Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

20. новембар 2019. године
АНДРЕЈ ПОЛОВИНА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 101/16 од 3. октобра 2018. године окр. Андреј Половина је због извршења кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара, док је окр. Жељко Кнежевић због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те је према окр. Половини изречена мера безбедности одузимања предмета и то: прашкастих супстанци, таблети и стаклених бочица, а такође су од овог окривљеног и окр. Кнежевића одузети и пиштољи, детонаторске каписле и меци.

Окр. Андреј Половина је оглашен кривим што је:

  • 24. марта 2016. године, на паркинг простору  гробља у Футогу, неовлашћено ставио у промет супстанце и препарате који су проглашени за опојне дроге тако што је предао окр. Дариу Родићу ради даљег неовлашћеног транспорта и неовлашћеној продаји у Краљевини Шведској торби са талбетама који садрже психоактивне супстанце које су проглашене за опојне дроге, на начин што је ту торбу ставио на седишту сувозача у кабини камиона, након чега је окр. Родић ову торбу ставио иза седишта на лежај у кабини камиона, а затим се одвезао у правцу Бачке Паланке где је заустављен од стране полиције и контролом теретног возила код њега је пронађена торба у којој су се налазиле таблете које садрже психоактивне контролисане супстанце које су проглашене за опојну дрогу,
  • 19. априла 2016. године, у Суботици, према раније постигнутом договору са Алексом Коломејцем (који је правноснажно осуђен) неовлашћено ставио у промет супстанце и препарате који су проглашени за опојне дроге, тако што је донео и предао окр. Коломејцу таблете и препарате који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, да би их ради даљег транспорта и неовлашћене продаје окр. Коломејац претходно препаковао у пакете одговарајуће величине, што је окр. Коломејац прихватио и започео да врши паковање у чему су га затекли и прекинули овлашћени полицијски службеници и код њега пронашли препарате и психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојну дрогу и
  • 20. априла 2016. године, у стану у Новом Саду, без одобрења надлежног органа неовлашћено држао два пиштоља са мецима и пригушивачем и 150 метака као и експлозивне материје чије држање није дозвољено грађанима и то 6 детонаторских каписли.

Окривљени Жељко Кнежевић је оглашен кривим што је 20. априла 2016. године, у стамбеном објекту у Суботици, без одобрења надлежног органа, неовлашћено држао метке и два пиштоља.

Такође, првостепеном пресудом окр. Андреј Половина, Срђан Дакић, Жељко Кнежевић, Војислав Јовашевић и Дарио Родић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те су окр. Срђан Дакић, Жељко Кнежевић, Војислав Јовашевић и Дарио Родић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.   

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Андреју Половини је стављено на терет да је у току 2015. године до 20. априла 2016. године организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали окр. Срђан Дакић, Жељко Кнежевић, Војислав Јовашевић, Миле Танић (према којима је кривични поступак раздвојен), Дарио Родић и друга за сада НН лица чији идентитет није утврђен, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања незаконите финансијске користи, тако што је окр. Половина организовао организовану криминалну групу, створио план да са осталим припадницима организоване криминалне групе неовлашћено набавља и продаје опојну дрогу – таблете и препарате који садрже психоактивне контролисане супстанце које су проглашене за опојне дроге и организовао ради даље неовлашћене продаје њихово неовлашћено набављање, складиштење, транспорт и препакивање, на тај начин што је проналазио објекте, куповао опрему, материјал и супстанце намењене за препакивање, те је вршио одабир, селекцију и обуку људи задужених за целокупан процес набавке, складиштења, препакивања, дистрибуирања, а затим и неовлашћене продаје, обезбеђивао средства и контакте ради кријумчарења и продаје опојне дроге, финансирао куповину таблета и препарата који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, вршио расподелу новца стеченог кријумчарењем и продајом опојне дроге, те су тако опојну дрогу продавали на територији Републике Србије, Краљевине Шпаније и Краљевине Шведске и других земаља и ради остварења плана издавао налоге припадницима оргнизоване криминалне групе који су прихватили план организатора и у складу са својим преузетим улогама предузимали радње ради остварења плана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, те окр. Андреј Половина и његов бранилац. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 17. септембра 2019. године пресуду Кж1 По1 9/19 којом је потврдило првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на окр. Жељка Кнежевића, а преиначило првостепену пресуду и окр. Андреја Половину због извршења кривичног дела недозвољена прозводња, држање и ношење и промет оружја и експлозивних направа из члана 348, став 2. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара, док је, због битних повреда одредаба кривичног поступка, у преосталом осуђујућем делу у односу на овог окривљеног првостепена пресуда укинута, као и у ослобађајућем делу у односу на окр. Анреја Половину, Срђана Дакића, Вељка Кнежевића, Војислава Јовашевића и Дариа Родића, те је у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.


