Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

20. октобар 2017. године
АЛЕКСАНДАР БЈЕЛИВУК

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 709/15 од 14.  марта 2017. године окр. Александар Бјеливук је због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, те је од истог одузет нож као предмет употребљен за извршење кривичног дела.

Окривљени Александар Бјеливук је оглашен кривим што је 7. октобра 2015. године, у Београду, у стању битно смањене урачунљивости, услед јаке раздражености због које је дошао у стање повишеног емоционалног узбуђења – љутње и беса, које је сам изазвао својом кривицом, покушао да лиши живота ју блиску сродницу, тако што јој је, након расправљања и разговора са њом у вези са породичним новцем који је потрошио без знања блиских сродника, док су шетали пришао с леђа и ударио у пределу леђа, од ког ударца је она пала на колена, након чега је устала, а он је наставио да је удара и замахнуо да је удари дрветом, када је руку поставила у положај да заштити главу, па је ударио у пределу десне шаке и том приликом јој нанео тешку телесну повреду, услед чега је пала на земљу и док се налазила у лежећем положају лицем окренутом ка земљи, пришао јој, ухватио је за косу и повукао главу уназад и најмање два пута замахнуо ножем на преклапање који је носио са собом и њиме је посекао у пределу врата, наневши јој тешку телесну повреду опасну по живот, након чега је напустио лице места и оставио је без помоћи, а затим у повратку ка кући, кроз прорез на канализационом шахту убацио нож којим је оштећеној нанео повреде, успут одбацујући гардеробу са себе, након чега је отишао у стан у коме живи, истуширао се и изашао ван зграде где се краће време задржао, а затим се вратио у стан у коме је од стране полиције лишен слободе. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 20. септембра 2017. године донео пресуду Кж1 723/17 којом је  преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о казни, и то тако што је окр. Александра Бјеливука због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 5 година.
 
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно утврдио све околности које на врсту и висину казне имају утицаја – да се окривљени коректно држао пред судом током поступка, да је признао извршење кривичног дела, његов ранији живот, породичне прилике, да је изразио кајање, затим да се налазио у стање битно смањене урачунљивости, те да његово понашање критичном приликом није његов модел понашања, затим да се оштећена није придружила кривичном гоњењу и да му је опростила и молила да суд не буде строг према њему, а од отежавајућих околности да је оштећену оставио без помоћи и након пражњења осећања љутње и беса, те је Апелациони суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 5 година, која је по оцени овог суда и ако на граници минимума запреећене казне за ово кривично дело адекватна не само објективној тежини извршеног кривичног дела и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио, а истовремено представља нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања.

 

13. октобар 2017. године
СТЕФАН ОБРЕНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 69/16 од 13. априла 2017. године окр. Стефан Обреновић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 12 година.  

Окривљени Стефан Обреновић је оглашен кривим што је 25. октобра 2013. године у Београду, лишио живота В.Ж, а осуђени Н.Ћ, Д.К. и М.Ј, према којима је поступак окончан, учествовали у групи људи која је заједничким деловањем лишила живота В.Ж. на тај начин што су се претходно у оближњем парку окривљени С.О, М.Ј. и Д.К. вербално сукобили са навијачима ФК „Партизан“ међу којима је био и оштећени, којом приликом је окривљени Стефан Обреновић у руци држао нож, након чега навијачи „Партизана“ напуштају парк, а окривљени Обреновић са Ј.К. возилом којим је управљао Д.К, одлазе до Н.Ћ. кога су претходно позвали а затим сва четворица обилазе улице у крају како би пронашли навијаче „Партизана“ а када су угледали оштећеног В.Ж. који је био у друштву са М.Т, заустављају возило, излазе из истог и уз псовке трче ка њима, којом приликом је окривљени Стефан Обреновић у руци држао нож а Д.К. пумпу за ваздух, па оштећени В.Ж. и сведок М.Т. беже низ степенице ка окретници аутобуса, а затим низ улицу, где окривљени Стефан Обреновић сустиже оштећеног В.Ж. и замахом руке у којој је држао нож наноси му убодину у пределу леђа, након чега је оштећени предњим страном главе и удова пао на тло, након чега је окривљени Стефан Обреновић још једном замахнуо руком у којој је држао нож, али се оштећени подметањем руке и хватањем за нож којим је нападнут одбранио од напада и притом задобио секотину, а док је био на тлу М.Ћ, Д.К. и М.Ј. га ногама и рукама ударају у пределу тела и наносе му повреде, након чега је код оштећеног одмах наступила смрт, након чега су побегли са лица места. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 11. септембра 2017. године донео пресуду Кж1 935/17 којом је  преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и то тако што је окривљеном Стефану Обреновићу у казну затвора у трајању од 12 година на коју је осуђен првостепеном пресудом урачунао и време проведено у екстрадицоном притвору почев од 08. до 19.фебрура 2016. године и време проведено у притвору од 19. фебруара 2016. године па надаље. У преосталом непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена.
 
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио његов ранији живот, да је релативно млад, док је од отежавајућих околности ценио његово држање после учињеног кривичног дела, тј. да се дао у бекство, па је правилно дајући наведеним околностима адекватан значај, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 12 година.

 

13. октобар 2017. године
ДАНИЈЕЛ КИШМАРТОН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К. бр. 3/14 од 16. маја 2016. године окр. Данијел Кишмартон је ослобођен од оптужбе да је у временском периоду од 20. децембра 2010. године до 3. октобра 2011. године извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, те је оглашен кривим да је у временском периоду од почетка августа месеца до 5. октобра 2011. године извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 године. Такође, првостепепеном пресудом окр. Данијел Кишмартон је обавезан да општини Алибунар на име имовинско – правног захтева исплати 1.196.850,оо динара, док се у преосталом делу општина Алибунар упућује на парницу, а на парницу је, такође, за остваривање свог имовинско – правног захтева упућен и Комесаријат за избеглице. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Панчеву, пуномоћник оштећене општине Алибунар и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 31. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 1197/16 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Данијела Кишмартона због извршења, у временском периоду од 1. до 5. октобра 2010. године, кривичног дела продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године правноснажном пресудом). Такође, пресудом Аелационог суда окр. Данијел Кишмартон је обавезан да оштећеној општини Алибунар на име имовинско – правног захтева за накнаду штете исплати износ од 1.353.848,20 динара, док је у преосталом делу оштећена општина Алибунар за остваривање имовинско – правног захтева упућена на парницу. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену).

Окривљени Данијел Кишмартон је оглашен кривим што је у временском периоду од 1. до 5. октобра 2010. године, у Алибунару, као службено лице – председник општине Алибунар искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибавио себи и другим физичким и правним лицима имовинску корист, на тај начин што је:

  • у временском периоду од почетка августа месеца до 5. октобра 2011. године организовао и наложио трошење износа од 5.600.000,оо динара које је Комесаријат за избеглице РС уплатио на посебан подрачун општине Алибунар по два основа и то: за набавку грађевинског материјала намењеног побољшању живота интерно расељених лица и за помоћ породицама избеглих и интерно расељених лица у економском оснаживању и осамостаљивању, тако што је поступајући противно Решењу о исплати једнократне помоћи Комесаријата, наложио да се износ од 99.800,оо динара од наведене суме подели на име накнаде за рад члановима Комисије за помоћ избеглим и интерно расељеним лицима и то по 28.600,оо динара себи, Д.Ј и И.П, 10.000,оо динара – Б.В, а по 2.000,оо динара С.Ц. и И. Р. иако на ту надокнаду, према решењима о додели помоћи нису имали право, док је износ од 5.500.000,оо динара 16. августа 2011. године авансно уплатио на рачун ТР „К“ из Владимироваца, пре него што је формално био спроведен поступак одабира лица која испуњавају услове за помоћ и пре него што је сачињена листа корисника и њихове потребе, као и пре него што су донета решења о додели помоћи, док је јавни конкурс за подношења пријава још увек био у току, а истовремено организовао и наложио фиктивно спровођење поступка јавних набавки, у којима је као најповољнија прихваћена понуда ТР „К“ из Владимироваца, а након уплате новца на рачун ТР „Комерц“ организовао и наложио трошење новца давањем усмених и писмених упутстава сада осуђеном В.С. који је та упутства преносио свом оцу, сада осуђеном Д.Р, а овај их реализовао сачињавањем фиктивне документације и налога за пренос средстава, па је део од уплаћеног новца – износ од 1.892.369,оо динара употребљен за набавку материјала који је стварно подељен избеглим и расељеним лицима, док су сада осуђени Д.С. и В.С, следећи његове налоге и упутства, организовали да се износ од 1.833.806,оо динара подели на начин на који је наложио окривљени, односно да се уплати у сврхе које је он одредио и лицима која не испуњавају услове за доделу помоћи, прибавивши на тај начин имовинску корист и то себи у укупном износу од 953.806,оо динара, што уз раније поменутих 28.600,оо динара за рад у Комисији чини укупан износ од 982.406,оо динара имовинске користи које је прибавио себи, затим износ од 240.000,оо динара да се пребаци Удружењу српско – јапанског пријатељства „Нови дан“, по 190.000,оо динара В.С. и сроднику окривљеног – С.К, 180.000,оо динара Г. Н. и 80.000,оо динара З.В, која лица нису имала статус избеглих нити расељених лица, што уз раније наведене износе имовинске користи која је прибављена члановима Комисије укупно чини износ од 1.933.606,оо динара прибављене имовинске користи, колики износ је и штета причињена Комесаријату за избеглице, док је износ од 1.774.025,оо динара остао неутрошен и касније враћен на рачун општине Алибунар,
     
  • у временском периоду од 1. децембра 2010. године до 1. октобра 2011. године, у Алибунару и Владимировцу, искоришћавањем службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибавио себи имовинску корист у износу од 214.444,оо динара, тако што је у име општине Алибунар организовао извођење радова на реконструкцији и адаптацији пословног простора у Владимировцу на локалу „Центар 2“ без претходно спроведеног поступка јавних набавки и прибављања пројектно  техничке документације и одобрења за изградњу, као и без закљученог уговора са извођачем радова, па је током извођења радова пре него што је локал био спреман за издавање, од В.С. на име резервације за будући закуп тог локала примио износ од 100,оо евра, а затим по 200,оо евра за сваки наредни месец све до 1. октобра 2011. године без закључења писменог уговора о закупу са В.,С. као власником ТР „К“ прибавивши на тај начин себи имовинску корист у укупном износу од 2.100,оо евра,
     
  • приликом реализације уговора о поверавању послова уклањања снега и леда са коловоза и јавних паркиралишта на територији оштине Алибунар са предузећем „О“ из Вршца, који уговор је потписао у име Општине, сачинио и потписао програм рада зимске службе као прилог уз уговор којим је прекорачењем границе својих службених овлашћења предвидео  да се том предузећу, поред радног ангажовања, исплаћује и тзв. стање приправности за време када није радно ангажован, па је у периоду од 20. децембра 2010. године до 1. априла 2011. године потписивао налоге по основу којих је из буџета Општине овом предузећу на име приправности и радова који нису изведени исплаћен износ од 1.353.848,20 динара, чиме је предузећу „О“ из Вршца прибавио имовинску корист у наведеном износу а у истом износу причинио штету буџету општине Алибунар.
У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу одлуке о казни, се наводи да је одлучујући о врсти и висини казне коју ће изрећи окривљеном Апелациони суд на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио његову породичност, његово нарушено здравствено стање и чињеницу да у време извршења кривичног дела није био осуђиван, док му је за отежавајућу околност узео то што је при извршењу кривичног дела злоупотребио функцију председника општине коју је, уместо да је врши на стручан, поштен и одговоран начин, грубо злоупотребљавао између осталог и на рачун најугроженије категорије становништва на који начин је проузроковао далекосежне последице које се огледају у чињеници да општина Алибунар у наредном периоду управо због учињених неправилности у додели средстава избеглим и расељеним лицима неће моћи да аплицира и оствари право на доделу помоћи тој категорији становништва. Имајући у виду наведено, Апелациони суд је окривљеном за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја, за које га је огласио кривим, утврдио казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, те му је изрекао јединствену казну затвора у трајању од 6 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године правноснажном пресудом), која је по налажењу Апелационог суда сразмерна тежини и друштвеној опасности учињених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Браниоци окривљеног. 
 
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
 
Апелациони суд у Београду, као суд трећег степена, је након одржане седнице већа, дана 15.септембра 2017. године донео решење Кж3 16/17 којим је укунио другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно суђење налазећи да се основано жалбом браниоца окривљеног указује да је приликом доношења другостепене пресуде учињена битна повреда одредаба кривичног поступка јер у истој нема разлога о одлучним чињеницама. 

 

13. октобар 2017. године
ДЕЈАН МАРТИНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Основног суда у Младеновцу К. бр. 140/16 од 21. марта 2017. године окр. Дејан Мартиновић је због извршења кривичног дела изнуда из члана 214, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 година и кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 10 година. Оштећени је ради остваривања свог имовинско правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Дејан Мартиновић је оглашен кривим што је:

  • 28. јануара 2016. године, у свом угоститељском објекту у Младеновцу, силом принудио оштећеног С. И. да на штету своје имовине потпише признаницу о дугу од 300.000,00 динара у намери да прибави себи противправну имовинску корист на тај начин што је од оштећеног који му је указао да му нешто цури из аута захтевао да му надокнади штету коју није причинио и која није ни настала тада тако што му је ударио два шамара, у чему га је даље спречио сведок Б.С, а што је код оштећеног створило страх и на тај начин га присилио да потпише признаницу о признању дуга на износ од 300.000,00 динара у присуству сведока М.М. и Ж.Ж. иако му је оштећени рекао да он то није учинио, те је на име обезбеђења исплате наводног дуга од оштећеног задржао два путничка возила са кључевима као и уговор о непокретности,
     
  • 30. јануара 2016. године, у селу Кораћица, тешко телесно повредио и здравље нарушио тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот и трајна унакаженост С.И, на тај начин што је по доласку у кућу сведока З.Ж. позвао оштећеног да изађе и поразговарају о наводном дугу који оштећени има према њему, након што му се обратио речима „Води рачуна коме се повераваш, могу да лете главе“ узео флашу у којој је било око 200 млл лако запаљиве течности, бензина, одвио чеп, попрскао по телу оштећеног, а потом извадио упаљач из панталона и запалио оштећеног, услед чега је оштећени задобио тешке телесне повреде другог мешовитог и трећег степена у пределу врата, трупа и удова који су захватили 30% телесне површине и с обзиром на карактер задобијених повреда, опекотина, услед којих ожиљака је код оштећеног дошло до унакажења. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и њихов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 7. септембра 2017. године донео је пресуду Кж1 772/17 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и то тако што је окривљеног Дејана Мартиновћиа због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 2. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 6 година, док је првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење у делу којим је окривљени оглашен кривим због извршења кривичног дела изнуда из члана 214, став 1. КЗ.

По налажењу Апелационог суда, у делу у коме је окривљен оглашен кривим, првостепени суд је правилно ценећи доказе како појединачно тако и у међусобној вези закључио да се у радњама окривљеног стичу сви како субјективни тако и објективни елементи кривичног дела тешка телесна повреда за које дело га је и правилно огласио кривим. Међутим, према ставу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом указује да је ефективна казна затвора у трајању од 8 година која је окривљеном утврђена због извршења кривичног дела тешка телесна повреда погрешно одмерена будући да првостепени суд није ценио све олакшавајуће околности на страни окривљеног и то не само његове породичне прилике, док је са друге стране значај дат само отежавајућој околности, односно његовом ранијем животу, а што је резултирало престрого одмереном санкцијом тј. казном затвора у законом максималној дужини. Наиме, основано је изјављеним жалбама указано Апелационом суду да је првостепени суд пропустио да као олакшавајућу околност цени чињеницу да је окривљени након запаљења оштећеног истог гасио голим рукама, те да је и том приликом сам задобио повреде у виду опекотина, па је Апелациони суд поново ценећи утврђену отежавајућу околност и олакшавајуће околности закључио да ће се у конкретном случају сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција остварити осудом окривљеног на казну затвора у трајању од 6 година.

У укидајућем делу, по налажењу Апелационог суда, основано је изјављеним жалбама указано на чињеницу да је у пресуди у овом делу изостала правилна оцена контрадикторних доказа због чега је првостепена пресуда у том делу морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

 

6. октобар 2017. године
ГОРДАН ВУКМИРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К. бр. 35/16 од 20. маја 2016. године због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. КЗ (од чега окр. Маријановић и Ђорђевић у помагању) окр. Гордан Вукмировић је осуђен на казну затвора у трајању 2 године и 3 месеца, те му је одузета имовинска корист у износу од 6.269.712,15 динара, окр. Влатко Медић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 1 месеца, те му је одузета имовинска корист у износу од 1.097.342,75 динара, окр. Јасмина Марјановић и Невена Ђорђевић су осуђене на казне кућног затвора уз примену мере електронског надзора у трајању од по 6 месеци. Оштећено привредно друштво „О“ а.д. у стечају из Смедеревске Паланке, оштећени представници малих акционара, представник Републичког државног правобранилаштва су за остваривање свог имовнско - правног захтева упућени на парницу.

Окривљени Гордан Вукмировић је оглашен кривим што је у временском периоду од 1. септембра 2003. до 31. децембра 2005. године, у Смедеревској Паланци, као одговорно лице – директор оштећеног друштвеног предузећа трикотажа „Олга Милошевић“ са седиштем у Смедеревској Паланци и то у времену од 1. септембра 2003. године до 8. октобра 2004. године, а у времену од 8. октобра 2004. до 31.децембра 2005. године, као директор и један од сувласника оштећеног предузећа „О“ а.д, а након приватизације оштећеног друштвеног предузећа „Олга Милошевић“, искоришавањем свог положаја и овлашћења, и прекорачењем граница својих овлашћења прибавио себи противправну имовинску корист која прелази 1.500.000,оо динара, а у чему му је у току 2005. године помогла окривљена Јасмина Марјановић.

Окривљени Влатко Медић је оглашен кривим што је у времену од децембра 2003. до 31. децембра 2005. године, у Смедеревској Паланци, најпре као фактички одговорно лице – организатор производње у оштећеном друштвеном предузећу „Олга Милошевић“ из Смедеревске Паланке и то од децембра 2003. године до 17. новембра 2004. године, а потом од 17. новембра 2004. године до 31. децембра 2005. године као одговорно лице – заменик диреткора у оштећеном привредном друштву „О“ а.д, искоришћавњем свог положаја и овлашћења и прекорачењем граница својих овлашћења, прибавио себи имовниску корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, а у чему му је у току 2005.године помогла окривљена Невена Ђурђевић.

Такође, првостепеном пресудом окривљена Живка Јовановић је ослобођена од оптужбе да је у току 2005.године, у Смедеревској Паланци, учинила кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234. став 3. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Смедереву, браниоци окривљених и пуномоћник оштећеног привредног друштва.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 30. јуна 2017. године донео пресуду Кж1 1318/16 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 

 

6. октобар 2017. године
МИЉАН ЧОЛОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 424/16 од 22. маја 2016. године окр. Миљан Чоловић је због извршења 25. децембра 2014. године кривичног дела силовања из члана 178, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, док је ослобођен од оптужбе да је 2. новембра 2014. године извршио једно кривично дело силовања у покушају из члана 178, став 1. КЗ. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, донео 12. септембра 2017. године пресуду Кж1 906/17 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном правилно ценио све околности које су од значаја за висину казне, па је тако од олакшавајућих околности ценио да се ради о релативно младој особи, а такође је имао у виду здравствено стање окривљеног, као и његов ранији живот у време извршења кривичног дела, па је правилно поступио када је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 3 године налазећи да је иста сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, те је иста нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања.

У односу на ослобађајући део првостепене пресуде, Апелациони суд налази да је правилан закључак првостепеног суда да није доказано да је окривљени у време, на месту и на начин како му је то оптужним актом стављено на терет извршио кривично дело силовање у покушају, те је правилно поступио када га је ослободио од оптужбе.


 

6. октобар 2017. године
НИКОЛА СТАНИШИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 29/16 од 28. октобра 2016. године окр. Никола Станишић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 11. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 19 година (у коју казну су му урачунате раније изречене казне правноснажним пресудама). Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Никола Станишић је оглашен кривим што је 20. фебруара 2012. године, у породичној кући у Београду, лишио живота више лица, тако што је у соби у приземљу куће присуствовао слављу на коме је његов рођак С.С. славио рођење унука и након вербалног сукоба са рођаком С.С. ступио у физички сукоб тако што је ударио С.С. руком у пределу лица, након чега је дошло до међусобног ударања између С.С. и окривљеног, па су синови С.С., П.С. и Н.С, изгурали окривљеног из куће, те је напољу дошло поново до туче С.С. и окривљеног, па су П.С. и Ср.С. увели С.С. у кућу, након чега се окривљени поново вратио у кућу, па су га Н.С. и Ср.С. поново изводили из куће, а окривљени ударио песницом у главу супругу С.С, услед чега је она задобила крвни подлив горњег капка левог ока и прелом базе носне кости без дислокације, па је у ходнику поново дошло до туче између С.С. и окривљеног, након чега је окривљени изашао напоље из стана на спрату породичне куће где је живео, узео кухињски нож, па се поново вратио у приземље и у ходнику из стојећег положаја убо овим ножем П.С, након чега је окривљени у гурању и рвању са Н.С. оборен на под, па приликом пада истим ножем убо С.С. те се удаљио, а услед задобијених повреда је код обојице повређених П.С. и С.С. дошло до искрварења са смртним исходом.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 20. септембра 2017. године донео пресуду Кж1 655/17 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о изреченој казни, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд имао у виду све околности који утичу на врсту, избор и висину казне, па је окривљеном као олакшавајуће околности ценио породичне прилике, да је млад човек и да је кривично дело извршио у својој 23 години живота, тешке животне прилике у којима је одрастао, да је веома рано остао без оца, да га је мајка напустила у раном детињству, као и лоше односе са рођаком сада пок. С.С. којима је и рођак морао допринети, активно учешће у сукобу обојице сада покојних и да је изразио кајање и жаљење због учињеног кривичног дела, као и да се сам пријавио након учињеног дела, а као отежавајуће околности на страни окривљеног ценио његову упорност приликом извршења кривичног дела, као и ранији живот. Дајући адекватан значај правилно утврђеним околностима које на врсту и висину казне имају утицаја, првостепени суд је и по оцени Апелационог суда окривљеном за извршено кривично дело тешко убиство утврдио казну затвора у трајању од 15 година као адекватну степену друштвене опасности како окривљеног као учиниоца, тако и степену опасности учињеног кривичног дела, којом казном ће се и по оцени Апелационог суда у довољној мери утицати на окривљеног да не врши кривична дела, односно постићи сврха казне.


 

 

 

 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)