Архива

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 143/24 – Кв По1 668/24 од 2.октобра 2024. године потврђена је оптужница Јавног тужилаштва за организовани криминал од 22.августа 2024. године.

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. децембра 2024. године решење Кж2 По1 345/24 којим је одбило као неосноване жалбе, и одбацило као недозвољену жалбу браниоца окр. Стефана Андрејића и Владимира Војновића, адвоката Јелене Законовић, те потврдило првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 22. августа 2024. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

• окр. Дарку Шарићу и Вељку Беливуку по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и по два кривична дела тешко убиство из члана 114 став 1 КЗ у саизвршилаштву,
• окр. Милинку Брашњовићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ,
• окр, Марку Станковићу, Милошу Јеврићу, Марку Петковићу, Наташи Дедић, Благоју Гашићу, Небојши Јанковићу, Владимиру Војновићу, Душану Јовановићу, Радету Стојићевићу и Филипу Кнежевићу по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и по једно кривично дело тешко убиство из члана 114 став 1 КЗ у саизвршилаштву
• окр. Миловану Здравковићу, Ратку Живковићу, Стефану Андрејићу,  Драгану Томићу, Владимиру Мандићу и Слободану Вујачићу по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и по два кривична дела тешко убиство из члана 114 став 1 КЗ у саизвршилаштву.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је приликом одлучивања имао у виду све доказе у списима предмета, правилно налазећи да докази и подаци прикупљени у досадашњем току поступка по свом квалитету и значају пружају довољно основа за извођење закључка о постојању оправдане сумње да су окривљена лица предузела радње извршења из чињеничног описа кривичног дела која им се стављају на терет предметном оптужницом, и тиме о испуњености неопходног материјалног услова за оптужење у конкретном случају. Надаље, што се тиче навода бранилаца окривљених у поднетим одговорима на оптужницу, као и у жалбама бранилаца, којима се оспоравају предложени докази, пре свега комуникација окривљених са апликације „SKY“ комуникацију, првостепени суд је дао детаљне разлоге у образложењу побијаног решења, правилно налазећи да су исти неосновани, будући да из списа предмета произлази да су сви писани докази – исправе достављени путем међународне правне помоћи у кривичним стварима од стране надлежних органа Републике Грчке и на основу Споразума о формирању заједничког истражног тима за које податке је од стране надлежних правосудних органа Републике Француске дато овлашћење за употребу и коришећње од стране правосудних органа Републике Србије. Првостепени суд је правилно нашао да у конкретном случају предметни докази сами по себи, ни према начину прибављања нису у супротности са Уставом и законима Републике Србије, нити опште прихваћеним правилима међународног права и међународне правне помоћи на основу напред наведеног Споразума надлежних иностраних органа, у којим замољеним државама су наведени докази прибављени у законом прописаној процедури, будући да су исти на основу Европских налога за истрагу, издатих од надлежних органа Републике Грчке као  земље издавања, од стране надлежних органа земље извршења – Републике Француске скинути и прослеђени земљи издавања налога, након чега су прослеђени правосудним органима Републике Србије уз претходно прибављену сагласност надлежних органа Републике Француске, те је стога и по оцени овог суда правилан закључак да се не ради о незаконитим доказима, јер исти нису прибављени противно одредби члана 16 ЗКП. 

Супротно наводима из поднетих одговора на оптужницу којима се указује на пресуду Европског суда правде у предмету Ц- 670/22 од 30. априла 2024. године, те навода да осим  „SKY“ комуникације не постоје други докази којима се указује на оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет, првостепени суд је имао у виду чињеницу да судска пракса није извор права у Републици Србији, те да као таква не обавезује, затим природа и садржина наведене пресуде, односно да је у питању „захтев за претходну одлуку“, а нарочито чињеница да се оправдана сумња да су овде окривљена лица предузела радње извршења предметних кривичних дела која им се стављају на терет не заснива искључиво на исправама – комуникацији са „SKY“ апликције, већ и на бројним писаним доказима који су достављани у поступку пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима од којих су неки и наведени у образложењу побијаног решења, а који докази ће бити предмет оцене и детаљне анализе, како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, од стране судећег већа на главном претресу у конктрадикторном поступку, то је правилан закључак првостепеног суда да су изнети наводи браниоца окривљених неосновани и без утицаја на другачију одлуку суда у овој кривично правној ствари.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 22/10 – Кв По1 855/13, Куо По1 175/24 од 12. новембра 2024. године одбачена је молба осуђеног Милорада Улемека за пуштање на условни отпуст, која је примљена у суд дана 4. новембра 2024. године. 

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 4. децембра 2024. године решење Кж По1 уо  52/24 којим је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилан је став првостепеног суда да се приликом одлучивања о испуњености услова за условни отпуст примењују одредбе Закона који те услове прописује и који важи у време извршења казне, а не Закон који важи у време извршења кривичног дела. У конкретном случају ради се о поступку извршења правноснажно изречене казне, а блажи закон се примењује до правноснажности пресуде, а након правноснажности пресуде само уколико по ванредном правном леку дође до укидања правноснажне пресуде, односно до поновног суђења. Из наведених разлога, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд применио одредбу члана 16 став 1 КЗ и да то није у супротности са Законом и основним постулатима кривичног права, како то неосновано бранилац осуђеног наводи у жалби. Такође, у конкретном случају, правилно је првостепени суд одбацио молбу за пуштање на условни отпуст осуђеног Улемека, јер осуђени на дан подношења молбе за пуштање на условни отпуст није издржао две трећине казне затвора од 40 година затвора.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 34/24 од 3. септембра 2024. године окр. Миладин Тадић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ.

 

Оптужницом Јавног Тужилаштва за организовани криминал Кто 28/17 од 25. маја 2017. године, која је измењена 11. априла и 27. јуна 2024. године, окр. Миладину Тадићу је стављено на терет да је 18. децембра 2014. године на граничном прелазу Бачки Брег непосредно предао захтевану корист у новцу, службеним лицима полиције, да у оквиру својих службених овлашћења изврше службене радње које не би смели извршити и то да му омогуће несметан улазак у Републику Србију са половном робом намењеној даљој продаји чији унос у Републику Србију је забрањен, и то тако што је ради контроле испуњености услова за прелазак границе у Републике Србије, окр. Тадић приступио на овај гранични прелаз управљајући комби возилом са сапутником П.М. а у пратњи се кретала још два комби возила и то возило жуте боје са два ротациона светла и возило са приколицом којим је управљао возач Л.С, те приликом контроле извршене од стране окривљених Мирка Чортана као вође смене, Срђана Тошића који је радио на ПД прегледу возила и Милорада Чекелиша који је радио на улазној контроли лица и возила, на позив окривљеног Чекелиша, окривљени Тадић у службеној просторији званој „салон“ или „трпезарија“, непосредно предао захтевану корист  у новцу у износу од 60 евра, да би у вези са службеним овлашћењем контроле возила, путника и терета полицијски службеници извршили службену радњу коју не би смели извршити, која се састоји у пропуштању возила у Републику Србију, са већом количином фрижидера и замрзивача и половних судо и веш машина чије је уношење у Републику Србију забрањено, којом приликом му је окр. Чекелиш рекао да има „три комби возила“ и робу у количини од „70-80 комада“, те је тако окр. Тадић предао окр. Чекелишу захтевану корист у новцу рекавши „доста је 20 евра по комбију“, те су му потом окривљени полицијски службеници за дату корист у новцу дозволили улаз преко граничног прелаза у Републику Србију са сва три комби возила у којима је била наведена роба. 

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 29. новембра 2024.  године пресуду којом је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепену пресуду.

 

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепни суд из доказа изведених у доказном поступку, те чињенице утврђеним њиховим извођењем, нашао да није доказано да је окривљени Тадић извршио кривично дело давање мита, које му је измењеном оптужницом стављено на терет, будући да Јавно тужилаштво за организовани криминал није пружило ни један доказ за своју тврдњу из чињеничног описа оптужења, и то да је описаним радњама службених лица омогућен несметан улазак у Републику Србију окр. Тадића са половном робом намењеној даљој продаји, чији је унос у Републику Србију иначе забрањен. Јавни тужилац, у чињеничном опису оптужења није навео бланкетни пропис из ког Јавно тужилаштво за организовани криминал црпи овакву своју тврдњу, а члан 28 Закона о заштити државне границе, наведен у диспозитиву оптужницу не даје основ за такву тврдњу тужилаштва.

 

С обзиром да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логично повезане, тако да представљају конплетну коначну слику критичног догађаја и са пуно сигурношћу упућују на једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, у конкретном случају, на основу изведених доказа се не може извести закључак да су на јасан, поуздан и несумњив начин утврђене све релевантне чињенице које би указивале на несумњиву доказаност да је окривљени Тадић извршио кривично дело давање мита, те је правилно првостепени суд поступио када је истог ослободио од оптужбе. 

 

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 12/10 – Куо По1 174/24 од 12. новембра 2024. године одбачена је молба осуђеног Бранка Берчека за пуштање на условни отпуст од 1. новембра 2024. године.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 61/21 од 25. октобра 2023. године окр. Божидар Шарковић је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 месеци, која ће се извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, без примене електронског надзора. Такође, првостепеном пресудом је одређено да се одузима имовинска користи прибављена извршењем кривичног дела у износу од укупно 1.491.889,00 динара па је обавезана ЛД којој је извршењем кривичног дела прибављена имовинска корист да износ од 1.491.889,00 динара уплати у корист буџетских средстава Републике Србије.

 

Окр.Божидар Шарковић оглашен је кривим што је у периоду од 27. марта 2017. до 18. августа 2020. године у општини Клина, АП Косово и Метохија у својству службеног лица – председника Привременог органа СО Клина, искоришћавањем својих службених овлашћења прибавио имовинску корист запосленој у износу од 1.491.889,00 динара у виду нето зарада које су јој неосновано исплаћене на основу месечних обрачуна зарада, захтева за пренос средстава за исплату зарада и налога за исплату, на штету имовине Републике Србије, на  које зараде су обрачунати и уплаћени трошкови пореза и припадајући доприноси, у укупном износу од 886.979,00 динара, на тај начин што је почев од исплате плате за април 2017. године а закључно са исплатом плате за јул 2020. године поступајући супротно одредбама Закона о раду, Закона о радним односима у државним органима и Закона о запосленим у аутономним покрајинама и јединица локалне самоуправе, иако је знао да запослена ЛД од 27. марта 2017. године није долазила на посао и није обављала своје радне задатке, нити је оправдала изостанак са рада, потписивао и оверавао печатом Привременог органа општине Клина месечне обрачуне зарада, захтеве за пренос средства за исплату зарада, додатака и накнада изабраних и постављених лица и запослених у локалној самоуправи и организацијама и установама чији је оснивач локална самоуправа, и налоге за пренос зарада, у којима су, за запослену и то у статусу радно ангажованог лица, били унети подаци да је сваког месеца остварила пун фонд часова рада и то са увећањем зараде, као да спада у исплатну категорију лица која живе и раде на територији АП Косово и Метохија, те је тако, одобравајући својим потписом месечне обрачуне зарада, захтеве за пренос средстава и налоге за пренос зараде у корист овог лица, окр. Шарковић омогућио исплату зарада овом лицу односно створио услове за пренос средстава са трезорског рачуна СО Клина на текући рачун ЛД те прибавио имобинску корист ЛД у укупном износу од 1.491.889,00 динара који износ представља нето износ зараде уплаћен на текући рачун, на штету имовине (буџета) Републике Србије на које износе зарада су обрачунати и уплаћени порези и доприноси у укупном износу од 886.979,00 динара.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. октобра 2024.  године пресуду којом је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепену пресуду.

 

По налажењу Апелационог суда, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљеног Божидара Шарковића стичу сва битна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја, на начин ближе описан у изреци пресуде. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, по оцени Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, имао у виду све околности које су од утицаја да казна буде мања или већа, па је на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио да је неосуђиван, па је у одсуству отежавајућих околности на страни окр. Шарковића, ценећи при том и тежину учињеног кривичног дела, степен кривице окривљеног за учињено кривично дело, правилно првостепени суд нашао да у конкретном случају има места примени института ублажавања казне испод законом прописаног минимума, јер олакшавајуће околности на страни окривљеног, пре свега његова неосуђиваност, по правилном закључку првостепеног суда имају карактер нарочито олакшавајућих, те му је изрекао казну испод законом прописаног минимума, правилно налазећи да ће се казном затвора у ефективном трајању у довољној мери утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела, те да се и на овај начин остварује сврха како специјалне тако и генералне превенције. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 71/11 од 29. јануара 2024. године, окр. Предраг Пајић је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 227 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године. Такође, првостепеном пресудом се од Привредног друштва „Terra engineering“ доо у стечају одузима имовинска корист прибављена кривичним делом, па је привредно друштво обавезано да у буџет Републике Србије уплати износ од 14.310.000,00 динара. Оштећени Gрад Пожаревац је упућен да имовинско правни захтев оствари у парничном поступку.

 

Окр. Предраг Пајић је оглашен кривим што је током 2006. и 2007. године на територији Републике Србије подстрекао сада осуђеног Слободана Јовановића да искористи свој положај одговорног лица – генералног директора предузећа за путеве „Београд“ ад, а од осуђеног Синише Новаковића затражио да искористи овлашћења која је имао као власник СР „Новаковић Синиша“ све приликом извођења радова на изградњи пута Пожаревац - Костолац, обилазница дужине Л 7500 метара, по основу уговора који је закључен између јавног предузећа „Путеви Србије“ као инвеститора, Jавног предузећа „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“ као суинвеститора и Предузећа за путеве „Београд“ ад као извођача и Aнекса тог уговора и тиме прибавио противправну имовинску корист привредном друштву „Terra engineering“ доо у износу преко 1.500.000,00 динара, на тај начин што је, иако је знао да је привредно друштво „ТЕ – КО Костолац“ дало сагласност за експлоатацију песковито-шљунковитог материјала за изгрању пута без накнаде, јер су га Одобрењем од 19. јула 2006. године о томе обавестили, предложио осуђеном Слободану Јовановићу да у својству генералног директора Предузећа за путеве „Београд“ ад, ангажује предузеће „Terra engineering“ доо за наводну набавку шљунка, што је осуђени Јовановић и учинио па је, у својству генералног директора предузећа за путеве „Београд“ закључио са Привредним друштвом „Terra engineering“ доо уговор 15. децембра 2006. године о набавци 70.000 м3 шљунка за израду насипа на обилазници по цени од 270,00 динара по кубику, те је даље осуђени Пајић инсистирао да Предузеће за путеве „Београд“ као превозиоца шљунка ангажује СР „Новаковић Синиша“ власништво његовог познаника Синише Новаковића, са којим је Предузеће за путеве „Београд“ ад закључило уговор о превозу дана 23. априла 2007. године док је од осуђеног Синише Новаковића затражио да са Привредним друштвом „Terra engineering“ доо закључи уговор о испоруци шљунка по цени од 20,00 динара по м3, који му је већ сачињен са датумом 13. децембар 2006. године и потписан од стране овлашћеног лица „Terra engineering“ доо донео да потпише, а да затим шљунак који је превозио са површиниског копа Дрмно „ТЕ-КО Костолац“ фактурише Привредном друштву „Terra engineering“ доо, приказујући на тај начин да привредно друштво „Terra engineering“ доо шљунак који продаје Предузеће за путеве „Београд“ наводно набавља од Синише Новаковића, па је у периоду од 19. маја до 26. децембра 2007. године Новаковић испоставио Привредном друштву „Terra engineering“ доо, 7 рачуна о набавци 53.000 м3 шљунка, који је добијен бесплатно, након чега је „Terra engineering“ доо на основу тако добијене улазне документације од СР „Новаковић Синиша“ извршило префактурисање наводно купљеног шљунка према Предузећу за путеве „Београд“ ад, али по цени од 270,00 динара по м3 за 53.000 м3 и испоставило Предузећу за путеве „Београд“ рачуне у укупном износу од 16.885.800,00 динара са ПДВ, након чега је осуђени Јовановић одобрио да се у периоду од 14. маја 2007. до 04. јуна 2008. године Привредном друштву „Terra engineering“ доо изврши плаћање шљунка, иако је исти добијен без накнаде, чиме је привредном друштву „Terra engineering“ доо прибављена противправна имовинска корист у износу од 14.310.000,00 динара, колико износи умањени износ за плаћени ПДВ.

