Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

15. јануар 2018. године
РАДИВОЈЕ ИГЊАТОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К бр. 356/16 од 4. маја 2017. године окр.  Радивоје Игњатовић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 10. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те је према истом изречена мера безбедности одузимања једне сатаре.

Окр. Радивоје Игњатовић је оглашен што је 6. априла 2016. године у Младеновцу, лишио живота члана своје породице којег је претходно злостављао, на тај начин што је ушавши у улицу и носећи притом у једној пластичној ПВЦ кеси кухињску сатару за месо прошао поред свог члана породице, кога је у ранијем периоду злостављао тако што му је у више наврата претио убиством, псовао га и вређао, због ког злостављања је једном и осуђен због кривичног дела насиље у породици, а који се кретао тротоаром њему у сусрет, након чега се по мимоилажењу са сада пок. Ж, удаљивши се од њега неколико метара окренуо извадивши из поменуте ПВЦ кесе наведену сатару, којом је затим са леђа пришао сада покојном Ж, те му је затим брзо у три наврата задао снажне ударце сатаром у главу, од којих удараца је покојни Ж. пао на тврду асфалтну подлогу, изгубивши свест, да би затим кренуо да се удаљава од њега, након чега се прошавши пар корака окренуо према Ж. који је лежао и поред њега бацио наведену сатару, а онда се трчећим кораком удаљио са лица места, на који начин је покојном Ж. нанео повреде које су у време наношења скупа процењене као тешка телесна повреда опасна по живот од којих је сада покојни Ж. преминуо истог дана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је  13. децембра 2017. године решење Кж1 1133/17 којим је укунио првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окр. Радивоју Игњатовићу притвор је продужен до даље одлуке суда.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом окривљеног и његовог браниоца указује да је првостепени суд у образложењу пресуде за свој закључак да се у конкретном случају ради о тешком убиству дао довољне и јасне разлоге. Наиме, да би злостављање члана своје породице представљало битан елемент бића кривичног дела које је окривљеном стављено на терет оно мора претходити самом убиству. Међутим, разлози које је првостепени суд у образложењу првостепене пресуде дао у погледу околности које се односе на претходно злостављање сада пок. Ж. нису довољни будући да је првостепени суд био дужан да појам злостављања које је претходило убиству детаљније образложи и да да јасне разлоге из којих се може извести несумњиво закључак да је злостављање које је претходило убиству могло сматрати бићем кривичног дела за које је окривљени првостепеном пресудом оглашен кривим. Притом, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд није дао јасне разлоге на основу којих је закључио да чињеница да је окривљени правноснажно осуђен због кривичног дела насиље у породици које је извршио према Ж. сама за себе указује да је предметном кривичнм делу убиства које се десило 6. априла 2016. године претходила злостава, посебно имајући на уму протек времена од правноснажности те пресуде, а посебно од извршења кривичног дела насиље у породици. Осим тога у погледу односа између окривљеног и оштећеног сада пок. Ж. и њихових међусобних свађа и вређања сведоци су се различито изјашњавали, при чему првостепени суд исказе сведока није детаљно анализирао, а што је од одлучног значаја у овом конкретном случају, будући да је за постојање кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим неопходно да злостављање има одређени интензитет, као и да постоји континуитет самог злостављања, те да само кривично дело убиство треба да представља, како у погледу интензитета, тако и у погледу континуитета кулминацију претходног злостављања.


 

15. јануар 2018. године
ПРЕДРАГ ЛЕЈИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Трећег основног суда у Београду К.бр. 239/16 од 30. јуна 2017. године окр. Предраг Лејић је због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322, став 3. у вези са ставом 2. и 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Предраг Лејић је оглашен кривим што је 11. фебруара 2015. године, на Паркинг сервису у Београду, претњом да ће непосредно употребити силу, спречио службена лица у вршењу дужности чувања јавног реда и мира, при чему је службеном лицу нанео лаке телесне повреде, на тај начин што је, дошавши на „Старо сајмиште“ где се налази Паркинг сервис, јер му је претходно дизалица Паркинг сервиса „паук“ однела непрописно паркирано возило, носећи флашу бензина и упаљач, претећи да ће се запалити, а у моменту када су по позиву дошли полицијски службеници Д.М. и Г.К, те се окривљеном обратили речима да спушти флашу и упаљач, окривљени се истима обратио речима да ће се запалити и да му не прилазе, па када су полицисјки службеници кренули ка њему, окривљени је чучнуо и испред себе полио бензин из флаше покушавајући да га упали упаљачем, да би га приликом дизња из чучећег у стајаћи положај успео да упали упаљач услед чега је упалио ватру по тлу, а приликом подизања из флаше просуо бензин на оштећеног М.Д. кога је захватио пламен, те је услед тога задобио лаке телесне повреде у виду опекотина.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 14. децембра 2017. године пресуду Кж1 1124/17 којом је преиначио првостепену пресуду и окривљеног Предрага Лејића због извршења кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322, став 3. у вези са ставом 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу, првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом окривљеног и његовог браниоца указује да нема доказа да је окривљени својим радњама сведоку М.Д. умишљајно нанео лаке телесне повреде. Наиме, понашање окривљеног критичном приликом (када је у питању наношење телесних повреда) је било уперено ка његовом сопственом телесном интегритету, којом приликом није предузео ни једну радњу која би била уперена ка телесном интегритету присутних службених лица, а која би за последицу имала наношење лаких телесних повреда сведоку М.Д. У том смислу околности под којима је наведени сведок задобио лаке телесне повреде су последица погрешне процене овог службеног лица у датом тренутку, те се овакво самоиницијативно чињење сведока не може приписати у кривицу окривљеном, односно нема доказа да је исти својом радњом нанео сведоку лаку телесну повреду, тим пре што је окривљени све време поливао бензином само себе. Имајући у виду све наведено, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио однос према жртвама кривичног дела, односно чињеницу да је изразио жаљење што су полицијски службеници добили опекотине, те да се у току поступка извинио оштећеном М.Д. због агоније коју је преживео, док му је као отежавајућу околност ценио ранији живот и осудио га на казну затвора у трајању од 10 месеци, налазећи да је овако изречена казна затвора сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног и да је иста нужна, али довољна за остваривање сврхе кажњавања.


 

12. јануар 2018. године
МИРОСЛАВ МАТИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 503/16 од 8. марта 2017. године окр. Мирослав Матић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 11. КЗ, у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 2. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 30 година и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те је према окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета и то аутоматске пушке. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и његов бранилац, као и отац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, 15. новембра 2017. године, донео пресуду Кж1 546/17 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Мирослава Матића због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 5. КЗ, у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 2. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 35 година и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

Окривљени Мирослав Матић је оглашен кривим што је 12. марта 2015. године, у Београду, ради прикривања другог кривичног дела, лишио живота оштећеног М. Ч, на тај начин што је, након што је оштећени М.Ч. зауставио своје возило, изашао из возила и обратио се окривљеном речима „Јел све у реду, шта се дешава“, па је, када је у рукама окривљеног видео аутоматску пушку, коју је окривљени неовлашћено носио, почео да се удаљава, те је окривљени кренуо за њим и са растојања већег од 1,5 метара рафалним пуцањем испалио најмање шест пројектила у оштећеног, те је код оштећеног наступила смрт, а све то ради прикривања кривичног дела убиства оштећеног сада пок. Ћ.Т, кога је непосредно пре тога лишио живота, тако што је из поменуте аутоматске пушке, са растојања већег од 1,5 метара рафалним пуцањем испалио више пројектила у оштећеног, од чега је задобио повреде од којих је наступила смрт, а затим је ушао у возило марке „Алфа Ромео“ којим се покушао удаљити са лица места, али није могао да га покрене, јер је возило упало у канал, а по изласку из возила одузео је новчаник са новцем од 300,оо до 400,оо динара, личну карту и друга документа оштећеног Ћ.Т. као и његов мобилни телефон, а затим дошао до возила „Застава Корал ин“ у које је ставио торбу са пушком, са којом се удаљио са лица места, а у међувремену је из овог возила одузео новчаник са новцем у износу од око 250,оо до 300,оо динара, личну карту и друга документа оштећеног Ч, па је тај новац који је одузео од оштећених потрошио за куповину горива за возило, док је сутрадан на путу бацио новчаник и лична документа оштећених, као и мобилни телефон оштећеног Ћ.Т.

