Arhiva

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 495/23 – Kv 4283/23 od 14. novembra 2023. godine potvrđena je optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto 399/23 od 10.10.2023. godine.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto 399/23 od 10. oktobra 2023. godine, okrivljenom V.K. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 1. KZ, okrivljenoj M.K. izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, a okrivljenom Ratku Ivanoviću i okrivljenom Nemanji Marinkoviću izvršenje po jednog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 355. stav 3. KZ.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 25. decembra 2023. godine rešenje kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke kojom je potvrdio predmetnu optužbu, naveo razloge o odlučnim činjenicama koje se odnose na konkretne dokaze na osnovu kojih je izveo zaključak o postojanju opravdane sumnje da je okr. Ivanović izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, ali time ne utičući unapred na rešavanje onih pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu. Naime, opravdana sumnja da je okrivljeni Ratko Ivanović izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja  na teret proizlazi iz dela iskaza koji je u svojstvu svedoka dao Ratko Ivanović, zatim dela iskaza svedoka J.J, K.K, zatim dela iskaza okrivljenog V.K, te potvrde o privremeno oduzetim predmetima, evidencije zaposlenih lica i dnevnika gađanja streljačkog kluba, kao i odobrenja i izveštaja Odeljenja za operativnu forenziku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Apelacioni sud dalje nalazi da dokazi prikupljeni u istrazi daju osnov za zaključak da je okrivljeni Ivanović osnovano sumnjiv za krivično delo koje je predmet optužbe, odnosno isti su dovoljni za zaključak o postojanju opravdane sumnje koja opravdava iznošenje ove krivično-pravne stvari pred sud.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 83/18 od 22. jula 2023. godine okr. Zoran Marjanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Oštećena je upućena da imovinsko-pravni zahtev u celini može da ostvari u parničnom postupku.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 3. oktobra 2023. godine doneo je rešenje Kž1 131/23 kojim je, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se navodima žalbe branilaca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka budući da su izreka prvostepene presude i dati razlozi nejasni i nerazumljivi, pri čemu su u prvostepenoj presudi i izostali razlozi o odlučnim činjenicama, imajući u vidu da prvostepeni sud u izreci navodi da je okrivljeni oštećenu lišio života na svirep i podmukao način, ne navodeći u čemu se sastoje ove okolnosti, odnosno okolnosti koje se odnose na svirepost, dok okolnost vezanu za podmuklost vezuje za činjenicu da je okrivljeni svoj mobilni telefon učinio nedostupnim.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da za zaključak prvostepenog suda o tragu krvi koji je pronađen na zadnjem sedištu automobila, za koji prvostepeni sud nesporno utvrđuje da potiče od oštećene i koji je, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka, relativno svež trag i koji je u međuvremenu brisan su izostali jasni i argumentovani razlozi šta prvostepeni sud konkretno na osnovu ovog traga utvrđuje, odnosno kako je navedeni trag krvi oštećene dospeo na mesto na kome je pronađen i kako isti dovodi u vezu sa ostalim izvedenim dokazima.

