Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

12. јун 2017. године
ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 80/14 од 9. марта 2016. године:

  • окр. Драган Игњатовић и Милан Кузманов су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346. КЗ,  те продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 359. КЗ и продужено кривично дело прање новца из члана 231. КЗ,
  • окр. Горан Пуце је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346. КЗ и продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ,  
  • окр. Енвер Мурсељи, Дејан Трмчић,  Предраг Јокановић, Ненад Јокановић, Небојша Друловић, Владимир Бјелановић, Небојша Савић и Новица Остојић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234. КЗ,
  • окр. Александар Гајић, Милан Јанчић, Небојша Вукосавић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234. КЗ и продужено кривично дело прање новца из члана 231, став 4.. КЗ,
  •  окр. Дејан Рајковић је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234, став 3. КЗ и
  • окр. Предраг Дејановић је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234, став 3. КЗ и продужено кривично дело прање новца из члана 231, став 2. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Драгану Игњатовићу, Горану Пуци и Милану Кузманову је стављено на терет да су у периоду од јануара месеца 2005. године до 13. новембра 2007. године, и то окр. Драган Игњатовић, директор ЈКП „Градска чистоћа“ из Београда, окр. Горан Пуце, директор и власник „Хидраулик систем“ д.о.о Мионица и окр. Милан Кузманов, дисректор и власник „Бест интернационал“ д.о.о. Пожаревац и „Бест тобако“ д.о.о Пожаревац и овлашћено лице компаније „Бест“ д.о.о. Пожаревац, организовали криминалну групу, чији су чланови постали и у потпуности прихватили план организоване криминалне групе: окр. Енвер Мурсељи, Дејан Трмчић, Предраг Јокановић, Ненад Јокановић, Небојша Друловић, Владимир Бјелановић, Александар Гајић, Милан Јанчић, Небојша Савић, Небојша Вукосавић, Новица Остојић и Предраг Дејановић, са циљем да у дужем временском периоду, по унапред одређеним задацима и улогама и коришћењем пословних структура предузећа, у међународним размерама, а ради стицања материјалне користи, врше кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и кривично дело прања новца, а на штету ЈКП „Градска чистоћа“ на који начин је организована криминална група стекла имовинску корист у износу од најмање 310.926.626,59 динара. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду је дана 12. априла 2017. године донело пресуду Кж1 По1 34/16 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно налази првостепени суд да доказима изведеним у поступку нису потврђени наводи оптужбе да су окривљени на начин описан у оптужном акту извршили кривична дела која им се стављају на терет. За супротан закључак првостепени суд није имао поуздане и ваљане доказе, те је с тога правилно окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела која им се стављају на терет. 


 

2. јун 2017. године
МИЛОШ ЉУЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 16/13 од 7. априла 2016. године окр. Милош Љујић, Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривично дело превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ, док је окр. Божидар Карличић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361, став 3. КЗ. Оштећени је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Милош Љујић је оглашен кривим што је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се пословна документација привредних друштава и оф шор предузећа чији су власници, оснивачи и одговорна лица били, или су то постали по његовом налогу, припадници организоване криминалне групе, употреби приликом подношења захтева банци за одобравање дугорочних наменских крдита са назнаком да су средства намењена куповини акција предузећа из приватизације „Медифарма“ и „Техносервиса“ као и ширењу оперативног бизниса, односно ширењу дистрибутивне мреже и асортимана понуде, уз подношења извештаја са вишеструко увећаном проценом вредности објеката у власништву привредног друштва „Криваја“, повезаног правног лица које се јавља као заложни дужник, а потом да се након одобравања кредита и куповине акција предметних предузећа из приватизације, без знања банке изврши пренос наведених акција на привредна друштва којима окривљени такође управљају и то тако што се цена акција на берзи значајно умањује путем продаје између повезаних правних лица чије пословање контролишу окривљени, и то најпре мањег дела акција путем диригованог упаривања понуде и тражње по знатно нижим ценама акција, а потом у блок трансакцијама продајом целог пакета акција по знатно умањеним ценама, при чему се и оперативни бизнис предузећа, као и преостала потраживања и сви запослени у правним лицима којима је кредит од банке био одобрен, измештају на повезана правна лица, док кредитно задужена правна лица на основу бројних уговора о промени оснивача, одговорних лица и седишта предузећа постају власништво предузећа из оф – шор зона која послују такође под контролом окр. Љујића, на који начин се обезвређује имовина предузећа која од банке повлаче кредите и која с тога престају да сервисирају кредите који тако у целости доспевају на наплату пре истека уговора, па се због тога над њима отвара поступак стечаја, док банка због стварне вредности заложене имовине није у могућности да наплати своје потраживање њеном евентуалном продајом, па су окр. Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић, као и Бриндза Ференц, према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом за наведено кривично дело, постали припадници ове организоване криминалне групе, прихватајући план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 6. априла 2017. године пресуду Кж1 По1 33/16 којом је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да закључак првостепеног суда у погледу постојања кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела на страни окр. Милоша Љујића, Снежане Митровић, Роберта Кишкароља, Милоша Дивца, Саше Јањића и Милана Крповића се не може везивати само за околност да нико од запослених у банци није оптужен, те да самим тим ни окр. Љујић није имао никог у банци ко би му гарантовао да ће кредитни захтеви бити одобрени, а што је по налажењу првостепеног суда од кључног значаја за постојање овог кривичног дела. Ово с тога што је окривљени власник више вредних фирми, те су у дужем временском периоду окривљени и његове фирме сарађивале са том банком којој је свакако у интересу да под условима које она одреди пласира што више средстава, што представља циљ пословања сваке банке, те је окр. Љујић уз испуњавање услова које прописује банка свакако и без посебне подршке било ког лица у банци могао да добије кредит.

Такође се основано изјављеном жалбом Тужиоца указује да су нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу првостепен пресуде, за свој закључак да у односу на окривљене не стоје докази у погледу постојања елемената кривичног дела превара, у саизвршилаштву, које је окривљенима стављено на терет. Ово с тога што првостепени суд, по налажењу Апелационог суда, преварну намеру код окривљених није могао везивати само за моменат одлучивања кредитног одбора банке о додели кредита, те анализирањем само тог временског периода и радњи окривљених у том временском периоду, будући да је окривљенима предметном оптужницом и стављено на терет да су радње тог кривичног дела и остваривање коначног циља, а то је измештање оперативног бизниса са тих предузећа и продајом тих предузећа и преносом власништва на друга предузећа и оф шор компаније које су такође у власништву окр. Љујића, као и Бриндза Ференца остварили континуирано предузимањем радњи у дужем временском периоду како је то и наведено и у оптужници Тужиоца за организовани криминал. С тога се основано жалбом тужиоца указује да првостепени суд није могао да парцијално цени и одређене радње извлачи из контекста целокупних радњи које су окривљенима стављене на терет, те да само одређеној и појединачној радњи да одлучан значај у овом конкретном случају и на основу издвојене појединачне радње окривљеног суштински на основу непотпуне индукције доноси закључак у погледу целог догађаја.

Имајући у виду да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка будући да првостепени суд није у образложењу првостепене пресуде дао јасне и довољне разлоге за свој закључак, то је и чињенично стање остало непотпуно утврђено, због чега је првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)