 

Истовремено су првостепеном пресудом ослобођени од оптужбе и то: окр. Ненад Симић да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ, а окр. Аца Павловић, Југослав Халаваћ и Владимир Шекревски да су извршили по једно криивчно дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227 став 3 КЗ.

 

Оптужницом Јавног тужилаштва за организовани криминал окр. Ненад Симићу, Аци Павловићу, Југославу Халаваћу и Владимиру Шекревском стављено је на терет да су током 2006. до 2007. године на територији Републике Србије, окр. Ненад Симић као службено лице – директор Јавног предузећа „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“, окр. Аца Павловић као одговорно лице – вршилац стручног надзора у Јавном предузећу „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“, окр. Југослав Халаваћ као одговорно лице – шеф градилишта Треће групе или надзори орган у Предузећу за путеве „Београд“ и окр. Владимир Шекревски као одговорно лице коме је фактички било поверено обављање послова одговорног лица у Привредном друштву „Terra engineering“ доо, приликом ивзођења радова на изградњи пута на облизаници Пожаревац – Костолац дужине Л 7500 метара по основу уговора од 30. октобра 2006. године који је закључен између ЈП Путеви Србије, као инвестистора, ЈП „Дирекције за изградњу општине Пожаревац“ као суинвеститора и Предузећа за путеве „Београд“ као извођача и Анекса тог уговора од 01. фебруара 2007. године који је закључен између ЈП „Дирекције за изградњу општине Пожаревац“ и Предузећа за путеве „Београд“ прибавили противправну имовинску користи привредном друштву „Terra engineering“ доо у износу од преко 1.500.000,00 динара, на штету ЈП „Дирекција за изградњу општине Пожаревац“.

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 16. октобра 2024. године пресуду Кж1 По1 22/24 којом су одбијене као неосноване све жалбе и потврђена првостепена пресуда.

 

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд закључио да током поступка тужилаштво није доказало да су окривљени Ненад Симић, Југослав Халаваћ, Аца Павловић и Владимир Шекревски извршили предметна кривична дела. Такође, имајући у виду чињенице утврђене током поступка, на начин како је то првостепени суд образложио у побијаној пресуди, исти правилно није прихватио правну квалификацију кривично-правних радњи окр. Пајића, а наиме да се у његовим радњама стичу законски елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја, налазећи да инкриминисане радње није предузео искоришћавањем свог службеног положаја, јер из уговора од 01. априла 2005. године, анекса тог уговора, као и уговора о допунском раду, а који су закључени између општине Пожаревац и окр. Пајића произлази да радње које је предузео у смислу посредовања при ангажовању извођача радова, односно подизвођача и послови везани за набавку материјала за изградњу обилазнице, нису били у опису његових послова, што упућује на закључак да окр. Пајић предузимањем инкриминисаних радњи није искористио свој службени положај, већ да је само искористио сазнања до којих је дошао на позицији општинског менаџера да подстрекне другог да изврши дело на начин како је то описано у изреци побијане пресуде. 

 

Приликом одлучивања о висини казне, првостепени суд је имао у виду све околности на страни окривљеног, тежину извршеног кривичног дела као и висину противправне имовинске користи која је прибављена предузећу „Terra engineering“ доо, па је правилно окр. Пајића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, правилно налазећи да је одмерена казна у свему сразмерна тежини извршеног кривичног дела и личности окривљеног као извршиоца, те да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. 

 

По оцени Апелационог суда првостепени суд је правилно од привредног друштва „Terra engineering“ доо у стечају одузео прибављену имовинску корист, а према налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке, у износу од 14.310.000,00 динара, док износ плаћен за набавку шљунка и износ плаћеног пореза на добит, на чему се у жалби стечајног управника инсистира, може бити предмет евентуално грађанског поступка.

 

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, Кре По1 39/23-Кв По1 399/24 од 26. јуна 2024. године је утврђено да су испуњене законске претпоставке за изручење надлежним правосудним органима Краљевине Шведске лица чије се изручење захтева Вање Мијића, а ради вођења кривичног поступка. 

Апелациони суд у Београду, након рочишта, донео је 22. новембра 2024. године решење Кж По1 Кре 35/24 којим је, одбио као неосновану жалбу лица чије се изручење захтева и потврдио првостепено решење те истовремено одбацио као неблаговремену жалбу браниоца лица чије се изручење захтева.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд утврдио да су испуњени услови за изручење лица прописани одредбама члана 7 и 16 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и претпоставке из Европске конвенције о екстрадицији. Наиме, испуњени су услови да кривична дела поводом којих се захтева изручење представљају кривична дела по праву Републике Србије, о чему су дати аргументовани и правилни разлози и што окривљени у својој жалби не оспорава, затим да за иста кривична дела није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, нити је кривична санкција у потпуности извршена, да именовани није држављанин Републике Србије, већ држављанин Краљевине Шведске и да се против њега у републици Србији не води кривични поступак због кривичних дела поводом којих се захтева и изручење, што такође окривљени не спори. О испуњености услова да дела поводом којих се захтева изручење нису извршена на територији Републике Србије, против ње и њеног држављанина првостепени суд је дао јасне и уверљиве разлоге, које прихвата и овај Суд. Чињеница да је Вања Мијић у једном делу инкриминисаног периода за који је основано сумњив боравио на територији Републике Србије, на чему окривљени у жалби инсистира, није од утицаја на одлуку, имајући у виду да му се ставља на терет да је радње предузимао телефонским путем, комуникацијом путем кодиране апликације, при чему су последице извршења радњи за које се окривљени терети наступиле на територији Краљевине Шведске и ни у једном случају радње извршења или последице дела нису имале везе са територијом Републике Србије и нису извршене на територији Републике Србије, против ње и њеног држављанина, већа на територији Краљевине Шведске. Имајући у виду да суд замољене државе приликом одлучивања о молби за изручење није овлашћен да се упушта у оцену доказа на који се позива држава молиља, већ само да цени да ли постоји довољно доказа за постојање основане сумње, а која и по оцени овог суда у конкретном случају произлази из документације поднете уз молбу за изручење. Неосновани су и наводи жалбе окривљеног да постоји противречност у погледу броја кривичних дела за која га тражи држава молиља (13 или 14). С обзиром на све изнето, одлука првостепеног суда да су испуњене претпоставке за изручење окривљеног Вање Мијића правосудним органима Краљевине Шведске у свему се показује правилном и законитом и иста супротно жалбеним наводима лица чије се изручење захтева није доведена у питање.

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои По1 8/24 од 1. јула 2024. године усвојен је захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал и привремено је од власника - трећег лица  Ј.С. одузета имовина и то: 3 сата марке „Rolex“, по један ручни сат марке „Tudor“ и марке „Casio“, као и новац у износу од 96.000,оо евра и 391.000,оо HUF. 

 

Такође је одређено да привремено одузимање имовине траје најдуже док суд не одлучи о трајном одузимању имовине, с тим што суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Одузетом имовином управља Дирекција за управљање одузетом имовином.

 

Истовремено је одбијен захтев Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од власника -  трећег лица и то од Ј.С. непокретности у Крушевцу, као и четири путничка возила, а од Б.С. једно путничко возило и један мотоцикл и од М.С. један мотоцикл. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног рочишта дана 4. октобра 2024. године, донео решење Кж По1 Пои 9/24 којим је одбио као неосновану жалбу пуномоћника трећих лица и потврдио првостепено решење у усвајајућем делу, док је делимичним уважавањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал преиначио првостепено решење, усвојио захтев јавног тужиоца и одредио да се привремено одузима имовина и то од трећег лица:

 

• Ј.С. непокретност – кат.парцела у Крушевцу на којој се налази породична стамбена зграда површине 53 м2 и површине 29 м2, и путничко возило „BMW X5 XDRIVE 25D“, година производње 2019, 

• Б.С. путничко возило марке „Audi A1“ година производње 2017 и мотоцикл марке „Yamaha XP 560E“ година производње 2021. и 

• М.С. мотоцикл марке „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ година производње 2020. 

 

Жалба јавног тужиоца Јавног тужилаштва за ораганизовани криминал у преосталом делу у односу на имовину трећег лица Ј.С. и то три путничка моторна возила одбија се као неоснована. 

 

Имајући у виду да према подацима Пореске управе и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање окр. Бојан Станојковић није остваривао приходе ни у радном ни ван радног односа, првостепени суд је правилно оценио да исти није био у могућности да стекне девизна новчана средства у износу од 96.000, оо евра и 391.000,оо HUF, нити да прибави сатове („Rolex“, „Tudor“ и „Casio“) чија је укупна вредност у виђеном стању процењена на 5.179.600,оо динара, тим пре када се имају и вуду уобичајени трошкови породице, те је правилно нашао да изведени докази  у довољној мери указују на очигледну и изразиту несразмеру између законитих прихода окривљеног и вредности предметне имовине, односно на постојање основане сумње да је окривљени прибавио на незаконит начин предметна новчана средства, као и да је незаконито прибављена новчана средства искористио за стицање предметних мушких сатова, па самим тим ова имовине представља имовину која је протекла из кривичног дела. 

 

Међутим, по оцени Апелационог суда, а имајући у виду укупне законите приходе које је Ј.С. остварила, а ценећи трошкове живота која су окривљени и трећа лица морали имати за све те године, посебну вредност минималне потрошачке корпе породице са троје деце, то је овај суд нашао да сви изведени докази несумњиво указују да треће лице није имало законите приходе из којих би могла да финансира куповину непокретности и возила марке „BMW“. Ценећи изведене доказе из којих је утврђено да трећа лица Б.С. и М.С. нису могли да финансирају куповину наведене имовине, те како постоји очигледна несразмера између вредности имовине која је предмет захтева за привремено одузимање од наведених трећих лица, при чему  трећа лица нису пружила доказе о законитости средстава којима је купљена предметна имовина, то је Апелациони суд нашао да је предметна имовина трећих лица Б.С. и М.С. у целости проистекла из кривичног дела, јер постоји основана сумња да је окривљени незаконито прибављена новчана средства искористио за куповину наведене имовине која је пренета на трећа лица, чланове породице окривљеног. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 205/22 од 22. новембра 2023. године:

 

• због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (од чега окр. Ковачевић и Димић у саизвршилаштву, а Димић и у продуженом трајању) окр. Небојша Ковачевић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 године, окр. Игор Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 9 година, док је окр. Братислав Радовановић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, 

 

• окр. Иван Бакрач је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара и 

 

• окр. Петар Павловић је због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара.

 

Такође, првостепеном пресудом окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона, ПВЦ пакета, електронске вагице и др, док је од окр. Петра Павловића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 1.150,оо евра, а такође према окр. Ивану Бакрачу изречена је мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 5 година. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду  од краја јуна до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, окр. Ковачевић, Димић и Бакрач, неовлашћено ради продаје куповали и преносили опојну дрогу – хероин, а окр. Бакрач и Павловић се, по претходном договору, бавили преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора, тако што су окр. Димић и Бакраћ, по претходном одговору са окр. Ковачевићем који је финансирао куповину опојне дроге – хероин, остварујућу ову заједничку одлуку, окр. Димић за време боравка у Републици Турској у периоду од 1. до 8. јула 2022. године купио 4.284,61 грама опојне дроге – хероин коју је расподелио у осам пакета, коју је опојну дрогу у периоду од 4. до 8. јула 2022. године преузео окр. Бакрач и, по претходном договору са окр. Ковачевићем, за накнаду од 1.000,оо евра по килограму хероина организовао транспорт опојне дроге из Републике Турске у Републику Србију тако што је опојну дрогу упаковао у један од дванаест пакета ароматизованог дуванског производа набављеног у Турској и ове пакете у којима се налазила и прикривена опојна дрога у близини истанбулског аеродрома дана 9. јула 2022. године, преко трећих лица – турских држављана, предао окр. Павловићу, ради транспорта у Србију, а окр. Павловић тих дванаест пакета сместио у теретни део теретног возила, избегавајући мере царинског надзора, преко граничног прелаза превезао наведену робу и опојну дрогу на територију Републике Србије, наставио вожњу до Београда и истог дана у Добановцима их предао окр. Бакрачу, те су дрогу заједно спаковали у гепек путничког возила које је возио окр. Бакрач, а које је возило ради преузимања опојне дроге претходно позајмио од окр. Ковачевића, започео вожњу да би га на Ибарској магистрали зауставила полиција, те прегледом возила пронашла исте пакете који су уз потврду одузети од окр. Бакрача. 

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Небојша Ковачевић, Игор Димић, Иван Бакрач, Братислав Радовановић и Петар Павловић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ, те је окр. Ковачевић ослобођен од оптужбе да је извршио и кривично дело кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ, окр. Павловић је ослобођен од оптужбе да је извршио и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ, док је окр. Радовановић ослобођен од оптужбе да је извршио и још два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 и 7 КЗ. 