Nadalje, prvostepeni sud je faktički prihvatio nalaze i mišljenja sudskih veštaka, a potom, u obrazloženju presude, dao sopstvenu ocenu u pogledu zatečenog traga krvi na grani u vidu slivanja sa strane kanala bliže nasipu, kao i zaključak da li bi na odeći okrivljenog morali da se nalaze tragovi krvi, nalazeći da sudski veštak koji je po profesiji biolog – genetičar nije kompetentan da se izjašnjava o tragovima krvi na odeći, kao i da sudski veštaci medicinske struke izvode pogrešan zaključak da je trag krvi na granama na suprotnim stranama obale neposredno iznad traga okliznuća „Najverovatnije nanet od strane izvršioca“, zanemarujući pritom da je sudski veštak medicinske struke na glavnom pretresu upitan za mogućnost da li je ovaj trag krvi potekao od oštećene odgovorio: „Sasvim sigurno je da taj trag krvi koji je pronađen sa druge strane kanala na granama drveća nije nanet od strane oštećene, već da je to trag koji je naneo povredilac nakon izlaska iz kanala“, a što sve nadalje ukazuje da je sudski veštak u pogledu ove odlučne činjenice koju prvostepeni sud dovodi u sumnju bio jasan i decidan. Imajući u vidu napred izneto prvostepeni sud, kako je to prethodno navedeno u obrazlože, u prvostepenoj presudi daje razloge da je nalaz i mišljenje ovih sudskih veštaka u svemu prihvatio kao stručne i objektivne i date u svemu u skladu sa pravilima nauke i struke, a potom njihove zaključke i mišljenja dovodi u sumnju dajući  sopstvenu ocenu zbog kojih njihova mišljenja i zaključke dovodi u sumnju. Iako prvostepeni sud nije bio ovlašćen da data mišljenja veštaka i njihove zaključke zameni svojim mišljenjem, budući da se radi o činjenicama za čije utvrđenje i ocenu u postupku je potrebno stručno znanje, te je u navedenoj situaciji prvostepeni sud, ukoliko je izrazio sumnju u pogledu nalaza i mišljenja sudskih veštaka, kako bi otklonio sve nedoumice i sumnje, morao da odredi novo veštačenje. Sve navedeno ukazuje da su razlozi prvostepenog suda u ovom delu nejasni i međusobno protivrečni zbog čega se pravilnost i zakonitost prvostepene presude u ovom delu nije mogla sa sigurnošću ispitati.

U vezi sa činjenicom da je mobilni telefon okrivljenog 2. aprila 2016. godine u periodu od 16:38 do 17:04 bio nedostupan za sistem mobilne telefonije prvostepeni sud u potpunosti prihvata nalaz i mišljenje sudskog veštaka za telekomunikacije koji je ostao u ubeđenju i pri iznetom mišljenju da je okrivljeni svoj telefon učinio nedostupnim i da se radi o svesnoj i namernoj tehničkoj radnji koja je preduzeta od strane okrivljenog, propuštajući da utvrdi i da da jasne razloge na koji način je to okrivljeni svoj mobilni telefon učinio nedostupnim, te da li je to okrivljeni učinio na neki drugi pogodan način kao što je vađenje kartice, ručni izbor druge mreže kojim telefon postaje nevidljiv za mrežu kojoj primarno pripada, pa čak i korišćenjem aluminijumske folije kao prepreke za prijem signala, a što je sudski veštak izneo samo kao mogućnost, ali ne i kao nesporno utvrđenu činjenicu da je okrivljeni upravo na jedan od načina koje sudski veštak navodi samo kao mogućnost to i učinio, a posebno imajući u vidu izražen stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije došlo do implicitnog isključenja sa mreže, što sve nadalje ukazuje da se pravilnost i zakonitost prvostepene presude nije mogla u ovom delu sa sigurnošću prihvatiti budući da je zahvaćena bitnom povredom.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 74/19 od 23. aprila 2021. godine okr. Stanoje Glišić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 4. decembar 2023. godine doneo je presudu Kž1 1196/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu i okr. Stanoja Glišića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. (Napomena: prethodna drugostepena presuda Apelacionog sud Kž1 800/21 od 7. novembra 2022. godine je ukinuta rešenjem Apelacionog suda Kž3 15/23 od 6. oktobra 2023. godine)

 