 

20. новембар 2019. године
МИЛЕ ТАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 111/18 од 24. јануара 2019. године окр. Миле Танић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Милету Танићу је стављено на терет да је у току 2015. године до 20. априла 2016. године постао, заједно са окр. Срђаном Дакићем, Жељком Кнежевићем, Војиславом Јовашевићем (према којима је кривични поступак раздвојен), Даријом Родићем и другим за сада НН припадницима чији идентитет није утврђен припадник организоване криминалне групе, коју је организовао окр. Андреј Половина, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања незаконите финансијске користи, тако што је окр. Половина организовао организовану криминалну групу, створио план да са осталим припадницима организоване криминалне групе неовлашћено набавља и продаје опојну дрогу – таблете и препарате који садрже психоактивне контролисане супстанце које су проглашене за опојне дроге и организовао ради даље неовлашћене продаје њихово неовлашћено набављање, складиштење, транспорт и препакивање, на тај начин што је проналазио објекте, куповао опрему, материјал и супстанце намењене за препакивање, те је вршио одабир, селекцију и обуку људи задужених за целокупан процес набавке, складиштења, препакивања, дистрибуирања, а затим и неовлашћене продаје, обезбеђивао средства и контакте ради кријумчарења и продаје опојне дроге, финансирао куповину таблета и препарата који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, вршио расподелу новца стеченог кријумчарењем и продајом опојне дроге, те су тако опојну дрогу продавали на територији Републике Србије, Краљевине Шпаније и Краљевине Шведске и других земаља и ради остварења плана издавао налоге припадницима оргнизоване криминалне групе који су прихватили план организатора и у складу са својим преузетим улогама предузимали радње ради остварења плана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. септембра 2019. године решење Кж1 По1 10/19 којим је, због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.


 

13. новембар 2019. године
НЕНАД ПЕРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 32/16 од 15. јануара 2018. године због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву, из члана 350, став 4. КЗ окр. Ненад Перовић и Драган Дачић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 8 месеци, окр. Александар Мијатовић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца и окр. Петар Кнежевић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 5 месеци, те је према окривљенима изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона са телефонском картицом, а од истих је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела.

Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 13. априла до 21. августа 2015. године, на територији Републике Србије – Београда, Крњаче, Боговађе, Чачка, Параћина, Крагујевца, Панчева и Суботице – Хоргоша, Републике Мађарске и Републике Аустрији, припадали организованој криминалној групи коју су организовали сада правноснажно осуђени Tariq Mohammad Khan и Тихомир Катић, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске новчане користи, на тај начин што су сачинили план деловања организоване криминалне групе да за финансијску корист од 1200,оо евра по мигранту организују њихов недозвољен прелаз државне границе између Републике Србије и Републике Мађарске, као и недозвољен транзит кроз Републику Србију, након чега су остварену финансијску корист суорганизатори и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе и недозвољеног транзита кроз Републику Србију.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 15. октобра 2019. године пресуду Кж1 По1 14/19 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.


 

1. новембар 2019. године
НИЈАЗИ АЋИФИ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 184/16 од 4. децембра 2018. године због извршења кривичног дела новлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 3. КЗ (од чега окр. Лазић, Илкић, Јовичин и Бабић у продуженом трајању), окр. Вадијет Арифи и Јелена Илкић су осуђени на казне затвора у трајању од по 5 година, окр. Богомир Лазић је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, док је окр. Сенад Бабић осуђен на казну затвора у трајању 6 година и 6 месеци, те је према окр. Лазићу и Бабићу изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге марихуане, а према свим окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона са припадајућим СИМ картицама.

Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду током јануара месеца па све до 22. јуна 2016. године, на територији Републике Србије, неовлашћено набављали ради продаје, неовлашћено нудили на продају и неовлашћено продавали и стављали у промет супстанцу која је проглашена за опојну дрогу – марихуану, на тај начин што је сада осуђени Алберт Арифи формирао групу чији су чланови постали окр. Вадијет Арифи, Богомир Лазић, Јелена Илкић и Сенад Бабић, а у циљу вршења кривичног дела новлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у оквиру које групе је окр. Вадијет Арифи имао задатак да из Великог Трновца, Општина Бујановац, по инструкцијама сада осуђеног Алберта Арифија, прима и неовлашћено преноси опојну дрогу канабис звану марихуана до Суботице, окр. Богомир Лазић да у викендици у Суботици неовлашћено ради продаје држи опојну дрогу марихуану и припрема „узорке“ које по налогу и инструкцијама сада осуђеног Алберта Арифија ради неовлашћене продаје предаје купцима, окр. Јелена Илкић да неовлашћено нуди на продају и врши неовлашћену продају опојне дроге марихуане корисницима на територији Суботице, а окр. Сенад Бабић, да по налогу и инструкцијама сада осуђеног Алберта Арифија, неовлашћено посредује и преноси опојну дрогу марихуану.

Такође, првостепеном пресудом окр. Нијази Аћифи је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело новлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Нијази Аћифију је стављено на терет да је у временском периоду од почетка јануара месеца па све до 22. јуна 2016. године, на територији Републике Србије, постао припадник организоване криминалне групе, коју је организовао окр. Алберт Арифи.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окр. Арифи Вадијета, Богомира Лазића, Јелене Илкић и Сенада Бабића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. октобра 2019. године пресуду Кж1 По1 13/19 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)