затвора у трајању од 5 године, окр. Живојин Стаменковић и  Бојан Стојчевски су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и окр. Зоран Поповић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те је од окривљених одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од: окр. Покимице износ од 6.450,00 евра, од окр. Стаменковића износ од 5.100,00 евра и од окр. Стојчевског износ од 2.750,00 евра. Такође, према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са СИМ картицама.

 

Окривљени Бранимир Покимица је оглашен кривим што је у временском периоду од 3. јануара до 29. фебруара 2016. године заједно са сада осуђеним Николом Алексићем, на територији Београда, Суботице – Палића и Хоргоша, организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што су сачинили план деловања организоване криминалне групе да за финансијску корист која се кретала до 1.200,00 евра по једном страном држављанину – мигранту, за њихов недозвољени прелаз државне границе Србије и Мађарске, након чега су стечену финансијску корист организатори и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања мигрантима недозвољеног преласка границе Србије, недозвољени боравак у Србији и недозвољеног транзита миграната кроз Србију, а касније и Мађарску и Аустрију, и то тако што су окр. Покимица и сада осуђени Алексић узимали од 300,00 до 400,00 евра по мигранту, док би остали припадници организоване криминалне групе узимали од 50,00 до 800,00 евра по мигранту, а у чему су биле урачунате зараде и трошкови организатора и припадника организоване криминалне групе, омогућили страним држављанима недозвољен прелаз границе Србије, недозвољен боравак у Србији и недозвољен транзит миграната кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су поред више НН лица, постали окр. Живојин Стаменковић, Бојан Стојчевски и Зоран Поповић, те сада осуђени Душан Петровић, Рашо Јанковић и Милош Ћирилов, као и НН Армен и друга НН лица који су прихватили налоге организатора организоване криминалне групе.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 16/21 од 4. јула 2023. године окр. Милан Савић је због извршења кривичног дела прање новца помагањем из члана 245 став 2 КЗ и кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а став 2 Закона о пореском поступку и пореској администрацији осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара, окр. Александар Јанковић је због извршења кривичног дела прање новца помагањем из члана 245 став 2 КЗ и кривичног дела пореска утаја из члана 225 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара и окр. Раша Ђуровић је због извршења кривичног дела прање новца из члана 245 став 2 КЗ осуђен на казну кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара. Такође, окривљени су обавезани да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела уплате у буџет Републике Србије и то окр. Савић износ од 6.080.752,00 динара, окр. Јанковић износ од 2.300.994,00 динара и окр. Ђуровић износ од 5.780.000,00 динара.

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од средине 2017. године до средине 2019. године, у Београду, припадници организоване криминалне групе и то сада осуђени Дамир Рожајац, Дарко Јовичић, Владимир Шелнић, Зоран Ћираковић, Милош Лалатовић, Александар Јанковић и Горјана Станић, користећи се пословном структуром привредних друштава које су они основали која су била под њиховом контролом ради извршења кривичних дела и то удруживања ради вршења кривичних дела и прање новца, а не ради обављања реалне привредне делатности, ступали у контакте са власницима и одговорним лицима привредних друштава уплатилаца из Републике Србије, како би ова привредна друштва у циљу избегавања плаћања пореских обавеза на штету буџета РС, а „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду и у циљу извлачења готовинских новчаних средстава у износу од преко 1.500.000,00 динара, без стварног правног основа вршила преносе новца са рачуна својих привредних друштава на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе, на основу фактура, отпремница и рачуна о наводном промету добара и извршеним услугама које су сачињавали припадници организоване криминалне групе, у којима је неистинито приказано да су привредна друштва под контролом организоване криминалне групе продавали робу или извршила одређене услуге наведеним привредним друштвима као уплатиоцима, па су, након уплате новца на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе припадници организоване криминалне групе вршили даље раслојавање извршених уплата тако што су новчана средства трансферисали на рачуна разних физичких лица која су, након подизања готовинских новчаних средстава, иста враћали припадницима организоване криминалне групе, па је тако: 

 

• окр. Милан Савић: 

 

-у периоду од средине 2018. године до 14. новембра 2018. године, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Bauinter“ д.о.о. са седиштем у Београду, помогао припадницима организоване криминалне групе да изврше кривично дело прање новца стварањем услова за извршење тог кривичног дела и 

-у периоду од 1. августа до 14. октобра 2018. године, у Београду, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Bauinter“ д.о.о. са седиштем у Београду, доставио свом пословном књиговодству на књижење и пореско евидентирање рачуне неистините садржине који су гласили на привредно друштво под контролом организоване криминалне групе „Sydnej Promet“ за фактурисану робу у укупном износу од 36.484.512,00 динара, а све у намери да неосновано оствари повраћај претходно исказаног ПДВ-а.

 

• окр. Александар Јанковић: 

 

-у периоду од средине 2018. године до 7. фебруара 2019. године, у Београду и Младеновцу, у својству лица које фактички управља пословањем привредног друштва и лица овлашћеног за располагање средствима на рачуну предузетника Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“са седиштем у Младеновцу, помогао припадницима организоване криминалне групе да изврше кривично дело прање новца стварањем услова за извршење тог кривичног дела и 

-у периоду од 1. октобра до 30. новембра 2018. године, у Београду и Младеновцу, у својству лица које фактички управља пословањем привредног друштва и лица овлашћеног за располагање средствима на рачуну предузетника Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“са седиштем у Младеновцу, давао лажне податке о чињеницама које су од утицаја за утврђивање пореске обавезе у намери да овај привредни субјекат делимично избегне плаћање пореза на додату вредност.

 

• окр. Раша Ђуровић: 

 

-у периоду од фебруара месеца до 23. априла 2019. године, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду, на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе и то „Niti market 2018“ д.о.о,  „Sorteco д.о.о. Београд, „Nopandor“ д.о.о. и „Izalita promet 2019“, у циљу извлачења готовинских новчаних средстава у износу преко 1.500.000,00 динара и избегавање плаћања пореских обавеза на штету буџета РС, без стварног правног основа вршио пренос новца са рачуна свог привредног друштва на рачуне наведених привредних друштава под контролом организоване криминалне групе, на основу фактура, отпремница и рачуна по наводном промету добара и извршеним услугама које су сачињавали припадници организоване криминалне групе, а у којима је неистинито приказано да су привредна друштва под контролом организоване криминалне групе извршила одређене услуге привредном друштву „Flippng FRP“ д.о.о. као уплатиоцу, а привредном друштву „Izalita promet 2019“ без икаквог правног основа, па су након уплате новца на рачуне привредног друштва под контролом организоване криминалне групе припадници организоване криминалне групе вршили даље раслојавање извршених уплата тако што су новчана средства трансферисали на рачуне разних физичких лица која су након подизања готовинских новчаних средстава иста враћали припадницима организоване криминалне групе, а они, уз задржавање провизије новац враћали окривљеном, који је исти држао са знањем, у тренутку пријема, да исти потиче од криминалне делатности.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Раша Ђуровић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 225 став 1 КЗ.

 

Оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Раши Ђуровићу је стављено на терет да је у периоду од почетка 2018. године до 1. јула 2019. године, у Београду, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду, давао лажне податке о чињеницама које су од утицаја за утврђивање пореске обавезе у намери да делимично избегне плаћање пореза на добит правних лица.

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

 

Браниоци окривљених.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седенице већа, дана 15. априла 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 3/24 којом је преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о одузимању имовинске користи у односу на овог окривљеног и то тако што је обавезао привредно друштво „Bauinter“ да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела уплати у буџет Републике Србије износ од 6.080.752,00 динара, док је првостепена пресуда у преосталом делу у односу на окр. Милана Савића и Александра Јанковића потврђена. У односу на окр. Рашу Ђуровића првостепена пресуда је укинута и предмет је у том делу враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

 

Апелациони суд налази, у делу одлуке о одузимању имовинске користи у односу на окр. Савића, да је током поступка и изведеним доказима на несумњив начин утврђено да је противправним поступањем окр. Савића, односно изврешењем кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит од стране овог окривљеног корист прибавило привредно друштво „Bauinter“, те да је првостепени суд погрешно обавезао овог окривљеног да плати наведени износ због чега је провостепена пресуда у том делу преиначена.

 

У односу на окр. Рашу Ђуровића првостепеном суду је наложено да у поновном поступку утврди висину имовинске користи прибављену извршењем кривичног дела од стране овог окривљеног узимајући у обзир провизију не мању од 3,5% коју су припадници организоване криминалне групе задржавали за себе пре него што би преостали износ новца био враћен окривљеном након чега ће првостепени суд бити у прилици да у  том погледу донесе одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге, које ће Апелациони суд моћи да прихвати.