Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

29.новембар 2024. године
БОЖИДАР ШАРКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 61/21 од 25. октобра 2023. године окр. Божидар Шарковић је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 месеци, која ће се извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, без примене електронског надзора. Такође, првостепеном пресудом је одређено да се одузима имовинска користи прибављена извршењем кривичног дела у износу од укупно 1.491.889,00 динара па је обавезана ЛД којој је извршењем кривичног дела прибављена имовинска корист да износ од 1.491.889,00 динара уплати у корист буџетских средстава Републике Србије.
 
Окр.Божидар Шарковић оглашен је кривим што је у периоду од 27. марта 2017. до 18. августа 2020. године у општини Клина, АП Косово и Метохија у својству службеног лица – председника Привременог органа СО Клина, искоришћавањем својих службених овлашћења прибавио имовинску корист запосленој у износу од 1.491.889,00 динара у виду нето зарада које су јој неосновано исплаћене на основу месечних обрачуна зарада, захтева за пренос средстава за исплату зарада и налога за исплату, на штету имовине Републике Србије, на  које зараде су обрачунати и уплаћени трошкови пореза и припадајући доприноси, у укупном износу од 886.979,00 динара, на тај начин што је почев од исплате плате за април 2017. године а закључно са исплатом плате за јул 2020. године поступајући супротно одредбама Закона о раду, Закона о радним односима у државним органима и Закона о запосленим у аутономним покрајинама и јединица локалне самоуправе, иако је знао да запослена ЛД од 27. марта 2017. године није долазила на посао и није обављала своје радне задатке, нити је оправдала изостанак са рада, потписивао и оверавао печатом Привременог органа општине Клина месечне обрачуне зарада, захтеве за пренос средства за исплату зарада, додатака и накнада изабраних и постављених лица и запослених у локалној самоуправи и организацијама и установама чији је оснивач локална самоуправа, и налоге за пренос зарада, у којима су, за запослену и то у статусу радно ангажованог лица, били унети подаци да је сваког месеца остварила пун фонд часова рада и то са увећањем зараде, као да спада у исплатну категорију лица која живе и раде на територији АП Косово и Метохија, те је тако, одобравајући својим потписом месечне обрачуне зарада, захтеве за пренос средстава и налоге за пренос зараде у корист овог лица, окр. Шарковић омогућио исплату зарада овом лицу односно створио услове за пренос средстава са трезорског рачуна СО Клина на текући рачун ЛД те прибавио имобинску корист ЛД у укупном износу од 1.491.889,00 динара који износ представља нето износ зараде уплаћен на текући рачун, на штету имовине (буџета) Републике Србије на које износе зарада су обрачунати и уплаћени порези и доприноси у укупном износу од 886.979,00 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. октобра 2024.  године пресуду којом је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепену пресуду.
 
По налажењу Апелационог суда, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљеног Божидара Шарковића стичу сва битна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја, на начин ближе описан у изреци пресуде. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, по оцени Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, имао у виду све околности које су од утицаја да казна буде мања или већа, па је на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио да је неосуђиван, па је у одсуству отежавајућих околности на страни окр. Шарковића, ценећи при том и тежину учињеног кривичног дела, степен кривице окривљеног за учињено кривично дело, правилно првостепени суд нашао да у конкретном случају има места примени института ублажавања казне испод законом прописаног минимума, јер олакшавајуће околности на страни окривљеног, пре свега његова неосуђиваност, по правилном закључку првостепеног суда имају карактер нарочито олакшавајућих, те му је изрекао казну испод законом прописаног минимума, правилно налазећи да ће се казном затвора у ефективном трајању у довољној мери утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела, те да се и на овај начин остварује сврха како специјалне тако и генералне превенције. 
 

