Архива

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 205/22 од 22. новембра 2023. године:

 

• због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (од чега окр. Ковачевић и Димић у саизвршилаштву, а Димић и у продуженом трајању) окр. Небојша Ковачевић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 године, окр. Игор Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 9 година, док је окр. Братислав Радовановић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, 

 

• окр. Иван Бакрач је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара и 

 

• окр. Петар Павловић је због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара.

 

Такође, првостепеном пресудом окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона, ПВЦ пакета, електронске вагице и др, док је од окр. Петра Павловића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 1.150,оо евра, а такође према окр. Ивану Бакрачу изречена је мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 5 година. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду  од краја јуна до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, окр. Ковачевић, Димић и Бакрач, неовлашћено ради продаје куповали и преносили опојну дрогу – хероин, а окр. Бакрач и Павловић се, по претходном договору, бавили преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора, тако што су окр. Димић и Бакраћ, по претходном одговору са окр. Ковачевићем који је финансирао куповину опојне дроге – хероин, остварујућу ову заједничку одлуку, окр. Димић за време боравка у Републици Турској у периоду од 1. до 8. јула 2022. године купио 4.284,61 грама опојне дроге – хероин коју је расподелио у осам пакета, коју је опојну дрогу у периоду од 4. до 8. јула 2022. године преузео окр. Бакрач и, по претходном договору са окр. Ковачевићем, за накнаду од 1.000,оо евра по килограму хероина организовао транспорт опојне дроге из Републике Турске у Републику Србију тако што је опојну дрогу упаковао у један од дванаест пакета ароматизованог дуванског производа набављеног у Турској и ове пакете у којима се налазила и прикривена опојна дрога у близини истанбулског аеродрома дана 9. јула 2022. године, преко трећих лица – турских држављана, предао окр. Павловићу, ради транспорта у Србију, а окр. Павловић тих дванаест пакета сместио у теретни део теретног возила, избегавајући мере царинског надзора, преко граничног прелаза превезао наведену робу и опојну дрогу на територију Републике Србије, наставио вожњу до Београда и истог дана у Добановцима их предао окр. Бакрачу, те су дрогу заједно спаковали у гепек путничког возила које је возио окр. Бакрач, а које је возило ради преузимања опојне дроге претходно позајмио од окр. Ковачевића, започео вожњу да би га на Ибарској магистрали зауставила полиција, те прегледом возила пронашла исте пакете који су уз потврду одузети од окр. Бакрача. 

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Небојша Ковачевић, Игор Димић, Иван Бакрач, Братислав Радовановић и Петар Павловић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ, те је окр. Ковачевић ослобођен од оптужбе да је извршио и кривично дело кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ, окр. Павловић је ослобођен од оптужбе да је извршио и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ, док је окр. Радовановић ослобођен од оптужбе да је извршио и још два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 и 7 КЗ. 

 

Оптужницом Јавнот тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 12. новембра 2021. године до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, заједно са правноснажно осуђеним Марком Димитријевићим, као организована криминална група неовлашћено ради продаје куповали и преносили супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин и као организована криминална група, избегавајући мере царинског надзора, преносили робу преко царинске линије при чему је окр. Ковачевић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и кривично дела кријумчарење, ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Димић, Бакрач, Радовановић, Павловић и Димитријевић постали припадници наведене организоване криминале групе прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана који је осмислио окр. Ковачевић, а који план је подразумевао ради продаје набавку и транспорт опојне дроге и робе из Републике Турске у Републику Србију. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. јула 2024. године пресуду Кж1 По1 12/24 којом је првостепена пресуда потврђена у ослобађајућем делу у односу на окр. Братислава Радовановића за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 7 КЗ, док је у преосталом делу првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Такође, према окр. Игору Димићу и Ивану Бакрачу продужен је притвор до даље одлуке суда. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу у коме је првостепена пресуда укинута, основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка јер су разлози пресуде противречни изреци, изрека пресуде је неразумљива, те у истој нису дати довољно јасни разлози о свим одлучним чињеницама што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања због чега се чињенични и правни закључци првостепеног суда, за сада, не могу испитати. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 51/21 од 27. децембра 2023. године због извршења кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ окр. Синиша Здјеларић и Славиша Бојковић су осуђени на казне затвора у трајању од по 11 година, окр. Мирослав Михајловић је осуђен на казну затвора у трајању од 10 година и окр. Никола Здјеларић је осуђен на казну затвора у трајању од 7 година. Према окр. Синиши и Николи Здјеларићу, те окр. Славиши Бојковићу је изречена и мера одузимања предмета и то: моторних возила, великих кутија и др. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од 16. јуна до 8. октобра 2020. године, на територији Републике Србије, у организованој криминалној групи, ради продаје, неовлашћено преносили и држали супстанце које су проглашене за опојну дрогу, на тај начин што је окр. Синиша Здјеларић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Михајловић, Бојковић и Никола Здјеларић постали припадници организоване криминалне групе, прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана које је осмислио окр. Синиша Здјеларић, а који је план подразумевао ради продаје набавку, преузимање и транспорт опојне дроге.  

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. јула 2024. године решење Кж1 По1 9/24 којом је, усвајањем жалби окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама одбране указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да је изрека првостепене пресуде неразумљива, да о чињеницама које су предмет доказивања нису наведени разлози, а да су они који су дати нејасни и противречни како сами себи тако и изреци, као и да је првостепени суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није могуће испитати њену законитост и правилност.