Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

18. мај 2018. године
ЖЕЉКО ВАСИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Основног суда у Лазаревцу К.бр. 617/16 од 22. децембра 2017. године окр. Жељко Васић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 4. у вези са чланом 289, став 3 КЗ и кривичног дела  непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од једне године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени Жељко Васић је оглашен кривим што је у Степојевцу, ГО Лазаревац, дана 22. октобра 2016. године, угрозио јавни саобраћај и тиме довео у опасност живот људи јер се није придржавао саобраћајних прописа пошто је као возач дужан да возило у кретању држи што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње да с обзиром на брзину кретања возила и услове саобраћаја не угрожава друге учеснике саобраћаја, као и да на путу у насељу не сме возилом да се креће брзином већом од 50 км/час, односно брзином већом од дозвољене постављеним саобраћајним знаком, а брзина кретања возила је била ограничена саобраћајним знакон од 40 км/час, док се возило окривљеног кретало од 60 км/час у моменту удара пешакиње која се кретала у истом смеру и правцу, услед чега је оштећена преминула на лицу места, а окривљени је након овог догађаја оставио без помоћи оштећену.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 12. априла 2018. године пресуду Кж1 172/18, којом је преиначио првостепену пресуду у погледу урачунавања притвора, док је у непреиначеном делу жалба одбијена као неоснована и потврђена првостепена пресуда.

У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, се наводи да је првостепени суд правилно ценио све околности које су од значаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његове породичне прилике, те допринос оштећене настанку саобраћајне незгоде, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног ценио његов ранији живот. Напред наведене разлогу у свему као правилне прихвата и Апелациони суд налазећи да ће се само ефективном казном затвора у трајању од 2 године и 3 месеца остварити сврха кажњавања, као и да овако одмерена казна нужна мера кривичноправне заштите, сразмерна тежини извршених кривичних дела, степену кривице окривљеног, околности под којима су дела извршена, јачини повреде заштићеног добра, личности окривљеног и његовим личним приликама.


 

18. мај 2018. године
А.Д. И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.1012/14 од 30. децембра 2016. године окр. А.Д. је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, док је оштећени упућен да имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.

Окривљени А.Д. је оглашен кривим што је 22. новембра 2009. године, испред клуба у насељу Болеч, лишио живота малолетног сада пок. М.Г, тако што је најпре у просторијама кафића, а након вербалног сукоба, пришао сада пок. М.Г. и више пута га ударио бејзбол палицом по глави и телу, наневши му лаке телесне повреде, где је потом дошло до узајамне туче сада пок. М.Г. и малолетног Ф.Г, брата М.Г, са једне, и окривљеног, Ј.Н. и малолетног И.Д, са друге стране, да би затим испред кафића окривљени, Ј.Н. и малолетни И.Д. столицама гађали и рукама и ногама наизменично ударали сада пок. М.Г. и малолетног Ф.Г. по глави и телу, којом приликом је М.Г. задобио лаке телесне повреде, те је у једном тренутку окривљени ножем ударио сада пок. М.Г. у леви поткључни предео, наневши му тешку телесну повреду опасну по живот, услед чега је пок. М.Г. преминуо. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окр. А.Д. и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 5. априла 2018. године пресуду Кж1 1202/17, којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. А.Д, се наводи да је првостепени суд правилно ценио све околности које су од значаја приликом одлуке о кривичној санкцији, те је тако на страни окривљеног ценио од олакшавајућих околности чињеницу да је неосуђиван и да је у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице а отежавајуће околности није нашао. Међутим, када се на уму имају околности под којима је окривљени кривично дело извршио, друштвену опасност окривљеног као учиниоца, као и извршеног кривичног дела и наступела последица – да је лишен живота млад човек, као и понашање окривљеног после извршеног кривичног дела, те да се окривљени према стању у списима предмета и изведеним доказима припремао за овакав чин тако што је са собом понео бејзбол палицу и нож, те је напре оштећеног ударио у пределу главе бејзбол палицом а потом га убо ножем у срце, те мотиви због којих је ово кривично дело извршио, Апелациони суд је мишљења да је казна затвора у трајању од 12 година адекватне и довољна да би се са њом постигла сврха кажњавања као и сврха изрицања кривичних санкција.


 

14. мај 2018. године
А.М.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр.  596/16 од 2. октобра 2017 године окр. А.М. је због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121, став 2. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 10. априла 2018. године донео је пресуду Кж1 48/18 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. А.М. ослободио од оптужбе да је извршио кривично  дело тешка телесна повреда из члана 121, став 2. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. А. М. је стављено на терет да је 24. марта 2013. године, у кафе бару у Београду, поступајући у нужној одбрани, тако што се у насталој гужви и тучи повлачио према сепареу поред шанка, где је сео, када га је оштећени М.А. ударио пикслом у главу и нанео му повреду у виду раздерине коже у потиљачном пределу, а затим му навукао капуљачу од дуксерице преко главе, услед чега се савио према напред са главом ка својим коленима, док га је оштећени заједно са сведоком М.АР. ударао песницама у главу преко капуљаче, па је одбијајући од себе истовремени против правни напад из задњег џепа фармерки извукао нож на преклапање, активирао га и њиме убо два пута оштећеног у пределу леве бочне стране грудног коша, наневши му тешку телесну повреду опасну по живот, након чега је оштећени са пријатељима напустио локал, те су на улици зауставили возило које га је одвезло до Ургентног центра ради пружања медицинске помоћи, где му је након хирушког збрињавања одстрањена слезина, а окривљени је изашао из кафе бара и отишао до пољане те бацио нож којим га је повредио.

Основано се изјављеном жалбом браниоца окривљеног указује да је првостепена пресуда суштински заснована на повреди Кривичног закона, будући да је, по налажењу Апелационог суда, у конкретном случају повређен закон у погледу  питања да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело.

Приликом доношења одлуке Апелациони суд је пошао, пре свега, од одбране окривљеног, коју је прихватио у делу у ком је окривљени објаснио на који начин је дошло до тога да ножем убоде оштећеног. Таква одбрана окривљеног у опису тог дела критичног догађаја поткрепљена је и исказима очевидаца критичног догађаја при чему је у складу са налазом вештака.

По налажењу Апелационог суда окривљени је у конкретној ситуацији поступао у нужној одбрани јер је приликом задобијања удараца од оштећеног и сведока М.АР. у ситуацији у којој се нашао одбијао од себе и противправни напад.

Наиме, неопходно потребна одбрана у теорији представља ону одбрану којом би се с обзиром на околности конкретног случаја могао ефикасно одбити напад уз  најмању повреду нападачевог добра, што даље подразумева да је код овог услова потребно да су у примени нужне одбране у највећој могућој мери штеде нападачева добра. Међутим, са друге стране мора се водити рачуна и о томе да се у конкретном случају не угрози и ефикасност одбране. Осим тога посебно треба имати на уму и чињеницу да нападнуто лице, а у зависности од ситуације у којој се налази, има значајан проблем са начином одбијања напада који је оптималан. Стога се околност да ли је одбрана била неопходно потребна у конкретном случају мора ценити са аспекта нападнутог и у ситуацији у којој се нашло нападнуто лице.

Имајући у виду на уму напред изнето, а посебно ценећи утврђено чињенично стање из ког произлази да су окривљени као и остали сведоци видели сведока М.АР. да држи нож у руци и да са истим прети, говорећи да ће да их исече, те при чињеници да су оштећени и сведок М.АР. након тога поново насрнули на окривљеног, поново насрнули да га ударају рукама и тврдим предметима, конкретно оштећени га је ударио пикслом, након чега се окривљени повио и био у клечећем положају, при чему му је навучена капуљача од стране оштећеног преко главе, тако да није имао увид у ситуацију која се дешава испред њега, а како је све врме примао ударце од стране оштећеног и сведока М.АР, Апелациони суд закључују да је могла бити реална процена окривљеног у тој ситуацији да по њега могу наступити значајно теже последице након чега је и извадио нож и замахнуо два пута у претходно заузетом положају и убо оштећеног у намери да од себе одбије напад који  је могао да проузрокује по њега тешке последице.

Из напред наведених разлога, Апелациони суд је закључио да се у конкретном случају у односу на окривљеног и на конкретни догађај испуњени услови и на страни окривљеног и на страни одбране које захтева нужна одбрана, због чега је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе.


 

8. мај 2018. године
СИНИША ВУЧИНИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Првог основног суда у Београду К. бр. 509/14 од 13. октобра 2017. године окр. Синиша Вучинић, Ратко Зечевић, Саша Матић и Дејан Ђикић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288, став 1. у вези са чланом 278, став 3. КЗ РС. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

Оптужницом Првог основног јавног тужиоца у Београду окр. Синиши Вичинићу, Ратку Зечевићу, Саши Матићу и Дејану Ђикићу је стављено на терет да су 31. марта 2001. године, у кругу резиденцијалног објекта „Мир“ у Београду, опште опасном радњом – употребом ватреног оружја на месту где је окупљен већи број људи изазвали опасност за живот и тело људи, услед чега је наступило тешко телесно повређивање других лица, на тај начин што су неовлашћено носили ватрено оружје и муницију чије набављање, држање и ношење грађанима уопште није дозвољено, којом приликом су испалили више пројектила из ватреног оружја у правцу задњег улаза резиденције председника СРЈ – објекта „Мир“ према Улици Конављанска бб, услед ког ватреног дејства је оштећени полицијски службеник С.С. задобио тешке телесне повреде, док је оштећени фоторепортер А.И. задобио лаке телесне повреде.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Први основни јавни тужилац у Београду. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, у седници већа, дана 18. априла 2018. године донео је пресуду Кж1 199/18 којом је одбио као неосновану жалбу Првог основног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у погледу окр. Зечевића и Вучинића, правилно првостепени суд, између осталог, закључује, да иако постоје индиције да су окривљени били у контакту са оружјем, нема поузданих доказа из ког оружја су пуцали, није утврђено место где су се окривљени евентуално том приликом налазили, ни удаљеност места одакле су пуцали од места на коме је наступила последица

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи у погледу окр. Матића и Ђикића, да правилно првостепени суд закључује да хици које су ови окривљени по сопственом признању испалили у ваздух ни на који начин нису могли проузроковати теже последице у виду тешке телесне повреде код оштећеног С.С. нити су у оптужном акту наведени фабрички бројеви оружја које су критичном приликом имали ови окривљени, а како је напред речено, спорне чауре према налазу вештака су испаљене из оружја са означеним и утврђеним фабричким бројевима.

Дакле, првостепени суд је, по налажењу Апелационог суда, правилном оценом изведених доказа потпуно и правилно утврдио чињенично стање и дошао до закључка да нема довољно поузданих доказа да су окривљени извршили кривично дело које им се ставља на терет оптужним актом и ослободио их од оптужбе.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)