Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

16. јануар 2019. године
ДЕЈАН ВУЧКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. Бр. 595/16 од 14. новембра  2017. године због извршења кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288, став 2. у вези са чланом 278, став 3. КЗ окр. Дејану Вучковићу, Драгану Маринкову и Марку Новитовићу је изречена условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 6 месеци са роком проверавања од 2 године, те је окр. Милану Томасу изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 5 месеци са роком проверавања од 2 године.  

Такође, првостепеном пресудом окр. Ђорђе Томин, Никола Косановић и Филип Бацковић су ослобођени од оптужбе да су 21. фебруара 2008. године испред објекта амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду извршили кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288, став 2. у вези са чланом 278, став 3. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окр. Дејана Вучковића, Драгана Маринкова, Марка Новитовића и Милана Томаса.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, дана 17. децембра 2018. године донео пресуду којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Дејана Вучковића, Драгана Маринкова, Марка Новитовића и Милана Томаса ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288, став 2. у вези са чланом 278, став 3. КЗ, док је првостепена пресуда у делу којим су окр. Ђорђе Томин, Никола Косановић и Филип Бацковић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 2. КЗ у вези са чланом 278, став 3. КЗ потврђена.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Дејану Вучковићу, Драгану Маринкову, Марку Новитовићу и Милану Томасу је стављено на терет  да су 21. фебруара 2008. године, у вечерњим часовима, у Београду, испред објекта амбасаде Сједињених Америчких Држава, опште опасном радњом и опште опасним средством изазвали опасност за живот и тело људи и имовину већег обима, и дрским и безобзирним понашањем теже реметили јавни ред и мир, на тај начин што су заједно са мал. А.А, у односу на кога је донета правноснажна пресуда, и са окр. Младеном Небригићем у односу на кога је поступак обустављен, као и са више НН лица, за време одржавања и  по завршетку јавног скупа под називом “Косово је Србија”, који је био испред Народне скупштине Републике Србије, кренули улицом Кнеза Милоша, те су доласком на наведену адресу, где је био окупљен већи број људи, свако понаособ, бацали каменице, а мал. А.А. је шипком лупао по прозору амбасаде, док су остали саизвршиоци различитим предметима – каменицама, летвама и другим гађала зграду амбасаде САД, те разбила прозоре на истој, кроз које су потом упаљене бакље, које су довеле до паљења просторија унутрашњости амбасаде, којом приликом је услед ових радњи и изазваног пожара, у просторијама амбасаде САД, смртно страдао З.В, а потом су наставили да се крећу улицом Кнеза Милоша, најпре до амбасаде Републике Хрватске, где је такође дошло да бацања каменица, бакљи и других предмета, на зграду те амбасаде, и након чега су са истом намером наставили ка амбасади Савезне Републике Немачке и тако изазвали опасност за живот и тело људи и имовину већег обима.

По налажењу Апелационог суда, у радњама окривљених које су ближе описане у диспозитиву оптужнице, не може се утврдити постојање узрочне везе везано за изазивање опасности за живот и тело људи или имовину већег обима, као ни наступање теже последице у виду смрти једног лица, односно узрочно-последична веза између радњи окривљених и наступања тежих последица. С обзиром на то да Тужилаштво у вези са напред наведеним није понудило доказе, то се не може прихватити став да бацање каменица на зграду амбасаде може да изазове пожар. Ово посебно када се има у виду да се окривљенима диспозитивом оптужнице ставља на терет да су сваки понаособ бацали каменице, малолетни А.А, шипком лупао по прозору амбасаде, док су остали саизвршиоци- друга НН. лица различитим предметима – каменицама, летвама и другим гађали зграду амбасаде. Дакле, диспозитивом оптужног акта окривљенима није стављено на терет да су бацали упаљене бакље на амбасаду, већ да су то радила друга Н.Н. лица. При томе, током поступка од стране Тужилаштва нису пружени докази о томе да су окривљени критичном приликом поступали по претходном договору као саизвршиоци, те да су заједничким радњама са мал. А.А. и другим Н.Н. саизвршиоцима извршили ово кривично дело, већ напротив, стављено им је на терет да су сваки од окривљених, понаособ, бацали каменице.


 

9. јануар 2019. године
НЕНАД МИЛЕНКОВИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К бр. 169/15 од 9. марта 2018. године окр. Ненад Миленковић, Миша Марковић, Дејан Миљковић, Владимир Гарић, Радисав Дабетић, Петар Рацковић, Александра Карановић и Хелена Тодоровић ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ (од тога сви окривљени, сем окр. Миленковића, да су дело извршили у помагању).

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Ненад Миленковић је ослобођен од оптужбе да је током 2011. и 2012. године, у Београду, као председник ГО Нови Београд, искористио свој службени положај у намери да предузећу „А“ прибави имовинску корист, у виду давања на коришћење без икакве накнаде пословног објекта биоскопа „Фонтана“ на Новом Београду са припадајућим пословним простором укупне површине 565 м2, чији је власник град Београд, а носилац права коришћења ГО Нови Београд који је претходно потпуно реновиран о трошку ЈП „Пословни простор“ и ГО „Нови Београд“, у чему су му помогли окр. Миша Марковић, као директор ЈП „Пословни простор“ Нови Београд, Дејан Миљковић, као председник Управног одбора ЈП „Пословни простор“ Нови Београд и Владимир Гарић, Радисав Дабетић, Петар Рацковић, Хелена Тодоровић и Александра Карановић, као чланови Управног одбора ЈП „Пословни простор“ стварањем услова и отклањањем препрека да се наведени пословни простор уступи на коришћење без накнаде предузећу „А“ и тиме прибавили предузећу „А“ имовинску корист у износу од 38.826.768,24 динара на име тржишне вредности десотогодишњег закупа.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 13. децембра 2018. године пресуду Кж1 978/18 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да утврђујући као спорне чињенице да ли су окривљени извршили кривично дело које им се ставља на терет на начин како је то описано у самој оптужници, односно да ли су предузећу „А“ прибавили имовинску корист у износу од 38.826.726,оо динара као и да ли су уопште целокупан поступак изузимања пословног простора биоскопа „Фонтана“ извршили по законом предвиђеној процедури, односно да ли је председник општине имао овлашћења да наложи Управном одбору ЈП „Пословни простор“ изузимање из Фонда предметног објекта и да ли он сам исти даје на коришћење без накнаде, првостепени суд је извршио правилно тумачење одредаба Статута ГО „Нови Београд“ у којој је наведено да је у надлежности Скупштине да доноси одлуку о располагању имовином на коју има право својине или уписано право коришћења, уз сагласност Дирекције за имовину РС, као и одредбу којом је прописано да је надлежност председника општине да одлучује о давању на коришћење, односно закуп, као и отказ уговора о давању на коришћење, односно у закуп и стављање хипотеке на непокретност коју користе органи градске општине у складу са законом.

Решавајући као спорно питање изузимање предметног простора првостепени суд је правилно ценио одбране окр. Миленковића и Гарића као и исказе сведока, који су били сагласни у томе да је и раније била пракса да председник општине изузима одређене објекте из фонда „Пословног простора“ и да их даје другим организацијама на коришћење, па је извео правилан закључак на основу тих одбрана и исказа, као и Статута, да није јасно одређено ко је надлежан за изузимање пословних простора из Фонда „Пословног простора“, а да је јасно да је постојала пракса да то чини председник општине, при чему нити једном одредбом Статута није прописано искључива надлежност скупштине оптшине или већа, те је правилно нашао да ова околност мора ићи у корист окр. Миленковића.

Такође, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд утврдио да се целокупна сарадња између општине Нови Београд и предузећа „А“ не може посматрати искључиво као уговор о закупу, већ да се ради о двострано обавезујућем уговору чији је смисао остваривање пројекта из области културне делатности, да једна и друга страна имају одређена права и обавезе у циљу реализације истог пројекта, у којој ситуацији се општина обавезала да уступи простор биоскопа „Фонтана“ а предузеће „А“ да реализује програме из области филмске уметности и стваралаштва. Из напред наведених разлога, а имајући у виду одбрану окр. Миленковића, који је појаснио да је жеља била подизање културног садржаја и да локалној самоуправи није основна функција остваривање профита и зарада, него подизање квалитета живота грађана, јасно је да ни на који начин није начињена штета општини, нарочито ако се има у виду и то да се други заинтересовани партнери нису одазвали на јавни позив, у ком иначе није било назначено да ће уступање на коришћење бити без накнаде или са накнадом.

Апелациони суд налази, супротно жалбеним наводима Јавног тужиоца, да је првостепени суд правилно нашао да није доказано ни да су остали окривљени гласајући за напред наведени закључак окр. Миленковића помогли истом у реализацији свог плана и да су на тај начин извршили кривично дело које им се ставља на терет.


 

9. јануар 2019. године
НЕНАД РАДОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К бр. 117/15 од 3. септембра 2018. године окр. Ненад Радовић је због извршења два кривична дела отмице из члана 134, став 2. КЗ, кривичног дела превара из члана 208, став 1. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. КЗ осуђен на јединствену закзну затвора у трајању од 7 година и новчану казну у износу од 40.000,оо динара, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то личне карте и возачке дозволе на име Т.Г. Оштећени је ради остваривања свог имовинско правног-захтева упућен на парницу.

Окривљени Ненад Радовић је оглашен кривим што је:

Такође, првостепеном пресудом одбијена је оптужба према окр. Ненаду Радовићу да је 16. децембра 2009. године да је извршио кривично дело лака телесна повреда из члана 122, став 2. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. децембра 2018. године пресуду Кж1 1153/18 којом је одбио као неосноване жалбе браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о кривичној санкцији, правостепени суд је правилно при одлчивању о врсти и висини исте нашао да на страни окривљеног није било олакшавајућих околности а као отежавајуће је ценио његов ранији живот, као и упорност и безобзирност при извршењу кривичних дела отмице, те је након утврђивања појединачних казни затвора и новчане казне окривљеног правилно осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и новчану казну у износу од 40.000,оо динара налазећи да је ова казна адекватна тежини и врсти извршеног дела, личности окривљеног као учиниоца и степену његове кривице и кривично-правне одговорности, те довољна и нужна за остваривање сврхе кажњавања и опште сврхе изрицања кривичих санкција.


 

9. јануар 2019. године
ЗОРАН ТЕШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 271/13 од 24. маја 2018. године окр. Зоран Тешић, Драган Ражнатовић, Милош Ристановић и Драгослав Пејић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114, став 1, тачка 11. КЗ, у стицају са кривичним делом изазивање опште опасности из члана 278, став 1. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Зорану Тешићу, Драгану Ражнатовићу, Милошу Ристановићу и Драгославу Пејићу је стављено на терет да су 18. јануара 2010. године, на паркинг простору у Београду - Земуну, покушали да лише живота више лица и то: Н.С, П.Ј, Т.Т. и Г.Ђ, на тај начин што су, по претходном договору, дошли возилом до улице где је било паркирано путничко моторно возило, власништво оштећеног Г.Ђ, изашли из аута и поставили експлозивну направу испод возила марке „Ш“, па се вратили у ауто којим су дошли, са намером да експлозивну направу активирају при уласку оштећених у  возило, што су и учинили непосредно пре уласка оштећених у возило, а које возило се налазило на паркингу, у непосредној близини стамбених кућа, па су изазвали опасност за живот, тело и имовину већег обима, те након експлозије нанели ошћтеном Н.С. тешку телесну повреду, а оштећенима П.Ј, Т.Т. и Г.Ђ. лакше телесне повреде након чега су се удаљили са лица места.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 5. децембра 2018. године донео је пресуду Кж1 914/18 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд, анализом свих доказа, а у присуству околности да су окривљени од самог почетка негирали извршење кривичног дела које им се оптужним актом ставља на терет, нашао да у конкретном случају није доказано да су окривљени извршили кривично дело тешко убиство у покушају у стицају са кривичним делом изазивање опште опасности, у време, на месту и на начин ближе описан у диспозитиву оптужног акта јавног тужиоца, за који став је, првостепени суд, у образложењу пресуде дао јасне, уверљиве и непротивречне разлоге.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)