Okrivljeni Stanoje Glišić je oglašen krivim što je 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, u svojstvu lekara anesteziologa, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, propuštanjem dužnog činjenja sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke, uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trogodišnjeg deteta, oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, na taj način što je, nakon što je tokom operacije došlo do usporavanja rada srca, slabljenja i gubitka pulsa na periferiji i lice pacijenta promenilo boju i usne postale plavičaste i nakon što je došlo do promene pritiska na balonu za ventilaciju, usled smetnji prohodnosti tubusa, što je uticalo na smanjeni protok kiseonika, a na plućima su se čuli tonovi koji su ukazivali na prisustvo sekreta, prekinuo operaciju u 9,05 časova, te usled usporenja rada srca (bradikardija) zamenio tubus u 09,25 časova i pacijentu dao atropin sulfat (što je standardni protokol u slučaju bradikardije) kako bi se uspostavio normalan srčani rad u kraćem vremenskom periodu od perioda koji može naškoditi pacijentu, te nakon okončanja operacije u 9,30 časova iako je opšte stanje pacijenta bivalo sve teže usled toga što je u toku operacije došlo do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta deteta Anje Grahovac sa kiseonikom nije hitno pristupio intenzivnom lečenju i upućivanju oštećene u zdravstvenu ustanovu u kojoj bi joj mogla biti pružena kompletna medicinska pomoć, a znao je da u okviru Specijalne bolnice „Perfekta“ takva kompletna medicinska pomoć ne može biti pružena, a posebno što je dete bilo u komi i što je zauzimalo decerebracioni položaj i imalo decerebracione pokrete koji su već tada ukazivali na teško oštećenje mozga i na potrebu hitne primene kompletne antiedematozne terapije i mehaničke potpore respiratorom, pri čemu je na klinici „Perfekta“ dete imalo samo mehaničku potporu kroz manuelnu ventilaciju pluća, ali je i pored svega toga dete – tek nakon proteka više od 4 sata od vremena završetka oftamološke intervencije u 09,30 časova, iako toliki protek vremena nije bio potreban niti opravdan, sa „Klinike Perfekta“ prebacuje na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, pa je tek u 14,00 časova dete bez svesti primljeno na Institut, gde mu je tek tada obezbeđena mehanička ventilatorna potpora kao i neurološki pregled, EEG, ordinirana je kompletna antiedematozna terapija zbog prisustva edema mozga i sve druge neophodne mere potrebne da bi se pomoglo pacijentu u navedenom stanju, te je tako usled njegovog opisanog propuštanja dužnog činjenja, kao posledica teškog oštećenja moždanog tkiva koje je izazvano hipoksijom, nastalog u toku hiruške intervencije u Specijalnoj bolnici „Klinika Perfekta“ došlo do višestruke disfunkcije organa, usled čega je nastupila smrt. 

 

Imajući u vidu izvedene dokazi koji su u potpunosti prihvaćeni od strane Apelacionog suda, a koji su od strane prvostepenog suda u potpunosti zanemareni, Apelacioni sud zaključuje da između očigledno nesavesnog lečenja i pogoršanja zdravlja maloletne Anje Grahovac postoji uzročno – posledični odnos, te je nesumnjivo utvrđeno da je usled očigledno nesavesnog postupanja okrivljenog prouzrokovano pogoršanje zdravstvenog stanja oštećene. Ovo stoga što u situaciji kada se dete od tri godine ne budi iz anestezije ni nakon proteka sat vremena od završetka oftamološke operacije i kada na Klinici „Perfekta“ nema uslova da mu se da kompletna antiedematozna terapija, što je okrivljeni znao s obzirom na njegovo iskustvo, pritom se stanje pogoršava toliko da oko podneva zauzima decerebracioni položaj i ima decebracione pokrete, a uzimajući u obzir i da veštaci evidentno nisu mogli da se izjasne da li bi se klinički tok bolesti mogao promeniti, odnosno da li bi se donekle moglo sprečiti oštećenje mozga oštećene da je nakon uočavanja teškoća sa buđenjem pacijentkinja primljena nekoliko sata ranije, po nalaženju drugostepenog suda, time što je oštećena očigledno nesavesnim postupanjem okrivljenog na Klinici „Perfekta“ provela vremenski period od nekoliko sati, koji ocenom svih izvedenih dokaza i životno posmatrano nije bio opravdan, lišena je svake šanse da se bori za život, imajući u vidu stanje u kome je primljena na Institut za majku i dete. 

 

Prilikom donošenja odluke o kazni, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se radi o do sada neosuđivanom licu, njegove porodične prilike, korektno držanje pred sudom i godine života i u odsustvu otežavajućih okolnosti, osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

 

(Napomena: protiv drugostepene presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu) 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 302/22 od 11. maja 2023. godine okr. Miloš Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 

 