 

Оптужницом Јавнот тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 12. новембра 2021. године до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, заједно са правноснажно осуђеним Марком Димитријевићим, као организована криминална група неовлашћено ради продаје куповали и преносили супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин и као организована криминална група, избегавајући мере царинског надзора, преносили робу преко царинске линије при чему је окр. Ковачевић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и кривично дела кријумчарење, ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Димић, Бакрач, Радовановић, Павловић и Димитријевић постали припадници наведене организоване криминале групе прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана који је осмислио окр. Ковачевић, а који план је подразумевао ради продаје набавку и транспорт опојне дроге и робе из Републике Турске у Републику Србију. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. јула 2024. године пресуду Кж1 По1 12/24 којом је првостепена пресуда потврђена у ослобађајућем делу у односу на окр. Братислава Радовановића за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 7 КЗ, док је у преосталом делу првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Такође, према окр. Игору Димићу и Ивану Бакрачу продужен је притвор до даље одлуке суда. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу у коме је првостепена пресуда укинута, основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка јер су разлози пресуде противречни изреци, изрека пресуде је неразумљива, те у истој нису дати довољно јасни разлози о свим одлучним чињеницама што је довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања због чега се чињенични и правни закључци првостепеног суда, за сада, не могу испитати. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 51/21 од 27. децембра 2023. године због извршења кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ окр. Синиша Здјеларић и Славиша Бојковић су осуђени на казне затвора у трајању од по 11 година, окр. Мирослав Михајловић је осуђен на казну затвора у трајању од 10 година и окр. Никола Здјеларић је осуђен на казну затвора у трајању од 7 година. Према окр. Синиши и Николи Здјеларићу, те окр. Славиши Бојковићу је изречена и мера одузимања предмета и то: моторних возила, великих кутија и др. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од 16. јуна до 8. октобра 2020. године, на територији Републике Србије, у организованој криминалној групи, ради продаје, неовлашћено преносили и држали супстанце које су проглашене за опојну дрогу, на тај начин што је окр. Синиша Здјеларић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Михајловић, Бојковић и Никола Здјеларић постали припадници организоване криминалне групе, прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана које је осмислио окр. Синиша Здјеларић, а који је план подразумевао ради продаје набавку, преузимање и транспорт опојне дроге.  

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. јула 2024. године решење Кж1 По1 9/24 којом је, усвајањем жалби окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама одбране указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да је изрека првостепене пресуде неразумљива, да о чињеницама које су предмет доказивања нису наведени разлози, а да су они који су дати нејасни и противречни како сами себи тако и изреци, као и да је првостепени суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није могуће испитати њену законитост и правилност. 

 

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои По1 4/23 од 5. јула, остављено је на снази решење истог Суда Пои По1 4/23 од 7. јула 2023. године којим је привремено одузета имовина за коју постоји сумња да је проистекла из кривичног дела и то: од окривљеног Предрага Колувије катастарске парцеле које чине пашњак 7. класе, површине 7 ари 72 м2 са земљиштем под зградом 28 м2, шума 3. класе површине 23 ара 97 м2, шума 6. класе површине 31 ар 68 м2, воћњак 3. класе површине 7 ари 57 м2 са земљиштем под зградом 24 м2, као и катастарска парцела површине 51795 м2, потес Заовице, Стара Пазова на којој се налазе изграђени без одобрења за изградњу објекти од редног броја 1 до 9 и то пластеник-приземне спратности, површине 9268 м2, нова управна зграда на месту оставе са надстрешницом бруто површине 522 м2, расаник бруто површине 682 м2, трафо станица, зграда за смештај радника бруто површине 169 м2, зграда нове потирнице бруто површине 40 м2, хладњача укупне бруто површине 2407 м2, зграда за смештај агрегата бруго површине 40 м2 и стакленик (8 комада) бруто површине 640 м2, а од окривљено Колувије и трећег лица С.В. привремено је одузет стан површине 91 м2 у Београду, који је власницима остављен на коришћење. 

 

Такође је одређено да привремено одузимање имовине траје најдуже док суд не одлучи о трајном одузимању имовине, с тим што суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Одузетом имовином управља Дирекција за управљање одузетом имовином.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани кримилан, К По1 111/22 од 28. јуна 2023. године због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ окр. Винко Ракоњац је осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, окр. Дејан Недовић, Енвер Селмановић и Дејан Аврамовић су осуђени на казну затвора од по 7 година и 6 месеци, окр. Владимир Бошковић и Зоран Јањушевић су осуђени на казне затвора у трајању од по 8 година, окр. Драган Томић и  окр. Владимир Лакић су осуђени на казне затвора у трајању од по 7 година, док је окр. Мирољуб Јовановић због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета кривичног дела и то: мобилних телефона са припадајућим картицама, хало картица и др.

 

Окривљени Винко Ракоњац је оглашан кривим што је у периоду од октобра 2011. године до 22. сепембра 2012. године организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали окр. Дејан Недовић, Владимир Бошковић, Енвер Селмновић, Драган Томић, Зоран Јањушевић, Дејан Аврамовић, Владимир Лакић и Небојша Бојовић, против кога је вођен кривичних поступак у Доминиканској Републици, која је деловала споразумно у дужем временском периоду и у међународним размерама и то на територији Србије, Словеније, Холандије, Турске, Аустрије и Доминиканске Републике, са циљем вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања незаконите финансијске користи, па су тако по претходном договору са члановима организоване криминалне групе из Словеније, Дејаном Кефертом, Антоном Луцајем, Славишом Којадиновићем, Симоном Луцајем, Јаковом Бергантом и Фредијем Куковцем, против којих је покренут кривични поступак у Словенији, у наведеном периоду ради реализације оваквог плана остваривали интензивне комуникације путем телефона, као и на састанцима у стану, на бензинским пумпама, на аутопуту, у ресторанима, у аутуперионици и печењари, а у складу са преузетим улогама у овим организованим криминалним групама, вршили неовлашћену куповину, пренос, посредовање у продаји и продају суптанци које су проглашене за опојне дроге – кокаин и хероин, а чија је производња, промет, употреба и достава забрањена.

 

Окривљени Енвер Селмановић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 7. јуна 2024. године пресуду Кж1 По1 5/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 72/13 од 5. јула 2021. године: 

 

• због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ окривљени сарадник Данијела Јанчић је осуђена на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, без електронског надзора, окр. Светлана Вуксановић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, окр. Слободан Жигић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, окр. Ненад Цветковић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, окр. Александар Ђорђевићћ је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца и окр. Младен Папаз је осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године, без електронског надзора,

 

• због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ (од чега окр. Кавгић помагањем) окр. Војислав Милутин је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара, окр. Рајко Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 2.500.000,оо динара и окр. Олгица Кавгић је осуђена на казну кућног затвора у трајању од 8 месеци, без електронског надзора и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара и

 

• због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3. КЗ окр. Бајко Перовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци (у коју казну му се урачунава и раније утврђена правноснажна казна затвора у трајању од 2 године и 1 месеца), окр. Игор Мелник је осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године, са електронским надзором, окр. Иван Данчук је осуђен на казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, без електронског надзора.

 

Такође, првостепеном пресудом је изречена мера забране вршења дужности одговорног лица у привредним друштвима и то окр. Војиславу Милутину и Рајку Димићу у трајању од по 3 године, окривљеној сараднику Данијели Јанчић, окр. Игору Мелнику и Ивану Данчуку у трајању од по 2 године и окр. Олгици Кавгић у трајању од 1 године, док је окр. Светлани Вуксановић изречена мера безбедности забране вршења делатности књиговође у трајању од 3 године. Окривљеном сараднику Данијели Јанчић, те окр. Светлани Вуксановић, Слободану Жигићу, Војиславу Милутину, Рајку Димићу, Бајки Перовићу, Ненаду Цветковићу, Игору Мелнику и Александру Ђорђевићу су одузети предмети који су употребљени за извршење кривичног дела и то мобилни телефони, печати, платне картице, лаптоп рачунари, меморијске картице, СИМ картице, УСБ модели, факсимили, новчанице и др, те је од окривљеног сарадника Данијеле Јанчић на име имовинске користи коју је прибавила извршења кривичног дела одузето путничко моторно возило марке „Mercedes CLS 320“. Даље, окривљени су на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичног дела обавезани да суду плате следеће износе: окр. Милутин Војислав 35.072.621,46 динара, окр. Бајко Перовић 886.590,оо динара, окр. Ненад Цветковић 72.660,оо динара, окр. Александар Ђорђевић 278.900,оо динара, окр. Младен Папаз 261.260,00 динара, те су од следећих окривљених на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичних дела одузети следећи износи: Слободан Жигић – 2.774.590,оо динара и окр. Рајко Димић износ од 88.140.919,32 динара.

 

Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парнични поступак.

 

Првостепеном пресудом је, такође, одбијена оптужба према окр. Бајку Перовићу за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. маја 2024. године пресуду Кж1 По1 8/22 којом је одбило као неосноване све жалбе, те је у односу на окр. Рајка Димића и Олгицу Кавгић потврдило првостепену пресуду преиначену у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Рајка Димића пресудом Апелационог суда Кж1 По1 8/22 од 27. априла 2023. године. 

 

(Напомена: наведена пресуда донета је након што је дописом Врховног суда РС, поводом захтева за заштиту законитости заједничког браниоца окр. Димића и Кавгић, Врховни суд обавести Апелациони суд да је одлучио да се списи предмета врате Апелационом суду ради доношење одлуке по жалби именованог адвоката изјављеној против првостепене пресуде с обзиром на то да постоји законска могућност за одлучивање по истој).

 

Ради лакше прегледности даје се осврт и на пресуду Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда у Београду Кж1 По1 8/22 од 27. априла 2023. године. Наведеном пресудом је:

 

• преиначена првостепена пресуда и, због наступања апсолутне застарелости кривично гоњења, одбијена оптужба за извршење, сваког понаособ, кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и то у односу на окр. Ненада Цветковића, окривљену сарадницу Данијелу Јанчић, окр. Светлану Вуксановић, Александра Ђорђевића, Младена Папаза и Слободана Жигића,

 

• преиначена првостепена пресуда, у делу одлуке о кривичној санкцији, и:

 

-због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ окривљена сарадница Данијела Јанчић осуђена на казну кућног затвора у трајању од 10 месеци, без електронског надзора, окр. Светлана Вуксановић и  Ненад Цветковић осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године, окр. Слободан Жигић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, окр. Бајко Перовић и Александар Ђорђевић осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину, окр. Младен Папаз осуђен на казну кућног затвора у трајању од 8 месеци, без електронског надзора и окр. Рајко Димић због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 2.500.000,оо динара,

 

• укинута првостепена пресуда у односу на окр. Војислава Милутина и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење и 

 

• у преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал: 

 

• окр. Ненаду Цветковићу, окривљеној Данијели Јанчић, окр. Светлани Вуксановић, Александру Ђорђевићу и Младену Папазу је стављено на терет да су у периоду од 29. јула 2009. године до 6. априла 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Владимир Јовановић организовано организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривична дела пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, чији припадници су постали окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Ненад Цветковић, Божидар Ђођевић, према коме је кривичних поступак раздвојен, Александар Ђорђевић, Светлана Вуксановић, Младен Папаз и правноснажно осуђени Милорад Делетић, Бошко Голубовић, Миодраг Голубовић, Душан Голубовић, Павле Бошњак, Бојан Џамбасан, Дејан Пајкић и Марко Ахметовић, показујући припадност извршењем приликом постављених задатака од стране организатора криминалне групе и вршењем кривичних дела, па су тако у оквиру планиране активности криминалне групе користили привредна друштва под контролом организоване криминалне групе за прављење и употребу исправа са неистинитом садржином вршили незаконите уплате и исплате са рачуна привредних друштава под контролом криминалне групе и обезбеђивали готовинска новчана средства за откуп секундарних сировина од физичких лица, делимично избегли плаћање пореза на додату вредност и потпуно избегли плаћање пореза на доходак грађана по основу откупа секундарни сировина од физичких лица и омогућили прикривање података од значаја за утврђивање ових пореских обавеза;

 

• окривљеној садрадници Данијели Јанчић, окр. Светлани Вуксановић и Слободану Жигићу је стављено на терет да су у периоду од 1. јануара 2010. године до 31. јула 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Владимир Ивановић и Бошко Голубовић организовали организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривична дела пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, чији припадници су постали окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић, Слободан Жигић и правноснажно осуђени Милорад Делетић, Миодраг Голубовић, Маринко Симновић, Сандра Плетл и Бајко Перовић и 

 

• окривљена сарадница Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић и Слободан Жигић у периоду од 23. фебруара до 24. децембра 2012. године, у Новом Саду, правноснажно осуђени Бошко Голубовић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно, са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело пореска утаја и злоупотреба положаја одговорног лица, користећи део структуре организоване криминалне групе коју је оргаизовао са правноснажно осуђеним Владимиром Ивановићем, у периоду од 1. јануара 2010. до 31. јула 2012. године, а припадници организоване криминалне групе који је у периоду од 23. фебруара до 24. децембра 2012. године организовао правноснажно осуђени Бошко Голубовић постали су окривљени сарадник Данијела Јанчић, окр. Светлана Вуксановић, Слободан Жигић и правноснажно осуђени Бајко Перовић, Милорад Делетић, Миодраг Голубовић, Сандра Плетл, Стефан Куљанчић и Роберт Петер.

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 224/21 од 12. октобра 2023. године:

 

• окр. Никола Гарделини је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, 

 

• окр. Живан Мојсилов је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ, кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ и кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 400.000,00 динара и

 

• због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ и кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ окр. Стефан Дугоњић  је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, окр. Зоран Николић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, окр. Радосав Радосављевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 месеци  и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, окр. Слободан Стојковић и окр. Далила Пајковић су осуђени на јединствену казну затвора у трајању од по 1 године и на новчану казну у износу од по 100.000,00 динара и окр. Франческо Гвида је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 300.000,00 динара.

 

Такође, првостепеном пресудом окривљенима је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Николе Гарделинија у износу од 66.000,00 евра, од окр. Живана Мојсилова и Слободана Стојковића у износу од по 300,00 евра, од окр. Стефана Дугоњића у износу од 100,00 евра, од окр. Зорана Николића у износу од 500,00 евра, од окр. Радосава Радосављевића у износу од 400,00 евра и од окр. Франческа Гвида износ од 200,00 евра. Према окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: саобраћајних дозвола, власничких листова, мобилних телефона и пиштоља.

 

Окривљени Никола Гарделини је оглашен кривим што је у периоду од 30. маја 2016. године до 17. марта 2018. године, на територији Републике Србије и Републике Италије, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело утаје, чији припадници су постали окр. Мојсилов, Дугоњић, Николић, сада покојни окр. Милован Јовановић, окр. Радосављевић, окр. Стојковић, окр. Пајковић, окр. Гвида и правноснажно осуђени Милутин Радојевић и Иван Радојевић, па су тако у оквиру планиране активности организоване криминале групе изнајмљивали возила у рентакар агенцијама у Италији и довозили их у Србију, растављали их у делове и продавали у предузетничким радњама или преко огласа на интернету у вези са чим је окр. Гарделини руководио и одлучивао у којим рентакар агенцијама на територији Републике Италије ће рентирати возила, проналазио припаднике организоване криминалне групе који ће са њим одлазити у Италију, рентирати возила и довозити их у Србију, давао припадницима организоване криминалне групе новац за рентирање возила, одређивао са чијим документима ће возила бити изнајмљена, преузимао новац од правноснажно осуђених Радојевића за предата возила, а остали припадници криминалне групе одлазили у Италију са окр. Гарделинијем, рентирали возила у различитим рентакар агенцијама новцем који би им претходно дао Гарделини и давали своје личне исправе неопходне за изнајмљивање возила довозили их у Србију до Малог Пожаревца где је окр. Гарделини предавао возила правноснажно осуђеним Радојевићима, а који су их затим растављали у делове и продавали у својим предузетничким радњама Аутосербис „Радојевић“ и Аутосервис – лимарска радња „Прћа“ или преко огласа на интернету НН купцима на теритоји Републике Србије, на који начин је организована криминална група остварила противправну имовинску корист у износу од најмање 10.204.870,00 динара.