По налажењу Апелационог суда, на основу доказа изведених у току поступка, не може се извести закључак да је мотив лишења живота оштећеног Ћ.Т. користољубље, а како закључује првостепени суд. Да би се могло говорити о томе да је кривично дело убиства извршено из користољубља, неопходно је да учинилац дело врши ради прибављања неке користи. Наиме, није спорно да је окривљени био без новца и да је критичног дана тражио позајмицу, па, пошто му лица од којих је тражио позајмицу нису позајмили новац, он је, како истиче у својој одбрани, одлучио да прода пушку оштећеном Ћ.Т. Да је оштећени лишио живота оштећеном Ћ.Т. са мотивом користољубља, он би свакако одузео сав новац који је приликом увиђаја пронађен у касети његовог возила. У вези са тим, не може се прихватити закључивање првостепеног суда да окривљени није стигао да одузме тај новац, јер се након лишења живота оштећеног Ћ.Т. појавио и оштећени Ч, с обзиром на то да ни један доказ не упућује на закључак да је окривљени након лишења живота оштећеног Т. сео у његово возило, да се удаљи са лица места, али није успео јер се оно заглавило у каналу, а да је тек тада наишао оштећени Ч. Сама чињеница да је окривљени пре изласка из возила оштећеног Т. узео нотес у коме је било 300,оо до 400,оо динара и лична документа не може указивати на мотив користољубља јер је то одузимање новца уследило након што је лишио живота оштећеног Т. Самим тим не може се рећи да је постојао код окривљеног умишљај да оштећеног Т. лиши живота из користољубља. Из напред наведених разлога Апелациони суд је уважио у том делу жалбе окривљеног и његовог браниоца као основане и из чињеничног описа кривичног дела у изреци пресуде изоставио део који се односи на користољубље.

Такође, Апелациони суд налази да разлози које је првостепени суд дао за правну квалификацију да је окривљени критичном приликом извршио кривично дело тешко убиство више лица нису прихватљиви. Наиме, није спорна чињеница да је окривљени критичном приликом заита лишио живота више лица, али његов умишљај није био управљен на то да лиши живота више лица, јер појава оштећеног Ч. на лицу места где је претходно лишио живота оштећеног Т. за њега је била непредвидљива. Другим речима, оштећени Ч. се појавио случајно, те се његово лишавање живота не може приписати умишљају окривљеног да лиши живота више лица. У складу са тим, усвојивши наводе жалбе окривљеног и његовог браниоца, Апелациони суд је из чињеничног описа изреке пресуде изоставио део који се односи на убиство више лица.

У делу одлуке о казни Апелациони суд је нашао да је жалба Вишег јавног тужиоца у Београду делимично основана, те да се основано у тој жалби истиче да изречена казна није адекватна тежини учињеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, те да првостепени суд није у довољној мери ценио чињеницу да је окривљени, након што је испалио један рафал у груди оштећеног Т, пришао и са блиског одстојања мањег од 1,5 метара испалио још један рафал у оштећеног који је лежао на леђима, чиме је „оверио жртву“ као и да је оштећеног Ч. лишио живота, а он му је фактички нудио помоћ, питајући да ли је све у реду, односно шта се дешава. Осим тога, Апелациони суд је имао на уму и чињеницу да је кривично дело за које је окривљени оглашен кривим извршено ради прикривања другог кривичног дела, а то је кривично дело имало за последицу лишење живота другог лица, што је цењено као отежавајућа околност, као и чињеница да је окривљени из возила пок. Т, као и из возила пок. Ч, након извршења кривичног дела, одуезо мање износе новца, које је потршио за купвину горица. Стога је Апелациони суд преиначио у том делу првостепену пресуду и окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 35 година и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)