Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

13. новембар 2018. године
С. Ж.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 543/17 од 24. априла 2018. године окр. С. Ж. је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 71 ПВЦ пакет са укупно 48.893,85 грама, делова биљке канабис (марихуане), два ПВЦ пакета са укупно 44,55 грама опојне дроге хероина у облику базе са кофеином и парацетамомом, један ПВЦ пакет са укупно 162,41 грам смеше кофеина и парацетамола, једну електронску вагицу и један миксер.  

Окривљени С.Ж. је оглашен кривим што је 7. септембра 2017. године, у Београду, неовлашћено држао ради продаје супстанце које су проглашене за опојну дрогу и то: 71 ПВЦ пакет са укупно 48.893,85 грама, делова биљке канабис (марихуане), два два ПВЦ пакета са укупно 44,55 грама опојне дроге хероине у облику базе са кофеином и парацетамомом и један ПВЦ пакет са укупно 162,41 грам смеше кофеина и парацетамаола.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

ААпелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 4. октобра 2018. године пресуду Кж1 680/18 којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о казни, и окр. С. Ж. због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осудио на казну затовра у трајању од 6 година.

По налажењу Апелационог суда, када је у питању одлука о кривичној санкцији, првостепени суд је приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном правилно имао на уму, између осталог, следеће олакшавајуће околности на страни окривљеног: његове године живота (1973. годиште), да је окривљени исказао искрено кајање због учињеног, као и коректност током целог кривичног поступка, затим личне и породичне прилике окривљеног, околност да је окривљени запослен и да остварује редовну зараду. Од отежавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио ранију вишеструку осуђиваност окривљеног, између осталог и због истоврсних кривичних дела, ценећи при том да је за неко од истоврсних кривичних дела ослобођен од казне. Међутим, основано се изјављеном жалбом Тужиоца указује да првостепени суд није дао правилан значај отежавајућим околностима због чега је Апелациони суд у том делу преиначио првостепену пресуду налазећи да ће казном затвора у трајању од 6 година остварити сврха кажњавања.


 

09. новембар 2018. године
М.П. И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 181/16 од 6. фебруара 2018. године окр. М.В. је због извршења кривичног дела изнуда, у саизвршилаштву, у покушају из члана 214, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени М.В. је оглашен кривим што је, у Београду, у намери да себи прибави противправну имовинску корист силом и претњом, заједно са НН лицем, покушао принудити оштећеног Н.М. да му преда моторно возило марке „Škoda Octavia“ и да спреми ради предаје, до које није дошло, 15.000,оо евра, тако што је окривљени М.В. са окривљеним М.П. дошао у стан оштећеног у Београду, разговарао са оштећеним у вези са његовим претходним физичким сукобом са окривљеним О. П, након чега је М.П. затражио од оштећеног да одвезе М.В. до Бањице, што је оштећени и прихватио, ништа не сумњајући, а када су изашли из зграде, окривљени М.П. је отишао, а окривљени М.В. је ушао у моторно возило оштећеног на место сувозача, затим је у то моторно возило ушао на задње седиште окривљени Н.М, да би у исто моторно возило на Бањици ушло НН лице, па је окривљени М.В. рекао оштећеном да вози ка Рипњу, а када су стигли до викендице чији је власник сведок П. С. на адреси у Рипњу, окривљени В.М, окривљени М.Н. и НН лице су изашли из возила, НН лице је пришло до возачких врата возила, исто отворио и оштећеном уперио пиштољ у лице, наредивши му да изађе и легне поред возила, што је оштећени услед страха и учинио, па је савијене главе уведен у викендицу тако што су му двојица држала главу савијену а један је тражио кључеве, а након чега је окривљени В.М. рекао оштећеном да му узима наведено моторно возило, али да то није довољно, већ треба да им да и 20.000,оо евра, па смањио износ на 15.000,оо евра и оштећеног у наведеној викендици држао против његове воље од 00,30 до 07,00 часова, те је он услед страха и пристао да за пет дана скупи износ од 5.000,оо евра и преда М.В. и у року од две недеље окривљеном М.В. преда још 10.000,оо евра, а окривљени М.В. је од оштећеног одмах одузео моторно возило марке „Škoda Octavia“, па је затим окривљени М.В. телефоном позвао М.П. који је дошао и својим моторним возилом одвезао НН лице, које га је чекало испред викендице у Рипњу, а окривљени М.В. је  повезао окривљеног М.Н. и оштећеног, кога је одвезао до куће возилом марке „Škoda Octavia“, при чему је, а док су се налазили у викендици, окривљени М.В. неколико пута ударио оштећеног отвореном шаком по лицу и оштећеном је уз претњу да ће му бацити бомбу у стан и побити родитеље, и рекао да када скупи 5.000,оо евра да их преда окривљеном М.П. а након овог догађаја окривљени М.В. је сведоку Н.Б. рекао да пренесе оштећеном да спреми новац и то тако што је окривљени М.В. долазио два до три пута код сведока Н.Б, једном му рекавши да оштећени треба да спреми износ од 15.000,оо евра а други пут износ од 10.000,оо евра, а на име наводног дуга, што је наведени сведок пренео оштећеном.

Такође, првостепеном пресудом окривљени О.П, М.П, и Н.М. су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело инуда, у саизвршилаштву, у покушају из члана 214, став 3. КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окр. М.В.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, 2. октобра 2018. године донео је пресуду Кж1 483/18 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. М.В. због извршења кривичног дела изнуда, у саизвршилаштву, у покушају из члана 214, став 4. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 4 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. М.П, О.П, и Н.М. правилно је првостепени суд, на основу доказа које је извео на главном претресу закључио да у односу на ове окривљене не постоје докази који указују да су они са несумњивом сигурношћу предузели радње кривичног дела на начин како је то описано оптужним актом за шта је првостепени суд дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за Апелациони суд.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији у односу на окр. М.В, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао на уму све околности које су од значаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена. Од отежавајућих околности на страни окривљеног првостепени суд је ценио његову ранију осуђиваност и то због истородног кривичног дела, од олакшавајућих околности је ценио породичне прилике окривљеног, држање током поступка, као и изражено кајање. Међутим, основано се изјављеном жалбом Тужиоца указује да  је првостепени суд повредио кривични закон када је утврђеним олакшавајућим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих околности, на основу којих је и ублажио казну, због чега је Апелациони суд дајући адекватан значај како олакшавајућим тако и отежавајућим околностима, уз правилну примену закона, првостепену пресуду у том делу преиначио налазећи да ће се казном затвора у трајању од 4 године остварити сврха кажњавања.


 

6. новембар 2018. године
АЛЕКСАНДАР КАРАЛИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду Кро3 21/17 од 31. јануара 2018. године окр. Александар Каралић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело приказивање, прибављање и посредовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185, став 4. КЗ, те му је изречена мера безбедности одузимања хард диска.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 25. септембра 2018. године пресуду Кж1 По3 13/18 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Александра Каралића због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и посредовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185, став 4. КЗ осудио на казну затовра у трајању од 1 године, те је према окривљеном изречена мера безбедности одузимања хард диска. Такође, према окривљеном су изречене и посебне мере прописане Законом о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и даном правноснажности пресуде у односу на окр. Каралића наступају правне последице осуде и то: забрана стицања јавних функција и забрана заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања која се односе на рад са малолетним лицима и иста трају 20 година од дана правноснажности пресуде, те је одређено у трајању од 20 година спровођење посебних мера према овом окривљеном и то:

Окривљени Александар Каралић је оглашен кривим што је 9. децембра 2015. године у Београду, поседова аудио-визуелне материјале порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица, а које је претходно прибављао у дужем временском периоду и затим смештао на хард диск рачунара и то 30 видео записа и 310 слика порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица, укупне величине 2,1 ГБ.

(Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у трећем степену).

По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом јавног тужиоца истиче да је првостепени суд услед погрешне оцене доказа извео погрешан закључак да није доказано да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе. Ово стога што окривљени током поступка није спорио да је у циљу проналажења порнограског материјала насталог искоришћавањем малолетних лица са интернета преузео и користио посебан софтвер, да је уносио кључну реч у претраживачу ради приступа одређеним интернет страницама на којима се налазе наведени садржаји да се у наведеном материјалу приказују деца  узраста од 5 до 16 година, да је количина од 2,1 Г преузимао на  хард диск свог рачунара, а затим прегледао и записивао ИП адресе, да је прегледане фајлове брисао, да је знао да на тај начин подаци постају невидљиви, али остају на хард диску и могу се повратити и да су 4 фајла са видео записима порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица остала неизбрисана.

Апелациони суд, за разлику од првостепеног суда, не прихвата одбрану окривљеног да је прибављао порнографски материјал у циљу истраживачког новинарства а ради борбе против мрежа на којима се он може пронаћи. Једини текст који је фигурирао током поступка је текст објављен у дневном листу „Д“ од 30. новембра 2011. године чији аутор није окривљени, при чему се основано указује жалбом Вишег јавног тужиоца у Беогрду да окривљени у прилог својих тврдњи није до краја поступка предложио или доставио било какав доказ да је објавио чланак, аналитички рад, есеј, коментар на електронски медијима, компаративну анализу или било шта везано за феномен дечије порнографија, тако да његова одбрана у том делу, према оцени Апелационог суда неубедљива. У ситуацији када окривљени никада ни једној редакцији, па чак ни полицији, није доставио ИП адресе на којима је утврдио да се налази дечија порнографија, оповргнута и обесмишљена одбрана окривљеног у којој наводи да је његова побуда за прибављање порнографског материјала насталог искоришћавањем деце, утврђивање ИП адресе и њихово бележење, основа за истраживачки рад, а све наводно у борби против дечије порнографије.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)