Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

14. јул 2017. године

МИЛОВАН РАОНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. По3 1/17 од 21. фебруара 2017. године окр. Милован Раонић је због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци.

Окривљени Милован Раонић је оглашен кривим што је 5. децембра 2016. године, у Сивцу, СО Кула, угрозио сигурност председника Владе РС – Александра Вучића, претњом да ће напасти на живот и тело њему блиског лица, на тај начин што је на интернет презентацији друштвене мреже „Facebook” на зиду „Facebook” странице htttp://www.facebook.com/kuririnfo/, као један од коментара „уживо“ поставио претећу поруку да ће напасти на живот и тело лица блиског председнику Владе РС Александру Вучићу, услед чега су мере обезбеђења председника Владе РС и чланова његове породице подигнуте на највиши ниво. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Бранилац окривљеног.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео 15. јуна 2017. године пресуду Кж1 По3 6/17 којом је одбио, као неосновану, жалбу браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је нашао да је окривљени извршио кривичноправне радње ближе описане у изреци првостепене пресуде. Наиме, имајући у виду, пре свега контекст и садржину инкриминисане поруке, дакле, да се истом директно доводи у питање живот и тело лица блиског председнику Владе РС, као и чињеницу да је наведена порука схваћена врло озбиљно, како од стране припадника обезбеђења председника Владе, тако и од стране самог председника Владе, услед чега су, одмах по сазнању за наведену поруку, предузете посебне мере обезбеђења у односу на председника владе и чланове његове породице, његовим подизањем на највиши ниво, правилан је закључак првостепеног суда да је током поступка са потребним степеном извесности доказано да је окривљени радњама које је предузео угрозио сигурност председника Владе РС претњама да ће напасти на живот и тело њему блиског лица. 


 

12. јул 2017. године

МИЉАН ПАНТЕЛИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К. бр. 59/16 од 29. децембра 2016. године окр. Миљан Пантелић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Смедереву.
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, дана 5. јуна 2017. године донео пресуду Кж1 211/17 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Миљана Пантелића  због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 године (Напомена: против пресуде овог суда дозвољена је жалба у трећем степену.

Окривљени Миљан Пантелић је оглашен кривим зато што је новембра месеца 2011. године посредовао у продаји опојне дроге на тај начин да је повезао А.А. са Б.Б. од кога је А.А. касније куповао опојну дрогу „спид“ и „марихуану“ и продавао њему познатим лицима, те новац од продате дроге А.А. у више наврата продавао В.В. који је овај новац односио и предавао Б.Б.

По налажењу Апелационог суда из утврђеног чињеничног стања произлази да су се у радњама окривљеног стекла сва битна како субјективна тако и објективна обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, будући да је радња посредовања у продаји, коју је окривљени предузео једна од алтернативно прописаних радњи извршења кривичног дела за које је оптужен. 


 

12. јул 2017. године

САША КАРАЂЕНОВ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 525/15 од 18. новембра 2016. године окр. Саша Карађенов је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 1 месеца (у коју казну му је урачуна и раније изречена правноснажна казна затвора у трајању од 2 месеци), те му је одузето 10.506,64 грама опојне дроге марихуане.

Окривљени Саша Карађенов је оглашен кривим што је 9. маја 2014. године, у Београду, неовлашћено ради продаје држао супстанце које су проглашене за опојну дрогу, и то делове биљке канабис која је у себи садржала ТХЦ у концентрацији већој од 0,3% укупне масе 10.506,64 грама. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 20. јуна 2017. године донео је пресуду Кж1 556/17 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд ценио све околности које утичу да казна буде већа или мања, па је окривљеном од олакшавајућих околности, између осталог, ценио његово искрено и потпуно кајање изражено и кроз признање извршења кривичног дела у свим основним елементима, чињеницу да је засновао ванбрачну заједницу, његово опште погоршано здравствено стање, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног ценио његов ранији живот, као и велику количину опојне дроге која је била намењена продаји, ценећи притом и њену врсту.

Повезујући наведене околности са тежином извршеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног, узимају у обзир и све околности конкретног случаја, правилно је првостепени суд окривљеном утврдио појединачну казну затвора за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у трајању од 3 године, а узео му као утврђену раније правноснажну казну затвора у трајању од 2 месеца, те окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 1 месеца. 