 

Окривљени Зоран Николић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 5. јула 2024. године пресуду Кж1 По1 7/24 којом је преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Мојсилова, и то тако што је окр. Живана Мојсилова због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 месеца и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, док је првостепена пресуда у преосталом делу укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

 

Апелациони суд је наложио првостепеном суду да у поновном поступку отклони повреде на које је указано овом пресудом, те на поуздан и јасан начин утврди све одлучне чињенице и брижљивом и правилном оценом свих доказа правилно и потпуно утврди чињенично стање, дајући оцену веродостојности противречних доказа, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и недовсмислене разлоге. У том смислу, првостепени суд ће утврдити да ли су окривљени противправне радње квалификоване као кривично дело утаја вршили у оквиру организоване криминалне групе, чија организациона структура и начин деловања одговарају законској дефиницији исте, или се евентуално ради о неком од облику као саучесника између појединих окривљених; да ли се у радњама окривљених стичу обележја бића продуженог кривичног дела утаја, будући да су поједини окривљени евентуално извршили само једно кривично дело утаја, а што је од значаја за правну квалификацију кривичних дела; утврдити вредност појединачних аутомобила из сваког кривичног дела утаја обухваћено  конструкцијом продуженог кривичног дела, утврдити висину прибављене противправне имовинске користи остварене извршењем кривичног дела, а такође проверити у којој фази се налази кривични поступак против окривљених који се води у Републици Италији, те да ли је у односу на окривљене пред надлежним судом у Републици Италији донета правноснажна пресуда и за која кривична дела.

 

Решењем Вишег суда у Београду Тои По1 10/23 од 26. фебруара 2024. године усвојен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал, па је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела и то: од осуђеног Жељка Вујановића породична стамбена зграда, површне основе 98 м2, у Крагујевцу, помоћна зграда, површине у основи 77 м2, у Крагујевцу и породична стамбена зграда, површне основе 47 м2, У Крагујевцу, путничко возило марке „BMW“, модел X 630D, година производње 2008, а од трећег лица М.В. одузети су породична стамбена зграда, површне основе 75 м2, у Главици, као и катастарске парцеле укупне површине 3 ха, 42 ара и 95 м, потез Главица, те 12,24 идеалних делова катастарске парцеле, површине 70 ари и 10 м2, потез Главица, шума треће класе, потез Главица, те породична стамбена зграда у Крагујевцу, површина 53 м2, помоћна зграда у Крагујевцу са земљиштем под зградом објектом, површине 12 м2, земљиште уз зграду, објекат и воћњак друге класе, са обимом удела 481/637 на коме треће лице има право коришћења, пословни простор у Крагујевцу, површине 257 м2, 125/313 идеалних делова пословног простора, површине 313 м2, у Крагујевцу. Управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином. 

 

Такође, првостепеним решењем одбијен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал у делу у коме је предложено да се од трећег лица М.В. трајно одузме породична стамбена зграда у Крагујевцу, површине 72 м2, земљиште под приземном породичном стамбеном зградом, површине 0.00.72 ха, породична стамбена зграда у Крагујевцу, површине 70 м2, земљиште под зградом, површине 0.00.70 ха, као и катастарска парцела у Крагујевцу укупне површине 3 ара и 80 м2, на коме има право коришћења сукорисничког удела од 1/2.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, 27. јуна 2024. године донео је решење Кж По1 Тои 5/24 којим је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепено решење.

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 193/21 од 3. априла 2024. године окр. Живојин Булатовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона и СИМ картица. 

 

Окривљени Живојин Булатовић је оглашен кривим што је у периоду од 2. јуна 2020. године до 31. августа 2021. године, на територији Републике Србије, постао припадник организоване криминалне групе, коју је организовао правноснажно осуђени Милинко Кувељић, која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду правноснажно осуђени Драган Каћански, Александар Шесто, Божо Тепавчевић, Влатко Милачић, Мирољуб Ђуришић, Оливер Васић, Бранислав Бошковић, Владица Николић, Владимир Терзић и Митар Сандић постали припадници наведене организоване криминалне групе, прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана ове групе коју је осмислио Кувељић, а који план је подразумевао производњу опојне дроге, набавку опојне дроге са територије АП Косово и Метхохија, као и транспорт, складиштење, размеравање, паковање и продају опојне дроге на територији Републике Србије. 

Јавни тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 30. маја 2024. године решење Кж1 По1 13/24, којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се уложеним жалбама истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одрадаба кривичног поступка која се састоји у томе што у обраложењу пресуде нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати потпуно нејасни, као и да је, с тим у вези, чињенично стање непотпуно утврђено.  

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 32/20 од 18. маја 2023. године, због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ и кривичног дела посредовања у вршењу проститиције из члана 184 став 1 КЗ: 

 

• окр. Мирослав Терзић је осуђен на јединствену казну затворау трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 500.000,оо динара, 

 

• окр. Владимир Ђорђевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 250.000,оо динара (у коју казну му је урачуната и раније изречена казна  затвора у трајању од 6 месеци),

 

• окр. Татјана Лукић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара, 

 

• окр. Тамара Хафизовић је осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 150.000,оо динара, 

 

• окр. Вукан Петровић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и  4 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара,

 

• окр. Саша Николић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, 

 

• окр. Сретен Дучић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и  2 месеца и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара и 

 

• окр. Марко Радомировић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци и на новчану казну у износу од 60.000,оо динара. 

 

Такође, према окр. Терзићу, Ђорђевићу, Лукићки, Хафизовићки, Петровићу, Николићу и Радомировићу је изречена и мера безбедности одузимања предмета одузетих у потврди МУП-а, те су окривљени обавезани да плате новчане износе које одговорају прибављеној имовинској користи и то: окр. Терзић у износу од 4.000,оо евра у динарској противвредности, окр. Ђорђевић у износу од 8.000,оо динара, окр. Лукић у износу од 295,оо евра у динарској противвредности, окр. Хафизовић у износу од 355,оо евра у динарској противредности и окр. Дучић у износу од 18.000,оо динара, док је од окр. Петровића, Николића и Радомировића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Петровића у износу од 21.000,оо динара, од окр. Николића у износу од 6.000,оо динара и од окр. Радомировића у износу од 3.000,оо динара.  

 

Окривљени Мирослав Терзић је оглашен кривим што је у временском периоду од краја јуна до краја октобра 2019. године, у Београду, организовао организовану криминалну групу, у циљу вршења кривичног дела посредовање у проституцији, на тај начин што је створио план деловања организоване криминалне групе на основу кога су ради непосредног стицања финансијске користи више женских особа навођене на проституцију за шта им је стављане у изглед зарада у висини једне половине договореног износа за пружене сексуалне услуге, након чега, су по пристанку да се под договореним условима одају проституцији, пружале сексуалне услуге заинтересованим клијентима на њиховим адресама или у становима на више адреса који су узимани у закуп за потребе функционисања организоване криминалне групе, на који начин је од проституције од наведених женских особа окр. Терзић као организатор прибављао финансијску корист коју је, у зависности од извршених задатака, делио са лицима који су постали припадници организоване криминалне групе окр. Ђорђевићем, Лукићком, Хафизовићком, Петровићем, Николићем, Дучићем и Радомировићем, који су поступали са јасно дефинисаним улогама, пословима и задацима. 

 

Јавни тужилац за организовани криминал, окр. Сретен Дучић, те браниоци свих осталих окривљених.  

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. маја 2024. године решење Кж1 По1 4/24 којом је усвајањем жалби окр. Дучића и браниоца осталих окривљених, укинуо првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне и непротивречне разлоге због чега првостепена пресуда није могла бити испитана. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  20.октобра 2023. године пресуду Кж1 По1 5/23 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и: 

 

• окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, 

 

• окр. Драгана Цветиновића због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, 

 

• окр. Драгана Радивојевића због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 7 месеци и

 

• окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци.

 

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

(Напомена против ове пресуде окр. Гојко Лазарев и Душан Дозет могу изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену)

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искоришћавањем свог службеног положаја и овлаћења, прибавио корист окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора до завршетка одлагања по захтеву за понављање кривичног поступка, који је поднела Ј.А, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања“ дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године по решењу Основног суда у Панчеву који му је одбио молбу за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две пресуде Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, на шта су окр. Лазарева подстрекавали окр. Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, окр. Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са окр. Цветиновићем, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је окр. Радивојевић захтевао од окр. Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке“. 

 

Окривљени Драган Цветиновић је оглашен кривим и што је у својству службеног лица, као председник Основног суда у Лозници:

 

• у периоду од 11. фебруара 2014. године до 19. августа 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казна затвора овог осуђеног, па је тако усвојио седам молби за одлагање извршења казне затвора из здравствених разлога, а поводом којих молби је са осуђеним М.П. више пута контактирао телефоном лично и преко свог рођака и састао се са њим ради договора око садржине поднетих молби; 

 

• у периоду од 18. маја до 19. августа 2016. године, у Лозници и Шапцу, заједно са окр. Гојком Лазаревим, председником Вишег суда у Шапцу, по претходном договору, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења, у намери да прибаве корист осуђеном лицу М.П. у виду одлагања извршења казни затвора у вези са његовим молбама за одлагањем извршења казне затвора и захтевом за понављање кривичног поступка пред Основним судом у Шапцу, иако су окривљени знали да је Основном суду у Лозници наложено хитно отклањање неправилности које су утврђене извештајем Вишег суда у Шапцу о извршеној контроли у ИК предметима Основног суда у Лозници, који извештај је као председник Комисије потписао окр. Лазарев и у ком извештају је, између осталог, констатовано да је издржавање казне затвора осуђеном М.П. одложено девет пута у укупном трајању од 2 године и 6 месеци, при чему осам пута из медицинских разлога, док је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном, и поред тога су се у телефонским разговорима договарали око начина како да осуђеном М.П. буде усвојена молба и одложено извршење казне затвора а да то не буде сумњиво, тако што је окр. Цветиновић решењем од 21. јула 2016. године најпре одбио молбу за одлагање извршења казна затвора осуђеном М.П. о чему је обавестио окр. Лазарева наводећи да је то „Г6 права варијанта“ и да када предмет по жалби дође у Виши суд у Шапцу да окр. Лазарев усвоји жалбу и предмет врати на поновно одлучивање Основном суду у Лозници како би окр. Цветиновић одложио извршење казне, али како је у Вишем суду у Шапцу одлука донета од стране другог поступајућег судије  којим је одбијена жалба осуђеног М.П. јер се окр. Лазарев тада налазио на годишњем одмору, то окр. Лазарев након доласка са годишњег одмора у телефонском разговору обавештава окр. Цветиновића о наведеном и да је потребно да осуђени М.П. поново поднесе молбу Основном суду у Лозници, али да га овога пута о томе благовремено обавести како би интервенисао, а окривљени су се договорили о начину како да помогну осуђеном М.П. да Основни суд у Шапцу усвоји захтев за понављање кривичног поступка па је у телефонском разговору од 27. јуна 2016. године окр. Цветиновић обавестио окр. Лазарева да је молба поднета Основном суду у Шапцу, подсећајући га да се ради о М.П. са чијим предметом је упознат јер га је „носио“, након чега му окр. Лазарев обећава да ће ургирати преко председника Кривичног одељења јер мора да  заобиђе председника Основног суда у Шапцу;

 

• у периоду од 19. јуна 2013. године до 14. септембра 2016. године, у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, осуђеном лицу М.П. прибавио корист тако што је више пута, иако за то нису били испуњени законом прописани услови усвајао молбе за одлагање извршења казне затвора, па је тако усвојио дванаест молби за одлагање извршења казне затвора при чему се са осуђеним М.П. састајао у угоститељским објектима у Лозници па је од њега позајмљивао новац и узимао на послугу путничко возило.

 

Такође, окр. Гојко Лазарев је оглашен кривим што је 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у једном предмету за коју је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стрању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио окр. Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је окр. Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало“ понављање, односно осуђени М.П. окривљени се са тим сагласио и није захтевао од окр. Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је окр. Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 121/16 од 5. јула 2023. године због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 КЗ окр. Бранимир Покимица је осуђен на казну затвора у трајању од 5 године, окр. Живојин Стаменковић и  Бојан Стојчевски су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и окр. Зоран Поповић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те је од окривљених одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од: окр. Покимице износ од 6.450,00 евра, од окр. Стаменковића износ од 5.100,00 евра и од окр. Стојчевског износ од 2.750,00 евра. Такође, према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са СИМ картицама.

 

Окривљени Бранимир Покимица је оглашен кривим што је у временском периоду од 3. јануара до 29. фебруара 2016. године заједно са сада осуђеним Николом Алексићем, на територији Београда, Суботице – Палића и Хоргоша, организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што су сачинили план деловања организоване криминалне групе да за финансијску корист која се кретала до 1.200,00 евра по једном страном држављанину – мигранту, за њихов недозвољени прелаз државне границе Србије и Мађарске, након чега су стечену финансијску корист организатори и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања мигрантима недозвољеног преласка границе Србије, недозвољени боравак у Србији и недозвољеног транзита миграната кроз Србију, а касније и Мађарску и Аустрију, и то тако што су окр. Покимица и сада осуђени Алексић узимали од 300,00 до 400,00 евра по мигранту, док би остали припадници организоване криминалне групе узимали од 50,00 до 800,00 евра по мигранту, а у чему су биле урачунате зараде и трошкови организатора и припадника организоване криминалне групе, омогућили страним држављанима недозвољен прелаз границе Србије, недозвољен боравак у Србији и недозвољен транзит миграната кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су поред више НН лица, постали окр. Живојин Стаменковић, Бојан Стојчевски и Зоран Поповић, те сада осуђени Душан Петровић, Рашо Јанковић и Милош Ћирилов, као и НН Армен и друга НН лица који су прихватили налоге организатора организоване криминалне групе.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 16/21 од 4. јула 2023. године окр. Милан Савић је због извршења кривичног дела прање новца помагањем из члана 245 став 2 КЗ и кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а став 2 Закона о пореском поступку и пореској администрацији осуђен на јединствену казну затвора кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара, окр. Александар Јанковић је због извршења кривичног дела прање новца помагањем из члана 245 став 2 КЗ и кривичног дела пореска утаја из члана 225 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара и окр. Раша Ђуровић је због извршења кривичног дела прање новца из члана 245 став 2 КЗ осуђен на казну кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,00 динара. Такође, окривљени су обавезани да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела уплате у буџет Републике Србије и то окр. Савић износ од 6.080.752,00 динара, окр. Јанковић износ од 2.300.994,00 динара и окр. Ђуровић износ од 5.780.000,00 динара.

