Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

15. јануар 2018. године
БОРИСЛАВ НОВАКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 36/15 од 17. марта 2017. године због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ (од чега окр. Зоран Бојовић подстрекавањем) окр. Борислав Новаковић и Мирјана Дејановић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци,  окр. Зоран Бојовић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, док је окривљена Драгана Живковић осуђена на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. Такође, окр. Зоран Бојовић и Драгана Живковић су првостепеном пресудом обавезани да солидарно на име накнаде причињене штете износ од 462.909.109,61 динар уплате у буџет града Новог Сада.

Окр. Борислав Новаковић и Мирјана Дејановић су оглашени кривим што су у периоду од 30. марта 2009. године до октобра 2011. године, у јавном предузећу „Завод за изградњу града“ у Новом Саду, у својству службених лица и то окр. Борислав Новаковић као директор тог јавног предузећа, а окр. Мирјана Дејановић као помоћник директора за опште и економске послове тог јавног предузећа, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили какву корист привредном друштву „Б“ чији је оснивач Д.Б, тако што су омогућили том привредном друштву да противно Закону о јавним набавкама учествује у другој фази рестриктивног поступка, односно да буде позвано у другу фазу рестриктивног поступка да поднесе понуду, а након спроведеног поступка јавне набавке и да добије посао за извођење радова на изградњи саобраћајних површина друге и треће деонице четврте фазе Булевара Европе од Руменичког пута до аутопута Е75 у Новом Саду, иако су знали да то привредно друштво није испуњавало минимум услова у погледу опреме и механизације за добијање посла, те није могло да добије посао изградње саобраћајних површина.

Окр. Зоран Бојовић и Драгана Живковић су оглашени кривим што су у периоду од 5. до 15. јула 2012. године, у јавном предузећу „Завод за изградњу града“ у Новом Саду, у својству службених лица и то окр. Зоран Бојовић као извршни директор тог јавног предузећа, искоришћавањем свог службеног положаја, а окр. Драгана Живковић као помоћник директора тог јавног предузећа, невршењем своје службене дужности, прибавили имовинску корист од 462.909.109,61 динара, па том привредном друштву „Б“, чији је оснивач Д.Б, и нанели штету буџету града Нови Сад у наведеном износу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљена Драгана Живковић и њени браниоци, као и браниоци окр. Борислава Новаковића, Мирјане Дејановић и Зорана Бојовића, те Градски правобранилац града Новог Сада.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 13. децембра 2017. године решење Кж1 По1 22/17 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

Најпре, у погледу правног питања које се током поступка појавило као спорно, да ли се у погледу радњи које се окр. Бориславу Новаковићу стављају на терет ради о такозваној пресуђеној ствари, зато што је према ставу одбране против овог окривљеног због истоветних радњи извршења, онако како су описане у оптужном акту већ вођен прекршајни поступак а који је на основу одлуке Прекршајног апелационог суда од 24. септембра 2014. године правноснажно обустављен услед наступања апсолутне застарелости, првостепени суд налази да се не ради о такозваној пресуђеној ствари. Међутим, по оцени Апелационог суда разлози које првостепени суд даје за такав свој закључак се за сада не могу прихватити.

Појам „кривично“ у Европској конвецији за заштиту људских права и слобода и пракси Еврпоског суда за људска права доста је шири у односу на исти појам у нашем позитивном праву, тако да тај појам по Конвенцији суштински одговара појму „кривично дело“ у националном праву, али обухвата и поједине привредне преступе и поједине прекршаје, а што је у складу са Уставом Републике Србије којим је проширена забрана поновног гоњења и кажњавања за исто кривично дело и на поступке за неко друго кажњиво дело.

Такође, за сада се не може прихватити ни став првостепеног суда да се правило пресуђене ствари односи искључиво на потпуно идентичан чињенични опис.

Стога се за Апелациони суд, за сада не могу прихватити разлози које првостепени суд даје за свој став да у конкретном случају нема места примени начела пресуђене ствари, при чему се у образложењу ожалбене пресуде само констатује да чињенични опис прекршаја није у потпуности идентичан чињеничном опису који је дат у оптужном акту, не наводећи конкретно шта је окр. Бориславу Новаковићу стављено на терет у поступку који је правноснажно окончан, а што је од значаја за оцену да ли су испуњени или не критеријуми на основу чега се даје коначан закључак да ли има или нема места примени принципа пресуђене ствари,  а то даље значи да су у образложењу ожалбене пресуде изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати нејасни, а што све има за последицу битну повреду одредаба кривичног поступка.

Потом, првостепени суд у изреци првостепене пресуде налази да су окр. Борислав Новаковић, Мирјана Дејановић, Драгана Живановић и Зоран Бојовић имали статус службених лица, али Апелациони суд налази да се основано овај став првостепеног суда оспорава, јер првостепени суд није дао јасне и прихватљиве разлоге за такав свој закључак, јер то не произлази из одредби кривичног законика и Закона о локалној самоуправи, а то даље значи да у погледу одлучне чињенице, од које зависи и правна квалификацијија кривичних дела која су у питању, у образложењу пресуде су изостали разлози, а разлози који су дати су нејасни, те је првостепена пресуда и у овом делу захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка.

Надаље, када је у питању одлучна чињеница да ли је привредно друштво „Б“ испуњавало техничке услове за прву фазу рестриктивног поступка или није, првостепени суд, прихватајући исказе сведока утврђује да то предузеће не испуњава минимум услова у погледу опреме и механизације, односно не поседује минимум два камиона носивости 10 тона, међутим, Апелациони суд налази да се основано у жалби окривљених оспорава ово утврђење првостепеног суда и да је у том делу учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, а што је за последицу имало да чињенично утврђење првостепеног суда се у том делу за сада не може прихватити.

Такође, Апелациони суд налази да када је у питању кривично дело које је стављено на терет окр. Драгани Живковић првостепени суд у изреци пресуде наводи да је ова окривљена кривично дело извршила са директним умишљајем, док у обрзаложењу пресуде наводи да је ова окривљена поступала са евентуалним умишљајем, чиме је изрека првостепене пресуде противречна датим разлозима и у том делу је захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, због које је и из овог разлога морала бити укинута.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)