 

12. јул 2017. године

ДАНИЈЕЛ КИШМАРТОН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К. бр. 3/14 од 16. маја 2016. године окр. Данијел Кишмартон је ослобођен од оптужбе да је у временском периоду од 20. децембра 2010. године до 3. октобра 2011. године извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, те је оглашен кривим да је у временском периоду од почетка августа месеца до 5. октобра 2011. године извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 године. Такође, првостепепеном пресудом окр. Данијел Кишмартон је обавезан да општини Алибунар на име имовинско – правног захтева исплати 1.196.850,оо динара, док се у преосталом делу општина Алибунар упућује на парницу, а на парницу је, такође, за остваривање свог имовинско – правног захтева упућен и Комесаријат за избеглице. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Панчеву, пуномоћник оштећене општине Алибунар и браниоци окривљеног. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 31. маја 2017. године донео је пресуду Кж1 1197/16 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Данијела Кишмартона због извршења, у временском периоду од 1. до 5. октобра 2010. године, кривичног дела продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године правноснажном пресудом). Такође, пресудом Аелационог суда окр. Данијел Кишмартон је обавезан да оштећеној општини Алибунар на име имовинско – правног захтева за накнаду штете исплати износ од 1.353.848,20 динара, док је у преосталом делу оштећена општина Алибунар за остваривање имовинско – правног захтева упућена на парницу. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену).

Окривљени Данијел Кишмартон је оглашен кривим што је у временском периоду од 1. до 5. октобра 2010. године, у Алибунару, као службено лице – председник општине Алибунар искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибавио себи и другим физичким и правним лицима имовинску корист, на тај начин што је:

  • у временском периоду од почетка августа месеца до 5. октобра 2011. године организовао и наложио трошење износа од 5.600.000,оо динара које је Комесаријат за избеглице РС уплатио на посебан подрачун општине Алибунар по два основа и то: за набавку грађевинског материјала намењеног побољшању живота интерно расељених лица и за помоћ породицама избеглих и интерно расељених лица у економском оснаживању и осамостаљивању, тако што је поступајући противно Решењу о исплати једнократне помоћи Комесаријата, наложио да се износ од 99.800,оо динара од наведене суме подели на име накнаде за рад члановима Комисије за помоћ избеглим и интерно расељеним лицима и то по 28.600,оо динара себи, Д.Ј и И.П, 10.000,оо динара – Б.В, а по 2.000,оо динара С.Ц. и И. Р. иако на ту надокнаду, према решењима о додели помоћи нису имали право, док је износ од 5.500.000,оо динара 16. августа 2011. године авансно уплатио на рачун ТР „К“ из Владимироваца, пре него што је формално био спроведен поступак одабира лица која испуњавају услове за помоћ и пре него што је сачињена листа корисника и њихове потребе, као и пре него што су донета решења о додели помоћи, док је јавни конкурс за подношења пријава још увек био у току, а истовремено организовао и наложио фиктивно спровођење поступка јавних набавки, у којима је као најповољнија прихваћена понуда ТР „К“ из Владимироваца, а након уплате новца на рачун ТР „Комерц“ организовао и наложио трошење новца давањем усмених и писмених упутстава сада осуђеном В.С. који је та упутства преносио свом оцу, сада осуђеном Д.Р, а овај их реализовао сачињавањем фиктивне документације и налога за пренос средстава, па је део од уплаћеног новца – износ од 1.892.369,оо динара употребљен за набавку материјала који је стварно подељен избеглим и расељеним лицима, док су сада осуђени Д.С. и В.С, следећи његове налоге и упутства, организовали да се износ од 1.833.806,оо динара подели на начин на који је наложио окривљени, односно да се уплати у сврхе које је он одредио и лицима која не испуњавају услове за доделу помоћи, прибавивши на тај начин имовинску корист и то себи у укупном износу од 953.806,оо динара, што уз раније поменутих 28.600,оо динара за рад у Комисији чини укупан износ од 982.406,оо динара имовинске користи које је прибавио себи, затим износ од 240.000,оо динара да се пребаци Удружењу српско – јапанског пријатељства „Нови дан“, по 190.000,оо динара В.С. и сроднику окривљеног – С.К, 180.000,оо динара Г. Н. и 80.000,оо динара З.В, која лица нису имала статус избеглих нити расељених лица, што уз раније наведене износе имовинске користи која је прибављена члановима Комисије укупно чини износ од 1.933.606,оо динара прибављене имовинске користи, колики износ је и штета причињена Комесаријату за избеглице, док је износ од 1.774.025,оо динара остао неутрошен и касније враћен на рачун општине Алибунар,
     