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од средине 2017. године до средине 2019. године, у Београду, припадници организоване криминалне групе и то сада осуђени Дамир Рожајац, Дарко Јовичић, Владимир Шелнић, Зоран Ћираковић, Милош Лалатовић, Александар Јанковић и Горјана Станић, користећи се пословном структуром привредних друштава које су они основали која су била под њиховом контролом ради извршења кривичних дела и то удруживања ради вршења кривичних дела и прање новца, а не ради обављања реалне привредне делатности, ступали у контакте са власницима и одговорним лицима привредних друштава уплатилаца из Републике Србије, како би ова привредна друштва у циљу избегавања плаћања пореских обавеза на штету буџета РС, а „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду и у циљу извлачења готовинских новчаних средстава у износу од преко 1.500.000,00 динара, без стварног правног основа вршила преносе новца са рачуна својих привредних друштава на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе, на основу фактура, отпремница и рачуна о наводном промету добара и извршеним услугама које су сачињавали припадници организоване криминалне групе, у којима је неистинито приказано да су привредна друштва под контролом организоване криминалне групе продавали робу или извршила одређене услуге наведеним привредним друштвима као уплатиоцима, па су, након уплате новца на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе припадници организоване криминалне групе вршили даље раслојавање извршених уплата тако што су новчана средства трансферисали на рачуна разних физичких лица која су, након подизања готовинских новчаних средстава, иста враћали припадницима организоване криминалне групе, па је тако: 

 

• окр. Милан Савић: 

 

-у периоду од средине 2018. године до 14. новембра 2018. године, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Bauinter“ д.о.о. са седиштем у Београду, помогао припадницима организоване криминалне групе да изврше кривично дело прање новца стварањем услова за извршење тог кривичног дела и 

-у периоду од 1. августа до 14. октобра 2018. године, у Београду, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Bauinter“ д.о.о. са седиштем у Београду, доставио свом пословном књиговодству на књижење и пореско евидентирање рачуне неистините садржине који су гласили на привредно друштво под контролом организоване криминалне групе „Sydnej Promet“ за фактурисану робу у укупном износу од 36.484.512,00 динара, а све у намери да неосновано оствари повраћај претходно исказаног ПДВ-а.

 

• окр. Александар Јанковић: 

 

-у периоду од средине 2018. године до 7. фебруара 2019. године, у Београду и Младеновцу, у својству лица које фактички управља пословањем привредног друштва и лица овлашћеног за располагање средствима на рачуну предузетника Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“са седиштем у Младеновцу, помогао припадницима организоване криминалне групе да изврше кривично дело прање новца стварањем услова за извршење тог кривичног дела и 

-у периоду од 1. октобра до 30. новембра 2018. године, у Београду и Младеновцу, у својству лица које фактички управља пословањем привредног друштва и лица овлашћеног за располагање средствима на рачуну предузетника Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“са седиштем у Младеновцу, давао лажне податке о чињеницама које су од утицаја за утврђивање пореске обавезе у намери да овај привредни субјекат делимично избегне плаћање пореза на додату вредност.

 

• окр. Раша Ђуровић: 

 

-у периоду од фебруара месеца до 23. априла 2019. године, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду, на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе и то „Niti market 2018“ д.о.о,  „Sorteco д.о.о. Београд, „Nopandor“ д.о.о. и „Izalita promet 2019“, у циљу извлачења готовинских новчаних средстава у износу преко 1.500.000,00 динара и избегавање плаћања пореских обавеза на штету буџета РС, без стварног правног основа вршио пренос новца са рачуна свог привредног друштва на рачуне наведених привредних друштава под контролом организоване криминалне групе, на основу фактура, отпремница и рачуна по наводном промету добара и извршеним услугама које су сачињавали припадници организоване криминалне групе, а у којима је неистинито приказано да су привредна друштва под контролом организоване криминалне групе извршила одређене услуге привредном друштву „Flippng FRP“ д.о.о. као уплатиоцу, а привредном друштву „Izalita promet 2019“ без икаквог правног основа, па су након уплате новца на рачуне привредног друштва под контролом организоване криминалне групе припадници организоване криминалне групе вршили даље раслојавање извршених уплата тако што су новчана средства трансферисали на рачуне разних физичких лица која су након подизања готовинских новчаних средстава иста враћали припадницима организоване криминалне групе, а они, уз задржавање провизије новац враћали окривљеном, који је исти држао са знањем, у тренутку пријема, да исти потиче од криминалне делатности.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Раша Ђуровић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 225 став 1 КЗ.

 

Оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Раши Ђуровићу је стављено на терет да је у периоду од почетка 2018. године до 1. јула 2019. године, у Београду, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Flippng FRP“ д.о.о. са седиштем у Београду, давао лажне податке о чињеницама које су од утицаја за утврђивање пореске обавезе у намери да делимично избегне плаћање пореза на добит правних лица.

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

 

Браниоци окривљених.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седенице већа, дана 15. априла 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 3/24 којом је преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о одузимању имовинске користи у односу на овог окривљеног и то тако што је обавезао привредно друштво „Bauinter“ да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела уплати у буџет Републике Србије износ од 6.080.752,00 динара, док је првостепена пресуда у преосталом делу у односу на окр. Милана Савића и Александра Јанковића потврђена. У односу на окр. Рашу Ђуровића првостепена пресуда је укинута и предмет је у том делу враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

 

Апелациони суд налази, у делу одлуке о одузимању имовинске користи у односу на окр. Савића, да је током поступка и изведеним доказима на несумњив начин утврђено да је противправним поступањем окр. Савића, односно изврешењем кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит од стране овог окривљеног корист прибавило привредно друштво „Bauinter“, те да је првостепени суд погрешно обавезао овог окривљеног да плати наведени износ због чега је провостепена пресуда у том делу преиначена.

 

У односу на окр. Рашу Ђуровића првостепеном суду је наложено да у поновном поступку утврди висину имовинске користи прибављену извршењем кривичног дела од стране овог окривљеног узимајући у обзир провизију не мању од 3,5% коју су припадници организоване криминалне групе задржавали за себе пре него што би преостали износ новца био враћен окривљеном након чега ће првостепени суд бити у прилици да у  том погледу донесе одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге, које ће Апелациони суд моћи да прихвати.

 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 165/21 од 24. априла 2023. године због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 КЗ, окр. Надежда Вељковић је осуђена на казну затвора у трајању од 4 године, док је окр. Јасминка Стојановић осуђена на казну затвора у трајању од 2 године. Такође, од окривљених су одузети и мобилни телефони, СИМ картице и др. 

 

Окривљене Надежда Вељковић и Јасминка Стојановић су оглашене кривим што су у врменском периоду од 1. јануара до 6. априла 2021. године, на територији Републике Србије и Мађарске, као припаднице организоване криминалне групе коју је организовао сада пок. Драган Маринковић, против кога је кривични поступак правноснажно обустављен, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а све у циљу стицања финансијске користи.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  7. фебруара 2024. године пресуду Кж1 По1 23/23 којом је, делимичним усвајањем жалбе Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду, само у погледу одлуке о казнама, и због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 4 КЗ окр. Надежду Вељковић осудило на казну затвора у трајању од 5 година, док је окр. Јасминку Стојановић осудило на казну затвора у трајању од 3 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

Апелациони суд налази да се основано жалбом Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал указује да првостепени суд приликом доношења одлуке о казни у односу на окр. Вељковић није дао адекватан значај степену њене кривице и друштвеној опасности извршеног кривичног дела, као и њеној ранијој осуђиваности између осталог, и због извршења сродног кривичног дела, као и испуњеној упорности у извршењу кривичног дела које се огледа у континуитету и бројности предузетих радњи, те је наведена окривљена осуђена на казну затвора у трајању од 5 година, налазећи да је иста нужна да се утиче на ову окривљену да убудуће не чини кривична дела. 

 

Када је у питању одлука о казни у односу на окр. Стојановић основано се жалбеним наводима Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал указује да је искључена могућност ублажавања казне за кривично дело које се овој окривљеној ставља на терет, те је првостепени суд одмеравањем казни овој окривљеној испод законом прописаног минимума од 3 године повредио Кривични закон у њену корист. Ценећи на страни ове окривљене као олакшавајуће околност и њену ранију неосуђиваност, породичне прилике, у одсуству отежавајућих околности Апелациони суд је става да је казна затвора у трајању од 3 године нужна да се утиче на ову окривљену да убудуће не чини кривична дела. 

 

Овако одмерене казне сразмерне су тежини извршеног кривичног дела, степену кривица окривљених и друштвеној опасноти извршеног кривичног дела, те су самим тим и нужне ради остваривање сврхе кажњавања. 

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 137/22 од 3. априла 2024. године према окр. Милану Вучинућу одређено је јемство које гласи на новчани износ од 300.000 евра у динарској противвредности, а према окр. Душку Шарићу одређено је јемство које гласи на новчани износ од 800.000 евра у динарској противвредности, а притвор који им се рачуна од 4. јануара 2024. године, када су лишени слободе, замениће се, па ће се окривљени пустити на слободу након пружања доказа суду да је положен наведени новчани износ јемства у корист буџета Републике Србије или стављена хипотека на износ јемства у на непокретности у корист Републике Србије. Такође је одређено да уколико наведени окривљени прекрше обећање да се неће крити и без одобрења напустити боравиште, суд ће решењем одузети вредност која је дата као јемство у корист Републике Србије, а према окривљенима ће се одредити притвор. Уколико се окривљени током овог поступка не одазову на позив суда, а изостанак не оправдају или ако се појави неки други разлог за одређивање привора, јемство ће се укинути и према окривљенима ће се одредити притвор. Према окривљенма је одређена и мера забране напуштања става, уз електронски надзор.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. маја 2024. године решење Кж2 По1 130/24 којим је одбило као неосновану жалбу и потврдило првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда приликом доношења овакве одлуке за окривљене правилно је првостепени суд, најпре, имао у виду да се ради о лицима која су оправдано сумњива да су припадник организоване криминалне групе коју је организовао окр. Дарко Шарић, као и, а у вези са начином извршења кривичних дела и тежином последице која је наступила, оправдану сумњу у погледу улоге ових лица у извршењу кривичних дела за која се терете. Када се узме у обзир обећања ових окривљених да се до краја овог кривичног поступка неће крити, да ће се уредно одазивати на све позиве суда, да је када је у питању окр. Вучинић од последње осуде протекло скоро османаест година, за које време овај окривљени није осуђиван, те да је окр. Душко Шарић неосуђивано лице, те њихове личне и породичне прилике, да живе на адреси познатој суду, за коју су чврсто везани, где им је центар њихових породичних и животних активности, све наведене околности, и по ставу Апелационог суда, пружају довољну гаранцију да ће мера јемства бити адекватна и довољна за обезбеђење њиховог присуства на главном претресу и даље несметано вођење кривичног поступка. Притом је правилно првостепени суд, приликом одређивања висине новчаног износа јемства, у склопу личних прилика ових окривљених, узео у обзир и њихово имовно стање, као и чињеницу да су се окривљени по покретању кривичног поступка већ налазили известан период у бекству, односно окр. Вучинић налазио се на територији Републике Србије, а окр. Душко Шарић на територији Београда, при чему су се сами предали надлежним органима 4. јануара 2024. године, правилно оцењујући да се одређивањем јемства у поменутим новчаним износима у конкретном случају остварује сврха ових мера обезбеђења. 

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. априла 2024. године решење Кж2 По1 71/24 којим је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепено решење.

 

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 1. новембра 2023. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

 

• окр. Мирославу Старчевићу три кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, 

 

• окр. Младену Лазаревићу два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 КЗ, 

 

• окр. Радисаву Радовићу, Миловану Здравковићу, Зорану Јакшићу, Љубиши Линди, Владану Солди, Милошу Радосављевићу, Глигорију Пејовићу, Петру Милошевићу, Марку Павловићу, Марку Радовановићу, Николи Ђорђевићу и Денизу Михајловићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ и  

 

• окр. Милошу Јовановићу, Александру Илићу,  Драгађу Ђорђевићу, Милану Митићу, Драгану Николићу и Ивану Цветковићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ.

 

По налажењу Апелационог суда у конкретном случају постоји довољно доказа који указују на оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет у овом кривичном поступку, при чему је јасно и одређено наведено шта се сваком од окривљених ставља на терет, тако да целокупно оптужење представља логичку усклађеност, а првостепени суд је, проверавајући да ли докази понуђени од стране тужиоца у погледу свих елемената кривичних дела која се окривљенима стављају на терет, дају основа за закључак о постојању оправдане сумње која оправдава изношење конкретне кривичноправне ствари пред суд, дао довољно разлога. У сваком случају, сви прикупљени докази биће предмет контрадикторног поступка који ће се спровести пред првостепеним судом и о чему ће првостепени суд дати своју оцену након спроведеног доказног поступка, при чему након извођења сваког доказа пред судом странке могу износити примедбе, а потом и оцену доказа изведених на главном претресу, што ће бити оредмет оцене суда у наредној фази предметног кривичног поступка. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 189/22 од 26. јуна 2023. године окр. Драган Мојашевић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осуђен на јединствену казну затвора  у трајању од 1 године и 6 месеци. Такође, према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 29. марта 2024. године донело је пресуду којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначило првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића због извршења продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осудило на казну затвора у трајању од 10 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др. Такође, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

Окривљени Драган Мојашевић је оглашен кривим што је 5, те 14. марта, затим 23. априла и 25. јуна 2019. године, на територији Републике Србије, неовлашћено набављао ради продаје и неовлашћено стављао у промет резани дуван који се у складу са Законом сматра акцизним производом који није посебно обележан прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације.

 

Такође, оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Драгану Мојашевићу је стављено на терет и да је у временском периоду од јануара до 9. јула 2019. године, на територији Републике Србије, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време, са циљем да, ради стицања добити, споразумно и по унапред одређеним задацима и улогама, врши кривично дело недозвољен промет акцизних производа, а чији припадници су постали осуђени Мирко Лазић и Озрен Јевтић, где је план организоване криминалне групе подразумевао стављање у промет у Републици Србији акцизних производа који подлежу опорезивању акцизом, па је у оквиру планиране активности организоване криминалне групе окр. Мојашевић имао улогу да организује и договара са добављачима цену, место и време преузимања сировог дувана у листу, врши набавку дувана у листу (сировине) складиштење у магацину, ангажује помоћне раднике који врше прераду – резање дувана у листу, уговара продају у погледу количине и купопродајне цене и одлучује о динамици испоруке купцима резаног дувана, односно лицима која резани дуван даље продају „на велико“, све ради непосредног стицања финансијске користи, док су припадници организоване криминалне групе, остваривали планове и циљеве организоване криминалне групе, показујући припадност групи извршењем задатака постављених од стране организатора криминалне групе, па је тако улога припадника осуђених Лазића и Јевтића била да, по договору са окр. Мојашевићем, приликом набавке сировине и дистрибуције резаног дувана, обављају послове возача или „чистача“, односно са путничким моторним возилом се крећу исред комби возила у коме се транспортује резани дуван који није посебно обележен прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације, на удаљености од 1 до 4 км, врше извиђање терена, путног правца којим се крећу, све време транспорта одржавају комуникацију мобилним телефонима – тзв. „специјалима“ преко тзв. „отворене везе“ и уколико уоче патролу полиције о томе обавештавају возача возила које превози дуван како би се овај зауставио пре доласка патроле полиције и на такав начин избегли да буду ухваћени у извршењу кривичног дела све ради непосредног стицања финансијске користи организоване криминалне групе, па су тако у означеном  временском периоду продали 2.323 кг резаног дувана. 

 

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио Кривични законик када је нашао да су се у радњама окр. Мојашевића стекли сви објективни и субјективни елементи кривичног дела недозвољени промет акцизних производа у продуженом трајању, за које га је огласио кривим. Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окр. Мојашевића ценио његове личне и породичне прилике, док је од отежавајућих околности Апелациони суд ценио његову ранију осуђиваност, те га је осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци налазећи да је иста сразмерна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице и личности окривљеног, као и да је иста неопходна, али и довољна да се оствари општа сврха кажњавања.

 

Испитујући правилност првостепене пресуде у делу у коме је окр. Мојашевић оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела Апелациони суд је имао у виду то да је анализом свих доказа који су изведени током првостепеног поступка и довођењем истих у међусобну везу неспорно утврдио да су окр. Мојашевић и осуђени Лазић и Јевтић радили послове око дувана и да су првобитно осуђени Лазић и Јевтић били радници код окр. Мојашевића, као и да им је у једном тренутку окр. Мојашевић понудио да посао око дувана раде заједно и то тако што би њима припадало по 25% зараде, а окр. Мојашевићу 50%, да је у прво време окр. Мојашевић финансирао куповину резаног дувана, а након тога се резани дуван куповао од новца који су заједно зарадили, те да су у набавци дувана учествовали сви, а да је осуђени Лазић учествовао у куповини робе од сељака и допремању робе с обзиром на то да је умео да изабере робу као и да је учествовао у превозу и испоручивању робе купцима, да је уговарао и купопродајну цену са добављачима, контролисао раднике када је у питању резање дувана, а да је некад у име Мојашевића узимао новац од купаца. Истовремено осуђени Јевтић је у својој одбрани навео да су у набавци дувана учествовали сви, али да се ипак око куповине и продаје резаног дувана највише питао окр. Мојашевић који се договарао са купцима. 

 

Међутим, овакво чињенично утврђење не указује да су окривљени били организовани у организовану криминалну групу, односно не указује на изразит степен организованости ових лица а чије постојање је нужно код организоване криминалне групе, па тако ни да је окр. Мојашевић организатор организоване криминалне групе јер то подразумева постојање хијеархије у оквиру организоване криминалне групе, а што из чињеница које су утврђене у овом кривичном поступку не произлази. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 124/23 од  17. новембра 2023. године окр. Јовица Дробњак је због извршења кривичног дела удруживања ради вршења кривичног дела из члана 346. став 2. КЗ и кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184. став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, као и на новчану казну у износу од 250.000,00 динара, док је окр. Дања Милановић због извршења кривичног дела удруживања ради вршења кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ и кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184. став 1. КЗ осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара. Такође, према окривљенима је извршена и мера безбедности одузимања предмета по потврди о привремено одузетим предметима.

Окривљени Јовица Дробњак је оглашен кривим што је у временском периоду од прве половине септембра месеца 2022. године, па до 10. маја 2023. године, на територији града Београда, организовао организовану криминалну групу са циљем стицања финансијске користи од извршења кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе  - да организује навођење на вршење проституције и учествује у посредовању у вршењу проституције више особа женског пола на широј територији града Београда и Аранђеловца, које је лично проналазио или је то чинио посредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе, након чега је женске особе подстицао на вршење сексуалних услуга стављајући у изглед зараду у неодређеном износу од укупне зараде од услуга проституције, обећавајући им превоз до адреса клијената – корисника услуга проституције и личну заштиту, након чега је, по пристанку женских особа да се по наведеним условима одају проституцији, учествовао у посредовању у вршењу проституције ангажованих женских особа, тако што је организовао проналажење и узимање у закуп станова на територији Београда, у којима су боравиле ангажоване женске особе, које станове је, по његовом налогу, обезбеђивао припадник организоване криминалне групе, Кларл Даниел, а потом организовао оглашавање проституције путем средстава јавног информисња тако што је издавао налоге припадницима организоване криминалне групе, тзв. секретарицама, осуђеним Босиљки Грабовац и Жељани Штрекер, као и окр. Дањи Милановић, да на интернет порталу намењеном за промовисање пружања сексуалних услуга постављају и ажурирају огласе са фотографијама и оглашеним бројевима телефона ангажованих женских особа и да по његовом налогу са клијентима уговарају врсте сексуалне услуге, место, време, дужину и цену пружања сексуалне услуге, након чега је организовао пружање сексуалних услуга ангажованих женских лица и спроводио организацију њиховог превоза до уговорених места, организовао предају девојака клијентима, контролу одлазака ангажованих женских особа код клијената у објекте смештаја у којима се одвијала проституција и организовао начин расподеле новца стеченог кроз проституцију, лично или посредством припадника организоване криминалне групе, у смислу покривања трошкова вршења крививичне делатности, а затим и поделу стечене добити, на који начин је прибављао финансијску корист у неутврђеном износу, док је окр. Дања Милановић у временском периоду од марта месеца до 10. маја 2023. године постала припадница организоване криминалне групе са тачно дефинисаним улогама.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. марта 2024. године пресуду Кж1 По1 1/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/22 од 8. новембра 2022. године окр. Ненад Станковић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога и члана 246а, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, окр. Александар Мандић је због извршења два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. КЗ (од чега једно из члана 246, став 1. а друго из члана 246 став 4 КЗ) осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ окр. Тијана Станковић осуђена на казну затвора у трајању од 7 година, а због извршења дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ окр. Саво Панић и Марио Црнковић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. Од окривљених је одузета и опојна дрога, те је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са картицама. Од окр. Ненада Станковића, Александра Мандића и Тијане Станковић на име прибављене имовинске користи одузет је новац у износу од 1.600,оо евра прибављен кривичним делом. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 1. фебруара 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 10/23 којом је преиначило првостепену пресуду у погледу чињеничног описа дела и правне квалификације дела у односу на све окривљене, сем у односу окр. Ненада Станковића за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, а у односу на окр. Ненада Станковића, Тијану Станковић, Александра Мандића и Мариа Црнковића и у делу одлуке о казни, те је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Ненада Станковића осудило на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Александра Мандића осудило на казну затвора у трајаању од 6 година и 6 месеци, док је окр. Тијану Станковић осудило на казну затвора у трајању од 5 година, док је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ окр. Саву Панића и Мариа Црнковића осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је у односу на ове окривљене за извршење ових кривичних дела потврђена. Према окр. Ненаду Станковићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, првостепена пресуда је преиначена и одбијена је оптужба за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

 

Окривљени Ненад Станковић, Тијана Станковић и Александар Мандић су оглашени кривим што су у периоду од почетка фебруара до 27. маја 2017. године, у Београду, као група, неовлашћено производили и стављали у промет опојне дроге МДМА-екстази, исте дистрибуирали и продавали у Београду и на широј територији Републике Србије, па је тако окр. Ненад Станковић обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне суптанце и друге сировине потребне за израду ове опојне дроге, све у вези са фунционисањем лабараторије смештене у помоћној кући у дворишту породичне куће окр. Мандића у Реснику, где се производила опојна дрога, окр. Мандић обезбедио потребан простор у помоћном објекту у дворишту своје куће у Реснику у којем је инсталирана лабараторија и у којој је непосредно учествовао заједно са окр. Станковићем, у проиводњи ове опојне дроге, а и у каснијој дистрибуцији, док је окр. Тијана Станковић била задужена да након паковања таблета у кесе изврши њихово вакумирање и заваривање на заваривачу за кесе, припремајући их за дистрибуцију, те иста предала опојну дрогу окр. Панићу и Црнковићу, коју јој је доставио окр. Мандић.

 

Апелациони суд налази да током поступка није доказано да су окривљени поступали у саставу организоване криминалне групе, да то није био облик деловања којим су обухваћени окривљени, а посебно имајући у виду међусобне односе за које сам првостепени суд наводи да се радио о односу поверења, због чега Апелациони суд није могао утврдити да су њихове радње поступања предузимали у оквиру плана организоване криминалне групе, а по упутству, команди и налогу организатора или да се могу третирати као извршавање задатака у смислу издавања наређења од стране организатора које се не може базирати на постојању поверења, већ поступање у одређеној хијерархијској структури, чије непоступање повлачи и одређене евентуалне санкције чланова криминалне организоване групе, а што током поступка није доказано. У том смислу, Апелациони суд налази да се у конкретној правној ствари ради о повезаности њених чланова у форму групе која, у смислу Кривичног законика, прописује да је група најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, а конкретно, током поступка је утврђено да је окр. Ненад Станковић имао свеобухватну улогу, јер је обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне супстанце и друге сировине потребне за израду опојне дроге МДМА-екстази, све у вези са функционисањем лабараторије. Надаље, из међусобних комуникације окривљених произилази да ни у једном моменту нико од њих није био у дилеми да се ради о производњи опојне дроге, те да је свако од њих предузимао радње за које је задужен.

 

Ценећи кривично-правне радње које је окр. Мандић критичном приликом предузео и подводећи их под правну норму, по налажењу Апелационог суда, основано се изјављеном жалбом овог окривљеног указује да је погрешно првостепени суд овог окривљеног огласио кривим за два кривична дела, будући да стицај ова два кривична дела у конкретном случају није могућ, а само по себи конструкција је правно неодржива, те да у конкретном случају постоји само основно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ.

 

Уподобљавањем чињеничног стања које је утврђено у изреци ове пресуде под правну норму Апелациони суд је нашао да су окр. Ненад и Тијана Станковић, те Александар Манић својим радњама остварили обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ, а окр. Сава Панић и Марио Црнковић неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 128/19 од 27. фебруара 2023. године:

 

• окр. Зоран Јотић је због извршења кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 2. КЗ, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и кривичног дела прање новца из члана 245. став 2. осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и на новчану казну износу од 200.00,00 динара,

 

• окр. Игор Гајић је због извршења кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци,

 

• због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. став 2. КЗ окр. Саша Зораја је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, док је окр. Ива Петровић осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца и

 

• окр. Стефан Радулац је због извршења два кривична дела убиство из члана 113 КЗ, два кривична дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став. 4 КЗ, те кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ осуђен на јединсвену казну затвора у трајању од 18 година. Такође, према овом окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета које је употребљено за извршење кривичног дела и то пиштоља, као и 10 метака.

 

Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

 

Окривљени Стефан Радулац је оглашен кривим што је 7. маја 2018. године, у Крушевцу, лишио живота сада пок. Војина Станковића тако што је, седећи у летњој башти кафеа, угледао сада пок. Станковића са којим је око месец дана пре овог догађаја имао физички обрачун како излази из тог кафеа, па када му се сада пок. Станковић обратио речима: „Шта је било, дођи овамо“ окр. Радулац му је одговорио: „Шта је било“, па је устао са столице на којој је седео и кренуо из летње баште у сусрет сада пок. Станковићу, који му се тада поново обратио речима: „Вади руке из џепова“, након чега је извадио пиштољ, који је неовлашћено носио и са удаљености од око 3 метра најпре испалио два метка у правцу сада пок. Станковића, који је услед задобијених повреда пао на асфалт, а потом пришао ближе сада пок. Станковићу и у њега испалио још 5 метатак, наневши му смртоносне повреде у делу главе и тела, од којих је сада пок. Станковић и поред указане медицинске помоћи сада преминуо.

 

Окривљени Зоран Јотић је оглашен кривим што је у периоду од маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу и Параћину, организовао организовану криминалну групу, чији су припадници били окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић, која група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела прање новца и убиство, а све ради стицања незаконите финансијске користи, а пошто је окр. Зоран Јотић осмислио план да лично и преко других лица – правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића, врши пренос имовине – новца који потиче од његове криминалне делатности и користи ту имовину, а у намери да се прикрије њено незаконито порекло, као и да се у циљу елиминисања конкуренције лише живота чланови других криминалних група, па су окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић прихватили овакав криминални план организатора окр. Зорана Јотића, те су у наведеном временском периоду извршавали конкретне задатке које им је он одредио, па је тако окр. Зоран Јотић организовао лишење живота сада пок. Дејана Станковића званог „Ждрокинац“ припадника супарничке криминалне групе „Ждрокинци“ и оца пок. Војина Станковића истакнутог члана криминалне групе „Ждрокинци“ тако што је ангажовао окр. Радулца да непосредно изврши то кривично дело и обезбедио му одговарајућу логистичку подршку за извршење тог дела од стране окр. Гајића, те окр. Радулцу обезбедио унапред обећано прикривање тог кривичног дела, њега као учиниоца, те средстава којима је учинио то кривично дело и трагова тог кривичног дела, а такође је, лично и преко правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића вршио пренос имовине – новца, који потиче од његове криминалне делатности и користио ту имовину, са знањем да тај новац – имовина потиче од његове криминалне делатности, а у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине.

 

Окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац су оглашени кривим и што су 6. јуна 2018. године, у Крушевцу, делујући у саставу организоване криминалне групе, лишили живота сада пок. Дејана Станковића „Ждрокинац“, тако што је окр. Зоран Јотић, у уверењу да сада пок. Станковић планира његову скору ликвидацију, знајући да је претходно, дана 7. маја 2018. године окр. Радулац лишио живота сада пок. Војина Станковића, сина Дејана Станковића, одмах након тог догађаја ступио у контакт са окр. Радулцем, који се скривао на непознатој локацији и истог ангажовао да лиши живота Дејана Станковића, унапред му обећавши у договору са окр. Гајићем да ће му он и окр. Гајић непосредно пружити логистичку подршку при лишењу живота Дејана Станковића и прикривати након извршења тог кривичног дела, те прикрити средства којима ће то кривично дело бити извршено, као и трагове тог кривичног дела, што је окр. Радулац и прихватио, па је, по претходном договору 6. јуна 2018. године окр. Јотић окр. Гајићу ставио на располагање путничко моторно возило марке „Голф“ којим се окр. Гајић довезао у близину хотела и остао да чека окр. Радулца, док је окр. Радулац пешице дошао испред хотела, наоружан пиштољем и потпуно маскиран и чегао да сада пок. Дејан Станковић изађе из теретане тог хотела, па је, када је сада пок. Дејан Станковић дошао до свог скутера, пришао до њега, извадио поменути пиштољ, који је неовлашћено носио, те је у правцу сада пок. Станковића који је видео пиштољ и почео да бежи у трку испалио 13 метака, од којих га је најмање 8 погодило у различите делове тела, те је на лицу места преминуо, а затим трчећим кораком дошао до возила марке „Голф“, којим га је окр. Гајић одвезао до места познатог по називом „Шумице“ где су окр. Гајић и Радулац полили са три кантице бензина и запалили маскирану јакну и панталоне које је окр. Радулац претходно имао на себи, након чега је окр. Гајић одвезао окр. Радулца на непознату локацију како не би био пронађен од стране полицијских службеника, а затим наведено путничко моторно возило вратио окр. Јотићу, који га је одмах одвезао у ауто-перионицу у Крушевцу, захтевајући од присутних радника да изврше прање споља и изнутра, а у циљу уништења евентуалних биолошких трагова окр. Радулца и свих других трагова наведеног кривичног дела у том возилу, што је спречено благовременом интервенцијом полицијских службеника, па је након десетодневног скривања окр. Радулца на непознатој локацији у Крушевцу окр. Јотић са окр. Гајићем организовао илегално пребацивање окр. Радулца у Релублику Босну и Херцеговину тако што су, по упутству окр. Јотића, окр. Зораја и Петровић, пружали помоћ лицу које је извршило кривично дело, на тај начин што су 16. јуна 2018. године преузели окр. Радулца на неутврђеној локацији у Крушевцу, одакле је окр. Зораја својим путничким моторним возилом превезао окр. Гајића и Радулца, аутопутем, преко Београда и Руме, до непосредне близине граничног прелаза „Павловића мост“, при чему је окр. Радулац сво време ове вожње лежао на задњем седишту и у простору између предњег и задњег седишта поменутог возила, а окр. Гајић се испред наплатних рампи премештао са седишта сувозача на задње седиште, све у циљу да сигурносне камере на наплатним рампама не региструју присуство окр. Гајића и Радулца и наведеном возилу, па су по доласку у близину наведеног граничног прелаза окр. Зораја и Гајић, преко својих криминалних веза из Републике Босне и Херцеговине, омогућили окр. Радулцу да илегално пређе на територију те стране државе, након чега је, по одобрењу окр. Јотића и по његовим упутствима, контакт са окр. Радулцем непосредно одржавала и пружала му потребну финансијску помоћ окр. Петровић, па је окр. Радулац, приликом покушаја преузимања новца, 17. јула 2019. године, у Бања луци, по расписаној међународној потерници, лишен слободе.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић су ослобођени од оптужбе да су извршили и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. КЗ, те је окр. Вук Петровић ослобођен од оптужбе да је 6. јуна 2018. године, делујући у саставу поменуте организоване криминалне групе, лишио живота сада пок.  Дејана Станковића, чиме би извршио кривично дело убиство из  члана 113. КЗ, док су окр. Саша Зораја и Зоран Јотић ослобођени од оптужбе да су извршили и по једно кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. КЗ.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 31. јануара  2024. године пресуду Кж1 По1 21/23 којом је преиначило првостепену пресуду, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Радулца, те је окр. Стефан Радулац због извршења 7. маја 2018. године, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 10 месеци, те је првостепена пресуда у преосталом, непреиначеном, делу у односу на ово кривично дело потврђена. Првостепена пресуда је укинута у преосталом осуђујућем делу, као и у ослобађајућем делу у односу на окр. Сашу Зорају, Иву Петровић и Вука Петровића. Према окр. Стефану Радулцу и Зорану Јотићу притвор је продужен до даље одлуке првостепеног суда.

 

Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Стефана Радулца, а везано за извршење кривичног дела убиство 7. маја 2018. године, када је лишен живота Војин Станковић, као и у односу на извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни овог окривљеног ценио чињеницу његове младости у време извршења кривичног дела, фактичко признање чињеничног стања ових кривичних дела, а затим и да је та кривична дела извршио у стању смањене урачунљивости, али не битно, док је од отежавајућих околности ценио начин припреме и реализацију извршеног кривичног дела убиство, што све указује на исказану изузетну систематичност, упорност и одлучност, као и његов ранији живот, односно осуђиваност, те га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 10 месеци, налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.

 

Првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу везано за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, налазећи да је иста донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да су разлози првостепене пресуде противречни како себи, тако и изреци. Такође, основано се изјављеним жалбама указује и да првостепена пресуда и у делу који се односи на извршење кривичног дела убиства, а у којима је лишен живота пок. Дејан Станковић, те кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела не садржи разлоге о појединим чињеницама које су предмет доказивања, да су разлози противречни како сами себи, тако изреци, да првостепени суд  о предлогу за издвајање доказа као незаконитих није дао никакве разлоге, те да је пропустио да одлучи о свим доказним предлозима одбране, па је по налажењу Апелационог суда пресуда и у овом делу донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, због којих исту није могуће испитати и њену законитост и правилност у овом делу проверити. На темељу свега претходно наведеног првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу и у односу на извршење кривичног дела прање новца, као и у ослобађајућем делу који се односи на окр. Сашу Зорају, Иву Петровић и Вука Петровића, те је предмет у том делу враћен на поновно суђење.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/22 од 8. новембра 2022. године окр. Ненад Станковић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога и члана 246а, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, окр. Александар Мандић је због извршења два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. КЗ (од чега једно из члана 246, став 1. а друго из члана 246 став 4 КЗ) осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ окр. Тијана Станковић осуђена на казну затвора у трајању од 7 година, а због извршења дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ окр. Саво Панић и Марио Црнковић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. Од окривљених је одузета и опојна дрога, те је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са картицама. Од окр. Ненада Станковића, Александра Мандића и Тијане Станковић на име прибављене имовинске користи одузет је новац у износу од 1.600,оо евра прибављен кривичним делом. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 1. фебруара 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 10/23 којом је преиначило првостепену пресуду у погледу чињеничног описа дела и правне квалификације дела у односу на све окривљене, сем у односу окр. Ненада Станковића за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, а у односу на окр. Ненада Станковића, Тијану Станковић, Александра Мандића и Мариа Црнковића и у делу одлуке о казни, те је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Ненада Станковића осудило на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Александра Мандића осудило на казну затвора у трајаању од 6 година и 6 месеци, док је окр. Тијану Станковић осудило на казну затвора у трајању од 5 година, док је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ окр. Саву Панића и Мариа Црнковића осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је у односу на ове окривљене за извршење ових кривичних дела потврђена. Према окр. Ненаду Станковићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, првостепена пресуда је преиначена и одбијена је оптужба за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

 

Окривљени Ненад Станковић, Тијана Станковић и Александар Мандић су оглашени кривим што су у периоду од почетка фебруара до 27. маја 2017. године, у Београду, као група, неовлашћено производили и стављали у промет опојне дроге МДМА-екстази, исте дистрибуирали и продавали у Београду и на широј територији Републике Србије, па је тако окр. Ненад Станковић обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне суптанце и друге сировине потребне за израду ове опојне дроге, све у вези са фунционисањем лабараторије смештене у помоћној кући у дворишту породичне куће окр. Мандића у Реснику, где се производила опојна дрога, окр. Мандић обезбедио потребан простор у помоћном објекту у дворишту своје куће у Реснику у којем је инсталирана лабараторија и у којој је непосредно учествовао заједно са окр. Станковићем, у проиводњи ове опојне дроге, а и у каснијој дистрибуцији, док је окр. Тијана Станковић била задужена да након паковања таблета у кесе изврши њихово вакумирање и заваривање на заваривачу за кесе, припремајући их за дистрибуцију, те иста предала опојну дрогу окр. Панићу и Црнковићу, коју јој је доставио окр. Мандић.

 

Апелациони суд налази да током поступка није доказано да су окривљени поступали у саставу организоване криминалне групе, да то није био облик деловања којим су обухваћени окривљени, а посебно имајући у виду међусобне односе за које сам првостепени суд наводи да се радио о односу поверења, због чега Апелациони суд није могао утврдити да су њихове радње поступања предузимали у оквиру плана организоване криминалне групе, а по упутству, команди и налогу организатора или да се могу третирати као извршавање задатака у смислу издавања наређења од стране организатора које се не може базирати на постојању поверења, већ поступање у одређеној хијерархијској структури, чије непоступање повлачи и одређене евентуалне санкције чланова криминалне организоване групе, а што током поступка није доказано. У том смислу, Апелациони суд налази да се у конкретној правној ствари ради о повезаности њених чланова у форму групе која, у смислу Кривичног законика, прописује да је група најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, а конкретно, током поступка је утврђено да је окр. Ненад Станковић имао свеобухватну улогу, јер је обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне супстанце и друге сировине потребне за израду опојне дроге МДМА-екстази, све у вези са функционисањем лабараторије. Надаље, из међусобних комуникације окривљених произилази да ни у једном моменту нико од њих није био у дилеми да се ради о производњи опојне дроге, те да је свако од њих предузимао радње за које је задужен.

 

Ценећи кривично-правне радње које је окр. Мандић критичном приликом предузео и подводећи их под правну норму, по налажењу Апелационог суда, основано се изјављеном жалбом овог окривљеног указује да је погрешно првостепени суд овог окривљеног огласио кривим за два кривична дела, будући да стицај ова два кривична дела у конкретном случају није могућ, а само по себи конструкција је правно неодржива, те да у конкретном случају постоји само основно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ.

 

Уподобљавањем чињеничног стања које је утврђено у изреци ове пресуде под правну норму Апелациони суд је нашао да су окр. Ненад и Тијана Станковић, те Александар Манић својим радњама остварили обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ, а окр. Сава Панић и Марио Црнковић неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 87/22 од 22. јуна 2023. године због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 4. КЗ окр. Ибрахим Сафет (Ibrahim Safet) је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 10 година, док су окр. Марко Бујаковић и Драгоје Калајџија осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Такође, према окривљенима је изречена мера одузимања предмета и то мобилних телефона, сим картица, путничко моторно возило и др. Првостепеном пресудом окр. Бујаковић  и Калајџија су обавезани и да на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичног дела плате новчани износ и то окр. Вујаковић од 500,00 евра, а окр. Калајџија од 400,00 евра, све у динарској противвредности.

 

Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 11. јуна до 4. августа 2021. године, на територији Републике Србије и то општина Вршац и Сечањ, окр. Ибрахим организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за противправну имовинску корист у неутврђеном новчаном износу организује прихват илегалних миграната на територији општине Вршац, њихов недозвољени боравак и недозвољени транзит преко територије Републике Србије, а у циљу њиховог недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Румунијом, након чега су стечену финансијску корист организатор и припадници организоване криминалне групе делили у зависности њихове појединачне улоге остварене у појединачној радњи омогућавања недозвољеног боравка и транзита ради недозвољеног прелаза државне границе Србије, а припадници ова организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Вујаковић и окр. Калајџија, те прихватили налоге организатора организоване криминалне групе.

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  28. фебруара 2024. године пресуду Кж1 По1 25/23 којом је, усвајањем жалбе Тужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о казни у односу на окр. Вујаковића и Калајџију, те због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе  и кријумчарења људи из члана 350. став 3. КЗ окр. Марка Вујаковића и Драгоја Калајџију осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

 

По налажењу Апелационог суда, у односу на окр. Марка Вујаковића, правилно је првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције од отежавајућих околности на његовој страни нашао исказану упорност, с обзиром на број радњи извршења које су ушле у састав продуженог кривичног дела и илегалних миграната у чијем превозу је учествовао, опет користећи појаву миграције услед опште познатих околности ради стицања противправне имовинске користи, при чему је суд имао у виду да се ради о пензионисаном полицајцу граничне полиције, који је своја знања и вештине, професионална и приватна познанства злоупотребио, док је од олакшавајућих околности ценио животну доб, његов ранији живот и да раније није осуђиван. Када је у питању окр. Драгоја Калајџија Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд од отежавајућих околности код овог окривљеног утврдио бројност предузетих радњи у саставу продуженог кривичног дела, коришћење људске невоље ради остварења противправне имовинске користи, злоупотребу својих професионалних капацитета и информација које су му као активном припаднику граничне полиције доступни, те његов допринос у извршењу кривичног дела, с обзиром на то да би без његовог учешћа као полицијског службеника осмишљени план био знатно отежан, околности под којима је дело извршено, чињеницу да као припадник граничне полиције даје податке из службе организатору организоване криминалне групе преко окр. Вујаковића помоћу којих информација је исти организовао рад организоване криминалне групе пре и за време извршења дела, а од олакшавајућих околности ценио породичне прилике, ранији живот, чињеницу да раније није осуђиван, те држање пред судом. Међутим, правилно утврђеним околностима на страни ових окривљених првостепени суд није дао адектватан значај, како се то основано указује жалбом Тужилаштва за организовани криминал, имајући у виду да је обавеза полицијских службеника да спречавају извршење кривичних дела, при чему је њихова дужност, што је уједно и дужност сваког грађанина да пруже помоћ људима у невољи, да своја сазнања о евентуалном извршењу кривичног дела и кршењу људских права пријаве надлежним органима, односно у случају активног полицијског службеника да иста процесуирају – што окривљени нису учинили, већ су напротив своја знања и вештине, а окр. Калајџија капацитете информација које су му биле на располагању, као службеном лицу злоупотребили зарад личне користи, при чему је истовремено првостепени суд дао превелики значај о олакшавајућим околностима на страни грађана, јер се ради о околностима које постоје код сваког просечног грађана и не могу се приписати у заслугу окривљенима, посебно када је реч о ранијој неосуђиваности, имајући у виду да се ради о пензионисаном и активном полицијском службенику који ову дужност не би ни могли да обављају да су раније осуђивани, те имајући у виду степен кривице окривљених, јачину угрожавања заштићеног добра и све околности конкретног случаја, Апелациони суд је ове окривљене осудио на казну затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, правилно налазећи да ће се овако изреченим кривичним санкцијама постићи сврха кажњавања.

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Тои – По1 11/23 од 11. септембра 2023. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине простекле из кривичног дела, те је од осуђеног Родољуба Радуловића одузета имовина проистекла из кривичног дела и то новчана потраживања које је стекао по основу предуговора о продаји непокретности са елементима уговора о капари, закљученог дана 19. априла 2006. године, у износу од 395.000,00 евра, и удео 45% члана у Привредном друштву за развој пројеката о некретнинама „Znak invest“ д.о.о. са седиштем у Панчеву.

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, након одржане седнице већа дана 14. марта 2024. године донео је решење Кж-По1-Тои 5/23 којим је одбио као неосновану жалбу пуномоћника осуђеног власника Родољуба Радуловића и потврдио првостепено решење. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 116/22 од 19. јуна 2023. године окр. Игор Деспотовић је због извршења кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, меморијских картица и др. 

 

Окривљени Игор Деспотовић је оглашен кривим што је у временском периоду од 8. марта 2020. године до 5. фебруара 2022. године, у Београду и Црној Гори, јавно износио идеје којима се посредно подстиче на вршење кривичног дела тероризам.

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 6. фебруара 2024. године решење Кж1 По1 26/23 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По мишљењу већа Апелационог суда, основано се жалбом браниоца окривљеног истиче да је првостепеном пресудом начињена битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што су истој изостали довољни, јасни и аргументовани разлози о чињеницама које су биле предмет доказивања, док су разлози који су наведени потпуно нејасни, због чега се правилност и законитост првостепене пресуде није могла испитати. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 79/15 од 21. априла 2023. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Јанковић и Ђорђевић помагањем) окр.Мирослав Богићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Миодраг Салаи је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, те су окр. Александар Јанковић и Оливера Ђорђевић осуђене на казну затвора у трајању од по 2 године. Оштећена „Привредна банка Београд“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, и треће лице на које је пренет имовинско-правни захтев привредног друштва „EOX Matrix“д.о.о. са седиштем у Београду су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од марта 2012. године до марта 2013. године, у Београду и Шапцу, окр. Салаи и Богићевић као одговорна лица и то окр. Салаи као председник Извршног одбора и Кредитног одбора  банке „Привредна банка Београд“, прекорачењем границе свог овлашћења, а окр. Богићевић, као власник привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“ д.о.о. са седиштем у Шапцу, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, доносио одлуку о његовом задуживању код пословних банака у Републици Србији и иностранству, као и о његовом задуживању код других привредних друштава са седиштем на територији Републике Србије, те усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита и зајмова том привредном друштву и истовремено генерални директор тог привредног друштва, искоришћавањем свог положаја и овлашћења, овом привредном друштву прибавили противправну имовиску корист у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, у виду новца пренетог том привредном друштву, по основу уговора о зајму од стране корисника 27 спорних кредита банке„Привредна банка Београд“ који није враћен корисницима кредита, као зајмодавцима, као ни тој банци, по основу солидарног јемства за спорне кредите, а банци „Привредна банка Београд“ нанели имовинску штету у истом укупном износу, у чему су им помогле окр. Јанковић и Ђорђевић стварањем услова за извршење тог кривичног дела и то  окр. Јанковић као извршни директор Сектора за пласмане привреди и члан Кредитног одбора банке „Привредна банка Београд“, а окр. Ђорђевић као финансијски директор привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“, тако што су у марту 2012. године када су кредитна способност и бонитет овог привредног друштва и са њим повезаних зависних привредних друштва знатно опали, услед незадовољавајућих показатеља њихове ликвидности и високог нивоа задужености код банке „Привредна банка Београд“ и других домаћих и страних банака и финансијских институција окр. Салаи и Богићевић поститли договор да се упркос овим негативним финансијким показатељима даље финансирање привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“ и повезаних привредних друштава од странебанке  „Привредна банка Београд“ настави, али на начин да се не повећава у знатнијој мери изложеност ове банке према повезаним привредним друштвима и то претежно путем одобравања краткорочних кредита другим привредним друштвима која формално не припадају наведеном Концерну и према којима та банка није у знатнијој мери изложена и то тако што би се као корисници тих краткорочних кредита формално пријавила та привредна друштва која би одмах након одобрења тих кредита и трансфера одобрених новчаних средстава на своје рачуне та средства истог дана, по основу зајма, трансферисала на рачун стварног корисника ових кредита „Концерн Фармаком МБ“, које би се код тих кредита појавило формално као солидарни  јемац, с тим да приликом оваквог посебног кредитирања тог привредног друштва, изложеност банке „Привредна банка Београд“ према било ком формалном кориснику наведених кредита ни у једном тренутку не пређе 10% капитала ове банке како би се озбезбедило да за одлучивање о свим овим кредитима буде надлежан Кредитни одбор банке „Привредна банка Београд“ над чијим радом је окр. Салаи имао потпуну контролу, те како би се истовремено избегло да о овим кредитима одлучујуе Управни одбор банке „Привредна банка Београд“, да се тај Одбор, на чији рад и одлучивање окр. Салаи није имао никаквог утицаја не би упознао са детаљима ових кредита, а посебно са чињеницом да је стварни корисник свих тих кредита у високим новчаним износима заправо „Концерн Фармаком МБ“, према којима је већ та банка била знатно изложена, а све ово уз недовољна и неадекватна средства обезбеђења, те су окр. Салаи и Богићевић техничку реализацију овог договра поверили окр. Јанковић и Ђорђевић, при чему су сви окривљени знали, због већ постојеће знатне изложености банке „Привредна банка Београд“ према Концерну и са њим повезаним привредним друштвима ови спорни краткорочни кредита у већини случајева нису ни могли бити одобрени непосредно Концерну, а да се тиме не прекорачи максимално дозвољени лимит изложености банке према једном лицу или групи повезаних правних лица у висини од 25% капитала банке, али је, и поред тога окр. Салаи по договору са окр. Богићевићем у име банке „Привредна банка Београд“, супротно финансијским итнересима те банке у наведеном периоду, између осталог одобрио 27 кредита, те окр. Богићевић и Ђорђевић, у име Концерна, све до покретања стечајног поступка према том привредном друштву дана 12. септембра 2014. године, већем броју привредних друштава, по основу закључених уговора о зајму, нису вратили примљена новчана средства у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, која потичу из наведених спорних кредита, нити су та новчана средства вратили банци  „Привредна банка Београд“ по основу закључених уговора о солидарном јемству, иако је обавеза Концерна да врати сва та средства по наведеним уговорима доспела знатно пре покретања стечајног поступка према том привредном друштву, а друга привредна друштва, која се формално појављују као корисници наведених спорних кредита банци „Привредна банка Београд“, узетих за потребе Концерна, такође тој банци нису вратили те кредите јер нису била финансијски способна да то учине, па су на наведени начин сви окривљени Концерну прибавили противправну имовинску корист у напред наведеном износу а банци „Привредна банка Београд“   нанели имовинску штету у истом износу. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

 

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, Мирослав Богићевић, Миодраг Салаи и његова супруга, и чланови његове уже породице, окр. Александра Јанковић и Оливера Ђорђевић, те браниоци свих окривљених. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. фебруара 2024. године решење Кж1 По1 22/23 којим је усвајањем жалби окривљених и њихових бранилаца, те супруге окр. Салаиа и чланова његове уже породице, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда је захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка имајући у виду да је изрека пресуде неразумњива, противречна сама себи и датим разлозима, да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати су нејасни и у знатој мери противречни, при чему су поједине чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале неутврђене и недовољно разјашњење тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 38/20 од 27. септембра 2023. године издвојени су из списа предмета записник о претресању стана и других просторија МУП од 18. новембра 2019. године, потврда о привременим одузетим предметима МУП од 18. новембра 2019. године, извештај о форензичком прегледу лица места, као и допуна извештаја МУП од 20.и 24. новембра 2019. године, записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 25. новембра 2019. године, као и допуна записника од 6. фебруара 2020. године, те записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 2. децембра 2019. године и исправка записника од 6. фебруара 2020. године. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  26. јануара 2024. године решење Кж2 По1 238/23 којим је, уважавањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепено решење и одбило предлог одбране окр. Предрага Колувије, Сергеја Мрђе, Здравка Милошевића, Владана Живојиновића, Петра Живановића, Петра Хрицаја, Стевана Холића, Вулете Бојовића, Бобана Јовановића и Бранислава Миљевића да се из списа издвоје:

• записник о претресању стана и других просторија МУП од 18. новембра 2019. године,
• потврда о привременим одузетим предметима МУП од 18. новембра 2019. године,
• извештај о форензичком прегледу лица места МУП од 20. новембра 2019. године,
• извештај о форензичком прегледу лица места МУП од 24. новембра 2019. године,
• записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 25. новембра 2019. године, као и допуна записника од 6. фебруара 2020. године и
• записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 2. децембра 2019. године и исправка записника од 6. фебруара 2020. године.

У записнику  о претресању стана и других просторија од 18. новембра 2019. године назначени су датум када је састављен записник, подаци о службеним лицима, наредба судије за претходни поступак за претресање стана – осталих просторија, као и подаци за два сведока, а описани су и предмети и места на којима су пронађени приликом обављеног претреса, који је записник потписан од стране присутних лица без примедби. У том записнику наведене су и потребне одредбе чланова Законика о кривичном поступку, али није констатовано да ли је и коме предата наредба, односно зашто се приступило претресању без претходне предаје наредбе. Иако се тиме ради о пропусту који би имао карактер релативно битне повреде одредаба кривичног поступка, по налажењу Апелационог суда, не ради се о пропусту који утиче на оцену испуњености услова за прибављање доказа, прописаних законом. Наиме, наведени недостаци отклоњени су испитивањем сведока, полицијских службеника, који су у својим исказима навели да је време претреса просторија усмено саопштено једном браниоцу и одговорном лицу. Сведок, Љубомир Петровић, је навео да је 18. новембра 2019. године, пре започињања претреса, упорно позивао одговорно лице привредног друштва „Јовањица“, те је и сведок полицијски службеник Милош Јуришевић навео да је позивао изабраног браниоца окр. Колувије, адвоката Зору Добричанин Никодиновић, и да му је управо она преко телефона изјавила да не жели да долази на претресање објекта „Јовањица“ дана 18. новембра 2019. године (иста се ситуација поновила и приликом претреса 5. фебруара 2020. године). У својим исказима наведени сведоци су навели да је контактиран и судија кога су обавестили о наведеном и који им је рекао да могу вршити претрес. Чињеница да о околностима, о којима су говорили сведоци, полицијски службеници, у списима предмета не постоје службене белешке, не доводи у питање истинитост навода сведока, који су у својим исказима навели да су били обавештени и о прелетању дронова преко имања и да је постојала могућност угрожавања и уништавања трагова и предмета важних за поступак, а на коју околност и разлог отпочињања претреса не мора бити од утицаја чињеница да је имање „Јовањица“ пре, за време и после претреса од 18. новембра 2019. године било непрекидно и континуирано обезбеђено од стране полиције.

Дакле, Апелациони суд налази да доказ у виду записника о претресању стана и других просторија од 18. новембра 2019. године није прибављен повредом основних људских права загарантованих Уставом или међународним правом. Тиме што се у записнику о претресању стања у других просторија није формално констатовало зашто се претресању приступа без претходне предаје наредбе и без претходног позива за предају лица или ствари и поуке о праву на браниоца (са којом поуком је окр. Колувија био упознат и пре 18. новембра 2019. године) не крши се неко од основних људских права окривљеног, нити се ради о таквој незаконитости да доказ треба издвојити из списа. Имајући у виду наведено, Апелациони суд налази да је првостепени суд погрешно нашао да су докази незаконити по начину прибављања, а као последица овакве неправилне примене одредаба Законика о кривичном поступку произашла је и неправилна одлука у првостепеном решењу да се из списа предмета издвоје потврда о привремено одузетим предметима, извештаји о форензичком прегледу лица места и записници о вештачењу.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 73/20 од 2. децембра 2021. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ (од чега окр. Марковић у подстрекавању, а окр. Радоњић, Курак и Ромић као саизвршиоци) окр. Радомир Марковић и Милан Радоњић су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док су окр. Мирослав Курак и Ратко Ромић осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени су оглашени кривим што су априла месеца 1999. године, по налогу НН лица, по претходном договору и плану, лишили живота власника, директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, оштећеног, сада покојног, Славка Ћурувију, из ниских побуда, због његовог иступања у земљи и иностранству и критике носиоца политичке власти, а ради очувања постојеће структуре власти, тако што је окр. Марковић, тада начелник Ресора државне безбедности МУП-а РС, а након одбијања команданта ЈСО Милорада Улемека, крајем марта месеца 1999. године, да, са припадницима своје јединице, лиши живота оштећеног, почетком априла 1999. године, план о лишењу живота оштећеног пренео окр. Радоњићу и тако истог подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног, па је окр. Радоњић постигао договор о лишењу живота оштећеног, са припадником РДБ-а, окр. Ромићем и Кураком, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривичног дела, тако што је противзаконито без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора, супротно Правилу о раду службе државне безбедности и Упутства о примењивању прописаних средстава и метода рада у извршавања послова из делокруга СДБ и издао усмени налог, сада покојном, Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се 9. и 10. априла 1999. године примени мера трајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног, а 11. априла 1999. године, због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути ка свом стану, те организовао да са подацима о кретању оштећеног буду упознати окр. Ромић и Курак, а преко њих и непосредни извршилац и тако омогућио непосредно извршење дела од стране НН лица и то тако што је 9. априла 1999. године Драгану Павићу дао налог да преда возило марке „Голф“ окр. Ромићу, који је истог дана у вечерњим сатима преузео наведено возило, а које је без евидентирања у колској књижици, исти користио у непосредној близини места извршења, те преко колске радио станице, у возилу 11. априла 1999. године чуо извештавање припадника Деветог одељења и тако имао информацију о кретању истих  и оштећеног, па након што је окр. Радоњић издао усмени налог Павићу да обустави трајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица, на који начин је спречио да окр. Ромић, Курак, а поред њих и непосредни извршилац, НН лице, буду уочени од припадника Деветог одељења РДБ, одмах, по давању налога, телефонским путем обавестио окр. Ромића и Курака о кретању оштећеног, који су омогућили НН лицу да, а након уласка, сада покојног Славка Ћурувије, са оштећеном Бранком Прпом, у пролаз зграде број 35 у садашњој Светогорској улици, истима неопажено приђе иза леђа и око 16,45 часова, са раздаљине од око 1,5 метар, из аутоматског пиштоља испали рафално 5 пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од којих се оштећени занео и пао, потом оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду, па је потом, из непосредне близине од 0,8 метара, поново рафално испалио више пројектила у главу и тело оштећеног, и нанео му 7 устрелина и прострелина, па је, услед оштећења за живот важних можданих центара, наступила смрт истог.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је  19. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 9/22 којом је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окр. Радомира Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ, те окр. Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак. 

Апелациони суд је, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, првостепени суд је пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.

Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда. Сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење. Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.

По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника "Европљанин” оштећеног сада пок. Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.

Такође, ни наводи да је окр. Марковић упознао окр. Радоњића са планом о лишењу живота новинара сада пок. Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, нису поткрепљени ни једним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.

Током поступка није изведен ни један доказ који би потврдио наводе оптужбе да је окр. Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са окр. Кураком и Ромићем.

Апелациони суд је неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка окр. Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада пок. Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота.

Такође, Апелациони суд је на основу доказа и то, првенствено, на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада пок. Славка Ћурувије утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио, детаљно је образложио у својој одлуци.

Сведок оштећена Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни окр. Курак ни окр. Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом.

Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит, налазећи да треба прихватити аргументе из решења Апелационог суда од 29. јуна 2018. године, те се није даље упуштао у питање законитости наведеног извештаја, прихватајући аргументацију Апелационог суда који је својим решењима у два наврата одлучивао о предлогу за издвајање доказа. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда.

Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају, притом је Апелациони суд утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године, а исти се изјаснио да је тога дана уобичајено разговарао. Наведено је посебно значајно, с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008.године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле, пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима, Суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је исти изјавио да у томе осим потписивања извештаја није учествовао јер нема потребна знања, већ да је то обављала Д. П, која никада није испитана, с обзиром да је преминула, тако да све чињенице које су наведене у извештају од 21. фебруара 2008. године, нису ни могле бити проверене у судском поступку.

Дакле, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима је извршено без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије, а притом у извештају од 21. фебруара 2008. године, не постоји податак када је и у ком временском периоду и на који начин, односно по којим критеријумима вршена селекција података, док у даљем току кривичног поступка нико по накнадно доношеним наредбама за вештачење није успео да податке са ДЛТ трака очита, нити да изврши увид у садржину истих.

Овакав закључак Суда потврђује и чињеница да и након достављања извештаја од 12. фебруара 2012. године, тужилаштво и суд настављају са даљим поступањим у односу на ДЛТ траке о чему сведоче и докази у спису који потврђују да се и у наставку поступка одузимају подаци о електронској комуникацији, прибављају подаци о локацијама базних станица, њиховим координатама.

Апелациoни суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела.