Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

23. јун 2017. године

ДРАГАН ЖИВАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. По3 бр. 39/16 од 2. фебруара 2017. године окр. Драган Живановић је због извршења кривичног дела искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу из члана 185Б, став 2. КЗ у вези са чланом 180, став 1. КЗ и кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185, став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 4 месеца, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: лаптоп рачунара, УСБ флеша и мобилног телефона са претплатничком картицом. Такође, изречена му је мера забране посећивања места на којима се окупљају малолетна лица, као што су школске зграде, школска дворишта, вртићи, игралишта, дечије манифестације и сл, као и обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа према програму који ће му бити одређен од стране организационе јединице Управе за извршење кривичних санкција надлежне за третман и алтернативне санкције, а које мере ће се спроводити према окривљеном након издржане казне затвора.

Окривљени Драган Живановић је оглашен кривим што је:

  • у временском периоду од 4. до 10. августа 2016. године, у Београду, у намери да изврши обљубу са дететом, користећи рачунарску мрежу и комуникацијом другим техничким средством – мобилним телефоном, договорио састанак са малолетном оштећеном А.А. и појавио се на договореном месту ради састанка и
  • дана 10. августа 2016. године, у Београду, поседовао 606 слика порнографске садржине насталих искоришћавањем малолетних лица од којих је 103 слике чувао у лаптоп рачунару, а остале слике чувао у УСБ меморији, а што је пронађено од стране полицијских службеника приликом претреса стана у коме окривљени станује.

Такође, према окр. Драгану Живановићу је одбијена оптужба да је извршио кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Драгану Живановићу је стављено на терет да је у временском периоду од 4. до 8. августа 2016. године, у Београду, покушао да искористи дете А.А, рођену 2004. године, за производњу слика порнографске садржине. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Бранилац окривљеног.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 25. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 По3 3/17 којом је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду. 


 

23. јун 2017. године

ВОЈИН КОРАЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 600/15 од 12. децембра 2016. године окр. Војин Кораћ је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, те је према окривљеном изречена мера безбедности одузимања прдмета и то једне стаклене бочице са 10 мл течности, једна таблета „Ксалол“ и 74,08 грама смеше кофеина, парацетамола и хероина и одузета је имовинакс корист прибављена извршењем кривичног дела и то 32.410,оо динара. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 18. маја 2017. године пресуду Кж1 183/17 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Војина Кораћа због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да по оцени Апелационог суда, оптужба да је окривљени држао дрогу у сврху продаје није потврђена ниједним доказом, већ се заснива на претпоставци, те како није било купаца, нити телефонске комуникације која би указивала на продају опојне дроге, средстава која служе за размеравање и паковање прдметне опојне дроге, нема доказа на основу којих би се на несумњив начин утврдило да је, поред тога што је окривљени предметну дрогу неовлашћено држао за сопствену употребу, умишљај окривљеног био усмерен и на неовлашћено држање предметне дроге ради продаје. Из напред наведених разлога првостепена пресуда је преиначена, те је окривљени оглашен кривим  због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога.


 

19. јун 2017. године

НИКОЛА КАНГРГА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 183/11 од 12. јануара 2017. године окр. Никола Кангрга и Слободан Ђоковић су ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ, док је окр. Едо Булат ослобођен од оптужбе да је извршио једно продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 9. децембра 2004. године до 18. септембра 2006. године, у Младеновцу, као одговорна лица, окр. Никола Кангрга и Слободан Ђоковић, у својству директора предузећа „Кобест“ и окр. Едо Булат, власник предузећа „Капитан С – продукт“, по претходном договору, искоришћавањем свог положаја и овлашћења, прибавили противправну имовинску корист предузећу „Капитан С – продукт“ у износу од 7.068.039,оо динара, а за исти износ нанели штету предузећу „Кобест“, на тај начин што је у периоду од 29. децембра 2004. године до 2. марта 2005. године, по налогу окр. Николе Кангрге испоручена роба из производног програма предузећа „Кобест“ купцу – предузећу „Капитан С – продукт“, о чему су испостављене три фактуре са одобреним рабатом од 25% на овај износ, након чега је окр. Кангрга, знајући да су од стране предузећа „Капитан С – продукт“ услуге нису извршене дао усмени налог да се изврши књижење и испостављање фактуре овог предузећа о наводно извршеним услугама закупа паноа у износу од 2.035.500,оо динара, да би у периоду од 7. септембра 2005. године до 18. септембра 2006. године окр. Слободан Ђоковић као директор дао усмени налог да се изврши књижење фактура овог предузећа које се односе на услуге испитивања тржишта испостављен 1. и 12. априла 2006. године у укупном износу од 5.032.539,оо динара и да се на основу истих умањи обавеза предузећа „Капитан С – продукт“, према предузећу „Кобест“ што је и учињено. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 8. јуна 2017. године донео је пресуду Кж1 513/17 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд полазећи од тога да се по Законику о кривичном поступку пресуда може само заснивати на чињеницама у чију је извесност суд уверен, као и да у случају сумње у погледу чињеница од којих зависи постојање обележја кривичног дела, суд у пресуди решава у корист окривљеног, првостепени суд, услед недостатка доказа о одлучним чињеницама, окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела за која се терете. 


 

19. јун 2017. године

ПЕТАР ДАМЈАНАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 423/14 од 20. децембра 2016. године окр. Петар Дамјанац је због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121, став 2. Кз и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 3. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: пиштоља, ловачке пушке и метака.

Окривљени Петар Дамјанац је оглашен кривим што је 20. октобра 2013. године, испред киоска брзе хране у Београду, тешко телесно повредио оштећеног Д.Н, тако да је услед тога доведен у опасност његов живот, на тај начин што је испред киоска, где је конзумирао пиво, након размењених неколико реченица са оштећеним пришао оштећеном који је стајао испред шалтера киоска, окренут леђима према окривљеном, пребацио му леву руку преко рамена, а затим му ножем који је држао у десној руци, једним потезом, нанео повреду која се квалификује као тешка телесна повреда, а којом повредом је био доведен у опасност живот оштећеног.

Такође, окр. Петар Дамјанац је оглашен кривим и што је 25. октобра 2013. године, у стану у Београду, неовлашћено држао већу количини оружја и муниције, као и оружје чије држање грађанима није дозвољено. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 7. јуна 2017. године донео је пресуду Кж1 497/17 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Петра Дамјанца због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121, став 2. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 3. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио чињеницу да се ради о старијој особи, породичном човеку, његов ранији живот, као и да се пред судом држао коректно, имајући у виду и да оштећени према окривљеном није истакао имовинско – правни захтев, а да повреда која је нанета оштећеном није оставила трајне последице по његово здравље, док отежавајуће околности на страни окривљеног није нашао, правилно налазећи да изнетим олакшавајућим околностима треба дати карактер нарочито олакшавајућих које оправдавају примену института ублажавања казне. Међутим, Апелациони суд налази да се основано у жалби јавног тужиоца истиче да се казном изреченом од стране првостепеног суда не може остварити сврха кажњавања, па је, имајући у виду тежину извршеног кривичног дела, степен кривице окривљеног, као и околности под којима су кривична дела извршена, Апелациони суд окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци налазећи да је овако изречена кривична санкција нужна за постизање опште сврхе изрицања кривичних санкција, као и сврхе кажњавања. 


 

16. јун 2017. године

САША БЕОЧАНИН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 329/12 од 24. октобра 2016. године окр. Саша Беочанин је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2. у вези са чланом 289, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године. Оштећени су ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућени на парницу.

Окривљени Саша Беочанин је оглашен кривим што је 19. јула 2011. године, у Београду, као учесник у саобраћају на путевима, не придржавајући се саобраћајних прописа тако угрозио јавни саобраћај и довео у опасност живот људи, на тај начин што је управљао путничким возилом на путу под дејством од око 2,26 промила алкохола у крви, крећући се левом саобраћајном траком коловоза Булевара деспота Стефана из правца Панчевачког моста ка Улици војводе Добрњца, те доласком на предметну раскрсницу вршио скретање возилом улево у тренутку када се мотоцикл којим је управљао оштећени сада пок. О.Т, који се кретао из супротног смера кроз поменуту раскрсницу без промене правца, а да претходно није пропустио наведени мотоцикл који му је долазио из супротног смера на раскрсници задржавајући правац кретања, те је предњом десном страном путничког моторног возила ударио у предњи точак мотоцикла, услед ког ударца су возач оштећени сада пок. О.Т. и оштећена Л.С. пали на коловоз, услед кога пада и задобијених повреда је код оштећеног О.Т. наступила смрт на лицу места, а оштећена Л.С. је задобила тешку телесну повреду.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 10. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 209/17 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности који су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена и да је истима дао адекватан значај. Наиме, од олакшавајућих околности на страни окривљеног, првостепени суд је ценио његове личне и породичне прилике, његову животну доб, као и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио да је, поред тога што је код једног лица наступила смрт услед повреда задобијених у саобраћајној незгоди, једно лице задобило и тешку телесну повреду. Имајући у виду наведене олакшавајуће и отежавајуће околности, правилно је првостепени суд окривљеног због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца, налазећи да ће се, имајући у виду тежину и последице извршеног кривичног дела, степен кривице окривљеног и степен повреде заштићеног друштвеног добра казном затвора у трајању у наведеном трајању у потпуности остварити сврха кажњавања.


 

16. јун 2017. године

ЛУКА ЦЕРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 961/13 од 10. марта 2017. године окр. Лука Церовић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114, тачка 3. КЗ у стицају са кривичним дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Луки Церовићу је стављено на терет да је 19. марта 2012. године, у парку у Београду, покушао да лиши жвота оштећеног А.Р. и при томе довео у опасност живот оштећеног С.А, при чему је новлашћено носио пиштољ, на тај начин што је након краће вербалне расправе са оштећеним коме се и представио као Лука Церовић извадио из појаса пиштољ, репетирао га у правцу оштећеног А.Р., испалио најмање 4 пројектила која су погодила оштећеног А.Р. при чему је довео у опасност оштећеног С.А. који је стајао непосредно поред оштећеног А.Р. и наспрам окривљеног, а који су погодили оштећеног А.Р. у пределу стомата, десне ноге, десне и лиеве шаке, наневши му том приликом тешку телесну повреду опасну по живот, при чему је довео у опасност и живот оштећеног С. А, након чега се трчећим кораком удаљио са лица места. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 25. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 487/17 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд ценио све изведене доказе и на основу такве оцене основано закључио да нема доказа да је окривљени извршио кривична дела која му се оптужницом стављају на терет.


 

9. јун 2017. године

ЖЕЉКО КУДРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 585/14 од 17. октобра 2016. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ и по једног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ окр. Жељко Кудрић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 18 година, окр. Љубомир Кудрић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и окр. Владимир Кудрић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 12 година, те је према окривљенима изречена мера одузимања предмета: и то пиштоља, револвера и метака. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду, окр. Жељко Кудрић и његов бранилац, као и бранилац окр. Љубомира Кудрића и Владимира Кудрића.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 23. маја 2017. године пресуду Кж1 236/17 којом је преиначио првостепену пресуду  и због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и по једног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношесе и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ окр. Жељка Кудрића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 година, а окр. Владимира Кудрића на јединствену казну затвора у трајању од 10 година, док је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношесе и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ окр. Љубомира Кудрића осудио на казну затвора у трајању од 2 године. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Жељко и Владимир Кудрић су оглашени кривим што су 18. априла 2010. године, у Угриновцима, лишили живота сада пок. З.Ш, на тај начин што је окр. Жељко Кудрић претходно позвао оштећеног да дође у кафић „А“, да би наводно „решили“ догађај од претходне вечери, па када је оштећени са својим пријатељима А.Г. и Ђ.С. дошао до баште кафића и улазећи у башту питао присутне „Ко ме тражи?“, окр. Жељко Кудрић је одмах устао од стола за којим је седео и из појаса извадио пиштољ, који је неовлашћено носио, и испалио пројектил у правцу горњег дела тела оштећеног, који је након задобијене повреде остао у клечећем – полуклечећем положају, након чега је окр. Владимир Кудрић, који је седео за другим столом са окр. Љубомиром Кудрићем, устао и извадио пиштољ, који је неовлашћено носио, и испалио два пројектила у пределу тела оштећеног, а истовремено је окр. Љубомир Кудрић из револвера, који је неовлашћено носио, пуцао у правцу А.Г. и Ђ. С. који су се налазили у непосредној близини оштећеног, који су након испаљених пројектила почели да беже из баште кафића, а истовремено је окр. Жељко Кудрић дохватио са земље пиштољ који је претходно испао оштећеном и у њега испалио два пројектила, након чега га је бацио, док су се оштећени и А.Г. и Ђ. С. повлачили окр. Жељко Кудрић је трчао са друге стране кафића и пуцао у оштећеног, а када је оштећени стао због немогућности да даље бежи услед задобијених повреда, до њега је стигао и пришао му са пиштољем у руци из кога је у пределу главе испалио пројектил у оштећеног, након чега је оштећени пао на земљу, а услед задобијених повреда је преминуо на лицу места, а А.Г. и Ђ. С. су успели да побегну.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да се према оцени Апелационог суда не изводи несумњив закључак да су окривљени управо сада пок. З.Ш. сматрали одговорним за повређивање окр. Владимира Кудрића претходног дана, те да њихове радње критичног дана, на јавном месту, у кафићу, а претходно говорење окр. Жељка Кудрића сведоцима са којима је и седео у кафићу да жели да разјасни догађај од претходне вечери када је повређен његов син Владимир, те да је у кафић позвао и А.Д, као и да су његови синови Љубомир и Владимир седели за другим столом са својим друштвом, не указује на сабрано, планирано и хладнокрвно убиство. С обзиром на изнете околности, према оцени Апелационог суда, поступци окривљених не појављују се као очигледно безобзирни.

Даље, према оцени Апелационог суда, из доказа изведених током овог кривичног поступка не може се несумњиво утврдити постојање претходног договора окривљених да се З.Ш. лиши живота, а нарочито не из безобзирне освете. Имајући у виду наведено, а доказима изведеним током овог кривичног поступка је несумњиво утврђено да је критичном приликом окр. Жељко Кудрић у З.Ш испалио пет пројектила, а окр. Владимир Кудрић два пројектила у пределу тела оштећеног, услед којих задобијених повреда је оштећени преминуо на лицу места, окр. Жељко и Владимир Кудрић су извршили кривично дело убиство.

У односу на окр. Љубомира Кудрића, према оцени Апелационог суда, доказима изведеним током овог кривичног поступка се не може извести закључак да је овај окривљени својом радњом учествовао у убиству З.Ш, нити то произлази из чињеничног описа наведеног у изреци првостепене пресуде.

Током кривичног поступка окривљени нису оспоравали да за оружје које су носили нису имали одобрење надлежног државног органа, чиме су извршили свако од њих по једни кривично дело недозвољена производња, држање, ношесе и промет оружја и експлозивних материја. 


 

9. јун 2017. године

ДРАДОМИР ПОЧУЧА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. По3 18/16 од 14. децембра 2016. године окр. Радомир Почуча је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138, став 2. КЗ. Оштећене су ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућене на парницу.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Радомиру Почучи је стављено на терет да је 25. марта 2014. године, у Београду, угрозио сигурност више лица – Станиславе Зајовић – председнице удрУжења „Жене у црном“ и две активисткиње тог Удружења, и других особа које су намеравале да учествују у акцији обележавања 15 година од злочина над грађанима Србије и албанским цивилима на Косову, која је заказана за 26. март 2014. године у Београду, претњом да ће напасти на живот и тело тих лица, на тај начин што је на друштвеној мрежи „facebook“ на свом корисничком профилу, преко свог личног рачунара поставио линк са вешћу да организација „Жене у црном“ обележава 15 година од злочина над албанским цивилима на Косову, уз који је поставио поруку следеће садржине: „Мислим да ово не би требало да се одржи...“, Господо хулигани, Делије, Гробари, Радовци, Фирмаши, уместо да трошите песнице између себе, а велики сте родољуби – удружите се и поделите....“ због којег су чланице удружења „Жене у црном“ осетиле страх за своју безбедност.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. априла 2017. године донео је пресуду Кж1 По3 2/17 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да радње за које се терети окривљени представљају његово мишељење, с обзиром на то да почиње речју „мислим“, али да написани статус у себи не садржи јасну и недвосмислену претњу да ће окривљени лица која се наводе без поименичног навођења него као припадници навијачких група напасти на живот и тело оштећених, а што је битно обележје кривичног дела угрожавање сигурности. С тим у вези и Апелациони суд прихвата као исправан став да претња којом окривљени најављује и ставља у изглед оштећенима да ће напасти и угрозити њихов живот или тело није садржана у диспозитиву оптужног предлога, већ исти само садржи мишљење окривљеног везано за активности организације „Жене у црном“, али не и изјава да ће окривљени или лица која се наводе као припадници навијачких грпа оштећенима такво што и нанети. С обзиром на све наведено, логичан је и недвосмислен закључак првостепеног суда, који у потпуности прихвата и Апелациони суд, а то је да нема доказа да је окривљени извршио кривично дело угрожавање сигурности. 


 

2. јун 2017. године

ДАРКО ЛИЛИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Трећег основног суда у Београду К. бр. 9311/10 од 4. октобра 2016. године окр. Дарко Лилић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело принуда у покушају из члана 135, став 2. КЗ. Оштећени А.А. и Б.Б, те окр. Михаило Радановић су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

Такође, првостепеном пресудом окр. Михаило Радановић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело превара из члана 208, став 3. КЗ. Окривљени Дарко Лилић је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућен на парницу.

Оптужницом некадашњег Четврог општинског јавног тужиоца у Београду, а коју оптужницу је преузео да заступа Трећи јавни тужилац у Београду, окр. Михаилу Радановићу је стављено на терет да је фебруара месеца 2007. године, у Београду, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница довео у заблуду оштећеног Дарка Лилића и тиме га навео да на штету своје имовине нешто учини, а потом га у више наврата лажним приказивањем чињеница одржавао у тој заблуди, на тај начин што је на пар дана пре 16. фебруара 2007. године затражио од оштећеног новац на зајам у износу од 12.000,оо евра, приказујући оштећеном да му је тај новац потребан за плаћање трошкова око запослења, с уверавањем да ће тај новац вратити најкасније до 1. јуна 2007. године, како би га у истинитост својих речи уверио предложио је оштећеном закључење и оверу уговора о зајму, на шта је оштећени пристао, па су тако 26. фебруара 2007. године њих двојица закључили и оверили тај уговор у суду, а након овере тог уговора оштећени је дао новац окривљеном, који је пак на име пријема тог новца издао оштећеном признаницу, међутим у уговореном року окривљени није новац вратио оштећеном, а у телефонским разговорима који су уследили након истека уговореног рока – након 1. јуна 2007. године оштећеном је обећавао да ће му новац вратити за дан – два, да би након таквих више разговора престао да се одазива на телефонске позиве оштећеног, прибавивши на овај начин себи противправну имовинску корист у износу од 12.000,оо евра. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Трећи основни јавни тужилац у Београду, оштећени као тужилац Дарко Лилић и његов пуномоћник.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 11. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 155/17 којом је преиначио првостепену пресуду у односу на окр. Дарка Лилића и према истом, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, одбио оптужбу за кривично дело принуда у покушају из члана 135, став 2. КЗ. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Оптужницом некадашњег Четврог општинског јавног тужиоца у Београду, а коју оптужницу је преузео да заступа Трећи јавни тужилац у Београду, окр. Дарку Лилићу је стављено на терет да је почев од неутврђеног датума јануара месеца 2007. године до средине марта 2007. године, у Београду, покушао претњом убиством да принуди оштећене Михаила Радановића, те А.А. и Б.Б. да му предају новац у износу од 100.000,оо евра, на тај начин што је у више наврата позивао оштећене телефоном, претећи да ће их побити уколико му не предају новац у наведеном износу, а који је сродник окривљеног у више наврата давала оштећеној А.А. на име позајмице, те је најзад 11. марта 2007. године, заједно са два НН лица дошао у стан где су били оштећени, те лупајући пиштољем на улазна врата оштећених претио да ће их побити, уколико му не предају тражени новац, што оштећени ипак нису учинили.

По налажењу Апелационог суда, у односу на окр. Михаила Радановића, правилно је првостепени суд нашао да нема доказа да је исти окривљени извршио кривично дело које му је оптужним актом оштећеног као тужиоца стављено на терет. 


 

2. јун 2017. године

БОЈАН ЧАНТРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 460/13 од 6. октобра 2016. године због извршења кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ окр. Бојан Чантрић, Александар Чантрић и З. Ф. су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину.

Окривљени Бојан Чантрић, Александар Чантрић и З.Ф. су оглашени кривим што су 17. јуна 2012. године, између 04 – 04:30 часова, на Ади Хуји, учествовали у тучи у којој је оштећени Н. В. задобио тешке телесне повреде од којих је наступила смрт.

Такође, првостепеном пресудом окр. Н. Ћ. је ослобођен од оптужбе да је 17. јуна 2012. године, на Ади Хуји, извршио кривично дело учествовање у тучи из члана 123. КЗ.

Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окр. Бојана Чантрића, Александра Чантрића и З.Ф.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 9. маја 2017. године донео је решење Кж1 351/17 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.  

У образложењу пресуде се, између осталог, наводи да се основано жалбама бранилаца окривљених првостепена пресуда побија због учињене битне повреде одредаба кривичног поступка наводима да је у конкретном случају оптужба прекорачена будући да је и по налажењу Апелационог суда првостепени суд изреком првостепене пресуде утврдио и описао постојање потпуно новог сукоба између М.М. и окр. Александра Чантрића, те потом Александра Чантрића и Н.Н, који није обухваћен оптужним актом, док оптужни акт и не садржи било какав опис кокретних радњи и поступања окр. Бојана и Александра Чантрића, које би представљаље опис туче у кривичноправном смислу, већ само констатацију да је дошло до „опште туче“ у којој је сада пок. Н.В. задобио тешеке телесне повреде.

Одлучну чињеницу за постојање елемената овог кривичног дела представља моменат повређивања оштећеног, који није јасно опредељен нити се из ожалбене пресуде може на поуздан начин утврдити ко се од окривљених и где налазио у том моменту, те ко је све учествовао у тој тучи, те су основани наводи бранилаца окривљених да су разлози пресуде противречни изреци.

Имајући у виду учињене битне повреде одредаба кривичног ппоступка не може се, по налажењу Апелационог суда, прихватити ни да је чињенично стање правилно утврђено, нити испитати правилност примене кривичног законика, те је првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.


 

2. јун 2017. године

НЕБОЈША ИВАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у  Београду окр. Небојша Иванковић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 30 година, те је окривљени обавезан да плати на име имовинко – правног захтева оштећенима износ од 1.300,оо евра у динарској противвредности, као и 17.000,оо динара, док су за остататак имовинско – правног захтева оштећени упућени на парнични поступак.

Окривљени Небојша Иванковић је оглашен кривим што је 28. априла 2014. године, у Београду, у стању повишене емоционалне напетости, тако да је његова урачунљивост била смањена до битног, али не и битно, из користољубља лишио живота свог познаника, оштећеног М.З, тако што је дошао до зграде у којој је становао оштећени, и мобилним телефоном позвао оштећеног да му откључа улазна врата и да га пусти у стан, а након што му је оштећени откључао врата и пустио га у стан, окривљени је, након вербалне расправе око новца који је окривљени дуговао А.А, пришао оштећеном док је оштећени седео на кревету у дневној соби и с леђа га више пута песницом и неким тврдим предметом ударио у пределу главе, услед чега је оштећени изгубио свест и пао окривљеном у крило, након чега га је окривљени стезао и притискао у пределу врата, услед чега је оштећени преминуо услед угушења, након чега је окривљени од оштећеног одузео мобилни телефон и новчаник оштећеног са документима и новцем, а затим из ормара у спаваћој соби одузео 1.000,оо евра и 17.000,оо динара и са компјутерског стола узео свежањ кључева од страна, након чега је изашао из стана, закључао улазна врата и удаљио се са лица места, а делом одузетог новца платио дугове, док је мобилни телефон продао сервису за износ од 300,оо евра. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 260/17 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о казни, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је исти у време извршења кривичног дела био у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, да је изразио кајање и његов ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио да је окривљени заправо злоупотребио поверење оштећеног. Када се имају на уму олакшавајуће и отежавајуће околности суд је правилно одмерио казну у трајању од 30 година, с обзиром на тежину кривичног дела, околности под којима је дело учињено, али и на висину запрећене казне, а о чему је суд дао аргументоване разлоге. И по оцени Апелационог суда, наведена казна је адекватна, те ће се истом утицати како на окривљеног, тако и на друге да убудуће не врше оваква или слична кривична дела. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)