Okrivljeni Miloš Krstić je oglašen krivim što je 6. aprila 2022. godine, u Obrenovcu, pri čemu su mu mogućnosti upravljanja postupcima bile bitno smanjenje, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je na putu u naselju gde vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/č, upravljao vozilom nedozvoljenom brzinom od 70 km/č, u stanju potpune alkoholisanosti od 2,90 promila alkohola u krvi, zbog čega je bio nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom, pa je izgubio kontrolu nad vozilom zbog okretanja točka upravljača ulevo i naglog kočenja, prešao u levu saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, a potom na trotoar, gde je prednjom čeonom stranom svog vozila udario u pešake koji su stajali na trotoaru – J.J. i S.R, nakon čega je nastavio nekontrolisano kretanje uz bočno proklizavanje vozila i desnim bočnim delom vozila na zemljano – travnatoj površini udario u hidrant i oborio ga, pa je zbog udara vozilom u pešake, došlo do nabacivanja tela J.J, a potom i tela S.R, duž prednje strane vozila, a nakon toga zbacinjava njihovih tela sa vozila i pada na podlogu, kojom prilikom je J.J. zadobila višestruke povrede od kojih je, usled oštećenja za život važnih moždanih centara, istog dana i preminula, a S.R. je zadobila teške telesne povrede. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. decembra 2023. godine doneo je presudu Kž1 992/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovo korektno držanje pred sudom i saradnju sa organima postupka, kao i izraženu svest o svojoj krivičnoj odgovornosti i iskazano kajanje koje je sud ocenio kao iskreno, te spremnost da pomogne porodicama oštećenih, dok je od otežavajućih okolnosti pravilno cenio činjenicu da je u konkretnom slučaju težina posledica izražena u većoj meri nego što je to potrebno za postojanje ovog krivičnog dela i njegovu pravnu kvalifikaciju, imajući u vidu da je u ovoj saobraćajnoj nezgodi jedno lice izgubilo život, a drugo zadobilo teške telesne povrede, kao i činjenicu da je okrivljeni do sada više puta prekršajno kažnjavan i to za prekršaje iz oblasti saobraćaja, da je novčano kažnjavan i da mu je izricana i mera zabrane upravljanja motornim vozilom, te činjenicu da je okrivljeni ranije osuđivan, ali je pritom imao u vidu da nije reč o istovrsnom krivičnom delu. Dajući adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, istog je prvostepeni sud pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina pravilno nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom postići svrha kažnjavanja. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 575/22 od 13. marta 2023. godine okr. Aleksandar Đurović, Dejan Vujić, Nikola Savić i Dragan Racković su oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo otmica iz člana 134, stav 4. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

 

