Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

24. јул 2017. године
МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 131/13 од 7. октобра 2016. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ окр. Миодраг Ђорђевић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, док су окр. Александар Вучетић и Љиљана Млађан осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године и 4 месеца, те је окривљенима изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 5 година.

Окривљени Миодраг Ђорђевић, Александар Вучетић и Љиљана Млађан су оглашени кривим што су у периоду од 6. априла до 19. маја 2005. године, у просторијама Агенције за приватизацију РС у Београду, као саизвршиоци, у својству службених лица, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили дугом физичком лицу имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,оо динара, тако што је окр. Миодраг Ђорђевић у својству директора Агенције за приватизацију, у својству председника Комисија за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји, заједно са окр. Александром Вучетићем и Љиљаном Млађан, као члановима Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, где Агенција за приватизацију проверава извршење уговора о продаји за приватизована предузећа, приликом разматрања предлога Сектора за контролу за предузимање мера по закљученом Уговору о купопродаји друштвеног капитала за предузеће „Технохемија“ а.д., одговорни за законито обављање послова, предузимали службене радње као чланови комисије и јединственим деловањем донели две одлуке супротно Закону о агенцији за приватизацију и прибавили имовинску корист Р.Г. у износу од 25.590.000,оо динара, на начин што су не вршећи контролу извршења обавеза из уговора о продаји, уместо да активирају банкарску гаранцију у циљу извршења уговорне обавезе купца, предвиђене уговором о продаји друштвеног капитала од 23. децембра 2003. године или да оставе накнадни рок за правилно испуњење уговорне обавезе, зато што купац Р.Г. није инвестирао у субјект приватизације у року од 12 месеци од дана закључења уговора, то јест до 23. децембра 2004. године у износу од 29.234.000,оо динара, а које мора бити извршено у основна средства, прихватили да је кућа са базеном, чијом куповином је 10. фебруара 2005. године „Технохемија“ а.д. стекла сусвојину на неподељеној ствари у висини од једне половине идеалног дела, заправо испуњене уговорне обавезе улагања у основна средства Р. Г. у субјект приватизације „Технохемија“ а.д, иако је плаћена новцем субјекта приватизације и то тако што су на седници комисије, одржаној 13. априла 2005. године, донели одлуку да се ослободи банкарска гаранција на износ од 25.590.000,оо динара, а на седници комисије, одржаној, 19. маја 2005. године, донели одлуку да се врати банкарска гараницја коју је купац доставио Агенцији за приватизацију на име обезбеђења инвестиционе обавезе улагања у основна средства субјекта приватизације, иако су им, као члановима комисије, били доступни подаци у форми извештаја о извршеној контроли у предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе, у којем је јасно наведено да купац није извршио своју уговорну обавезу, па су тиме окривљени прибавили имовинску корист купцу субјекта приватизације Р. Г. у износу од 25.590.000,оо динара, да би након извршеног кривичног дела, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, Р. Г. као купац, није испунио инвестициону обавезу, због чега је Агенција 29. октобра 2008. године донела одлуку о раскиду уговора, а окр. Вучетић, заступајући интерес Агенције, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београдз 4. јуна 2010. године доставио поднесак у којем је, између осталог, навео да Р. Г. није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Миодраг Ђорђевић и његови браниоци, као и браниоци окр. Александра Вучетића и Љиљане Млађан.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. јуна 2017. године решење Кж1 По1 9/17 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка имајући у виду да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни, о чињеницама које су предмет доказивања постоји протувречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњење, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.


 

12. јул 2017. године
МИЛЧЕ РАЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 92/14 од 23. октобра 2015. године окр. Милче Рајић је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234, став 3. КЗ, окр. Горан Шљапић, Мирјана Марјановић, Миливоје Караџић, Милан Смиљанић, Горани Милетић, Зоран Милосављевић и Небојша Вукосавић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Марјановић, Караџић, Милетић и Милосављевић да су извршили кривично дело у помагању), док је окр. Бошко Спасић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Милану Смиљанићу је стављено на терет да је у току 2003. и 2004. године, у Пожаревцу, као одговорно лице – директор привредног друштва „Авала“ а.д. Пожаревац, искоришћавањем свог положаја и овлашћења чланова Конзорцијума физичких лица, који је у поступку приватизације, путем јавне аукције, купио друштвени капитал наведеног привредног друштва – окр. Милчету Рајићу, Горану Милетићу и Зорану Милосављевићу и прибавио противправну имовинску корист у износу од 2.882.754,24 динара, а наведеном привредном друштву нанео имовинску штету у истом износу.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Небојши Вукосавићу је стављено на терет да је 10. августа 2006. године, у Београду, као одговорно лице – власник и директор привредног друштва „НДМ Котон“ д.о.о. Београд, искоришћавањем свог положаја и овлашћења привредном друштву „Авала“ а.д. Пожаревац прибавио противправну имовинску корист у износу од 459.000,оо динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 3. новембра 2016. године донело је пресуду Кж1 По1 15/16 којом је потврдило првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окр. Милчета Рајића, Горана Милетића и Зорана Милосављевића везано за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица које је оптужним актом стављено на терет да је извршено у току 2003. и 2004. године, у Пожаревцу, док је првостепена пресуда у преосталом делу преиначена, и то тако што:
  • су окр. Горан Шљапић, Милче Рајић, Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић оглашени кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Рајић да је извршио наведено кривично дело у подстрекавању, а окр. Марјановић и Караџић у помагању) и окр. Горан Шљапић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, окр. Милче Рајић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, док су окр. Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић осуђени на казне кућног затвора у трајању од по 6 месеци;
     
  • је окр. Бошко Спасовић оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 године,
     
  • је одузета имовинска корист од предузећа „Центар промет“ д.о.о. Влашки До, прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем, у износу од 60.977.258,18 динара, те прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја у износу од 9.498.899,72 динара, те је наведено привредно друштво обавезано да исте износе уплати на рачун буџета Републике Србије,
     
  • је, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, одбијена оптужба према окр. Небојши Вукосавићу за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица.

(Напомена: против осуђујућег дела другостепене пресуде дозвољена је жалба суду у трећем степену)

Окривљени Горан Шљапић је оглашен кривим да је у периоду од 22. септембра до 25. децембра 2002. године, у Пожаревцу, као одговорно лице – вршилац дужности директора Друштвеног предузећа „Народна лутрија“ Београд, искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибавио противправну имовинску корист предузећу „Центар промет“ д.о.о. Влашки До у износу од 60.977.258,18 динара, а Републици Србији нанео имовинску штету у истом износу, на шта га је подстрекао окр. Милче Рајић, власник наведеног предузећа, а у чему су му помогли окр. Мирјана Марјановић, директор „Завода за економику и развој привреде“ и окр. Миливоје Караџић, архитекта у наведеном Заводу.

Окривљени  Бошко Спасовић је оглашен кривим што је у јануару и фебруару 2003. године, у Пожаревцу, као службено лице Републичке управе јавних прихода – шеф Одсека за утврђивање јавних прихода филијале Пожаревац, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења привредном друштву „Центар промет“ д.о.о. Влашки До прибавио имовинску корист у износу од 9.498.899,72 динара, у виду неоснованог умањења висине пореза на пренос апсолутних права, а Републици Србиј нанео штету у истом износу.

По налажењу Апелационог суда, у преиначујућем делу у односу на окр. Горана Шљапића, Милчета Рајића, Мирјану Марјановић и Миливоја Караџића основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује на то да првостепени суд није дао довољно уверљиве разлоге за ослобађајући део првостепене пресуде у том делу, те да при доношењу такве одлуке није имао у виду све чињенице садржане у списима предмета, а које на другачији начин, и по оцени овог суда, указују на предузете радње окривљених. Наиме, другостепени суд налази да из утврђеног чињеничног стања, а правном анализом истог, произлази да је окр. Милче Рајчић подстрекао окр. Горана Шљапића да предузме радње искоришћавања положаја одговорног лица у предузећу „Народна лутрија“ и тиме прибави крист предузећу „Центар промет“, док су окр. Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић помогли окр. Горану Шљапићу.

У односу на окр. Бошка Спасовића другостепени суд је на несумњив начин утврдио да је исти окривљени као службено лице, шеф одсека за утврђивање јавних прихода Републичке управе јавних прихода, Филијала Пожаревац, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења привредном друштву „Центар промет“ д.о.о. Влашки До прибавио имовинску корист у износу од 9.498.899,72 динара у виду неоснованог умањења висине пореза на пренос апсолутних права, а Републици Србији нанео имовинску штету у истом износу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени Мирјана Марјановић, Бошко Спасовић и њихови браниоци, као и браниоци окр. Миливоја Караџића, Горана Шљапића и Милчета Рајића.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду дана 24. маја 2017. године донело је решење Кж3 По1 1/17 којом је укинуло другостепену одлуку у делу у коме су окр. Горан Шљапић, Милче Рајић, Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић оглашени кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Рајић да је извршио наведено кривично дело у подстрекавању, а окр. Марјановић и Караџић у помагању), те у делу у коме је окр. Бошко Спасовић оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и одузета је имовинска корист од предузећа „Центар промет“ д.о.о. Влашки До, прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем, у износу од 60.977.258,18 динара, те прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја у износу од 9.498.899,72 динара, те је наведено привредно друштво обавезано да исте износе уплати на рачун буџета Републике Србије.

По налажењу Апелационог суда другостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка јер је у истој, између осталог, изостала суштинска анализа и оцена изведених доказа и њихова међусобна повезаност у односу на утврђивање одлучних чињеница које су од одлучујућег значаја за пресуђење у овој кривично – правној ствари, као и реална процена значаја сваког појединачног доказа уз јасно назначење која чињеница је на основу којег доказа и из којих разлога утврђена или неутврђена. Такође, изостала је и оцена веродостојности доказа у склопу одбрана окривљених, а уз јасно и непротивречно и навођење зашто се на исказани начин оцењују одбране окривљених, односно зашто их прихвата или не прихвата. 


 

12. јул 2017. године
АЛЕКСАНДАР БОШКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 132/16 од 19. јануара 2017. године окр. Александар Бошковић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346, став 3. КЗ и кривично дело изнуда из члана 214, став 4. КЗ. Оштећени је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућен на парницу.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Александру Бошковићу је стављено на терет да је:

  • заједно са још осам лица за сада неутврђеног идентитета у другој половини 2006. године, на подручју Ваљева, постао члан организоване криминалне групе са циљем да ради непосредног стицања финансијске и друге користи, у дужем временском периоду, споразумно, по правилима интерне контроле и дисциплине чланова и по унапред утврђеним задацима и улогама, уз континуирано примењивање силе, озбиљних претњи, нападима на живот и тело разних других облика насиља и застрашивањем, наношењем тешких телесних повреда и уништавањем материјалних добара, врше кривична дела: тешко убиство, убиство и изнуда, након чега су, поступајући по постигнутом споразуму и плану криминалне групе, почев од наведеног периода, па до 3. априла 2009. године континуирано озбиљно претили употребом силе, употребљавали силу, наносили телесне повреде, материјалну штету, покушавали да лише живота и лишавали живота лица која су одбијала да изврше захтеве групе, који су се захтеви често доносили на то да уз одговарајућу накнаду припадници групе „пружају заштиту“ у локалима оштећених, или лица која су се на било који начин супростављала деловању групе, или ако су, по мишљењу организатора, могли бити конкурентни групи или представљали опасност за њено деловање или откривање и
  • заједно са још шест лица за сада неутврђеног идентитета, у оквиру организоване криминалне групе, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног М.П, у намери да себи и осталима  прибаве противправну имовинску корист, принудили га да на штету своје имовине исплати износ од 12.000,оо евра. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 16. јуна 2017. године пресуду Кж1 По1 11/17 којом је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер је првостепени суд неправилно применио одредбу о раздвајању кривичног поступка.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да процесна одлука да се раздвоји кривични поступак у односу на окр. Александра Бошковића, кога оптужница терети да је припадник организоване криминалне групе састављене од више лица, имала је за последицу, да се више не може потпуно, а ни јасно сагледати предметни кривичноправни догађај, нити, донети правилна и законита одлука о њему.

Ова повреда одредаба кривичног поступка била је од одлучног утицаја на доношење законите и правилне одлуке. Наиме, како је кривични предмет дошао у фазу пресуђења, првостепени суд је због издвојености једног окривљеног, изменио чињеничне описе радњи, које су овом окривљеном стављене на терет оптужним актом, тако што је, у оба става изреке, из описа радње, у којој је наведен идентитет лица за која постоји оправдана сумња да су предузела радње предметних кривичних дела са њиме, изоставио имена наведених лица, наводећи да се ради о непознатим лицима, чиме је изрека првостепене пресуде постала неразумљива, а истовремено није потпуно решио и предмет оптужбе, јер између пресуде и оптужбе не постоји идентитет у чињеничном погледу. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)