Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

20. јул 2018. године
ТАЊА MACHOUD

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду окр. Тања Machoud је  због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 9. КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 15 година, те јој изречена мера безбедности. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљена Тања Machoud је оглашена кривом што је неутврђеног дана у временском периоду од 25. до 30. септембра 2015. године, у Београду, на за сада неутврђеном месту, у стању битно смањене урачунљивости, лишила живота дете – бебу, на тај начин што је у наведеном временском периоду једнократно дала да попије велику количину метадона услед чега је код бебе наступило акутно тровање метадоном од чега је преминула, да би 30. септембра 2015. године у ноћним часовима члан породице окривљене, Л.Л, након што се вратила са летовања покушала да уђе у стан где је окривљена боравила са својом бебом, зазвонила је на врата стана, па пошто се окривљена није јављала преспавала је код комшинице, а дана 1. октобра 2015. године позвала мајстора како би насилно отворио врата стана, па када је ушла у стан на кревету спаваће собе је затекла окривљену без трагова свести о чему је обавестила  хитну помоћ и полицију која је прегледом стана на тераси пронашла бебу која није давала знаке живота, а нађена је тако што је била обучена у пелене и бенкицу, увијена у пешкир и стољњак, те је тако обучена и увијена била стављена у три пластичне кесе и остављена на тераси, након чега је констатована смрт. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 4. јула 2018. године донео је пресуду Кж1 585/18 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.   

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олашкавајућих околности ценио то да је окривљена поступала у стању битно смањене урачунљивости, ценећи при том да је сама себе довела у такво стање, док је правилно првостепени суд нашао да отежавајућих околности није било, те ценећи изражено кајање, као и ранији живот окривљене исту осудио на казну затвора у трајању од 15 година. Из напред наведених разлога, неосновано се жалбом јавног тужиоца истиче да је у конректном случају требало изрећи казну затвора која не би била мања од 30 година, наводећи да је окривљена тек на последњем главном претресу дозволила могућност да је она учинила кривично дело и да је тада сажаљевала себе и ситуацију у којој се нашла, а не сам чин и дете које вишег нема, те да из доказа свеске окривљене произлази да се у конкретном случају не ради о нехотичном давању мале дозе метадона у циљу смиривању детета већ о планираном чину. Међутим, иако стоје наводи жалбе јавно тужиоца да се одређене олакшавајуће околности и то њене породичне прилике, с обзиром на природу предметног кривичног дела, не могу сматрати олакшавајућим и истима се не утиче на правилност одлуке о казни коју је првостепени суд изрекао окривљеној.


 

17. јул 2018. године
ВИКТОР СЛАВИН И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К.бр. 26/14 од 19. децембра 2017. године:

  • окр. Виктор Славин је због извршења, у саизвршилаштву, једног продуженог кривичног дела примања мита из члана 367, став 6. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године,
  • окр. Џагџит Синг је због извршења, у саизвршилаштву, једног продуженог кривичног дела примања мита из члана 367, став 6. КЗ и извршења, у саизвршилаштву кривичног дела примања мита из члана 367. став 6. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година,
  • због извршења једног продуженог кривичног дела давања мита из члана 368, став 5. КЗ окр. Александар Деспотовић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док је  окр. Драгиша Деспотовић осуђен на 1 годину кућног затвора са применом електронског надзора,
  • окр. Станислав Кислицин је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела примања мита из члана 367, став 6. КЗ  осуђен на казну затвора у трајању од 3 године.

Такође, окр. Виктору Славину, Џагџит Сингу и Станиславу Кислицину је изречена и мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од по 5 година, те им је одузета имовинска корист стечена кривичним делом и обавезани су окр. Славин и Синг да у корист буџетских средстава солидарно уплате износ постигнуте имовинске користи од 303.000,оо евра, а окр. Синг и Кислицин да у корист буџетских средстава солидарно уплате износ имовинске користи од 400.000,оо евра. Оштећени „НИС“ а.д. Нови Сад, је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окр. Виктор Славин, Џагџит Синг, Александар Деспотовић и Драгиша Деспотовић су оглашени кривим што су у временском периоду од 19. априла до 1. новембра 2013. године, у Панчеву и Бадену у Аустрији, у својству одговорних лица и то: Виктор Славин као извршни директор блока „Прерада“ у Панчеву која послује у оквиру „НИС“ а.д. Нови Сад, и лице овлашћено за потписивање свих уговора, споразума, резултата тендера, рачуна и других докуменат у вези са пројектима које спроводи блок „Прерада“, а окр. Џагџит Синг као директор за дирекцију за стратегију и инвестиције, а истовремено и заменик председника Комсије за набавку са статусом сталног члана у блоку „Прерада“ у истом привредном друштву, захтевали и примили обећање поклона, а потом и примили поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврше службену радњу коју не би смели извршити, а окр. Александар Деспотовић, као директор привредног друштва „Б“ из Шапца им обећао поклон, да у оквиру својих службених овлашћења изврше службене радње које не би смели извршити и заједно са својим оцем, окр. Драгишом Деспотовићем, као сувласником истог предузећа учинио им поклон за такву радњу.

Такође првостепеном пресудом окр. Џагџит Синг и Станислав Кислицин су оглашени кривим што су у временском периоду од маја 2012. године до јула 2013. године, у Панчеву и Београду, у својству одговорних лица, и то: окр. Џагџит Синг као директор Дирекције за стратегију и инвестиције блока „Прерада“ која послује у оквиру „НИС-а“ од другог непосредно захтевао и примио обећање поклона, да у оквиру својих службених овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, а окр. Станислав Кислицин као заменик директора Дирекције за пројекат модернизације Рафинерије нафте у Панчеву а од 15. марта 2013. године као директор Дирекције за планирање, економику и контролу блока „Прерада“ ради реализације тог раније примљеног обећања поклона и саглашавајући се са истим од другог непосредно примио поклон да у оквиру својих службених овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Виши јавни тужилац у Панчеву, окр. Станислав Кислицин и његови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 22. јуна 2018. године решење Кж1 365/18 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбама бранилаца окривљених и окр. Станислава Кислицина указује да су током првостепеног поступка учињене битне повреде кривичног поступка услед којих није могуће утврдити правилност утврђеног чињеничног стања. Првостепеном суду је наложено да у поновљеном поступку отклони битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано, обави неопходна вештачења, поново одлучи о предлозима одбране за саслушање сведока на околности од утицаја на утврђивање одлучних чињеница водећи рачуна о правилној примени процесних одредаба  које се тичу достављања писмена у иностранство, након чега ће бити у могућности да донесе на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и логичне разлоге.


 
6. јул 2018. године
Д.П. И ДР.
 
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К бр. 22/17 од 1. августа 2017. године окр. Д.П, је због извршења продуженог кривичног дела примање мита из члана 367, став 1. КЗ и продуженог кривичног дела трговина утицајем из члана 366, став 5. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера одузимања имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела у укупном износу од 144.360,оо динара, док је окр. С.К. због извршења продуженог кривичног дела давање мита из члана 368, став 1. КЗ и продуженог кривичног дела трговина утицајем из члана 366, став 4. КЗ утврђена казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци са роком провере од 5 година.

Окривљени Д.П, је оглашен кривим зато што је у, Смедереву, као службено лице – професор школе и члан Комисије за испитивање ученика:

  • у току августа месеца 2010. године, новембра месеца 2012. године, захтевао и примао новац од окр. С.К, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смео извршити, да као професор и истовремено члан Комисије за испитивање ученика омогући да ванредна ученица И.К, положи испит без савладавања целокупно потребног градива према наставном плану и програму из предмета који полаже, противно одредбама Правилника о оцењивању ученика у средњој школи, на тај начин што је након упознавања са окр. С.К, од истог захтевао 20.000,оо динара да у августовском испитном року, а пре полагања испита његовој ћерки да испитна питања која ће научити, а након тога да би њој била постављена та питања и њој уписана прелазна оцена, па је половином августа месеца 2010. године окр. С.К, дао окр. Д.П, износ од 150 евра, након чега је окривљени Д.П. И.К, дао испитна питања из предмета који треба да научи, а дана 30.августа 2010. године на испиту јој поставио она питања која јој је дао унапред, те је И.К, одговарала и испит положила са оценом „врло добар“, а такође половином новембра месеца 2012. године од окр. С.К, по претходном договору добио износ од 150 евра у динарској противвредности, те је затим окр. Д.П, дао И.К, испитна питања из предмета које треба на научи, те затим и приватно припремао И.К, да научи ова питања, након чега су И.К, на испиту постављена иста она питања која јој је окривљени унапред дао, те је иста и положила испит са оценом „врло добар“;
  • у периоду од августа месеца 2010. године па до фебруара месеца 2013. године,  захтевао и примао новац од окр. С.К, Д.Н, и С.П, да коришћењем свог службеног положаја посредује код чланова испитне комисије ванредних ученика да изврше службене радње које се не би смеле извршити – испитивање ученика И.К, А.Н, Б.М. и С.П, по испитним питањима која су им унапред дата, без савладавања претходно целокупног градива према наставном плану и програму из предмета које полажу, противно одредбама Правилника о оцењивању ученика у средњој школи, па је тако:
  • након положених испита у августовском испитном року 2010. године, окр. Д.П, се са окр. С.К, договорио да омогући његовој ћерки И.К, да положи друге испите, тако што би јој претходно дао испитна питања која треба да научи, а да ће затим пред испитном комисијом одговарати на та питања, као и да ће утицати на колеге из испитне комисије да имају блажи критеријум приликом оцењивања, што је окр. С.К, и пристао па је у току сваког наредног испитног рока у коме је И.К, требало да полаже испите окр. С.К, окр. Д.П, давао износе новца од 120 до 150 евра, а након добијених новчаних износа Д.П, пред полагање испита довео И.К, код професора Р.Ж, код кога је иста требало да полаже предмет у новембарском испитном року 2012. године, представио је као рођаку и тражећи да јој професор помогне па је Р.Ж, предао И.К, 7-8 обележених питања која је требало да научи од којих је на испиту И.К, добила 3 питања и испит положила 29. новембра 2012. године,
  • у току новембра месеца 2012. године, након постигнутог договора са окр. Д.Н, истом је дао списак лекција са обележеним делом градива од 20-30 страна из сваког уџбеника за односни предмет које је полагала ученица А.Н, супруга окр. Д.Н, а како би иста положила испит без савладавања целокупног градива према наставном плану и програму из предмета који полаже, а затим обећао окр. Д.Н, да ће утицати на остале чланове комисије да према А.Н, имају блажи критеријум јер иста има двоје деце и много обавеза, након чега је непосредно по завршеном новембарском испитном року 2012. године окр. Д.Н, предао окр. Д.П, износ од 6.000,оо динара и
  • у току фебрура месеца 2013. године, по претходно постигнутом договору са окр. С.П, коме је окр. Д.П, обећао да ће помоћи да положи испит у фебруарском испитном року без учења и савладавања целупног градива, већ да ће на испиту окр. С.П. моћи да напише три лекције по свом избору, те након што је на описани начин окр. С.П, изашао на испит 27. фебруара 2013. године написао три лекције по свом избору које је претходно припремао и положио наведени испит, окр. С.П, је непосредно после полагања наведеног испита предао окр. Д.П, договорени износ од 50 евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 22. маја 2018. године донео је пресуду Кж1 1176/17 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.   


 

6. јул 2018. године
НЕМАЊА ЗУРОВАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 528/17 од 20. априла 2018. године окр. Немања Зуровац је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те су му изречене мера безбедности одузимања предмета – пиштоља са пригушивачем пуцња и два оквира за муницију и мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 5 година.

Окривљени Немања Зуровац је оглашен кривим што је 23. априла 2017. године, у Београду, без дозволе надлежног органа, неовлашћено носио ватрено оружје – пиштољ са пригушивачем пуцња и два оквира за муницију, са уклоњеним фабричким бројем, на тај начин што је био сувозач у возилу којим је  управљао С.К, у ком возилу се налазило предметно оружје и када су их полицијски службеници зауставили ради легитимисања, окривљени је покушао да побегне из возила са наведеним оружјем које се налазило у кеси, па када је сустигнут од стране полицијског службеника, окривљени је спустио кесу у којој се налазио поменути пиштољ на кров паркираног возила. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 26. јуна 2018. године донео је пресуду Кж1 583/18 којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о казни, и окр. Немању Зуровца, због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 2 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом Вишег јавног тужиоца истиче да је погрешно првостепени суд олакшавајућим околностима на страни окривљеног дао значај нарочито олакшавајућих околности, а посебно се и по оцени овога суда, признање окривљеног не може третирати као нарочито олакшавајућа околност у ситуацији када је окривљени заустављен ради легитимисања, којом приликом је и покушао да побегне из возила са предметним оружјем, при чему је исти сустигнут од стране полицијских службеника и код истог пронађено предметно оружје који је исти неовлашћено носио. Сходно напред наведеном, имајући у виду све олакшавајуће околности (да је у време извршење кривичног дела био млађе пунолетно лице и ранији живот), у одсуству отежавајућих околности, које је првостепени суд правилно нашао на страни окривљеног, а дајући им адекватан значај, притом ценећи степен кривице окривљеног, тежину извршеног кривичног дела, чин угрожавања заштићеног добра, личност окривљеног и његове личне прилике Апелациони суд је преиначио првостепену одлуку у погледу одлуке о казни, налазећи да овако изречена казна нужна, али и довољна мера кривично-правне заштите и да се једино ефективном казном затвора у трајању од 2 године може у потпуности остварити сврха кажњавања. 


 

6. јул 2018. године
САША АРСЕНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Ваљеву К бр. 41/17 од 29. јануара 2018. године окр. Саша Арсенић је због извршења кривичног дела убиство осуђен на казну затвора у трајању од 14 година.

Окривљени Саша Арсенић је оглашен кривим што је 28. августа 2017. године, у селу Докмир, општина Уб, лишио живота оштећену сада покојну В.Р. тако што се својим путничким возилом довезао до куће оштећене коју је познавао од раније и знао да живи сама, ушао у унутрашњост куће те остао око 40 минута у разговору и вербалној расправи са оштећеном након чега се удаљио из њене куће и дворишта ка свом возилу које је било паркирано испред њеног дворишта, али се после око 5 минута вратио до дворишта и куће оштећене која је седела на столици на тераси испред куће, па је потрчао према њој, стигао је на степеништу терасе испред куће где је рукама ухватио оштећену за руке и у пределу рамена, при чему је оштећена подигла руке испред себе у покушају да се одбрани, гурао је уназад према улазу у кућу и оборио на самом прагу у улазу у кућу, затим је увукао у кућу и затворио врата на кући, па је оштећену бацио на кревет и задао јој затвореном шаком – песницом више удараца у пределу главе и лица након чега је оштећену бацио на под тако што је вукао за косу и док је оштећена лежала на стомаку  наставио да јој задаје ударце ногом у пределу тела, наносећи јој притом лаке телесне повреде, при чему је окривљени био свестан да снажним стезањем шакама у пределу врата оштећене може проузроковати њену смрт која је затим и наступила.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 21. маја 2018. године донео је пресуду Кж1 339/18 којом је одбио као неосновану жалбу окривљеног  и потврдио првостепену пресуду.   

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је приликом одлучивања о избору врсте и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном правилно ценио од олакшавајућих околности на страни окривљеног делимично признање и извршење кривичног дела које му се ставља на терет, изражено кајање, чињеницу да му је урачунљивост била смањена али не до степена битног, као и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио изражену упорност у извршењу кривичног дела, као и држање окривљеног после извршења кривичног дела. Имајући у виду утврђене отежавајуће и олакшавајуће околности на страни окривљеног, правилно је првостепени суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању до 14 година налазећи да ће се изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања. 

 

 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)