Архива

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. априла 2024. године решење Кж2 По1 71/24 којим је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепено решење.

 

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 1. новембра 2023. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

 

• окр. Мирославу Старчевићу три кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, 

 

• окр. Младену Лазаревићу два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 КЗ, 

 

• окр. Радисаву Радовићу, Миловану Здравковићу, Зорану Јакшићу, Љубиши Линди, Владану Солди, Милошу Радосављевићу, Глигорију Пејовићу, Петру Милошевићу, Марку Павловићу, Марку Радовановићу, Николи Ђорђевићу и Денизу Михајловићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ и  

 

• окр. Милошу Јовановићу, Александру Илићу,  Драгађу Ђорђевићу, Милану Митићу, Драгану Николићу и Ивану Цветковићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ.

 

По налажењу Апелационог суда у конкретном случају постоји довољно доказа који указују на оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет у овом кривичном поступку, при чему је јасно и одређено наведено шта се сваком од окривљених ставља на терет, тако да целокупно оптужење представља логичку усклађеност, а првостепени суд је, проверавајући да ли докази понуђени од стране тужиоца у погледу свих елемената кривичних дела која се окривљенима стављају на терет, дају основа за закључак о постојању оправдане сумње која оправдава изношење конкретне кривичноправне ствари пред суд, дао довољно разлога. У сваком случају, сви прикупљени докази биће предмет контрадикторног поступка који ће се спровести пред првостепеним судом и о чему ће првостепени суд дати своју оцену након спроведеног доказног поступка, при чему након извођења сваког доказа пред судом странке могу износити примедбе, а потом и оцену доказа изведених на главном претресу, што ће бити оредмет оцене суда у наредној фази предметног кривичног поступка. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 189/22 од 26. јуна 2023. године окр. Драган Мојашевић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осуђен на јединствену казну затвора  у трајању од 1 године и 6 месеци. Такође, према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 29. марта 2024. године донело је пресуду којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначило првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића због извршења продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осудило на казну затвора у трајању од 10 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др. Такође, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

Окривљени Драган Мојашевић је оглашен кривим што је 5, те 14. марта, затим 23. априла и 25. јуна 2019. године, на територији Републике Србије, неовлашћено набављао ради продаје и неовлашћено стављао у промет резани дуван који се у складу са Законом сматра акцизним производом који није посебно обележан прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације.

 

Такође, оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Драгану Мојашевићу је стављено на терет и да је у временском периоду од јануара до 9. јула 2019. године, на територији Републике Србије, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време, са циљем да, ради стицања добити, споразумно и по унапред одређеним задацима и улогама, врши кривично дело недозвољен промет акцизних производа, а чији припадници су постали осуђени Мирко Лазић и Озрен Јевтић, где је план организоване криминалне групе подразумевао стављање у промет у Републици Србији акцизних производа који подлежу опорезивању акцизом, па је у оквиру планиране активности организоване криминалне групе окр. Мојашевић имао улогу да организује и договара са добављачима цену, место и време преузимања сировог дувана у листу, врши набавку дувана у листу (сировине) складиштење у магацину, ангажује помоћне раднике који врше прераду – резање дувана у листу, уговара продају у погледу количине и купопродајне цене и одлучује о динамици испоруке купцима резаног дувана, односно лицима која резани дуван даље продају „на велико“, све ради непосредног стицања финансијске користи, док су припадници организоване криминалне групе, остваривали планове и циљеве организоване криминалне групе, показујући припадност групи извршењем задатака постављених од стране организатора криминалне групе, па је тако улога припадника осуђених Лазића и Јевтића била да, по договору са окр. Мојашевићем, приликом набавке сировине и дистрибуције резаног дувана, обављају послове возача или „чистача“, односно са путничким моторним возилом се крећу исред комби возила у коме се транспортује резани дуван који није посебно обележен прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације, на удаљености од 1 до 4 км, врше извиђање терена, путног правца којим се крећу, све време транспорта одржавају комуникацију мобилним телефонима – тзв. „специјалима“ преко тзв. „отворене везе“ и уколико уоче патролу полиције о томе обавештавају возача возила које превози дуван како би се овај зауставио пре доласка патроле полиције и на такав начин избегли да буду ухваћени у извршењу кривичног дела све ради непосредног стицања финансијске користи организоване криминалне групе, па су тако у означеном  временском периоду продали 2.323 кг резаног дувана. 

 

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио Кривични законик када је нашао да су се у радњама окр. Мојашевића стекли сви објективни и субјективни елементи кривичног дела недозвољени промет акцизних производа у продуженом трајању, за које га је огласио кривим. Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окр. Мојашевића ценио његове личне и породичне прилике, док је од отежавајућих околности Апелациони суд ценио његову ранију осуђиваност, те га је осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци налазећи да је иста сразмерна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице и личности окривљеног, као и да је иста неопходна, али и довољна да се оствари општа сврха кажњавања.

 

Испитујући правилност првостепене пресуде у делу у коме је окр. Мојашевић оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела Апелациони суд је имао у виду то да је анализом свих доказа који су изведени током првостепеног поступка и довођењем истих у међусобну везу неспорно утврдио да су окр. Мојашевић и осуђени Лазић и Јевтић радили послове око дувана и да су првобитно осуђени Лазић и Јевтић били радници код окр. Мојашевића, као и да им је у једном тренутку окр. Мојашевић понудио да посао око дувана раде заједно и то тако што би њима припадало по 25% зараде, а окр. Мојашевићу 50%, да је у прво време окр. Мојашевић финансирао куповину резаног дувана, а након тога се резани дуван куповао од новца који су заједно зарадили, те да су у набавци дувана учествовали сви, а да је осуђени Лазић учествовао у куповини робе од сељака и допремању робе с обзиром на то да је умео да изабере робу као и да је учествовао у превозу и испоручивању робе купцима, да је уговарао и купопродајну цену са добављачима, контролисао раднике када је у питању резање дувана, а да је некад у име Мојашевића узимао новац од купаца. Истовремено осуђени Јевтић је у својој одбрани навео да су у набавци дувана учествовали сви, али да се ипак око куповине и продаје резаног дувана највише питао окр. Мојашевић који се договарао са купцима. 

 

Међутим, овакво чињенично утврђење не указује да су окривљени били организовани у организовану криминалну групу, односно не указује на изразит степен организованости ових лица а чије постојање је нужно код организоване криминалне групе, па тако ни да је окр. Мојашевић организатор организоване криминалне групе јер то подразумева постојање хијеархије у оквиру организоване криминалне групе, а што из чињеница које су утврђене у овом кривичном поступку не произлази.