Архива

• Година 2024
• Јули
• Јун
• Мај
• Април
• Март
• Фебруар
• Јануар

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 224/21 од 12. октобра 2023. године:

 

• окр. Никола Гарделини је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, 

 

• окр. Живан Мојсилов је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ, кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ и кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 400.000,00 динара и

 

• због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ и кривичног дела утаја у продуженом трајању из члана 207 став 4 КЗ окр. Стефан Дугоњић  је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, окр. Зоран Николић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, окр. Радосав Радосављевић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 месеци  и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, окр. Слободан Стојковић и окр. Далила Пајковић су осуђени на јединствену казну затвора у трајању од по 1 године и на новчану казну у износу од по 100.000,00 динара и окр. Франческо Гвида је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 300.000,00 динара.

 

Такође, првостепеном пресудом окривљенима је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Николе Гарделинија у износу од 66.000,00 евра, од окр. Живана Мојсилова и Слободана Стојковића у износу од по 300,00 евра, од окр. Стефана Дугоњића у износу од 100,00 евра, од окр. Зорана Николића у износу од 500,00 евра, од окр. Радосава Радосављевића у износу од 400,00 евра и од окр. Франческа Гвида износ од 200,00 евра. Према окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: саобраћајних дозвола, власничких листова, мобилних телефона и пиштоља.

 

Окривљени Никола Гарделини је оглашен кривим што је у периоду од 30. маја 2016. године до 17. марта 2018. године, на територији Републике Србије и Републике Италије, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело утаје, чији припадници су постали окр. Мојсилов, Дугоњић, Николић, сада покојни окр. Милован Јовановић, окр. Радосављевић, окр. Стојковић, окр. Пајковић, окр. Гвида и правноснажно осуђени Милутин Радојевић и Иван Радојевић, па су тако у оквиру планиране активности организоване криминале групе изнајмљивали возила у рентакар агенцијама у Италији и довозили их у Србију, растављали их у делове и продавали у предузетничким радњама или преко огласа на интернету у вези са чим је окр. Гарделини руководио и одлучивао у којим рентакар агенцијама на територији Републике Италије ће рентирати возила, проналазио припаднике организоване криминалне групе који ће са њим одлазити у Италију, рентирати возила и довозити их у Србију, давао припадницима организоване криминалне групе новац за рентирање возила, одређивао са чијим документима ће возила бити изнајмљена, преузимао новац од правноснажно осуђених Радојевића за предата возила, а остали припадници криминалне групе одлазили у Италију са окр. Гарделинијем, рентирали возила у различитим рентакар агенцијама новцем који би им претходно дао Гарделини и давали своје личне исправе неопходне за изнајмљивање возила довозили их у Србију до Малог Пожаревца где је окр. Гарделини предавао возила правноснажно осуђеним Радојевићима, а који су их затим растављали у делове и продавали у својим предузетничким радњама Аутосербис „Радојевић“ и Аутосервис – лимарска радња „Прћа“ или преко огласа на интернету НН купцима на теритоји Републике Србије, на који начин је организована криминална група остварила противправну имовинску корист у износу од најмање 10.204.870,00 динара.

 

Окривљени Зоран Николић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 5. јула 2024. године пресуду Кж1 По1 7/24 којом је преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Мојсилова, и то тако што је окр. Живана Мојсилова због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 месеца и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, док је првостепена пресуда у преосталом делу укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

 

Апелациони суд је наложио првостепеном суду да у поновном поступку отклони повреде на које је указано овом пресудом, те на поуздан и јасан начин утврди све одлучне чињенице и брижљивом и правилном оценом свих доказа правилно и потпуно утврди чињенично стање, дајући оцену веродостојности противречних доказа, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и недовсмислене разлоге. У том смислу, првостепени суд ће утврдити да ли су окривљени противправне радње квалификоване као кривично дело утаја вршили у оквиру организоване криминалне групе, чија организациона структура и начин деловања одговарају законској дефиницији исте, или се евентуално ради о неком од облику као саучесника између појединих окривљених; да ли се у радњама окривљених стичу обележја бића продуженог кривичног дела утаја, будући да су поједини окривљени евентуално извршили само једно кривично дело утаја, а што је од значаја за правну квалификацију кривичних дела; утврдити вредност појединачних аутомобила из сваког кривичног дела утаја обухваћено  конструкцијом продуженог кривичног дела, утврдити висину прибављене противправне имовинске користи остварене извршењем кривичног дела, а такође проверити у којој фази се налази кривични поступак против окривљених који се води у Републици Италији, те да ли је у односу на окривљене пред надлежним судом у Републици Италији донета правноснажна пресуда и за која кривична дела.

 

Решењем Вишег суда у Београду Тои По1 10/23 од 26. фебруара 2024. године усвојен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал, па је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела и то: од осуђеног Жељка Вујановића породична стамбена зграда, површне основе 98 м2, у Крагујевцу, помоћна зграда, површине у основи 77 м2, у Крагујевцу и породична стамбена зграда, површне основе 47 м2, У Крагујевцу, путничко возило марке „BMW“, модел X 630D, година производње 2008, а од трећег лица М.В. одузети су породична стамбена зграда, површне основе 75 м2, у Главици, као и катастарске парцеле укупне површине 3 ха, 42 ара и 95 м, потез Главица, те 12,24 идеалних делова катастарске парцеле, површине 70 ари и 10 м2, потез Главица, шума треће класе, потез Главица, те породична стамбена зграда у Крагујевцу, површина 53 м2, помоћна зграда у Крагујевцу са земљиштем под зградом објектом, површине 12 м2, земљиште уз зграду, објекат и воћњак друге класе, са обимом удела 481/637 на коме треће лице има право коришћења, пословни простор у Крагујевцу, површине 257 м2, 125/313 идеалних делова пословног простора, површине 313 м2, у Крагујевцу. Управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином. 

 

Такође, првостепеним решењем одбијен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал у делу у коме је предложено да се од трећег лица М.В. трајно одузме породична стамбена зграда у Крагујевцу, површине 72 м2, земљиште под приземном породичном стамбеном зградом, површине 0.00.72 ха, породична стамбена зграда у Крагујевцу, површине 70 м2, земљиште под зградом, површине 0.00.70 ха, као и катастарска парцела у Крагујевцу укупне површине 3 ара и 80 м2, на коме има право коришћења сукорисничког удела од 1/2.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, 27. јуна 2024. године донео је решење Кж По1 Тои 5/24 којим је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепено решење.