 

29.новембар 2024. године
ПРЕДРАГ ПАЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 71/11 од 29. јануара 2024. године, окр. Предраг Пајић је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 227 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године. Такође, првостепеном пресудом се од Привредног друштва „Terra engineering“ доо у стечају одузима имовинска корист прибављена кривичним делом, па је привредно друштво обавезано да у буџет Републике Србије уплати износ од 14.310.000,00 динара. Оштећени Gрад Пожаревац је упућен да имовинско правни захтев оствари у парничном поступку.
 
Окр. Предраг Пајић је оглашен кривим што је током 2006. и 2007. године на територији Републике Србије подстрекао сада осуђеног Слободана Јовановића да искористи свој положај одговорног лица – генералног директора предузећа за путеве „Београд“ ад, а од осуђеног Синише Новаковића затражио да искористи овлашћења која је имао као власник СР „Новаковић Синиша“ све приликом извођења радова на изградњи пута Пожаревац - Костолац, обилазница дужине Л 7500 метара, по основу уговора који је закључен између јавног предузећа „Путеви Србије“ као инвеститора, Jавног предузећа „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“ као суинвеститора и Предузећа за путеве „Београд“ ад као извођача и Aнекса тог уговора и тиме прибавио противправну имовинску корист привредном друштву „Terra engineering“ доо у износу преко 1.500.000,00 динара, на тај начин што је, иако је знао да је привредно друштво „ТЕ – КО Костолац“ дало сагласност за експлоатацију песковито-шљунковитог материјала за изгрању пута без накнаде, јер су га Одобрењем од 19. јула 2006. године о томе обавестили, предложио осуђеном Слободану Јовановићу да у својству генералног директора Предузећа за путеве „Београд“ ад, ангажује предузеће „Terra engineering“ доо за наводну набавку шљунка, што је осуђени Јовановић и учинио па је, у својству генералног директора предузећа за путеве „Београд“ закључио са Привредним друштвом „Terra engineering“ доо уговор 15. децембра 2006. године о набавци 70.000 м3 шљунка за израду насипа на обилазници по цени од 270,00 динара по кубику, те је даље осуђени Пајић инсистирао да Предузеће за путеве „Београд“ као превозиоца шљунка ангажује СР „Новаковић Синиша“ власништво његовог познаника Синише Новаковића, са којим је Предузеће за путеве „Београд“ ад закључило уговор о превозу дана 23. априла 2007. године док је од осуђеног Синише Новаковића затражио да са Привредним друштвом „Terra engineering“ доо закључи уговор о испоруци шљунка по цени од 20,00 динара по м3, који му је већ сачињен са датумом 13. децембар 2006. године и потписан од стране овлашћеног лица „Terra engineering“ доо донео да потпише, а да затим шљунак који је превозио са површиниског копа Дрмно „ТЕ-КО Костолац“ фактурише Привредном друштву „Terra engineering“ доо, приказујући на тај начин да привредно друштво „Terra engineering“ доо шљунак који продаје Предузеће за путеве „Београд“ наводно набавља од Синише Новаковића, па је у периоду од 19. маја до 26. децембра 2007. године Новаковић испоставио Привредном друштву „Terra engineering“ доо, 7 рачуна о набавци 53.000 м3 шљунка, који је добијен бесплатно, након чега је „Terra engineering“ доо на основу тако добијене улазне документације од СР „Новаковић Синиша“ извршило префактурисање наводно купљеног шљунка према Предузећу за путеве „Београд“ ад, али по цени од 270,00 динара по м3 за 53.000 м3 и испоставило Предузећу за путеве „Београд“ рачуне у укупном износу од 16.885.800,00 динара са ПДВ, након чега је осуђени Јовановић одобрио да се у периоду од 14. маја 2007. до 04. јуна 2008. године Привредном друштву „Terra engineering“ доо изврши плаћање шљунка, иако је исти добијен без накнаде, чиме је привредном друштву „Terra engineering“ доо прибављена противправна имовинска корист у износу од 14.310.000,00 динара, колико износи умањени износ за плаћени ПДВ.
 
Истовремено су првостепеном пресудом ослобођени од оптужбе и то: окр. Ненад Симић да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ, а окр. Аца Павловић, Југослав Халаваћ и Владимир Шекревски да су извршили по једно криивчно дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227 став 3 КЗ.
 
Оптужницом Јавног тужилаштва за организовани криминал окр. Ненад Симићу, Аци Павловићу, Југославу Халаваћу и Владимиру Шекревском стављено је на терет да су током 2006. до 2007. године на територији Републике Србије, окр. Ненад Симић као службено лице – директор Јавног предузећа „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“, окр. Аца Павловић као одговорно лице – вршилац стручног надзора у Јавном предузећу „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“, окр. Југослав Халаваћ као одговорно лице – шеф градилишта Треће групе или надзори орган у Предузећу за путеве „Београд“ и окр. Владимир Шекревски као одговорно лице коме је фактички било поверено обављање послова одговорног лица у Привредном друштву „Terra engineering“ доо, приликом ивзођења радова на изградњи пута на облизаници Пожаревац – Костолац дужине Л 7500 метара по основу уговора од 30. октобра 2006. године који је закључен између ЈП Путеви Србије, као инвестистора, ЈП „Дирекције за изградњу општине Пожаревац“ као суинвеститора и Предузећа за путеве „Београд“ као извођача и Анекса тог уговора од 01. фебруара 2007. године који је закључен између ЈП „Дирекције за изградњу општине Пожаревац“ и Предузећа за путеве „Београд“ прибавили противправну имовинску користи привредном друштву „Terra engineering“ доо у износу од преко 1.500.000,00 динара, на штету ЈП „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“.
 
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Предраг Пајић и стечајни управник Привредног друштва „Terra engineering“ доо

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 16. октобра 2024. године пресуду Кж1 По1 22/24 којом су одбијене као неосноване све жалбе и потврђена првостепена пресуда.
 
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд закључио да током поступка тужилаштво није доказало да су окривљени Ненад Симић, Југослав Халаваћ, Аца Павловић и Владимир Шекревски извршили предметна кривична дела. Такође, имајући у виду чињенице утврђене током поступка, на начин како је то првостепени суд образложио у побијаној пресуди, исти правилно није прихватио правну квалификацију кривично-правних радњи окр. Пајића, а наиме да се у његовим радњама стичу законски елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја, налазећи да инкриминисане радње није предузео искоришћавањем свог службеног положаја, јер из уговора од 01. априла 2005. године, анекса тог уговора, као и уговора о допунском раду, а који су закључени између општине Пожаревац и окр. Пајића произлази да радње које је предузео у смислу посредовања при ангажовању извођача радова, односно подизвођача и послови везани за набавку материјала за изградњу обилазнице, нису били у опису његових послова, што упућује на закључак да окр. Пајић предузимањем инкриминисаних радњи није искористио свој службени положај, већ да је само искористио сазнања до којих је дошао на позицији општинског менаџера да подстрекне другог да изврши дело на начин како је то описано у изреци побијане пресуде. 
 
Приликом одлучивања о висини казне, првостепени суд је имао у виду све околности на страни окривљеног, тежину извршеног кривичног дела као и висину противправне имовинске користи која је прибављена предузећу „Terra engineering“ доо, па је правилно окр. Пајића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, правилно налазећи да је одмерена казна у свему сразмерна тежини извршеног кривичног дела и личности окривљеног као извршиоца, те да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. 
 
По оцени Апелационог суда првостепени суд је правилно од привредног друштва „Terra engineering“ доо у стечају одузео прибављену имовинску корист, а према налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке, у износу од 14.310.000,00 динара, док износ плаћен за набавку шљунка и износ плаћеног пореза на добит, на чему се у жалби стечајног управника инсистира, може бити предмет евентуално грађанског поступка.
 

 

27. новембар 2024. године
ВАЊА МИЈИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, Кре По1 39/23-Кв По1 399/24 од 26. јуна 2024. године је утврђено да су испуњене законске претпоставке за изручење надлежним правосудним органима Краљевине Шведске лица чије се изручење захтева Вање Мијића, а ради вођења кривичног поступка. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након рочишта, донео је 22. новембра 2024. године решење Кж По1 Кре 35/24 којим је, одбио као неосновану жалбу лица чије се изручење захтева и потврдио првостепено решење те истовремено одбацио као неблаговремену жалбу браниоца лица чије се изручење захтева.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд утврдио да су испуњени услови за изручење лица прописани одредбама члана 7 и 16 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и претпоставке из Европске конвенције о екстрадицији. Наиме, испуњени су услови да кривична дела поводом којих се захтева изручење представљају кривична дела по праву Републике Србије, о чему су дати аргументовани и правилни разлози и што окривљени у својој жалби не оспорава, затим да за иста кривична дела није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, нити је кривична санкција у потпуности извршена, да именовани није држављанин Републике Србије, већ држављанин Краљевине Шведске и да се против њега у републици Србији не води кривични поступак због кривичних дела поводом којих се захтева и изручење, што такође окривљени не спори. О испуњености услова да дела поводом којих се захтева изручење нису извршена на територији Републике Србије, против ње и њеног држављанина првостепени суд је дао јасне и уверљиве разлоге, које прихвата и овај Суд. Чињеница да је Вања Мијић у једном делу инкриминисаног периода за који је основано сумњив боравио на територији Републике Србије, на чему окривљени у жалби инсистира, није од утицаја на одлуку, имајући у виду да му се ставља на терет да је радње предузимао телефонским путем, комуникацијом путем кодиране апликације, при чему су последице извршења радњи за које се окривљени терети наступиле на територији Краљевине Шведске и ни у једном случају радње извршења или последице дела нису имале везе са територијом Републике Србије и нису извршене на територији Републике Србије, против ње и њеног држављанина, већа на територији Краљевине Шведске. Имајући у виду да суд замољене државе приликом одлучивања о молби за изручење није овлашћен да се упушта у оцену доказа на који се позива држава молиља, већ само да цени да ли постоји довољно доказа за постојање основане сумње, а која и по оцени овог суда у конкретном случају произлази из документације поднете уз молбу за изручење. Неосновани су и наводи жалбе окривљеног да постоји противречност у погледу броја кривичних дела за која га тражи држава молиља (13 или 14). С обзиром на све изнето, одлука првостепеног суда да су испуњене претпоставке за изручење окривљеног Вање Мијића правосудним органима Краљевине Шведске у свему се показује правилном и законитом и иста супротно жалбеним наводима лица чије се изручење захтева није доведена у питање.


 

 

8. новембар 2024. године
БОЈАН СТАНОЈКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои По1 8/24 од 1. јула 2024. године усвојен је захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал и привремено је од власника - трећег лица  Ј.С. одузета имовина и то: 3 сата марке „Rolex“, по један ручни сат марке „Tudor“ и марке „Casio“, као и новац у износу од 96.000,оо евра и 391.000,оо HUF. 
 
Такође је одређено да привремено одузимање имовине траје најдуже док суд не одлучи о трајном одузимању имовине, с тим што суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Одузетом имовином управља Дирекција за управљање одузетом имовином.
 
Истовремено је одбијен захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од власника -  трећег лица и то од Ј.С. непокретности у Крушевцу, као и четири путничка возила, а од Б.С. једно путничко возило и један мотоцикл и од М.С. један мотоцикл. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани крминал и пуномоћник трећих лица.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног рочишта дана 4. октобра 2024. године, донео решење Кж По1 Пои 9/24 којим је одбио као неосновану жалбу пуномоћника трећих лица и потврдио првостепено решење у усвајајућем делу, док је делимичним уважавањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал преиначио првостепено решење, усвојио захтев јавног тужиоца и одредио да се привремено одузима имовина и то од трећег лица:
 
Ј.С. непокретност – кат.парцела у Крушевцу на којој се налази породична стамбена зграда површине 53 м2 и површине 29 м2, и путничко возило „BMW X5 XDRIVE 25D“, година производње 2019, 
Б.С. путничко возило марке „Audi A1“ година производње 2017 и мотоцикл марке „Yamaha XP 560E“ година производње 2021. и 
М.С. мотоцикл марке „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ година производње 2020. 
 
