31. децембар 2025. године
МАРКО ЈАБЛАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 242/21 од 18. октобра 2022. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ, окр. Нихат Прељић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 године, окр. Бајрам Аличковић на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и окр. Мирослав Илић на казну затвора у трајању од 3 године. Према окр. Михату Прељићу је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то 2.814,03 грама опојне дроге марихуане и једно путничко моторно возило марке „Фиат Пунто".
Истовремено је окр. Марко Јаблановић ослобођен од оптужбе да је извршио у саизвршилаштву кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, је након одржаног претреса, дана 11. децембра 2025. године донео пресуду Кж1 320/25, којом је делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду и због извршења у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ окр. Марка Јаблановића осудио на казну затвора у трајању од 6 година.
(Напомена: против ове пресуде окр. Марко Јаблановић може изјавити жалбу Апелационом суду у трећем степену. Пресуда је донета након што је Апелациони суд, у трећем степену, усвојио жалбу браниоца окр. Јаблановића, те укинуо пресуду Апелационог суда Кж1 462/23 од 10. јула 2023. године, само у односу на овог окривљеног, и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање. Пресудом Апелационог суда Кж1 462/23 од 10. јула 2023. године правноснажно су осуђени окр. Мирослав Илић, Нихат Прељић и Бајрам Аличковић)
Окривљени Марко Јаблановић је оглашен кривим што је 19. и 20. јануара 2017. године, у Лепосавићу и Београду, окр. јаблановић и сада осуђени Мирослав Илић неовлашћено куповали ради даље продаје супстанце проглашене за опојну дрогу - марихуану, осумњичени С.С, према коме је истрага прекинута, неовлашћено продавао супстанце проглашене за опојну дрогу - марихуану, а сада осуђени Нихат Прељић и Бајрам Аличковић неовлашћено преносили ради даље продаје, супстанце проглашене за опојну дрогу - марихуану, на тај начин што је окр. Јаблановић од осумњиченог С.С. неовлашћено купио ради даље продаје 2.814,03 грама опојне дроге која представља делове биљке канабис, те је исту предао сада осуђеном Прељићу коју је исту спаковао у возило и то у посебно направљен бункер у кровном делу са унутрашње стране кабине, а које возило је у власништво и којим управља сада осуђени Нихат Прељић, кога је ангажовао да заједно са сада осуђеним Бајрамом Аличковић опојну дрогу неовлашћено пренесу до Београда, а ради даље продаје и исту предају сада осуђеном Илићу који је са окр. Јаблановићем уговорио куповину марихуане, ради даље продаје, што исти и чине на начин што дана 20. јануара 2017. године полазе из Новог Пазара за Београд и то возилом марке „Фиат Пунто" у коме се налази дрога и управља сада осуђени Прељић, док је испред њега сада осуђени Аличковић управљао путничким возилом како би га обавештавао да ли на путу има полиције, па долазе до Лештана где са састају са сада осуђеним Илићем да би му предали 7 ПВЦ пакета марихуане, али до примопредаје није дошло јер су лишени слободе од стране полицијских службеника.
Апелациони суд је оценио да се основано жалбом јавног тужиоца указује да се нису могли прихватити наводи првостепеног суда да окривљеног Јаблановића треба ослободити од оптужбе јер није доказано да је окривљени предузео радње кривичног дела које су му стављене на терет, када се има у виду пре свега нелогичности у његовој одбрани, а у склопу других доказа, те је Апелациони суд нашао да је након спроведеног поступка и доказа који су прибављени на несумњив начин утврђено да је окр. Јаблановић предузео радње кривичног дела које му је стављају на терет.
Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног Јаблановића ценио његову ранију неосуђиваност, породичне прилике и у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 6 година ценећи притом количину опојне дроге коју је окривљени куповао ради даље продаје као и чињеницу да је заједно са С.С. и окр.Илићем организовао превоз од Лепосавића до Београда опојне дроге и то у преправљеном возилу.
15. децембар 2025. године
КАТАРИНА НИКОЛ РЕБРАЧА И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 370/19 од 22. јула 2022. године окр. Катарина Никол Ребрача, Слађана Миронија и Мирјана Христић су ослобођене од оптужбе да су извршиле по једно кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (од чега окр. Мирјана Христић и Слађана Миронија помагањем).
Оптужницом је окривљенима стављено на терет да су у периоду од 2. јуна 2006. године до 9. марта 2010. године, у Београду, и то окр. Катарина Никол Ребрача као одговорно лице, у својству оснивача и директора Добротворног фонда "Катарина Ребрача", позивајући се на покровитељство Министарства здравља Србије и Института за онкологију и радиологију Србије и у својству лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима агенција "K models" и у својству лица овлашћеног за располагање новчаним средствима агенције „Top image", искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибавила себи противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара, у чему су јој с умишљајем помагале окр. Мирјана Христић у својству предузетника, оснивача и лица овлашћеног за заступање и располагање новчаних средстава агенције „Mima art" и окривљена Слађана Миронија у својству предузетника, оснивача и лица овлашћеног за заступање и располагање новчаних средстава агенције „Top image", достављале фактуру без пратеће документаије која правда исте на име наводно извршених услуга, на тај начин што је окр. Ребрача са пословних рачуна Добротворног фонда „Катарина Ребрача", отворених за прикупљање новчаних средстава у сврху реализације циљева Добротворног фонда, на које рачуне је од стране разних донатора правних и физичких лица уплаћен новац у износу од 62.440.283,29 динара извршила пренос новчаних средстава на рачун агенције "К моделс", чији је оснивач и лице овлашћено за заступање, и то износ од 5.799.000,00 динара, на рачун агенције „Top image", чији је оснивач и лице овлашћено за располагање новчаним средствима окр. Миронија, износ од 7.212.000,00 динара и на рачун агенције "Mima art", чији је оснивач и лице овлашћено за заступање окр. Христић, износ од 3.041.000,00 динара, на име наводно извршених услуга за Добротворни фонд „Катарина Ребрача" за које су окр. Христић и Миронија достављале фактуре без пратеће документације која правда исте, након чега је окр. Христић са рачуна агенције "Mima art" подигла новац у укупном износу од 2.927.000,00 динара и окр. Миронија са рачуна агенције „Top image" новац у укупном износу од 6.892.000,00 динара, а који новац су предале окр. Ребрачи, док је окр. Ребрача са рачуна агенције "K models" подигла новац у укупном износу од 3.772.000,00 динара, а на име наводно извршених услуга на основу фактура, без пратеће документације која правда исте, иако ове агенције нису пружиле услуге Фонду и тако подигнути новац, као и новац који су предале окривљеној Мирјани Христић и Слађани Миронији задржале за себе, а што је окр. Ребрача и средстава за рачуне наведеног фонда користила за своје потреде, супротно акту о оснивању добротворног фонда, тако што је са рачуна Фонда вршила плаћање авио-карата, аеродромских такси за себе, породицу и пријатеље, све у укупном износу од 1.242.032, оо динара, за услуге преноћишта у хотелу "Хајат" у износу од 187.603,01 динара и телефонске рачуне на име Ребрача у укупном износу од 223.595,49 динара и са текућих рачуна подигла готовину у укупном износу од 5.629.061,90 динара, који износ је користила за личне потребе, док је и за личне потребе вршила плаћање картицом у укупном износу од 1.711.327,40 динара, те је на тако описан начин за себе прибавила противправну имовинску корист у износу од 22.584.619,80 динара.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, је након одржаног претреса, дана 29. октобра 2025. године донео пресуду Кж1 506/25, којом је одбио као неосновану жалбу јавног тужиоца и потврдио првостепену пресуду.
