Архива

• Година 2023
• Децембар
• Новембар
• Октобар
• Септембар
• Август
• Јули
• Јун
• Мај
• Април
• Март
• Фебруар
• Јануар

Пресудом Вишег суда у Београду К 64/23 од 9. маја 2023. године окр. Радомир Благојевић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 1. КЗ и кривичног дела силовање из члана 178, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну доживотног затвора. Оштећени су ради остваривања имовинско – правног захтева упућени на парницу. 

 

Окривљени Радомир Благојевић је оглашен кривим што је:

 

• дана 13. јула 2020. године, у ходнику стамбене зграде у Београду, лишио живота на свиреп начин оштећену Зорицу Калинић, на тај начин што је у преподневним часовима дошао до зграде у којој оштећена станује, одређено време чекао оштећену, па када је наишла ушао је за њом у улаз зграде и након краћег разговора и одбијања оштећене да га прими у стан, у тренутку када му  је окренула леђа полио је преко целог тела моторним бензином који је у пластичној флаши понео за собом и упаљачем запалио, којом приликом је оштећена задобила тешке телесне повреде опасне по живот услед којих повреда је наступила насилна смрт оштећене 15. јула 2020. године и 

 

• дана 23. јуна 2020. године, у кући у Смедереву, употребом силе принудио оштећену АА на изједначен чин са обљубом. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 2. новембра 2023. године донео је пресуду Кж1 901/23 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 

 

Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд, одлучујући о врсти кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени признао извршење радњи на штету оштећене Зорице Калинић, док је од отежавајућих околности ценио околности под којима је кривично дело тешко убиство учињено, односно да је извршењу кривичног дела претходило праћење оштећене Зорице Калинић од стране окривљеног, затим, начин на који је наведено кривично дело извршио, односно да ју је полио бензином чим му је окренула леђа у тренутку када је улазила у зграду у којој је живела, да је бацио на њу целу кантицу и упаљачем је запалио, његово држање послед учињеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, будући да се окривљени, иако је видео да око њега све гори, само окренуо и отишао из улаза, да је након тога, према сопственом казивању прво ишао споредним улицама ка Сурчину, а онда ушао у неки аутобус према граду, потом отишао до Панчева, те обалом Дунава пешке отишао у своје село где је стигао око 4:30 часова ујутру, а тек сутрадан рекао што је учинио оштећеној Зорици. Из оваквог понашања окривљеног након извршеног кривичног дела произлази да ништа није предузео како би на било који начин покушао да умањи последице учињеног кривичног дела, у смислу да је позвао хитну помоћ и ватрогасну службу, већ се само окренуо и отишао као да се ништа није догодило, чиме је испољио према жртви безосећајност и безобзирност, и не само то, окривљени је изјавио да му је жао само што на месту покојне Зорице Калинић није била оштећена АА, из чега произлази да се окривљени уопште није покајао због учињеног. Опредељујући се за казну доживотног затвора, првостепени суд је правилно имао у виду и ранији живот окривљеног и психијатријско – психолошко вештачење истог. Ценећи све наведене околности, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд осудио окривљеног на јединствену казну доживотног затвора која је једина адекватна у конкретном случају јер се сврха кажњавања не би могла остварити изрицањем блаже законом прописане казне.   

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 31/19 од 21. Децембра 2022. Године окр. Илија Самарџић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ. 

 

Оптужницом Тужиоца окр. Илији Самарџићу је стављено на терет да је у периоду од 27. Септембра 2012. Године до 31. Децембра 2013. Године, у својству службеног лица, као директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, прекорачењем граница свог службеног овлашћења, прибавио привредним друштвима НИД „Новости“, Симпо“ а.д. са седиштем у Врању, „КонТики Травел“ а.д. и ватерполо клубу „Раднички“ из Крагујевца имовинску корист у укупном износу од 781.000,оо динара, а у ком износу је нанео штету Београдској пословној школи – Високој школи струковних студија из Београда, на тај начин што је поступио супротно Закону о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, којима је прописано да директор школе доноси одлуку о расподели финансијских средстава уз претходну сагласнот Савета Школе, и, супротно Правилну о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора републике и о начину извештавању о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања којим је прописано да корисник буџета Републике може инвестирати сопствене приходе и самостално уз претходно прибављену сагласност министра финансија, те је донео одлуку о расподели финансијских средстава без сагласности Савета Школе која финансијска средства представљају сопствени приход школе и без претходно прибављене сагласности министра финансија. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 15. новембра 2023. године донео је решење Кж1 258/23 којим је, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда,  основано се жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка јер је првостепени суд одлуку засновао на погрешним чињеничним закључцима у погледу садржине и смисла диспозитива оптужног акта. Наиме, првостепени суд није у потпуности решио предмет оптужбе јер је окривљеном оптужницом стављено на терет извршење кривичног дела из члана 359, став 3. КЗ. Такође, првостепени суд није дао разлоге због чега је окривљеног ослободио од оптужбе због извршења кривичног дела из члана 359, став 1. КЗ, а не због извршрења кривичног дела из члана 359, став 3. КЗ, како му је то стављено на терет оптужницом. При томе првостепени суд у у образложењу првостепене пресуде погрешно наводи да је оптужницом окривљеном стављено на терет да је извршио кривично дело из члана 359, став 1. КЗ.  

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 46/21 од 18. маја 2023. године окр. Богданка Горњик је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ у прекорачењу нужне одбране осуђена на казну затвора у трајању од 4 године. 

 

Окривљена Богданка Горњик је оглашена кривом што је 17. маја 2021. године, у Панчеву, у прекорачењу нужне одбране, лишила живота оштећену Haiduc Mioaru тако што је, по претходном договору, примила оштећену у своју књиговодствену канцеларију у којој је водила пословне књиге за трговинску радњу у власништву оштећене како би јој вратила документацију јер није више хтела да јој води књиге због нарушеног пословног односа и нереалних захтева оштећене везаних за исплату државне помоћи фирмама које није могла да испуни где је током расправе оштећена почела да јој се уноси у лице и псује због чега ју је одгурнула на двосед, након чега се оштећена подигла, ухватила је обема рукама за косу, услед чега се отимала и тражила да је пусти, а онда се отргла са помоћног сточића са своје десне стране дохватила дрвену чашу за оловке којом је оштећеној задала један ударац у главу и нанела јој лаку телесну повреду, па је потом оштећена завукла руку у џеп јакне и извадила нож којим ју је посекла и нанела јој лаку телесну повреду, затим је оштећена држећи нож обема рукама кренула на њу тим ножем, а она је обема рукама ухватила оштећену за обе руке да је не убоде и тада јој је оштећена зубима нанела лаку телесну повреду, па је због тога пустила руке оштећене, а онда је оштећена поново, држећи нож обема рукама, кренула на њу, што је све код ње довело до наглог пораста емоционалне напетости и афекта страха високог интензитета, услед чега је, у стању у коме је њена способност схватања значаја дела и могућности да управља својим поступцима била битно смањена одбијајући од себе истовремени противправни напад од стране оштећене, односно поступајући у нужној одбрани, посегнула руком и узела, са истог помоћног сточића, један чекић са металном главом и задала оштећеној ударац у пределу главе, а затим, у прекорачењу нужне одбране, задала оштећеној вишеструке ударце у пределу главе, што није било неопходно потребно да би се одбио противправни напад, највећим делом у позицији док је оштећена била у лежећем положају на другом месту у просторији и односу на место где јој је задала први ударац чекићем, наневши јој смртоносне повреде. 

Виши јавни тужилац у Панчеву и браноци окривљене. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. новембра 2023. године донео је решење Кж1 1009/23 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљене, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда,  основано се жалбеним наводима бранилаца окривљене указује да је првостепена пресуда донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка будући да је изрека првостепене пресуде нејасна и неразумљива, при чему су у првостепеној пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама. Ово стога што првостепени суд закључује да је окривљена кривично дело извршила у прекорачењу нужне одбране, али да није поступала у стању јаке раздражености или пропасти које је изазвано нападом, већ у стању у коме је њена способност схватања значаја дела и могућност да управља својим поступцима било битно смањена, услед наглог пораста емоционалне напетости и афекта средњег интензитета. У складу са тим првостепени суд утврђује да окривљена није поступала у стању јаке раздражености или препасти, при чему је пропустио да да јасне и аргументоване разлоге на основу чега је утврдио да окривљена није поступала у стању јаке раздражености или препасти. Дакле, првостепени суд у погледу ове одлучне чињенице од које зависи и степен урачунљивости окривљене, као и питање кривичне одговорности окривљене је пропустио да да јасне разлоге, те се стога правилност и законитост првостепене пресуде за сада није могла са сигурношћу испитати.  

Пресудом Вишег суда у Београду К 353/22 од 10. маја 2023. године окр. Славољуб Јеремић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања једног ножа на преклоп. Оштећене су ради остваривања својих имовинско - правних захтева упућени на парнични поступак.

 

Окривљени Славољу Јеремић је оглашен кривим што је 12. маја 2022. године, у Београду, лишио живота оштећену Снежану Ђуришић на тај начин што је дошао до њеног породичног домаћинства па ју је у летњој кухињи старе куће на том имању напао ножем и задао јој вишеструке повреде главе, врата и трупа услед којих је преминула на лицу места, након чега је отишао до помоћне зграде која се налази у дворишту домаћинства где је на тавану бензином полио и запалио сено, којом приликом је задобио опекотину леве надланице, а потом се вратио у оставу наведене летње кухиње и ножем себи нанео тешку телесну повреду опасну по живот, а у којој остави су га пронашли полицијски службеници са наведеним ножем у џепу, након чега је превезен у Ургентни центар и подвргнут хитој хирушкој интервенцији. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 1. новембра 2023. године донео је пресуду Кж1 963/23 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Славољуба Јеремића, због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 14 година. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир његову животну доб, пошто је стар преко 60 година, смањену урачунљивост критичном приликом, али не у степену битног, а од отежавајућих околности узео је у обзир упорност и намеру за извршење овог кривичног дела, судећи према тежини и бројности повереда за које је утврђено да је нанео покојној оштећеној, као и његову ранију осуђиваност, при чему није ценио однос окривљеног према извршеном кривичном делу у виду повреде коју је нанео самом себи у покушају самоубиства. Међутим, Апелациони суд оцењује да је првостепени суд дао превелик значај отежавајућим околностима на страни окривљеног, док олакшавајућим околнстима није дао довољан значај па је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у овом делу и окривљеног због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 14 година налазећи да ће се изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања.