Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

14. фебруар 2020. године
ДАЛИБОР ЂОРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 69/17 од 24. децембра 2018. године због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ окр. Далибор Ђорић и Војислав Костић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени су оглашени кривим што су 29. децембра 2016. године, у просторијама казина „Хавана“ у склопу хотела „Славија“, силом и претњом принудили оштећене З.Т. и М.Р. да нешто учине, при чему је код оштећеног М.Р. наступила тешка телесна повреда, на тај начин што се претходно:

  • окр. Ђорић септембра месеца 2016. године састао са оштећеним З.Т, у просторијама привредног друштва „И“ које се бави продајом мобилних телефона и опреме, којом приликом је овај окривљени саопштио оштећеном З.Т. да му дугује новац у износу од 110.000,оо евра на име њиховог претходног пословања када је овај оштећени од окр. Ђорића куповао мобилне телефоне, које је претходно окр. Ђорић набављао у земљи и иностранству и који нису прошли царински надзор, а које је оштећени З.Т. заједно са оштећеним М.Р. продавао у радњи „Т“, али је том приликом оштећени З.Т. изјавио окр. Ђорићу да је његов дуг 4.490,оо евра након чега се,
  • окр. Ђорић 15. октобра 2016. године састао са оштећенима З.Т. и М.Р. у привредном друштву „И“, којом приликом су били присутни сведоци, када је окр. Ђорић захтевао да оштећени З.Т. потпише потврду у којој је наведено да овај оштећени потврђује да је 15. октобра 2016. године од окр. Ђорића преузео новац на име зајма у износу од 110.000,оо евра са роком враћања до 10. децембра 2016. године, те је оштећени З.Т. поновио да не дугује 110.000,оо евра и да не жели да потпише наведену потврду, али како је окр.Ђорић и даље захтевао да исту потпише, оштећени З.Т. је, а пошто се уплашио за своју безбедност, безбедност своје породице и безбедност оштећеног М.Р. потписао наведену потврду иако од окр. Ђорића није уопште примио новац у било којем износу да би се,
  • окр. Ђорић, Владимир Поповић у односу на кога је кривични поступак раздвојен и окр. Костић 29. децембра 2016. године у казину „Хавана“ у склопу хотела „Славија“ састали са оштећенима М.Р. и З.Т. након чега се Поповић обратио оштећенима речима: „Дугујете 110.000,оо евра, хоћу да ми донесете папире од куће, стана, радње, возила и бар 10.000,оо евра у року од 7 дана“, на шта је оштећени М.Р. одговорио да не дугује, услед чега су употребили силу, па је Поповић узео стаклену округлу пикслу и бацио је у правцу главе оштећеног З.Т. са удаљености од око 1,5 до 2 метра, који је поставио своју леву руку, те га је пиксла ударила у леву шаку, а затим су устали окр. Ђорић и Костић и шакама затвореним у песницу више пута одарили оштећеног З.Т. у пределу главе и ребара, који се након овог догађаја није обратио за медицинску помоћ јер му није била оверена здравствена књижица, након чега су се окр. Ђорић и Костић вратили на своја места, па је Поповић устао и оштећеном М.Р. просуо на главу кока-колу из чаше и ударио оштећеног М.Р. шаком затворену у песницу у пределу главе, да би потом окр. Ђорић и Костић шакама затвореним у песницу више пута ударили оштећеном М.Р. у пределу главе, услед чага је оштећени пао на под, а окр. Ђорић, Костић и Поповић наставили да га ударају рукама и ногама по телу, за које време је окр. Ђорић претио оштећенима, да би у једном тренутку окр. Костић из торбице коју је носио око струка извадио предмет налик на пиштољ и дршком ударио оштећеног М.Р. по глави, када је овај оштећни вриснуо, окривљени су престали да га ударају, услед чега је овај оштећени добио повреде које су све скупа процењене представљале тешку телесну повреду, након чега су се окр. Ђорић и Поповић обратили оштећенима и изјавили да за 10 дана спреме захтевану документацији о имовини коју поседују како би исту предали окривљенима, а потом наредили оштећенима да напусте објекат у којем су се налазили.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21.  јануара 2020. године решење којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду истиче да првостепени суд утврђује да је тешка телесна повреда коју је задобио оштећени М.Р. извршена са директним умишљајем, при чему се одговорност за тежу последицу по одредби Кривичног законика може предвидети уколико је учинилац у односу на тешку телесну повреду поступио из нехата, а што овде није случај, при чему је умишљајно тешко телесно повређивање у законодавству предвиђено као посебно кривично дело, на који начин је првостепени суд повредио Кривични закон. Имајући у виду наведено, изрека ожалбене пресуде је контрадикторна, те супротна разлозима датим у образложењу.

Надаље, основано се изјављеним жалбама и Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца окривљених указује да је првостепени суд ожалбену пресуду засновао на транскриптима разговора између окривљених и оштећених, иако наведени доказ није предложен од стране Тужилаштва или од стране бранилаца окривљених, те наведени доказ није ни изведен на главном претресу.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)