Жалба јавног тужиоца Јавног тужилаштва за ораганизовани криминал у преосталом делу у односу на имовину трећег лица Ј.С. и то три путничка моторна возила одбија се као неоснована. 
 
Имајући у виду да према подацима Пореске управе и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање окр. Бојан Станојковић није остваривао приходе ни у радном ни ван радног односа, првостепени суд је правилно оценио да исти није био у могућности да стекне девизна новчана средства у износу од 96.000, оо евра и 391.000,оо HUF, нити да прибави сатове („Rolex“, „Tudor“ и „Casio“) чија је укупна вредност у виђеном стању процењена на 5.179.600,оо динара, тим пре када се имају и вуду уобичајени трошкови породице, те је правилно нашао да изведени докази  у довољној мери указују на очигледну и изразиту несразмеру између законитих прихода окривљеног и вредности предметне имовине, односно на постојање основане сумње да је окривљени прибавио на незаконит начин предметна новчана средства, као и да је незаконито прибављена новчана средства искористио за стицање предметних мушких сатова, па самим тим ова имовине представља имовину која је протекла из кривичног дела. 
 
Међутим, по оцени Апелационог суда, а имајући у виду укупне законите приходе које је Ј.С. остварила, а ценећи трошкове живота која су окривљени и трећа лица морали имати за све те године, посебну вредност минималне потрошачке корпе породице са троје деце, то је овај суд нашао да сви изведени докази несумњиво указују да треће лице није имало законите приходе из којих би могла да финансира куповину непокретности и возила марке „BMW“. Ценећи изведене доказе из којих је утврђено да трећа лица Б.С. и М.С. нису могли да финансирају куповину наведене имовине, те како постоји очигледна несразмера између вредности имовине која је предмет захтева за привремено одузимање од наведених трећих лица, при чему  трећа лица нису пружила доказе о законитости средстава којима је купљена предметна имовина, то је Апелациони суд нашао да је предметна имовина трећих лица Б.С. и М.С. у целости проистекла из кривичног дела, јер постоји основана сумња да је окривљени незаконито прибављена новчана средства искористио за куповину наведене имовине која је пренета на трећа лица, чланове породице окривљеног. 
 

 

4. новембар 2024. године
ГОЈКО ЛАЗАРЕВ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 23.октобра 2024. године пресуду Кж1 По1 17/24 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.

(Напомена: против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену. Пресуда је донета након што је Апелациони суд, у трећем степену, усвојио жалбе окр. Лазарева и Дозета и њихових бранилаца, те укинуо пресуду Апелационог суда Кж1 По1 5/23 од 20. октобра 2023. године, само у односу на ове окривљене, и предмет у том делу вратио другостепеном суду на поновно одлучивање)

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали  сада осуђени Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, сада осуђени Драган Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са осуђеним Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је сада осуђени Драган Радивојевић захтевао од сада осуђеног Драгана Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“.

Такође, окривљени Гојко Лазарев је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Вишег суда у Шапцу:

  • у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са сада осуђеним Драганом Цветиновићем, као председником Основног суда у Лозници, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је сада осуђени Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би сада осуђени Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије  којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава сада осуђеног Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године сада осуђени Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да  заобиђе председника Основног суда у Шапцу;
  • 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио сада осуђеног  Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је сада осуђени Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од сада осуђеног Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је сада осуђени Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

По налажењу Апелационог суда, основно се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окр. Лазарева и Дозета, јер је првостепени суд извео погрешан закључак да није доказано да су ови окривљени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, будући да из изведених доказа током овог поступка несумњиво произлази да су у радњама окривљених садржана сва битна обележја кривичних дела која су им оптужним предлогом стављена на терет.


 

 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje