Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

20. јул 2018. године
СТЕФАН ВЕЛАШЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 23/17 од 27. октобра 2017. године окр. Стефан Велашевић је због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је одузета противправна имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 1.200,оо евра.

Окривљени Стефан Белашевић је оглашен кривим што је у периоду од 25. фебруара до 27. маја 2016. године, на територији Републике Србије, у местима Суботица, Палић и Бајмок, на територији Републике Мађарске и Републике Аустрије, као припадник организоване криминалне групе који су у периоду од 25. фебруара до 25. априла 2016. године организовали окр. Миљан Ђачић и Радослав Илић, према којима је кривични поступак правноснажно окончан, а чији су припадници поред њега и више НН лица, у периоду од 25. фебруара до 27. маја 2016. године и постали и окр. Давид Шафран, Машан Анђелић, Миодраг Пупавац, Никола Пупавац, Војкан Вукадиновић, Веско Мариновић, према којима је кривични поступак правноснажно окончан и окр. Д.Г, према коме је раздвојен кривични поступак и истрага прекинута, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, ради непосредно стицања финансијске користи, на тај начин што су организатори сачинили план деловања криминалне групе да за финансијску корист која се кретала по једном мигранту од 1.000,оо до 1.200,оо евра, омогуће истима да недозвољено пређу државну границу према Мађарској и недозвољен транзит кроз Републику Србију, након чега су стечену финансијску корист организатори и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза границе или недозвољеног транзита миграната кроз Србију, па су окр. Миљан Ђачић и Радослав Илић узимали износ од 200,оо до 400,оо евра по једном мигранту у зависности од поделе задатака у извршењу кривичног дела, док су остали припадници организоване криминалне групе узимали од 50,оо до 500,оо евра по једном мигранту, у које износе су били урачнати трошкови оргнизатора криминалне групе, а окр. Стефан Велашевић је прихватио налоге организатора организоване криминалне групе  и своје задатке вршио на основу налога издатих од организатора у непосредном контакту или телефонским путем да путничким моторним возилима пређе државну границу између Републике Србије и Републике Мађарске, да на путу од одређеног места у Републици Мађарској до договореног места у Републици Аустирији обавља задатак тзв „чистача“ и да обавештава возаче моторних возила који су преузимала лица која су неовлашћено прешла границу Републике Србије на територији Републике Мађарске о постојању полиције на путу, па је у наведеном временском периоду окривљени заједно са оргнизаторима организоване криминалне групе и другим припадницима исте омогућавао недозвољен прелаз државне границе Србије и Мађарске или недозвољен транзит кроз Србију за већи број лица, које задатке је обављао за износ од 200,оо евра по једној тури, те је у оквиру деловања ове организоване криминалне групе и извршио више радњи кривичног дела недозовљен прелаз државне границе и кријумчарење људи. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. јула 2018. године пресуду којом је преиначио првостепену пресуду, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Стефана Велашевића због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350, став 4. КЗ  осудио на казну затвора у трајању од 3 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, али овим околностима није дао адекватан значај. Тако, од олакшавајућих околности на страни окривљеног првостепени суд је ценио чињеницу његовог ранијег живота, да је млад човек, да је кривично дело извршио као млађе пунолетно лице, а од отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао. Међутим, имајући у виду наведене олакшавајуће околности, а посебно чињеницу да на страни окривљеног није било отежавајућих околности, то је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од три године, налазећи да ће се овако одмереном казном у потпуности остварити сврха кажњавања и да је иста у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца, те насталим последицама.