  • у временском периоду од 1. децембра 2010. године до 1. октобра 2011. године, у Алибунару и Владимировцу, искоришћавањем службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибавио себи имовинску корист у износу од 214.444,оо динара, тако што је у име општине Алибунар организовао извођење радова на реконструкцији и адаптацији пословног простора у Владимировцу на локалу „Центар 2“ без претходно спроведеног поступка јавних набавки и прибављања пројектно  техничке документације и одобрења за изградњу, као и без закљученог уговора са извођачем радова, па је током извођења радова пре него што је локал био спреман за издавање, од В.С. на име резервације за будући закуп тог локала примио износ од 100,оо евра, а затим по 200,оо евра за сваки наредни месец све до 1. октобра 2011. године без закључења писменог уговора о закупу са В.,С. као власником ТР „К“ прибавивши на тај начин себи имовинску корист у укупном износу од 2.100,оо евра,
     
  • приликом реализације уговора о поверавању послова уклањања снега и леда са коловоза и јавних паркиралишта на територији оштине Алибунар са предузећем „О“ из Вршца, који уговор је потписао у име Општине, сачинио и потписао програм рада зимске службе као прилог уз уговор којим је прекорачењем границе својих службених овлашћења предвидео  да се том предузећу, поред радног ангажовања, исплаћује и тзв. стање приправности за време када није радно ангажован, па је у периоду од 20. децембра 2010. године до 1. априла 2011. године потписивао налоге по основу којих је из буџета Општине овом предузећу на име приправности и радова који нису изведени исплаћен износ од 1.353.848,20 динара, чиме је предузећу „О“ из Вршца прибавио имовинску корист у наведеном износу а у истом износу причинио штету буџету општине Алибунар.

У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу одлуке о казни, се наводи да је одлучујући о врсти и висини казне коју ће изрећи окривљеном Апелациони суд на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио његову породичност, његово нарушено здравствено стање и чињеницу да у време извршења кривичног дела није био осуђиван, док му је за отежавајућу околност узео то што је при извршењу кривичног дела злоупотребио функцију председника општине коју је, уместо да је врши на стручан, поштен и одговоран начин, грубо злоупотребљавао између осталог и на рачун најугроженије категорије становништва на који начин је проузроковао далекосежне последице које се огледају у чињеници да општина Алибунар у наредном периоду управо због учињених неправилности у додели средстава избеглим и расељеним лицима неће моћи да аплицира и оствари право на доделу помоћи тој категорији становништва. Имајући у виду наведено, Апелациони суд је окривљеном за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја, за које га је огласио кривим, утврдио казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, те му је изрекао јединствену казну затвора у трајању од 6 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године правноснажном пресудом), која је по налажењу Апелационог суда сразмерна тежини и друштвеној опасности учињених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. 


 

4. јул 2017. године

СРЂАН КАЧАВЕНДА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 617/12 од 18. јуна 2013. године окр. Срђан Качавенда је због извршења кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 9 месеци, док је према њему одбијена оптужба за извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 1. КЗ. Такође, првостепеном пресудом окр. Бошко Раца, Андрија Зарић и Владан Контић су ослобођени од оптужбе да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело отмице из члана 134, став 1. у вези са ставом 1. и 30. КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду, окр. Срђан Качавенда и његов бранилац. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 8. јула 2016. године пресуду Кж1 1204/15 којом је преиначио првостепену пресуду и због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела отмице из члана 134, став 1. КЗ окр. Срђана Качавенду осудио на казну затвора у трајању од 1 године, окр. Бошка Раца осудио на казну затвора у трајању од 3 месеца, окр. Андрију Зарића осудио на казну затвора у трајању од 5 месеци и окр. Владана Контића осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци.

Окривљени Срђан Качавенда, Бошко Раца, Андрија Зарић и Владан Контић су оглашени кривим што су 29. маја 2005. године, у Београду, по претходном договору силом одвели у викендицу окр. Качавенде у Баричу и задржали оштећеног А.А. у намери да за окр. Качавенду изнуде имовинску корист, тако што је окр. Качавенда позвао на мобилни телефон оштећеног, рекао му да дође по њега својим колима, па када је оштећени на уговорено место дошао, на месту догађаја су га сачекали окр. Качавенда и Зарић, након чега је окр. Качавенда ставио до знања оштећеном да му је познато да се удварао његовој супрузи и нападао је, о чему му је као доказ пустио и снимак тог разговора са диктафона, па када је оштећени то почео да негира, окр. Качавенда је извадио пиштољ, који је претходно неовлашћено набавио, повукао ороз и уперио га оштећеном у главу, док га је другом руком стезао за врат, да би му затим пиштољ уперио у предео стомака, запретивши му да ће му просути црева, након чега је окр. Контић узео кључеве од џипа оштећеног, сео на место возача, док је окр. Раца сео на место сувозача, за које време је окр. Качавенда оштећеном заврнуо руку и угурао га позади и сео до њега, да би тако оштећеног одвезли у викендицу окр. Качавенде, док је за време тог пута окр. Зарић са својим возилом ишао испред њих како би их обавестио о евентуалном наиласку полиције, па су по доласку у Барич окр. Качавенда и Контић угурали оштећеног унутра, док су окр. Раца и Зарић остали напољу осматрајући да неко не наиђе, након чега су у викендици окр. Качавенда и Контић физички насрнули на оштећеног, на који начин су му нанели више лаких телесних повреда, након чега му је окр. Контић саоштио да треба да им да 400.000,оо евра да би му опростили што је спопадао супругу окр. Качавенде, да би затим пошто им је рекао да он тај новац нема, окр. Качавенда од њега одузео кључеве џипа, а касније у Београду из гараже оштећеног и мотор, као и уговор о стану оштећеног.

Приликом доношења одлуке о кривичној сакцији у односу на окр. Срђана Качавенду, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио да на његовој страни постоје олакшавајуће околности које се тичу његових породичних прилика, да се оштећени није придружио његовом кривичном гоњењу, да се са оштећеним, у међувремену измирио и успоставио пријатељске односе, затим протек времена од извршеног кривичног дела, као и чињеницу да је оштећени својим некоректним поступањем у великој мери допринео настанку критичног догађаја, док му је за отежавајућу околност узео његов живот након извршеног кривичног дела.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окр. Владана Контића, Бошка Раце и Андрије Зарића.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
 

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 21. јуна 2017. године донео пресуду Кж3 9/17 којом је преиначио другостепену пресуду, у погледу начина извршења кривичне санкције, тако што је окр. Бошку Рацу и Андрији Зарићу, за кривично дело отмица, у саизвршилаштву, за које су другостепеном пресудом оглашени кривим и осуђени, и то Бошко Раца на казну затвора у трајању од 3 месеца, а окр. Андрија Зарић на казну затвора у трајању од 5 месеци, одредио да ће се наведене казне извршити на тај начин што окривљени не смеју напуштати просторије у којима станују, уз примену мера електронског надзора. У преосталом, непреиначеном, делу другостепена пресуда је потврђена.


 

4. јул 2017. године

МИЛОЈКА ЗЕКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 990/14 од 1. јула 2016. године окр. Милојка Зековић је због извршења кривичног дела примање мита из члана 254, став 2. КЗ РС осуђена на казну затвора у трајању од 1 године, док је окр. Мирјана Ђуришић ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело примање мита помагањем из члана 254, став 2. КЗ РС.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. окр. Мирјани Ђуришић је стављено на терет да је помогла окр. Зековић као службеном лицу – судији Трговинског суда у Београду, да од Р.Д, ДП „Рубин“, захтева и прими обећање поклона за себе, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морала извршити. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
 
Виши јавни тужилац у Београду, окр. Милојка Зековић и њени браниоци. 
 