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su 4. decembra 2014. godine, u večernjim satima u Beogradu, u sastavu grupe, po prethodnom dogovoru, i to sada pok. Blaža Đurović, prema kome je postupak obustavljen, te okr. Aleksandar Đurović, Dejan Vujić, Nikola Savić i Dragan Racković, obmanom doveli oštećenog Jovicu Radonjića iz kafića u Beogradu u tržni centar gde su ga silom zadržali, u nameri da od njega iznude novac, vredne pokretne stvari i imovinu, postupajući pritom prema oštećenom na svirep način tako što je sada pok. Đurović pozvao oštećenog koji se sa okr. Savićem i N. T. nalazio u kafiću, da se nađu u kafiću u kafić u tržnom centru, radi navodnog dogovora oko podele zarade, pa je oštećeni Jovica Radonjić sa okr. Nikolom Savićem i N.T. došao u navedeni kafić u kojem su se već nalazili sada pok. Đurović, te Aleksanar Đorđević i J.K. koji su dočekali oštećenog, kao i okr. Racković i Vujić, koji su bili skriveni, pa nakon što se oštećeni pozdravio sa okr. Aleksandrom Đurovićem i krenuo da se pozdravi sa sada pok. Blažom Đurovićem, isti ga je pesnicom udario u lice, nakon čega su okr. Aleksandar Đurović, Savić, Racković i Vujić oštećenog počeli da udaraju po glavi i telu od čega je oštećeni pao na pod, pri čemu su mu udarce zadavali minut do dva, pa mu je jedan od okrivljenih plastičnim vezicama vezao ruke iza leđa, a sada pok. Blažo Đurović mu je vezicama vezao noge, te je okr. Vujić bejzbol palicom četiri do pet puta jako udario oštećenog po nogama, okr. Aleksandar Đurović četiri do pet puta jako šutnuo oštećenog u predelu rebara sa leve strane, sada pok. Blažo Đurović je oštećenog više puta pesnicama i tupim predmetom udarao po licu, a okr. Racković je pištoljem udario oštećenog po glavi, te ga tom prilikom ismevali, vređali i psovali, pa je sada pok. Blažo Đurović mobilnim telefonom fotografisao oštećenog u takvom stanju i tražio od oštećenog da se povuče iz zajedničkog posla, rekao da mu neće dati njegov deo zarade i tražio da mu u vlasništvo preda časovnik vredan oko 4.000,oo evra, za koji je znao da ga isti poseduje, a za koji mu je oštećeni rekao da ga je prodao, te zahtevao od oštećenog da mu preda sav novac koji drži kod kuće, pitajući ga za mesto gde se isti nalazi i uputio pretnje da će mu uzeti stan i sve što ima, na šta mu je oštećeni odgovorio da kod kuće nema novca, nakon čega je u kafić došao i Zoran Pavlović, koji je za isto delo pravnosnažno oslobođen, kojem je u narednih sat vremena stalno prilazio sada pok. Blaža Đurović i sa njim razgovarao, da bi potom Blažo Đurović prilazio oštećenom, udarao ga i tražio novac, dok su ga ostali okrivljeni vređali i psovali, pa je Zoran Pavlović tražio od ostalih i podsticao ih da oštećenog vode na šljunkaru, na obali reke Dunav, što je oštećeni shvatio kao ozbiljnu pretnju ubistvom, nakon čega su, poslušavši Pavlovića, sada pok. Blažo Đurović i okr. Vujić podigli oštećenog, Blažo Đurović mu je nožem isekao veze na nogama, a okr. Vujić mu je preko usta i preko glave više puta prilepio braon samolepljivu traku, uhvatio ispod miške oštećenog sa leve strane, a sa desne strane okr. Savić i izveli ga iz kafića i smestili u vozilo kojim je upravljao okr. Savić, dok su se na  zadnjem sedištu nalazili oštećeni i okr. Vujić krenuvši kolima, dok su se ostali okrivljeni vozilima kretali iza njih, pa je oštećeni prilikom zaustavljanja vozila na semaforu uspeo da oslobodi ruke i pobegne iz vozila, zaustavi vozilo koje se kretalo u saobraćaju i zamoli vozača tog vozila da ga odveze u Urgentni centar, dok je J. K. nakon toga očistio i oprao mesto izvršenja krivičnnog dela u kafiću čime je uklonio tragove izvršenja.  

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 6. decembra 2023. godine doneo je presudu Kž1 835/23 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije sa sigurnošću dokazano da se u radnjama okrivljenih, zajedno sa sada pok. Blažom Đurovićem, prema kojem je postupak obustavljen, stekli elementi krivičnog dela otmica, pri čemu je sud pravilno zaključio da nema dokaza ni da su okrivljeni koji su oglašeni krivim postupali u sastavu grupe niti da su bili povezani radi trajnog ili privremenog vršenja krivičnih dela, zbog čega je prvostepeni sud pravilno okrivljene oslobodio od optužbe, nalazeći da nema dokaza da su izvršili krivično delo otmica. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 8. novembra 2023. godine doneo je presudu Kž1 743/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okr. Dušana Đorđevića, preinačio prvostepenu presudu i okr. Dušana Đorđevića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: ukupno 3003,66 grama opojne droge heroin. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Okrivljeni Dušan Đorđević je oglašen krivim što je tokom noći 30/31 jula 2019. godine, na auto putu Niš – Beograd neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge, i to opojnu drogu heroin, ukupne neto mase 3003,66 grama, na taj način što je od strane policijskih službenika zaustavljen na auto putu, te je pregledom vozila u kome se nalazio na mestu suvozača, u gepeku istog pronađena PVC kesa u kojoj se nalazila jedna žuta PVC kesa, a u njoj šest paketa oblepljenih braon selotejp trakom, u kojima se nalazila opojna droga heroin, a koju opojnu drogu su policijski službenici oduzeli od okr. Đorđevića. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Dušana Đorđevića, osnovano se žalbama branilaca ovog okrivljenog ukazuje da, suprotno stavu prvostepenog suda, izvedeni dokazi ne upućuju na nesumnjiv način da je okrivljeni opojnu drogu heroin neovlašćeno radi prodaje prenosio. Ovo stoga što sama priroda radnje izvršenja – prenošenja opojne droge, podrazumeva da se opojna droga prenosi sa jednog na drugo mesto, dakle da se na jednom mestu preuzme i da se odnese na drugo mesto, te da bi jedino to moglo biti prenošenje i tako bi moralo biti opisano izrekom presude. Međutim, drugostepeni sud je utvrdio da izvedeni dokazi nesporno upućuju na jedini mogući zaključak da je okr. Đorđević neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu koja je u vozilu pronađena, u kojem je on bio na mestu suvozača s obzirom na to da količina, način pakovanja i sve okolnosti konkretnog slučaja ukazuju da je ista namenjena prometu. Iz navedenih razloga prvostepena presuda je u tom delu preinačena, kao u delu koji se odnosi na vreme izvršenja krivičnog dela. 

