За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника и у моменту именовања има мање од седамдесет година живота. При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.  

Специфичност везана за именовање је да се у поступцима у вези са породичним односима бирају судије поротници из редова стручних лица која имају искуства у раду са децом и младима, док се у кривичним поступцима према малолетницима судије поротници бирају из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима.  

Именовање судија поротника врши Високи савет судства, а на предлог министра надлежног за правосуђе. Пре предлагања министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник.  

Судија поротник се именује на пет година и може бити поново именован.  

Именовање поротника се увек врши за одређени суд, а одлуком Високог савета судства се утврђује број судија поротника у свим судовима.  

Судија поротник не може бити адвокат ни пружати услуге и стручне савете уз накнаду, а са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда.  

Евиденције о судијама поротницима и о подацима потребним за вођење личних листова налазe се у судској управи.  

Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду. Услове и висину накнаде  и награде прописује Високи савет судства.  

Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење, а удаљење траје до окончања поступка.  

Функција судије поротника не престаје због навршења радног века, већ у случају када јеукинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата. Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покрећу председник суда, председник непосредно вишег суда, председник Врховног касационог суда и министар надлежан за правосуђе. Поступак води и одлуку доноси Високи савет судства.  

У Србији је 23. маја 2008. године основано Друштво судија поротника чији је циљ афирмација улоге, функције и положаја судија поротника у правосудном систему Србије и уопште. Ближе информације о наведеном друштву можете потражити на адреси www.drustvosudijaporotnikasrbije.rs

 

Апелациони суд у Београду има пет судија поротника који су заклетву пред председником суда, судијом Душком Миленковићем, положили 31. јануара 2020. године.  

1. Анђелка Ћурчић, 1959, Крушедол-Ириг, васпитач, пензионер, ВСС
2. Данка Нешовић, 1974, Чачак, професор енглеског језика и књижевности, запослена, ВСС
3. Иван Стаменов, 1955, Димитровград, пуковник у пензији, ВСС
4. Селена Филиповић, 1954, Косјерић, дипломирани правник, пензионер, ВСС
5. Татјана Ђорђевић, 1963, Београд, самостални уметник, незапослена, ССС