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 6. јуна 2017. године пресуду Кж1 129/17 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Милојку Зековић ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело примање мита из члана 254, став 2. КЗ. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Милојки Зековић је стављено на терет да је као службено лице – судија Трговинског суда у Београду, од Р.Д, ДП „Рубин“ из Крушевца, захтевала и примила обећање поклона за себе, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морала извршити, тако што је користећи се познанством са Александром Јакшићем – пуномоћником предузећа „Рубин“ преко истог предочила сведоку Р.Д. да као председник већа у предмету који се води по тужби предузећа „К“ против предузећа „Рубин“ хоће донети пресуду повољну по „Рубин“ под условом да јој се исплати износ од 80.000,оо евра, те је и у телефонском разговору са Р.Д. дана 21. јуна 2004. године Р.Д. се сагласио а иста потврдила напред наведено, везано да је потребно да се одржи ново рочиште, саслушају нови сведоци, да ће након тога бити донета пресуда у корист предузећа „Рубин“, те да се да тражени новац ради куповине стана, те потврдила сусрет са сведоком Р.Д. на дан 24. јуна 2004. године на Златибору, којом приликом су потом на Златибору разговарали и договарали садржину судске одлуке, разговарали о датумима исплате тражене суме новца, након чега је окр. Зековић наставила са телефонским и непосредним контактима са сведоком Р.Д, те се у Београду у више наврата сусрела ради прецизирања садржаја одлуке у спору и начинима предаје новца, тако да је по упутсву и предлогу окр. Зековић сведок Р.Д. 5. јула 2004. године дошао у адвокатску канцеларију Бојана Јанковића, у коју га је упутила и где му је окр. Зековић оставила радну верзију пресуде којом се делимично усваја тужбени захтев тужиоца „К“, а коју је, након упознавања са њеном садржином, сведок Р.Д. исту одмах звао и у телефонском контакту окр. Зековић предочио да ће он новац дати једино ако се донесе пресуда којом се тужбени захтев одбија у целости, након чега је договорен сусрет окривљене и сведока Р.Д. 6. јула 2004. године у стану који користи Александар Јакшић, где је окривљена тада донела и предала Р.Д. радну верзију пресуде којом се тужбени захтев одбија у целости, након чега су се договорили о начину исплате договорене суме новца, као и да ће 7. јула 2004. године сведок Р.Д. преко пуномоћника адвоката у писарници Трговинског суда у Београду моћи да преузме пресуду потписану и оверену печатом, након чега је 7. јула 2004. године у кафеу у Београду сведок Р.Д. у проспекту за летовање донео износ од 10.000,оо евра, на име првог ануитета уговорене цене за одлуку председника већа окр. Зековић којим је у потпуности одбија тужбени захтев предузећа „К“ и исти предао Александру Јакшићу.

По налажењу Апелационог суда, у односу на окр. Милојку Зековић, докази снимљени телефонски и други разговори и снимци о оптичком снимању лица су незаконито прибављени, сведок Р.Д. је до чињеница о којима је сведочио такође дошао на незаконит начин, а уз то је његов исказ о битним чињеницама недоследан, необјективан, јер је своје понашање усклађивао према сугестијама и договору са полицијом, па у све набројане незаконитости и смесу незаконитих улога које је имао у току прикупљања доказа, на оваквим доказима се не може заснивати судска одлука. Код тако постојећег стања ствари, како нема доказа да је окр. Зековић извршила кривично дело за које је оптужена, уз чињеницу да је током читавог поступка порицала извршење дела, Апелациони суд ју је ослободио услед недостатка доказа.

На основу изнетих разлога, Апелациони суд је оценио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду, у којој се износи супротно становиште, а то је да докази на којима је првостепени суд засновао осуђујући део пресуде, то јест у односу на окр. Зековић доказују да је окр. Ђуришић извршила кривично дело примање мита у помагању. С тим у вези, правилно је првостепени суд ослободио од оптужбе окр. Ђуришић услед недостатка доказа. Осим тога, како је Апелациони суд ослободио од оптужбе окр. Зековић и како помагање, као облик саучесништва, има акцесорну природу у односу на извршење кривичног дела то је одбијена као неоснована жалба тужиоца. 


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)