 

U odnosu na okr. Zijada Fejzaja Apelacioni sud je našao da je pravilno prvostepeni sud zaključio da se izvedenim dokazima nije na pouzdan i van svake razumne sumnje moglo utvrditi da je ovaj okrivljeni izvršio radnje koje su mu optužnim aktom stavljene na teret.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 64/23 od 9. maja 2023. godine okr. Radomir Blagojević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu doživotnog zatvora. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu. 

 

Okrivljeni Radomir Blagojević je oglašen krivim što je:

 

• dana 13. jula 2020. godine, u hodniku stambene zgrade u Beogradu, lišio života na svirep način oštećenu Zoricu Kalinić, na taj način što je u prepodnevnim časovima došao do zgrade u kojoj oštećena stanuje, određeno vreme čekao oštećenu, pa kada je naišla ušao je za njom u ulaz zgrade i nakon kraćeg razgovora i odbijanja oštećene da ga primi u stan, u trenutku kada mu  je okrenula leđa polio je preko celog tela motornim benzinom koji je u plastičnoj flaši poneo za sobom i upaljačem zapalio, kojom prilikom je oštećena zadobila teške telesne povrede opasne po život usled kojih povreda je nastupila nasilna smrt oštećene 15. jula 2020. godine i 

 

• dana 23. juna 2020. godine, u kući u Smederevu, upotrebom sile prinudio oštećenu AA na izjednačen čin sa obljubom. 

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 2. novembra 2023. godine doneo je presudu Kž1 901/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud, odlučujući o vrsti krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni priznao izvršenje radnji na štetu oštećene Zorice Kalinić, dok je od otežavajućih okolnosti cenio okolnosti pod kojima je krivično delo teško ubistvo učinjeno, odnosno da je izvršenju krivičnog dela prethodilo praćenje oštećene Zorice Kalinić od strane okrivljenog, zatim, način na koji je navedeno krivično delo izvršio, odnosno da ju je polio benzinom čim mu je okrenula leđa u trenutku kada je ulazila u zgradu u kojoj je živela, da je bacio na nju celu kanticu i upaljačem je zapalio, njegovo držanje posled učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, budući da se okrivljeni, iako je video da oko njega sve gori, samo okrenuo i otišao iz ulaza, da je nakon toga, prema sopstvenom kazivanju prvo išao sporednim ulicama ka Surčinu, a onda ušao u neki autobus prema gradu, potom otišao do Pančeva, te obalom Dunava peške otišao u svoje selo gde je stigao oko 4:30 časova ujutru, a tek sutradan rekao što je učinio oštećenoj Zorici. Iz ovakvog ponašanja okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela proizlazi da ništa nije preduzeo kako bi na bilo koji način pokušao da umanji posledice učinjenog krivičnog dela, u smislu da je pozvao hitnu pomoć i vatrogasnu službu, već se samo okrenuo i otišao kao da se ništa nije dogodilo, čime je ispoljio prema žrtvi bezosećajnost i bezobzirnost, i ne samo to, okrivljeni je izjavio da mu je žao samo što na mestu pokojne Zorice Kalinić nije bila oštećena AA, iz čega proizlazi da se okrivljeni uopšte nije pokajao zbog učinjenog. Opredeljujući se za kaznu doživotnog zatvora, prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i raniji život okrivljenog i psihijatrijsko – psihološko veštačenje istog. Ceneći sve navedene okolnosti, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud osudio okrivljenog na jedinstvenu kaznu doživotnog zatvora koja je jedina adekvatna u konkretnom slučaju jer se svrha kažnjavanja ne bi mogla ostvariti izricanjem blaže zakonom propisane kazne.   