 

17. јул 2018. године
МИЛЧЕ РАЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 92/14 од 23. октобра 2015. године окр. Милче Рајић је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234, став 3. КЗ, окр. Горан Шљапић, Мирјана Марјановић, Миливоје Караџић, Милан Смиљанић, Горани Милетић, Зоран Милосављевић и Небојша Вукосавић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Марјановић, Караџић, Милетић и Милосављевић да су извршили кривично дело у помагању), док је окр. Бошко Спасић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Милану Смиљанићу је стављено на терет да је у току 2003. и 2004. године, у Пожаревцу, као одговорно лице – директор привредног друштва „Авала“ а.д. Пожаревац, искоришћавањем свог положаја и овлашћења чланова Конзорцијума физичких лица, који је у поступку приватизације, путем јавне аукције, купио друштвени капитал наведеног привредног друштва – окр. Милчету Рајићу, Горану Милетићу и Зорану Милосављевићу и прибавио противправну имовинску корист у износу од 2.882.754,24 динара, а наведеном привредном друштву нанео имовинску штету у истом износу.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Небојши Вукосавићу је стављено на терет да је 10. августа 2006. године, у Београду, као одговорно лице – власник и директор привредног друштва „НДМ Котон“ д.о.о. Београд, искоришћавањем свог положаја и овлашћења привредном друштву „Авала“ а.д. Пожаревац прибавио противправну имовинску корист у износу од 459.000,оо динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 3. новембра 2016. године донело је пресуду Кж1 По1 15/16 којом је потврдило првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окр. Милчета Рајића, Горана Милетића и Зорана Милосављевића везано за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица које је оптужним актом стављено на терет да је извршено у току 2003. и 2004. године, у Пожаревцу, док је првостепена пресуда у преосталом делу преиначена, и то тако што:

  • су окр. Горан Шљапић, Милче Рајић, Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић оглашени кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Рајић да је извршио наведено кривично дело у подстрекавању, а окр. Марјановић и Караџић у помагању) и окр. Горан Шљапић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, окр. Милче Рајић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, док су окр. Мирјана Марјановић и Миливоје Караџић осуђени на казне кућног затвора у трајању од по 6 месеци;
  • је окр. Бошко Спасовић оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, 
  • је одузета имовинска корист од предузећа „Центар промет“ д.о.о. Влашки До, прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем, у износу од 60.977.258,18 динара, те прибављена извршењем кривичног дела злоупотреба службеног положаја у износу од 9.498.899,72 динара, те је наведено привредно друштво обавезано да исте износе уплати на рачун буџета Републике Србије,
  • је, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, одбијена оптужба према окр. Небојши Вукосавићу за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица.

(Напомена: против осуђујућег дела другостепене пресуде дозвољена је жалба суду у трећем степену)

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени Бошко Спасовић и његов бранилац, као и браниоци окр. Горана Шљапића, Милчета Рајића, Мирјане Марјановић и Миливоја Караџића.  

ТРЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду дана 13. јуна 2018. године донело је пресуду Кж3 По1 1/18 којом је преиначило другостепену пресуду и окр. Горана Шљапића, Милчета Рајића, Мирјану Марјановић и Миливоја Караџића ослободило од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од тога окр. Рајић подстрекавањем, а окр. Марјановић и Караџић помагањем), док је окр. Бошко Спасовић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окр. Горану Шљапићу је стављено на терет да је у периоду од 22. септембра до 25. децембра 2002. године, у Пожаревцу, као одговорно лице – вршилац дужности директора Друштвеног предузећа „Народна лутрија“ Београд, искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибавио противправну имовинску корист предузећу „Центар промет“ д.о.о. Влашки До у износу од 60.977.258,18 динара, а Републици Србији нанео имовинску штету у истом износу, на шта га је подстрекао окр. Милче Рајић, власник наведеног предузећа, а у чему су му помогли окр. Мирјана Марјановић, директор „Завода за економику и развој привреде“ и окр. Миливоје Караџић, архитекта у наведеном Заводу стварањем услова за извршење овог кривичног дела и
  • окр. Бошку Спасовићу је стављено на терет да је у јануару и фебруару 2003. године, у Пожаревцу, као службено лице Републичке управе јавних прихода – шеф Одсека за утврђивање јавних прихода филијале Пожаревац, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења привредном друштву „Центар промет“ д.о.о. Влашки До прибавио имовинску корист у износу од 9.498.899,72 динара, у виду неоснованог умањења висине пореза на пренос апсолутних права, а Републици Србији нанео штету у истом износу.

По налажењу већа Апелационог суда које је одлучивало у трећем степену основано се изјављеним жалбама браниоца окр. Горана Шљапића и Милчете Рајића указује да се у списима предмета не налазе доказе који указују да су они извршили кривично дело на начин како је то описано оптужницом. Ово стога што је Апелациони суд, на основу доказа који су изведени на претресу пред овим судом, закључио да није доказано да је окр. Рајић наговорио окр. Шљапића да у име ДП „Народна лутрија“ његовом другом привредном друштву „Центар промет“ д.о.о. Влашки До прода пословни простор у Пожаревцу по цени знатно нижој од тржишне будући да се из одлуке Управног одбора ДП „Народна лутрија“ од 8. октобра 2001. године утврђује да је окр. Шљапић именован за вршиоца фунције генералног директора тог предузећа, те да је ту дужност обављао од 10. октобра 2001. године до 25. октобра 2005. године. Даље, из списа предмета произлази да је на предлог председника Управног одбора и директора ДП „Народна лутрија“ 19. јуна 2002. године донета одлука да Скупштина ДП „Народна лутрија“ одобрава продају пословног простора у Пожаревцу, те да почетну цену утврди овлашћена агенција за процену тржишне вредности некретнина, а да в.ф. генералног директора спроведе процедуру и достави извештај Скупштини. Осим тога, такође је у току поступка утврђено да је председник Управног одбора „Народна лутрија“ учествовао у доношењу одлуке Управног одбора да се предложи Скупштини продаја објекта у Пожаревцу како би „Народна лутрија“ намирила дугове Пореској управи.

Имајућу на иму напред изнето, Апелациони суд закључује да се у овом предмету не налазе докази који указују да је окр. Рајић наговорио окр. Шљапића да у име ДП „Народна лутрија“ његовом привредном друштву „Центар промет“ Влашки До прода пословни простор у Пожаревцу будући да из доказа који су изведени на претресу пред овим судом произилази управо да је ДП „Народна лутрија“ због својих пореских обавеза од својих овлашћених органа донела одлуку о продаји предметних локала у Пожаревцу.

Такође су основани жалбени наводи у односу на окр. Караџића. Наиме, тврдња Тужилаштва да је окр. Караџић процену вредности предметног објекта определио знатно ниже од тржишне вредности, те да је на тај начин помогао окр. Шљапићу да локал прода по знатно нижој цени није потркрепљена кредибилним доказима. Ово стога што тржишна вредност објекта није исто што и грађевинска вредност објекта и може се у већој или мањој мери разликовати од многих фактора. Имајући на уму напред изнето, Апелациони суд није прихватио налаз и мишљење вештака будући да је јасно да се грађевинска вредност објекта утврђује на бази утрошка материјала, грађевинских радова и трошкова и изградње објекта и при том се има на уму амортизација објекта која одређује старост тог објекта, док се тржишна вредност објекта утврђује на основу исказаних цена за објекте на истој локацији и сличног квалитета, а чији промет је већ остварен, при чему се тржишна вредност не може утврђивати према ценама из понуде за објекте чији промет тек треба да буде остварен будући да се понуда и остварена цена у знатној мери могу разликовати. Из напред наведених разлога Апелациони суд је закључио да тврдња Тужилаштва у погледу кривице окр. Караџића није доказана.

Апелациони суд, такође, налази да када су у питању радње које се окр. Мирјани Марјановић и Бошку Спасовићу стављају на терет, да на претресу пред овим судом није доказано да су окривљени предузели радње кривичног дела на начин описан у оптужници.



 

13. јул 2018. године
МИЉКО ЖИВОЈИНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 17/15 од 10. априла 2017. године:

  • окр.  Миљко Живојиновић је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3.КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те је обавезан да оштећеном ГП „Рад“ у стечају плати на име имовинско-правног захтева износ од 12.229.190,12 динара док је за остваривање преосталог дела имовинско-правног захтева оштећени упућен на парницу. Такође, ослобођен је од оптужбе да је извршио још два кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ,  
  • окр. Миливоје Мирковић је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године,
  • окр. Љубиша Митић је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, 
  • окр. Анђелко Битевић је због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те му је изречена новчана казна у износу од 800.000,оо динара,
  • окр. Горан Кљајевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело примање мита из члана 367, став 1. КЗ у стицају са кривичним делом злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, и још једно кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ,
  • окр. Секула Пијевчевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359, став 3. КЗ,
  • окр. Зоран Јовановић је ослобођен од оптужбе да је извршио три кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега два дела помагањем, а једно дело подстрекавањем),
  • окр. Радисав Јоцовић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234, став 3. КЗ,
  • окр. Србољуб Спасић је ослобођен од оптужбе да је извршио, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ,

Оптужницом тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет следеће:

  • окр. Горану Кљајевићу да је:
  • у периоду од 1. августа до 12. априла 2006. године, у својству председника Трговинског суда у Београду, примио поклон од сада пок. М.Б, да изврши службену радњу коју не би смео извршити, у виду плаћања туристичког путовања за окривљеног и његову породицу, летовањем на Крфу и изнајмњивањем путничког возила за време летовања, у износу од 5.097,00 евра и износа од 569.963,42 динара, као и викенд шопинга у Бечу за супругу окривљеног, а затим и окривљеног, у укупном износу за хотелски рачун од 2.003,оо евра, плаћеног по налогу сада пок М.Б, и да је окривљени као службено лице у својству председника Трговинског суда у Београду и судије истог суда искористио и прекорачио границе својих службених овлашћења,
  • у временском периоду од почетка октобра месеца 2004. године па до 12. септембра 2005. године, као председник Трговинског суда у Београду, подтрекнут од стране окр. Секуле Пијевчевића и пословног партнера окр. Радисава Јоцовића искористио и прекорачио границе овлашћења, прибавио другом корист, тако што је наложои судији Трговинског суда Делинки Ђурђевић да за стечајног управника ГП „Рад“, ГП „Рад интернационал“, ГП „Рад инжењеринг“ и ГП „Рад експорт импорт“ постави окр. Миљка Живојиновића, кога је пострекао да изврши избог најбољег пунођача и при томе изабере Конзорцијум, наложивши му да заврши са избором по расписаном огласу;
  • окр. Зорану Јовановићу да је:
  • у временском периоду од 2. до 5. августа 2005. године,  Београду, као председавајући комисије за избор пунуђача, по огласу о продаји, коме је фактички поверена контрола уновчавања имовине ГП „Рад“ у стечају, прикупљањем писмених понуда имовине стечајних дужника ГП „Рад“, ГП „Рад интернационал“, ГП „Рад инжењеринг“ и ГП „Рад експорт импорт“, оснивачких права у предузећу „Рад“ Холдинг компанији, пословног простора у Београду, са припадујућим погонима и грађевинским машинама и осталом опремом, помогао окр. Миљку Живојиновићу, стечајном управнику наведених стечајних дужника да изврши кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и да оствари имовинску корист за чланове Конзорцијума у износу од најмање 100.000.000,оо динара;
  • окр. Радисаву Јоцовићу да је:
  • у временском периоду од 8.октобра 2004. године до 12. септембра 2005. године, у Београду, као одговорно лице у својству генералног директора ДП „Рад“ Холдинг компанија из Београда, подстрекао окр.Миљка Живојиновића, стечајног управника ГП „Рад“, ГП „Рад интернационал“, ГП „Рад инжењеринг“ и ГП „Рад експорт импорт“ да изврши кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица како би прибавио Конзорцијуму од 10 физичких лица имовинску корист у износу од најмање 100.000.000,оо динара;
  • окр. Миљку Живојиновићу да је:
  • у периоду од 8. октобра 2004. године до 12. септембра 2005. године, као одговорно лице у својству стечајног управника ДП „Рад“ Холдинг компанија из Београда, подстрекао окр.Миљка Живојиновића, стечајног управника ГП „Рад“, ГП „Рад интернационал“, ГП „Рад инжењеринг“ и ГП „Рад експорт импорт“ искористио свој положај и прибавио другом правном лицу против-правну имовинску корист,
  • да је у временском периоду од новембра месеца 2004. године до августа месеца 2005. године, у Београду, као одговорно лице искоришћавањем свог положаја прибавио другом лицу против-правну имовинску корист чија вредност прелази износ од 1.500.000,оо динара, а окр. Зоран Јовановић помогао окр. Миљку Живојиновићу да изврши кривичној дело злоупотреба положаја одговорног лица;
  • окр. Секула Пијевчевић да је и:
  • у временском периоду од марта месеца 2001. године до јануара месеца 2003. године, као сувласник предузећа „Искра контактор“ подстрекао окр. Миливоја Мирковића, генералног директора привредног друштва „Комел“ а.д. из Београда, и окр. Љубишу Митића, заменика наведеног привредног друштва, да изврше кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и да искоришћавањем свог службеног положаја и не вршењем своје службене дужности прибаве другом физичком или правном лицу против-правну имовинску корист у износу од 25.965.012,оо динара, колико износи разлика између књиговодствене вредности објеката и купопродајне цене коју је платило предузеће „Искра контактор“ купујући у стечајном поступку стечајног дужника „Комел“ а.д. Београд,
  • у временском периоду од 10.маја до краја децембра 2005. године, у Београду, као одговорно лице, заједно са окр. Србољубом Спасићем, искоришћавањем свог положаја прибавили другом физичком лицу против-правну имовинску корист чија вредност прелази износ од 1.500.000,оо динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Миљко Живојиновић и Миливоје Мирковић, те њихови браниоци, као и браниоци окр. Љубише Митића и Анеђлка Битевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 15. јуна 2018. године, донело је пресуду Кж1         По1 28/17 којом је потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу, док је у осуђујућем делу првостепена пресуда преиначена, те је окр. Миљко Живојиновић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело  злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ, окр. Миливоје Мирковић и Љубиша Митић су ослобођени од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ и окр. Анеђлко Битевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ. Оштећено предузеће ГП „Рад“ у стечају је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућено на парницу.

У образложењу пресуде Апелационог суда у делу који се односи на окр. Горана Кљајевића се, између осталог, наводи да није доведено у сумњу закључивање првостепеног суда из ког разлога налази да није доказано да је овај окривљени као председник Трговинског суда у Београду примио поклон да изврши службену радњу коју не би смео извршити, те да није доказано да је као службено лице, председник Трговинског суда у Београду искористио и прекорачио границе својих службених овлашћења, да је тражио од председника стечајног већа судије Вјере Ђуришић и стечајног управника Веселина Јовићевића, који су поступали у стечају над правним лицем стечајне масе „Сартид“ а.д. из Смедерева, да стечајни депозит од 340.000.000,оо динара који се налазио код банке „П“ буде пребачен на рачун банке „Поштанска штедионица“ и тиме јој обезбеди ликвидност. Такође, правилно првостепени суд закључује да тужилаштво током поступка не само да није презентовало доказе који потврђују да је било окр. Кљајевићу било неком другом физичком или правном лицу прибављена имовинска корист у износу од преко 1.500.000,оо динара нити се тај елемент кривичног дела било где наводи у диспозитиву оптужног акта у односу на ово кривично дело.

Апелациони суд налази и да је правилан закључак првостепеног суда да током поступка није доказано да је окр. Кљајевић наложио судији Веселинки Ђурђевић да за стечајног управника постави окр. Миљка Живојиновића, те није доказано ни да је окр. Кљајевић подстрекао окр. Живојиновића да изврши избор најбољег понуђача и при томе изабере Конозорцијум, наложивши му да заврши са избором по расписаном огласу.

У односу на окр. Миљка Живојиновића, Миливоја Мирковића, Љубишу Митића и Анђелка Битевића првостепена пресуда је преиначена имајући у виду да је Апелациони суд, након одржаног претреса нашао да изведеним доказима нису доказани наводи да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет.


 

12. јул 2018. године
СЛАВЕН КАНТАР И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 136/15 од 9. јануара 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234, став 3. КЗ окр. Славен Кантар и Војислав Радаковић су осуђени на казне кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 1 године, док је окр. Алексеј Расказов осуђен на казну кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од 1 године и 6 месеци, те је одузета противправна имовинска корист прибављена кривичним делом и то од компаније „Д“ из Канаде износ од 1.822.000,оо евра, од компаније „Т“ са Британских Девичанских острва износ од 1.225.000,оо евра, и од компаније „М“ из Велике Британије износ од 800.000,оо евра.

Окривљени су оглашени кривим што су у Београду, као одговорна лица, и то у периоду од 25. априла 2004. године до 3. маја 2006. године, окр. Славен Кантар, као председник Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд, окр. Алексеј Расказов, као члан Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд и окр. Војислав Радаковић у периоду од 25.маја до 11. новембра 2004. године као члан Управног одбора привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд, окр. Алексеј Расказов и у периоду од 25.маја 2004. до 31. децембра 2005. године као генерални директор тог привредног друштва заједнички искоришћавањем својих положаја и овлашћења, страним компанијама „Д“ из Канаде, „Т“ са Британских Девичанских острва и „М“ из Велике Британије, прибавили противправну имовиснку корист у износу од преко 1.500.000,оо динара, у виду неоснованих исплата накнада за услуге консалтинга, маркетинга и менаџмента, за потребе привредног друштва УП „Стари град“ а.д. Београд, која нису извршена.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  22. јуна 2018. године решење Кж1 По1 7/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По оцени Апелационог суда, основано се жалбом бранилаца окривљених указује да су нејасни разлози првостепеног суда којим се закључује да је поступањем окривљеног за привредно друштво УП „Стари град“ а.д. Београд, наступила штета у укупном износу од 325.165.416,40 динара, у ком износу је страним компанијама прибављена противправна имовинска корист, имајући у виду да се ни у изреци, а ни у образложењу првостепене пресуде не наводи у односу на кога је наступила штета која представља објективни услов инкриминације, чиме је првостепена пресуда захваћена битним повредама кривичног поступка. Наиме, остало је нејасно ко је оштећен у овој кривично-правној ствари будући да се привредно друштво УП„Стари град“ а.д. Београд није придружило кривичном гоњењу према окривљенима и није истакло имовинско-правни захтев за накнаду штете, већ се напротив изјаснило у погледу постојања штете по ово правно лице, да услед поступања одговорних лица штете у спорном периоду практично није било, да су консултантске услуге страних компанија заиста извршено и да је од тога „Стари град“ имао само користи, како кроз унапређење пословања, тако и кроз повећање добити, да се о томе водило рачуна приликом куповине „Старог града“.

Такође, основано се жалбама бранилаца окривљених указује да је и чињенично стање остало непотпуно утврђено јер се за сада не може прихватити закључак првостепеног суда да у конкретном случају услуге страних компанија нису извршене, да од стране окривљених дошло до неоснованих исплата накнада тим компанијама, да стране компаније нису сачињавале извештаје о свом раду и доставиле их наручиоцу и да уговори које је УП „Стари град“ закључио са страним фирмама не садрже битне елементе тог правног посла.

 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)