Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

14. септембар 2018. године
ФАРУК КАДРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр 995/14 од 12. децембра 2016. године:

Такође, првостепеном пресудом окр. Марин Маринов Ганчев је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело кријумчарење помагањем из члана 230, став 2. КЗ, док је окр. Спасоје Јанковић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у покушају у продуженом трајању из члана 234, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у  Београду окр. Спасоју Јанковићу је стављено на терет да је у току новембра месеца 2006. године, искоришћавањем свог положаја, омогућио окр. Фаруку Кадрићу да прокријумчари разну робу из Републике Бугарске и прибави му корист у износу од преко 1.500.000.оо динара на име тога што за кријумчарену робу неће платити царину и порез, па је окр. Јанковић као одговорно лице, власник преудзећа за трговину и услуге „Ј“ то и покушао, а окр. Марин Маринов Ганчев помогао окр. Фаруку Кадрићу у кријумчарењу робе коју је набављао, избегавајући мере царинског надзора, бавио се преношењем робе преко царинске линије и продајом, растурањем и прикривљем неоцарињене робе преко организоване мреже препродаваца и посредника који је организовао и неоцарињену робу продавао на територији Републике Србије.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окр. Фарука Кадрића, Славише Ћирића, Феђе Каменова, Љубена Иванова Кирилова, Тање Зиројевић, Аладина Бихорца и Мустафе Садријевића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса дана 11. јула 2018. године донео је пресуду Кж1 1138/17 којом је:

преиначио првостепену пресуду:

због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 2. КЗ:

док је окр. Мустафу Садријевића због извршења кривичног дела кријумчарење помагањем из члана 230, став 2.КЗ осудио на казну затвора у трајању до 1 године, те му је изрекао новчану казну у износу од 20.000,оо динара;

и окр. Фарука Кадрића и Феђу Каменова ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Каменов у продуженом трајању, у покушају), док је окр. Славишу Ћирића ослободио од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3.КЗ.

У преосталом, непреиначеном делу у односу на ове окривљене пресуда је потврђена. Такође, првостепена пресуда је потврђена и у односу на окр. Спасоја Јанковића и Марина Маринова Ганчева.

Окривљени Фарук Кадрић је оглашен кривим што се током новембра 2006. године бавио продајом, растурањем и прикривањем неоцарињене робе преко организоване мреже препродаваца и посредника које је организовао и неоцарињену робу је продавао и прикривао на територији Републике Србије, а окр. Љубен Иванов Кирилов, Тања Зиројевић, Аладин Бихорац, Един Хајровић и Мустафа Сандријевић су му помогли у кријумчарењу робе.

Такође, оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Фаруку Кадрићу је стављено на терет да је у току новембра 2006. године подстрекао окр. Спасоја Јанковића, Феђу Каменова и Славишу Ћирића да му, искоришћавањем својих положаја, омогуће да прокријумчаре разну робу из Републике Бугарске и прибаве му корист у износу од преко 1.500.000,оо динара.

У образложењу пресуде Апелационог суда се за преиначујући део, између осталог, наводи да је првостепени суд окр. Славишу Ћирића огласио кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају, са образложењем да је из изведених доказа суда утврдио да је овај окривљени био службено лице, цариник, који је обављао своје дужности на граничном прелазу Градина, те да је окривљени извршио квалификовани облик предметног кривичног дела, односно тежи облик злоупотребе службеног положаја у покушају, имајући у виду утврђене износе вишка робе која није била оцарињена, а што је настало невршењем службене дужности окр. Ћирића. По оцени Апелационог суда, овакви разлози првостепеног суда, као и квалификација кривичног дела из оптужнице, не могу се прихватити, с обзиром на то да покушај квалификованог кривичног дела злоупотреба службеног положаја, које је окр. Ћирићу стављен на терет и за које кривично дело је првостепеном пресудом и оглашен кривим, није могућ, а за покушај основног облика предметног кривичног дела је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњеа. С обзиром на то да је Апелациони суд окр. Ћирића ослободио од оптижбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја то је и окр. Фарук Кадрић морао бити ослобођен за подстрекавање, а окр. Феђа Каменов за помагање у извршењу предметних кривичних дела.

Такође, у преиначујућем делу се у пресуди Апелационог суда наводи да је током поступка утврђено да се у радњама окр. Кадрића стичу сва битна обележја кривичног дела кријумчарења, а у радњама окр. Иванова Кирилова, Бихорца, Хајровића, Зиројевићке и Садријевића сва битна обележја кривичног дела кријумчарења у помагању, јер је свако од наведених окривљених предузимањем радњи ближе прецизираних у изреци пресуде помогао окр. Кадрићу у извршењу наведеног кривичног дела.

Апелациони суд је нашао и да је правилно првостепени суд закључио да током поступка тужилаштво није пружило доказе да су окр. Јанковић и Маринов Ганчев извршили кривично дело које им се оптужницом ставља на терет, те је правилно поступио када их је ослободио од оптужбе. 


 

14. септембар 2018. године
ДРАГАН СУПУРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. бр. 6/10 од 13. априла 2016. године окр. Драган Супуровић и С.П. су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело убиство из члана 47, став 2, тачка 3. КЗ. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржаног претреса, дана 6. септембра 2018. године донео пресуду Кж1 215/18 којом је преиначио првостепену пресуду у делу који се односи на окр. Драгана Супуровића и исти окривљени је због извршења кривичног дела убиство из члана 47, став 2, тачка 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену, док је о делу првостепене пресуде који се односи на окр. С.П. поступак правноснажно окончан ранијом другостепеном пресудом овог суда).

Окривљени Драган Супуровић је оглашен кривим што је 22. септембра 1994. године, у башти кафића у Београду, лишио живота И.П. и при томе је довео у опасност животе више лица, јер је након уласка у кафић пришао столу за којим је седео И.П, на удаљености већој од једног метра и из пиштоља испалио више хитаца у правцу И.П. и погодио га у тело, којом приликом су му нанете повреде од којих је код И.П. наступила смрт, а испаљеним хицима погођени су и гости кафића оштећени А.М. и М.Н и задобили лаке телесне повреде, те су тиме њихови живот, као и животи Б.Д. и Д.М, који су седели поред И.П. доведени у опасност.

По налажењу Апелационог суда доказано је да је окр. Супуровић пуцао и са четири пројектила погодио у тело пок. И. П, који је том приликом лишен живота, а доведен је у опасност живот више лица који су седели за столом као гости у кафићу.

Приликом одлучивања о кривичној санкцији Апелациони суд је имао у виду друштвену опасност извршеног кривичног дела и степен одговорности окривљеног. Ценећи остале околности, као отежавајућу околност је имао у виду његов ранији живот, док није нашао постојање олакшавајућих околности, па га је осудио на казну затвора у трајању од 13 година, пошто сматра да је оваква казна сразмерна тежини учињеног кривичног дела и кривичној одговорности окривљеног, као и да је довољна и нужна како би се на окривљеног у довољној мери утицало да у будућности не врши оваква и слична кривична дела, а и ради постизања генералне превенције.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)