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, K Po4 31/19 od 21. Decembra 2022. Godine okr. Ilija Samardžić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ. 

 

Optužnicom Tužioca okr. Iliji Samardžiću je stavljeno na teret da je u periodu od 27. Septembra 2012. Godine do 31. Decembra 2013. Godine, u svojstvu službenog lica, kao direktor Beogradske poslovne škole – Visoke škole strukovnih studija, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavio privrednim društvima NID „Novosti“, Simpo“ a.d. sa sedištem u Vranju, „KonTiki Travel“ a.d. i vaterpolo klubu „Radnički“ iz Kragujevca imovinsku korist u ukupnom iznosu od 781.000,oo dinara, a u kom iznosu je naneo štetu Beogradskoj poslovnoj školi – Visokoj školi strukovnih studija iz Beograda, na taj način što je postupio suprotno Zakonu o visokom obrazovanju i Statutu Beogradske poslovne škole – Visoke škole strukovnih studija, kojima je propisano da direktor škole donosi odluku o raspodeli finansijskih sredstava uz prethodnu saglasnot Saveta Škole, i, suprotno Pravilnu o načinu korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa konsolidovanog računa trezora republike i o načinu izveštavanju o investiranju sredstava korisnika budžeta i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja kojim je propisano da korisnik budžeta Republike može investirati sopstvene prihode i samostalno uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra finansija, te je doneo odluku o raspodeli finansijskih sredstava bez saglasnosti Saveta Škole koja finansijska sredstva predstavljaju sopstveni prihod škole i bez prethodno pribavljene saglasnosti ministra finansija. 

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 15. novembra 2023. godine doneo je rešenje Kž1 258/23 kojim je, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda,  osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je prvostepeni sud odluku zasnovao na pogrešnim činjeničnim zaključcima u pogledu sadržine i smisla dispozitiva optužnog akta. Naime, prvostepeni sud nije u potpunosti rešio predmet optužbe jer je okrivljenom optužnicom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 359, stav 3. KZ. Takođe, prvostepeni sud nije dao razloge zbog čega je okrivljenog oslobodio od optužbe zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 359, stav 1. KZ, a ne zbog izvršrenja krivičnog dela iz člana 359, stav 3. KZ, kako mu je to stavljeno na teret optužnicom. Pri tome prvostepeni sud u u obrazloženju prvostepene presude pogrešno navodi da je optužnicom okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo iz člana 359, stav 1. KZ.  

Presudom Višeg suda u Pančevu K 46/21 od 18. maja 2023. godine okr. Bogdanka Gornjik je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u prekoračenju nužne odbrane osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. 

 

Okrivljena Bogdanka Gornjik je oglašena krivom što je 17. maja 2021. godine, u Pančevu, u prekoračenju nužne odbrane, lišila života oštećenu Haiduc Mioaru tako što je, po prethodnom dogovoru, primila oštećenu u svoju knjigovodstvenu kancelariju u kojoj je vodila poslovne knjige za trgovinsku radnju u vlasništvu oštećene kako bi joj vratila dokumentaciju jer nije više htela da joj vodi knjige zbog narušenog poslovnog odnosa i nerealnih zahteva oštećene vezanih za isplatu državne pomoći firmama koje nije mogla da ispuni gde je tokom rasprave oštećena počela da joj se unosi u lice i psuje zbog čega ju je odgurnula na dvosed, nakon čega se oštećena podigla, uhvatila je obema rukama za kosu, usled čega se otimala i tražila da je pusti, a onda se otrgla sa pomoćnog stočića sa svoje desne strane dohvatila drvenu čašu za olovke kojom je oštećenoj zadala jedan udarac u glavu i nanela joj laku telesnu povredu, pa je potom oštećena zavukla ruku u džep jakne i izvadila nož kojim ju je posekla i nanela joj laku telesnu povredu, zatim je oštećena držeći nož obema rukama krenula na nju tim nožem, a ona je obema rukama uhvatila oštećenu za obe ruke da je ne ubode i tada joj je oštećena zubima nanela laku telesnu povredu, pa je zbog toga pustila ruke oštećene, a onda je oštećena ponovo, držeći nož obema rukama, krenula na nju, što je sve kod nje dovelo do naglog porasta emocionalne napetosti i afekta straha visokog intenziteta, usled čega je, u stanju u kome je njena sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnosti da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena odbijajući od sebe istovremeni protivpravni napad od strane oštećene, odnosno postupajući u nužnoj odbrani, posegnula rukom i uzela, sa istog pomoćnog stočića, jedan čekić sa metalnom glavom i zadala oštećenoj udarac u predelu glave, a zatim, u prekoračenju nužne odbrane, zadala oštećenoj višestruke udarce u predelu glave, što nije bilo neophodno potrebno da bi se odbio protivpravni napad, najvećim delom u poziciji dok je oštećena bila u ležećem položaju na drugom mestu u prostoriji i odnosu na mesto gde joj je zadala prvi udarac čekićem, nanevši joj smrtonosne povrede. 

Viši javni tužilac u Pančevu i branoci okrivljene. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. novembra 2023. godine doneo je rešenje Kž1 1009/23 kojim je, usvajanjem žalbi branilaca okrivljene, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda,  osnovano se žalbenim navodima branilaca okrivljene ukazuje da je prvostepena presuda doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva, pri čemu su u prvostepenoj presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama. Ovo stoga što prvostepeni sud zaključuje da je okrivljena krivično delo izvršila u prekoračenju nužne odbrane, ali da nije postupala u stanju jake razdraženosti ili propasti koje je izazvano napadom, već u stanju u kome je njena sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost da upravlja svojim postupcima bilo bitno smanjena, usled naglog porasta emocionalne napetosti i afekta srednjeg intenziteta. U skladu sa tim prvostepeni sud utvrđuje da okrivljena nije postupala u stanju jake razdraženosti ili prepasti, pri čemu je propustio da da jasne i argumentovane razloge na osnovu čega je utvrdio da okrivljena nije postupala u stanju jake razdraženosti ili prepasti. Dakle, prvostepeni sud u pogledu ove odlučne činjenice od koje zavisi i stepen uračunljivosti okrivljene, kao i pitanje krivične odgovornosti okrivljene je propustio da da jasne razloge, te se stoga pravilnost i zakonitost prvostepene presude za sada nije mogla sa sigurnošću ispitati.  

Presudom Višeg suda u Beogradu K 353/22 od 10. maja 2023. godine okr. Slavoljub Jeremić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja jednog noža na preklop. Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko - pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

 

Okrivljeni Slavolju Jeremić je oglašen krivim što je 12. maja 2022. godine, u Beogradu, lišio života oštećenu Snežanu Đurišić na taj način što je došao do njenog porodičnog domaćinstva pa ju je u letnjoj kuhinji stare kuće na tom imanju napao nožem i zadao joj višestruke povrede glave, vrata i trupa usled kojih je preminula na licu mesta, nakon čega je otišao do pomoćne zgrade koja se nalazi u dvorištu domaćinstva gde je na tavanu benzinom polio i zapalio seno, kojom prilikom je zadobio opekotinu leve nadlanice, a potom se vratio u ostavu navedene letnje kuhinje i nožem sebi naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, a u kojoj ostavi su ga pronašli policijski službenici sa navedenim nožem u džepu, nakon čega je prevezen u Urgentni centar i podvrgnut hitoj hiruškoj intervenciji. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 1. novembra 2023. godine doneo je presudu Kž1 963/23 kojom je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okr. Slavoljuba Jeremića, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir njegovu životnu dob, pošto je star preko 60 godina, smanjenu uračunljivost kritičnom prilikom, ali ne u stepenu bitnog, a od otežavajućih okolnosti uzeo je u obzir upornost i nameru za izvršenje ovog krivičnog dela, sudeći prema težini i brojnosti povereda za koje je utvrđeno da je naneo pokojnoj oštećenoj, kao i njegovu raniju osuđivanost, pri čemu nije cenio odnos okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu u vidu povrede koju je naneo samom sebi u pokušaju samoubistva. Međutim, Apelacioni sud ocenjuje da je prvostepeni sud dao prevelik značaj otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, dok olakšavajućim okolnstima nije dao dovoljan značaj pa je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u ovom delu i okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina nalazeći da će se izrečenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.