Претходна пресуда Апелационог суда којом су окр. Катарина Никол Ребрача, Слађана и Мирјана Христић Милан Красић, оглашене кривим и осуђене да су извршиле кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 224а став 3 КЗ (од чега окр. Мирјана Христић и Слађана Миронија помагањем), била је укинута од стране већа овог суда које је одлучивало у трећем степену и предмет је враћен Апелационом суду на поновно другостепено одлучивање.
Апелациони суд је, након поново отвореног претреса, саслушао окривљене те је након разматрања изведених доказа, утврдио да је првостепени суд правилно, ценећи све изведене доказе, нашао да није са довољном извесношћу доказано да је окр. Ребрача извршила кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, на начин како јој је оптужним актом стављено на терет.
По оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд прихватио документацију достављену од стране одбране, применом начела, in dubio pro reo, јер су у допунском вештачењу судски вештаци навели да међународни рачуноводствени стандарди дозвољавају накнаду исправку књиговодствене документације, и да је истима, између осталог, прописано да се материјално значајне грешке понекад открију тек у каснијем периоду и те грешке из претходног периода се исправљају у упоредним информацијама, презентованим у финансијским извештајима за каснији период, те да су прихватили накнадно достављену документацију као валидну, зато што нису имали доказа да је не прихвате, што указује да није доказано да нема пропратне документације и правног основа уз фактуре, наведене у оптужници. Правилно првостепени суд налази да наводи вештака да се велики број рачуна односи на ресторанске услуге, што оставља утисак да се ради о личној потрошњи, нису прихватљиви, у недостатку других доказа, који би потврдили ове тврдње, посебно јер је окр. Ребрача у својој одбрани навела да је некад ишла у ресторан на састанке који су везани за активности Фонда. Суд је наводе одбране окривљене да је за своју агенцију ангажовала и друга лица, па и студенте које је плаћала у готовом прихватио, јер су потврђени налазом и мишљењем комисије вештака. Првостепени суд је ценио да је комисија судских вештака навела да је део новца окривљена евентуално искористила за личну потрошњу, али је суд узео у обзир да је окривљена своју имовину унела у Фонд и искористила за реновирање просторија истог, трошкове репрезентације, па тачан износ суд није могао да утврди, с обзиром на налаз и мишљење вештака који су се изјаснили само о висини подигнутог износа без прецизне могућности изјашњавања за шта је све коришћен новац. Стога је правилно првостепени суд нашао да код окр. Ребраче није доказано постојање умишљаја за прибављање противправне имовинске користи у износу који је наведен у оптужници, те да није доказано да је извршила кривично дело на начин наведен у оптужници.
Такође, по оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да у оптужном акту нису опредељене радње помагања окривљених Слађане Мироније и Мирјане Христић, те да у оптужном кату није наведено из чега произлази умишљај ових окривљених да допринесу извршењу кривичноправних радњи кривичног дела за које се терети окривљена Катарина Никол Ребрача.
Дакле, насупрот изнетим жалбеним наводима, провстепни су је на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, па је окривљене правилно ослободио од оптужбе, имајући у виду да током поступка није доказано да су окривљене извршиле кривичноправне радње које су им стављене на терет.
12. децембар 2025. године
БОЈАН КОВАЧЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 271/21 од 30. децембра 2024. године због извршења кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 КЗ осуђени су и то:
• окр. Лазар Тејић у стицају са кривичним делом неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ на јединствену казну затвора у трајању од 20 година,
• окр. Иван Никчевић на казну затвора у трајању од 10 година и
• окр. Бојан Ковачевић и окр. Душан Кокоруш на казну затвора у трајању од по 9 година,
Према окр. Лазару Тејићу изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: два полуаутоматска пиштоља, један мобилни телефон, један електрични бицикл и један GPS Tracker. Оштећени су упућени на парнични поступак ради остваривања имовинско правног захтева.
Окривљени су оглашени кривим што су 12. новембра 2020. године у Београду, окр. Лазар Тејић на подмукао начин лишио живота сада пок. Бојана Мирковића док су окр. Бојан Ковачевић, Иван Никчевић и Душан Кокоруш у периоду од 4. до 23. новембра 2020. године, остварујући заједничку одлуку другим радњама битно допринели извршењу кривичног дела тешко убиство на подмукао начин, при чему је окр. Тејић дана 12. новембра 2020. године и неовлашћено носио два пиштоља и то један полуаутоматски пиштољ са олученом цеви, калибра 7,65х17мм без оквира са пригушивачем пуцња и један полуаутоматски пиштољ са олученом цеви без видљивог фабричког броја, калибра 9х19мм без оквира, а које је неутврђеног дана набавио ради извршења кривичног дела, на тај начин што су дана 4. новембра 2020. године окривљени Тејић и Ковачевић возилом страних регистарских ознака, обилазили стамбено насеље и стамбену зграду у том насељу у коме је становао оштећени, а сада пок. Бојан Митровић, на тај начин што су се ради извршења кривичног дела над оштећеним, најпре упознали са распоредом зграда овог насеља, као и са распоредом улаза у подземну гаражу у којој је становао сада пок. Мирковић, где су након обиласка насеља и упознавања са распоредом улаза у подземну гаражу зграде оштећеног, у којој је своје возило паркирао и оштећени наставили даље да се крећу рутом којом ће се на дан извршења кривичног дела окр. Тејић удаљити у правцу насеља Галовица, при чему су за извршење кривичног дела над оштећеним припремили један електрични бицикл, којим се на дан извршења кривичног дела довезао окр. Тејић, након чега је дана 7. новембра 2020. године окр. Никчевић ради извршења кривичног дела на тезги, где се налази продавница половних мобилних телефона за износ од 70 евра купио један телефонски апарат марке „Samsung" а на трафици истог центра и две претплатничке картице мобилног оператера МТС, да би се потом вратио до тезге и од продавца од кога је претходно купио наведени телефонски апарат, захтевао да му у купљени апарат постави и активира једну од купљених картица и то број 064/...-97, која је активирана наведеног дана, после чега се окр. Никчевић упутио ка трафици и извршио допуну кредита за претходно активирани претплатнички број, а након тога са овог броја позвао БС и представљајући се као „Стефан" договорио куповину уређаја за праћење и прецизно позиционирање GPS tracker, који је истог дана за износ од 100 евра преузео од ДЈ који је овај уређај окривљеном Никчевићу предао уместо БМ након чега је окр. Никчевић угасио мобилни телефон у коме се налазио претплатнички број 064/...-97, да би се 8. новембра 2020. године пре поноћи окривљени састали, где су окр. Никчевић и Кокоруш предочили окр. Тејићу и Ковачевићу да је окр. Никчевић набавио уређај за праћење и прецизно позиционирање, који уређај је предао окр. Тејићу, дајући му прецизна упутства како и на који начин да овај уређај постави испод возила оштећеног као и на који начин ће да га он и окр. Кокоруш преко претплатничких картица које је окр. Никчевић купио наводити све како би на дан убиства прецизно утврдили кретање и локацију оштећеног, при чему је у ту сврху окр. Кокоруш извршио активацију и подешавање претплатничке картице број 064/...-99, а која је до дана убиства била у уређају, на тај начин што је најпре ову картицу активирао у телефонском апарату марке „Samsung", да би потом извршио замену претплатничких картица и у наведени апарат вратио претплатничку картицу број 064/...-97, а претплатничку картицу броја 064/...-99 укључио у GPS tracker и са броја 064/...-97 на број 064/...-99а слао више СМС порука, на који начин је испробана и проверена комуникација између претплатничког броја који ће пратити GPS уређаја и сам GPS уређај, све у циљу праћења кретања пок. Мирковића, након чега окр. Кокоруш и Никчевић GPS tracker предају окр. Тејићу и Ковачевићу, док они за себе задржавају телефонски апарат марке „Samsung", а истог дана након активације GPS trackerа окр. Тејић и Ковачевић се возилом довозе до паркинг простора који се налази прекопута Тржног центра где из наведеног возила излази окр. Тејић и улази у подземну гаражу зграде и испод предњег левог точка сада пок. Мирковића поставља GPS tracker након чега су се заједно са окр. Ковачевићем истим возилом којим су дошли и удаљили у непознатом правцу, па су у периоду од 9. до 12. новембра 2020. године окр. Никчевић и Кокоруш путем контролно-командног телефона са претплатничком картицом 064/...-97 више пута проверавали локацију GPS trackerа, односно локацију аутомобила којим је управљао пок. Мирковић, а након утврђивања локације путем телефона за криптовану комуникацију јављали окр. Тејићу прецизну локацију сада пок. Мирковића, а што је дана 12. новембра 2020. године чинио сам окр. Кокоруш, када се окр. Тејић по добијању локације оштећеног, од њега претходно припремљеним електричним бициклом довезао до места извршења, да би окр. Тејић ушао у гаражу зграде у којој је становао окр. Мирковић, где је сачекао долазак оштећеног у гаражу, који је своје возило паркирао, те је по изласку оштећеног из возила окр. Тејић пришао и из пиштоља са пригушивачем калибра 7,65мм у правцу оштећеног испалио 4 пројектила, при чему је оштећени покушао да побегне удаљивши се ходником који од места где је претходно паркирао своје возило води ка сутерену и лифтовима зграде, где га је окр. Тејић сустигао испред лифта и у његовом правцу испалио још 3 пројектила из истог пиштоља и један пројектил из пиштоља калибра 9х19мм, услед чега је пок. Мирковић задобио више повреда, након чега се окр. Тејић удаљио из зграде и електричним бициклом одвезао у правцу насеља Галовица, где је на споредном пољопривредном путу са себе скинуо гардеробу коју је носио приликом егзекуције и исту полио бензином, након чега ју је запалио, док је електрични бицикл и два пиштоља бацио у воду поред пута, након чега се сакрио у викендицу где је боравио до 16. новембра 2020. године, након чега се по претходном договору са окр. Ковачевићем одвезао до Златибора, где је боравио заједно са окр. Кокорушем до 23. новембра 2020. године, када је по окривљене Тејића и Кокоруша дошао окр. Филип Ивановић, према коме је поступак раздвојен, својим путничким возилом, а потом се на Златибору састао са окр. Тејићем и Кокорушем, након чега су се запутили ка државној граници Републике Србије са БиХ, којом приликом су окривљени лишени слободе.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 12. новембра 2025. године решење Кж1 603/25 којим је, усвајањем свих жалби укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Истовремено је окр. Тејићу продужен притвор до даље одлуке суда.
По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива, јер из исте не произлази у чему се огледа подмуклост као законско обележје кривичног дела тешко убиство, будући да у изреци није наведен опис квалификаторних околности за тежи облик овог кривичног дела, већ само констатација - да је убиство учињено на подмукао начин. Такође, основано се у изјављеним жалбама указује да у образложењу побијане пресуде нису дати јасни разлози о одлучним чињеницама, јер је за постојање битних обележја наведеног кривичног дела неопходно да се ради о лишењу другог лица које је извршено на прикривен и потајан начин, да је учинилац том приликом испољио посебну лукавост или препреденост, будући да је подмуклост објективно-субјективна категорија, у ком смислу остаје нејасно на који начин су радње којима се окривљенима стављају на терет да су их као саучесници предузели пре извршења кривичног дела (у смислу прибављања средстава за извршење кривичног дела и отклањања препрека за његово извршење), поистовећује са објективним елементима појма подмуклости, који је неопходан за постојање овог кривичног дела. Осим тога нејасни су разлози првостепеног суда у погледу одлучних чињеница, а који се, према стању у списима, тичу односна између учиниоца и жртве, односно постоајња односа поверења, зчоупотебе наведеног односа, односно лукавости извршиоца, при чему, прикривеност као начин извршења кривичног дела на подмукао начин, мора бити изражена са нарочитим интензитетом и превзилазити стандардне оквире поступања који могу бити присутни код других облика кривичних дела убиства с умишљајем. Основано се жалбом тужиоца указује да је кривични закон повређен и у делу одлуке о кривичним санкцијама које су изречене окр. Ковачевићу и и окр. Кокорушу, а којима су ублажене казне испод законом прописаног минимума з ту врсту дела, будући да је изричито забрањено ублажавање казне за кривичное из члана 114 КЗ.
Одлучујући по службеној дужности о притвору према окр. Тејићу, Апелациони суд је нашао да и даље стоје разлози за продужење притвора, имајући у виду да из списа предмета произилази постојање основане сумње да је окр. Тејић извршио кривично дело тешко убиство у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, да је након евентуалног извршења кривичног дела побегао са лица места, да се крио, те све наведене околности представљају околности које указују на опасност од бекства уколико би се окривљени нашао на слободи, односно опасност да ће се окривљени у случају боравка на слободи крити и тако постати недоступан органима поступка. Такође, из списа произлази и постојање особитих околности које указују да ће оркивчљени у кратком временском периоду поновити кривичног делог, због чега се његово даље задржавањање и по овом основу показује као нужна и неопходна мера у циљу несметаног вођења кривичног поступка.
10. децембар 2025. године
СРЕТЕН ЈОЦИЋ-УСЛОВНИ ОТПУСТ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду К 601/10, Куо 351/25 од 30. септембра 2025. године, одбијена је молба осуђеног Сретена Јоцића за пуштање на условни отпуст, која је примљена у суд дана 22. августа 2025. године.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Бранилац осуђеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суда у Београду, након одржане седнице већа, донео је 10. децембра 2025. године решење Кж уо 316/25, којим се уважавањем жалбе браниоца осуђеног, преиначава првостепено решење и осуђени Сретен Јоцић условно отпушта са издржавања казне затвора од 15 година, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду К 601/10 од 3. јуна 2010. године и одређује да се исти има одмах пустити на слободу, с тим што условни отпуст може трајати најдуже до 28.фебруара 2026. године.
По налажењу Апелационог суда, у конкретном случају су се стекли сви законски услови за примену института условног отпуста према осуђеном будући да из извештаја установе у којој осуђени издржава казну затвора произлази да је осуђени остварио максимални напредак у третману и остваривању програма поступања, те да су општи и индивидуални циљеви испуњени, па се по оцени овог суда може са основом очекивати да ће се осуђени на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће извршити ново кривично дело због чега је овај суд усвојио жалбу браниоца осуђеног и одлучио као у изреци решења.
28. новембар 2025. године
ВЛАДИМИР АНДРИЈАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 159/25 од 14. маја 2025. године окр. Владимир Андријановић је због извршења у стицају кривичног дела убиство из 113 КЗ и кривичног деланнедозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствнеу казну затвора у трајању од 8 година. Оштећене су упућене да имовинскоправни захтев за накнаду штете остварују у парничном поступку.
Окр. Владимир Дамјановић оглашен је кривим што је 15. октобра 2022. године у Београду - Крњачи у стању битно смањене урачунљивости лишио живота Немању Савића на тај начин што се возилом црне боје довезао до раскрснице, где се претходно возилом беле боје довезао и Немања Савић у чијем возилу се налазио и Лука Карајовић, након чега су сва тројица изашла из возила, па је дошло до вербалног сукоба између окр. Андријановића и оштећеног Савића, који су обојица имали пиштоље у рукама, након чега је окривљени Андријановић из ватреног оружја - пиштоља марке „Berata" који је неовлашћено носио и за чије набављање и држање није имао одобрење надлежног органа, испалио више пројектила ка оштећеном Савићу и тако му нанео тешке телесне повреде опасне по живот, којом приликом је и оштећени Савић испалио више пројектила из пиштоља марке „Застава", а који нису погодили окр. Андријановића, након чега је оштећени Савић пао на коловоз и услед задобијених повреда преминуо на лицу места, а окр. Андријановић се са пиштољем из којег је пуцао, пешке удаљио.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. октобра 2025. године је донео пресуду Кж1 672/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је детаљно интерпретирао све доказе који су изведени током првостепеног поступка, те исте довео у међусобну везу, а затим правилно и потпуно утврдио чињенично стање, када је нашао да су се у радњама окривљеног стекла сва битна обележја кривичног дела убиство у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Насупрот жалбеним наводима, првостепени суд је приликом одмеравања врсте и висине казне за окривљеног имао на уму све олакшавајуће и отежавајуће околности, па је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је раније осуђиван, док је од олакшавајућих околности ценио да није осуђиван за истоврсна и иста кривична дела, да се окривљени у односу на оба кривична дела за која је оглашен кривим налазио у стању битно смањене урачунљивости, затим је ценио његове личне и породичне прилике, као и да је на главном претресу изразио жаљење што је лишио живота оштећеног, извинуо се његовој породици, те знатан допринос оштећеног настанку критичне ситуације. И по налажењу Апелационог суда како то правилно налази првостепени суд, изречена казна сразмерна је кривици окривљеног, те је нужна како за ресоцијализацију окривљеног, тако и за утицање на друге на не чине оваква или слична кривична дела.
28. новембар 2025. године
БОЈАН ТАТОМИРОВ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 506/24 од 11. марта 2025. године, окривљени Бојан Татомиров је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 година и изречена му је мера безбедности одузимања предмета и то једног преправљеног стартно-гасног сигналног пиштоља са муницијом. Оштећени су упућени да имовинско-правне захтеве остваре у парничном поступку.
Окривљени Бојан Татомиров је оглашен кривим што је 7. децембра 2022. године у насељу Угриновци, у стању битно смањене урачунљивости, лишио живота оштећеног Дражена Делевића, из ватреног оружја које је неовлашћено носио у стању смањене урачунљивости али не битно, на тај начин што је, након краће расправе са оштећеним, који је путничким возилом дошао испред куће у којој је окривљени живео као подстанар, окривљени у руци неовлашћено носио преправљен стартно-гасни сигнални пиштољ произвођача „ZORAKI", уклоњеног фабричког броја, када је у правцу главе и тела оштећеног, који је стајао на коловозу поред путничког возила у присуству извесног „Даке", из непосредне близине испалио 5 пројектила од којих је оштећени задобио вишеструке телесне повреде које повреде представљају збирно повреду тешке телесне природе које су у моменту настанка биле опасне по живот и услед којих је оштећени преминуо, након чега се окривљени путничким возилом удаљио са лица места.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. октобра 2025. године пресуду Кж1 761/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену преусуду.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је након детаљног изношења доказа на главном претресу, њихове исцрпне и потпуне анализе, супротно тези одбране, аргументовано образложио које чињенице из ког доказа је утврдио, те зашто налази да је теза одбране на који начин се догађај одиграо и на који је дошло до наступања смртне последице код оштећеног неодржива, те је подводећи чињенично стање под правну норму, првостепени суд правилно нашао да су се у радњама окривљеног стекла сва битна и објективна и субјективна обележја кривичног дела убиство и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, правилно неприхватајући став одбране да се ради о кривичном делу убиство на мах као и тезе одбране да је кривично дело извршено у нужној одбрани или евентуално у прекорачењу нужне одбране.
Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о казни, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио све околности које су од утицаја на њено одмеравање и истима дао одговарајући значај. Правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио околност да је у време критичног догађаја био млад човек, неосуђиван, да је кривично дело убиство извршио у стању битно смањене урачунљивости, а кривично дело новлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у стању смањене урачунљивости али не и битно, и у одсуству отежавајућих околности правилно утврдио појединачне казне за свако кривично дело и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 9 година, а која је и по налажењу другостепеног суда нужна и довољна и да се њоме постигне сврха кажњавања.
21. новембар 2025. године
ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 495/23 од 30. децембра 2024. године окр. Владимир Кецмановић је због извршења кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 став 2 КЗ и кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 14 година и 6 месеци, док је окр. Миљана Кецмановић због извршења кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 3 године, а окр. Немања Маринковић због извршења кривичног дела давање лажног исказа из члана 335 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца. Истовремено окр. Миљана Кецмановић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ. Према окр. Владимиру Кецмановићу изречена је мера безбедности одузимања предмета два ваздушна пиштоља са припадајућим гасним цилиндром, три ваздушне пушке, три пиштоља и великом количином муниције. Оштећени су упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Окр. Владимир Кецмановић је оглашен кривим што је у периоду од 30. априла 2022. године до 11. парила 2023. године у Београду, у Стрељачком клубу и Етно селу у Мионици, дана 24. априла и 1. маја 2023. године у стану у Београду и дана 3. маја 2023. године у ОШ „Владислав Рибникар“, двема опште опасним радњама изазвао опасност за живот и тело људи, услед чега је код више људи наступила смрт и код више људи наступила тешка телесна повреда, које последице изазивања опште опасности за живот и тело људи у виду наступања смрти више лица и тешке телесне повреде више лица је био свестан, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити, на тај начин што је у наведеном периоду у четири наврата обучавао свог сина, дете КК да рукује ваздужним и ватреним оружјем и припадајућом муницијом и гађа у мете, тако што га је водио у затворени простор у Стрељачки клуб и отворени простор у Етно село, упркос чињеници да таква активност и обука не одговара његовом узрасту, а такође иако је био дужан да пажљиво рукује оружјем чији је власник да га савесно чува на начин да не дође у посед неовлашћених лица и да не угрози безбедност људи и објеката, исто није чувао у за то посебно намењеном металном сефу са кључем закључаном, што је довело до употребе ватреног оружја и муниције чији је власник од стране његовог детета дана 3. маја 2023. године у Београду у ОШ „Владислав Рибникар“, па је тако свог сина прво дана 30. априла 2022. године одвео у Стрељачки клуб где га је обучавао како да рукује ваздушним оружјем – пиштољем и пушком које је легално држао у свом поседу и гађао у мете у облику концентричних кругова, односно како да стоји, дише, напуни и пуца из ваздушног наоружања које је претходно понео са собом, након чега је у наведеном Стрељачком клубу присуствовао и одобрио обуку и гађање из ватреног оружја – пиштоља марке „Глок“ када је дете КК обучен да напуни оквир, држи оружје, прст на обарачу, држи руке и дише приликом пуцања, а затим га поново после два до три месеца одвео у исти Стрељачки клуб где га је обучавао да рукује, пуни оквир и гађа у силуете људи из ватреног оружја – пуштоља марке „Česka zbrojovka“, за које је имао одобрење надлежног органа за набављање и држање, те га је дана 12. новембра 2022. године одвео у Етно село где је дете такође пуцао из ваздушног пиштоља у концентричне кругове, а затим га је дана 11. априла 2023. године поново одвео у Стрељачки клуб где је дете КК пуцао у мете из ватреног оружја – пиштоља марке „Česka zbrojovka“ и пиштоља марке „Ruger“, за које ватрено оружје је окривљени имао одобрење надлежног органа за набављање и држање, након чега је дете дана 24. априла 2023. године на адреси њиховог пребивалишта пронашао предметно ватрено оружје са припадајућих 6 оквира и припадајућом муницијом, које оружје, припадајући оквири и муниција су се, уместо у металном сефу са кључем, који се налазио причвршћен за зид у ормару у ходнику стана, а који је претходно окр. Владимир Кецмановић набавио ради остваривања услова за безбедан смештај и чување оружја у циљу добијања одобрења надлежног органа за набављање и држање ватреног оружја, налазили у орману у ходнику стана у два пластична кофера, спаковано у одговарајућу амбалажу (кофер, кутија, футрола) која онемогућава његову тренутну употребу, служи за преношење оружја, а не његово безбедно смештање и чување, а који кофери су се налазили у једном ранцу, тако што су оружје и припадајући оквири били упаковани у једном пластичном коферу са само једним катанцем са троцифреном шифром, од чега су прве две бројке биле у одговарајућем отварајућем положају, а припадајућа муниција у другом пластичном коферу без катанца, те је дана 1. маја 2023. године ватрено оружје за које је претходно утврдио где се налази, узео са наведеног места и затим напунио 6 припадајућих оквира са муницијом и то 4 припадајућа оквира за пиштољ марке „Česka zbrojovka“, са по најмање 18 метака, укупно најмање 72 метка и два припадајућа оквира за пиштољ марке „Ruger“ са по 10 метака, укупно 20 метака, све укупно најмање 92 метка, које све оружје и оквире са муницијом је ставио код себе, а затим их дана 3. маја 2023. године ставио у свој ранац и понео са собом у Основну школу коју иначе похађа, где је употребио ватрено оружје, тако што је ушавши у приземље школе испалио укупно најмање 21 метак, и то најмање 16 метака прво у правцу радника обезбеђења који се налазио на свом радном месту, за пултом, затим у правцу две ученице, које су у том моменту биле дежурне и седеле за столом за дежурство, а потом у правцу ученице које се налазиле испред клавира непосредно поред и десно дежурних ученица, па је услед дејства пројектила из ватреног оружја које је наведеном приликом користио дете КК на лицу места наступила смрт Драгана Влаховића и малолетних АБ, БА и СН, након чега је наставио да се креће приземљем лево од клавира, ка кабинету историје, где се у том моменту на часу историје налазила наставница историје, оштећена Татјана Стевановић, студент историје на Филозофском факулету оштећени ДП, који је био на пракси и 23 оштећена малолетна ученика одељења VII-2 узраста 13 и 14 година у које одељење је ишао и дете КК, када је ушао у исти и крећући се кроз просторију кабинета испалио у присутне најмање 45 метака, па је услед дејства најмање 23 пројектила из ватреног оружја које је наведеном приликом користио дете КК наступила смрт малолетних КМ, МА, ЕК, АД и АЧ, док је малолетна АА од задобијених повреда преминула у Универзитетској дечјој клиници у Београду дана 15. маја 2023. године, те су услед дејства најмање 3 пројектила из ватреног оружја које је наведеном приликом користио дете КК тешко телесно повређени са повредама опасним по живот малолетни оштећени ВП и наставница историје оштећена Татјана Стевановић, те су услед дејства најмање 8 пројектила из ватреног оружја које је наведеном приликом користио дете КК тешко телесно повређени малолетни ХК, ВМ, ЈД и АБ, док је наведеним радњама испаљивање најмање 45 пројектила из ватреног оружја у затвореном простору наставничког кабинета том приликом изазвана опасност за живот и тело осталих присутних у предметном кабинету и то малолетних оштећених ЛВ, ЈГ, ЕК, НМ, ИМ, ВН, ВЖ, ЛС, СВ, ПТ, ВВ и МП, као и студента историје на Филозофском факултету оштећеног ДП, након чега је дете КК напустило просторију кабинета историје излазећи кроз прозор у унутрашње двориште школе.
Окр. Владимир и Миљана Кецмановић оглашени су кривим што су у периоду од 30. априла 2022. године до 3. маја 2023. године, грубим занемаривањем своје дужности васпитавања запустили малолетно лице о којем су дужни да се старају, своје малолетно дете КК, на тај начин што су у напред наведеном периоду занемаривали психичко и емоционално стање детета, тако што нису адекватно реаговали на осећања које се развило код детета да је одбачен и неприхваћен у оквиру одељења које је похађао до седмог разреда и након затражене промене смене и одељења детета приликом преласка у седми разред, те упућивања да се због тога обрате психологу, нису реаговали на овакве препоруке, те ни након промене одељења и његовог распоређивања у одељење VII-2 нису детету обезедили адекватну лекарску и психолошку помоћ, те је и поред оваквог психичког стања детета окр. Владимир Кецмановић уз знање и обавештавање окривљене Миљане Кецмановић одвео дете 3 пута у Стрељачки клуб, први пут дана 30. априла 2022. године када га је обучавао како да рукује ваздушним оружјем – пиштољем и пушком са оптичким нишаном и гађа у мете, након чега је у Стрељачком клубу присуствовао и одобрио обуку и гађање из ватреног оружја – малокалибарског пиштоља марке „Глок“, којом приликом је слике и снимке гађања из ватреног оружја од стране детета слао путем мобилног телефона окр. Миљани Кецмановић, а затим га је поново после 2 – 3 месеца одвео у исти Стрељачки клуб где га је обучавао да рукује, пуни оквир и гађа силуете људи из ватреног оружја – пиштоља великог калибра марке „Česka zbrojovka“, и пиштоља марке „Ruger“, а затим га је дана 11. априла 2023. године поново одвео у Стрељачки клуб где је дете КК пуцао у мете из ватреног оружја – пиштоља марке „Česka zbrojovka“ и пиштоља марке „Ruger“, при чему овакву врсту активности, која очигледно није одговарала узрасту детета и његовом психичком и емоцијалном стању, окр. Миљана Кецмановић није онемогућила, иако је била на адекватан начин упозната, како непосредним сазнањима, тако и слањем од стране супруга окр. Владимира Кецмановића фотографија и видео снимака гађања детета КК из стрељане, а услед којег понашања окривљених је дошло до грубог занемаривања изграђивања моралне личности детета и изазивања код истог осећања личне одговорности и усмеравања на прихватање основних друштвених вредности, као и пропуста у васпитању услед којег дете није изражавао емоције које је осећао, при томе трпећи константан притисак од стране мајке да је потребно да буде најбољи у успеху у школи, те је услед света напред наведеног дете дана 3. маја 2023. године у ОШ „Владимир Рибникар“ употребном ватреног оружја, којим је обучен да рукује од стране оца окр. Владимира Кецмановића лишио живота сада пок. Драгана Влаховића, АБ, БА, СН, КМ, МА, ЕК, АД, АЧ, АА, а тешко телесно повредио Татјану Стевановић, малолетне ВП, ХК,ВМ, ЈД и АБ, након чега је хоспитализован.
Окр. Немања Маринковић оглашен је кривим што је дана 14. јула 2023. године у просторијама Вишег суда у Београду, које су уступљене на коришћење Вишем Јавном тужилаштву у Београду као сведок дао лажан исказ у кривичном поступку пред Тужилаштвом, на тај начин што је у истрази која се води у Вишем Јавном тужилаштву у Београду против окр. Владимира Кецмановића, због кривичног дела тешко дело против опште сигурности, приликом давања исказа у својству сведока на записнику, а након што је опоменут да је дужан да говори истину и да не сме ништа да прећути, а затим упозорен да давање лажног исказа представља кривично дело, као инструктор – руковалац оружја у СК „Partizan practical shooting“, изјавио да му није познато да је на било који начин малолетни КК пуцао у стрељани или не и да није сигуран да ли је можда у неком тренутку Владимир Кецмановић на своју одговорност дао сину да пуца из ваздушног оружја, јер он то није видео, а да јесте сигурно би санкционисао, те да му није познато да је Владимир са неким долазио у стрељану да пуца.
Такође, окр. Миљана Кецмановић је ослобођена од оптужбе да је неутврђеног дана који претходи дану 1. мај 2023. године неовлашћено држала муницију за ватрено оружје за чије набављање и држање није имала одобрење надлежног органа на тај начин што је на адреси пребивалишта неутврђеног дана држала један метак, који метак је био део муниције коју је претходно набавио њен супруг Владимир Кецмановић на основу одобрења надлежног органа за набављање и држање ватреног оружја и издате исправе о оружју – оружном листу за пиштољ марке „Česka zbrojovka“.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 19. и 20. јуна 2025. године, а након већања и гласања дана 9. и 10. јула, 10. и 29. септембра и дана 30. септембра 2025. године, донео је већином гласова пресуду Кж1 354/25 којом је потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окр. Миљану Кецмановић, те је усвајањем жалбе бранилаца окр. Немање Маринковића, преиначио првостепену пресуду само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окр. Немању Маринковића осудио на казну затвора у трајању од 1 године, коју ће издржавати у просторијама у којима станује и да на име судског паушала плати износ од 20.000,00 динара, док је, усвајањем жалбе бранилаца окр. Владимира Кецмановића и Миљане Кецмановић, пресуда у осуђујућем делу у односу на наведене окривљене укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење. Према окр. Владимиру Кецмановићу продужен је притвор, који може трајати до даље одлуке првостепеног суда.
По налажењу Апелационог суда, оцењујући жалбене наводе браниоца окр. Немање Маринковића, чињенично стање у погледу свих битних елемената кривичног дела давање лажног исказа, правилно је и потпуно утврђено, а квалификацијом противправне делатности окр. Немања Маринковића Кривични закон је правилно примењен, о чему је првостепени суд дао јасне и довољне разлоге. Међутим основано се у жалби истиче да првостепени суд приликом одмеравања казне окр. Немањи Маринковићу, није адекватан значај дао олакшавајућим околностима на страни окривљеног. Наиме, првостепени суд, и поред тога што је правилно као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио његово коректно понашање током доказног поступка и чињеница да је реч о неосуђиваном лицу, те да није нашао отежавајуће околности, није у правој мери сагледао утврђене олакшавајуће околности нити је имао у виду да је отац мал. детета и његово здравствено стање. Стога је Апелациони суд, дајући адекватан значај на страни окр. Немање Маринковића уважио у том делу жалбе његових бранилаца и осудио га на казну затвора у трајању од једне године. По оцени већа Апелационог суда у Београду, с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела и степен кривице, може се очекивати да ће се сврха кажњавања остварити и тако што ће изречену казну осуђени издржавати у просторијама у којима станује.
Међутим, по оцени Апелационог суда, првостепени суд је учинио битну повреду одредаба парничног поступка, будући да су разлози пресуде нејасни и противречни изреци пресуде у осуђујућем делу у односу на окр. Владимира и Миљану Кецмановић. У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано овим решењем, правилно применити релевантне процесне одредбе и на поуздан и јасан начин утврдити све одлучне чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања, те ће брижљивом оценом сваког од изведених доказа понаособ и свих доказа скупа у њиховој повезаности, оценити постојање или непостојање сваког од елемената бића кривичних дела у питању, а за своје ставове дати јасне и недвосмислене разлоге. Тек након што поступи по примедбама из овог решења, а узимајући у обзир и оне жалбене наводе бранилаца окривљених Владимира Кецмановића и Миљане Кецмановић на које у овом решењу није посебно указано, првостепени суд ће бити у могућности да донесе закониту, правилну и јасно образложену одлуку.
Апелациони суд је према окривљеном Владимиру Кецмановићу продужио притвор до даље одлуке првостепеног суда, јер и даље стоје разлози због којих је притвор према окривљеном првобитно одређен, а касније и продужен. Наиме, околности извршења кривичног дела које је окривљеном стављено на терет, односно постојање основане сумње да је окривљени у дужем временском периоду обучавао свог малолетног сина од 13 година да рукује ватреним оружјем, муницијом и гађа у мете и да истовремено у стану у ком живи са малолетним сином није савесно чувао ватрено оружје и муницију на начин да не дође у посед неовлашћеног лица, тј. његовог малолетног сина и да не угрози безбедност људи и објеката, услед чега је његов малолетни син у њиховом стану лако дошао у посед ватреног оружја, и то два пиштоља велике количине припадајућих оквира и муниције и понео их са собом у основну школу коју је похађао, у којој је пуцањем из тог ватреног оружја захваљујући претходној обуци у руковању и гађању из ватреног оружја лишио живота десет лица и тешко телесно повредио шест лица, у склопу чињенице да је у стану окривљеног пронађено више комада оружја - три ваздушне пушке и два пиштоља, као и велика количина муниције калибра 22 LR и 9х19 mm и велика количина муниције за ваздушно оружје, по оцени овог већа представља особите околности које указују да ће окрвиљени у кратком временском периоду поновити кривично дело, услед чега је његово даље задржавање у притвору још увек нужно. Уз наведено, овај суд налази да су начин изврешења и тежина последица кривичног дела довела до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
7. новембар 2025. године
МИЛАДИН МАЦУРА
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Трећег основног суда у Београду К 1642/24 од 23. маја 2025. године окр. Миладин Мацура је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног сообраћаја из члана 297 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б" категорије у трајању од 5 година од правноснажности пресуде. Законски заступник мал. оштећеног је упућен на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.
Окривљени Миладин Мацура је оглашен кривим што је 21. октобра 2024. године у Београду, на раскрсници која је регулисана светлосним саобраћајним знацима - семафорима, који су били исправни, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, као учесник у саобраћају на путевима, непридржавајући се саобраћајних прописа јер је у стању веома тешке алкохолисаности и под дејством психоактивне супстанце угрозио јавни саобраћај и довео у опасност тело људи, на тај начин што је управљајући путничким моторним возилом марке „Ауди А3" крећући се Улицом Јурија Гагарина, средњом саобраћајном траком, брзином не мањом од 80 км/час, доласком у саму раскрсницу није зауставио возило када му је саобраћајним знаком - семафором пролаз био забрањен (црвено светло), већ је наставио кретање услед чега је дошло до контакта са чеоним делом возила марке „Шкода кодиак", којим је управљао возач ИИ и који се кретао Улицом Душана Вукасовића из смера Улице Војвођанској према улици Јурија Гагарина, десном саобраћајном траком и на раскрсницу са Улицом Јурија Гагарина је ушао када му је светлосним саобраћајним знаком - семафором пролаз био дозвољен (зелено светло), да би се, након контакта, возило марке „Ауди А3" одбило у леву страну, односно по оствареном примарном контакту променило правац кретања ка левој ивици коловоза уз ротацију и задњим левим возилом марке „Ауди А3" ударио малолетног оштећеног АК, који је стајао на разделном острву уз леву ивицу Улице Јурија Гагарина из правца кретања возила марке „Ауди А3", те је одбацило мал. оштећеног на трамвајску баштицу услед чега је мал. оштећени задобио тешке телесне повреде опасне по живот, да би потом левим бочним делом возила марке „Ауди А3" ударио у заштитну металну ограду после чега се возило марке „Ауди А3" вратило на коловоз, а затим је окривљени изашо из возила заједно са сувозачем и малолетном СВ која је седела на задњем седишту возила и двоје малолетне деце, те су брзим ходом напустили лице места.
Такође, према окр. Мацури одбијена је оптужба да је извршио кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296 став 1 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Трећег основног јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. октобра 2025. године је донео пресуду Кж1 905/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окр. Мацуре, ближе описаним у изреци првостепене пресуде, стекла сва законска, како субјективна, тако и објективна обележја кривичног дела за које га је првостепени суд и огласио кривим.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени су приликом избора кривичне санкције правилно утврдио све околности које утичу да казна буде мања или већа и истима је дао одговарајући значај, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове личне и породичне прилике, затим да је признао извршење кривичног дела, чиме је битно допринео бржем разрешењу, као и да изразио искрено кајање, док је од отежавајућих околности на његовој страни нашао да се ради о лицу које је више пута кажњавано, између осталог, и прекршајно за дела из области саобраћаја, којом приликом су му у два наврата изречене мере забране управљања „Б" категоријом, затим да се законски заступник малолетног оштећеног придружио кривичном годњењу, чињеницу да је окривљени напустио лице места а да се пре тога није уверио да ли је неко повређен, те нарочито исказану безобзирност, а имајући у виду да је наведеном приликом управљао возилом у стању веома тешке алкохолисаности, под дејством психоактивне супстанце, крећући се у насељеном месту где је дозвољена брзина 50 км/час, брзином не мањом од 80 км/час, па је имајући у виду све олакшавајуће и отежавајуће околности правилно окривљеног за извршено кривично дело осудио на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, о чему у образложењу пресуде првостепени суд даје јасне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, а који се жалбеним наводима не доводе у сумњу.
10. октобар 2025. године
ДРАШКО ЈОВИЧИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 89/25 од 9. априла 2025. године окр. Драшко Јовичић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања 3.929,98 грама опојне дроге хероин као и 944,28 грама опојне дроге метамфетамин.
Окривљени Драшко Јовичић је дана 14. октобра 2022. године, на аутопуту Е75, пре наплатне рампе, неовлашћено ради продаје држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, која је била упакована у 8 пластичних кеса облепљених са самолепљивом траком, изолир траком, обмотане стреч фолијом, укупне нето масе 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида упаковану у две пластичне кесе укупне нето масе 944,28 грама од којих је једна облепљена изолир траком, па обмотана стреч фолијом, нето масе 460,24 грама, а друга обмотана црним индиго папиром, па стреч фолијом, нето масе 484,04 грама, на тај начин што је наведену опојну дрогу држао упаковану и смештену у фабричкој шупљини која се налазила испод поклопца пода пртљажника путничког моторног возила којим је управљао и које је у његовом власништву.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 30. септембра 2025. године је донео пресуду Кж1 663/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је након анализе свих доказа који су изведени током првостепеног поступка и довођењем истих у међусобну везу, правилно нашао да су се у радњама окривљеног стекла сва битна субјективна и објективна обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Такође, правилно је првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције узео у обзир све околности па окривљеног Јовичића осудио на казну затвора у трајању од 4 године. По оцени Апелационог суда, како то налази правилно првостепени суд казном затвора у овако одређеном трајању, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања.
10. октобар 2025. године
ЛАЗАР КНЕЖЕВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 286/24 од 19. марта 2025. године окр. Лазар Кнежевић је због извршења у покушају кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године. Оштећени је упућен да имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.
Окривљени Лазар Кнежевић је оглашен кривим што је 13. јануара 2024. године у Београду, у угоститељском објекту, при чему му је способност да схвати значај свог дела, као и могучност да управља својим поступцима, била смањена до степена битног, али не битно, са умишљајем покушао да лиши живота оштећеног Небојшу Савића, на тај начин што је поново дошао у ресторан у коме је критичне вечери већ претходно боравио, пришао оштећеном Небојши Савићу, који је у ресторану радио као конобар и који је у том тренутку стајао поред шанка и обраћајући му се речима: „Шта ћеш сад", подесним оруђем које је држао у десној руци, убо оштећеног у пределу леве стране трбуха, којом приликом је исти задобио тешку телесну повреду опасну по живот, а опасност по живот је отклоњена благовременим и адекватним мерама лечења.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужаилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљени и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 2. октобра 2025. године донео је пресуду Кж1 653/25 којом је одбио као неосноване жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног те потврдио првостепену пресуду, док је жалбу окривљног одбацио као неблаговремену .
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је детаљно интерпретирао и анализирао све доказе који су изведени током првостепеног поступка, посебно одбрану окривљеног као и исказ оштећеног и све писане доказе током поступка, те анализирао и тезу одбране истакнуту током првостепеног поступка да окривљени није извршио кривично дело убиство у покушају већ евентуално кривично дело тешка телесна повреда, а која је теза сада поновљена и у изјављеној жалби.
Такође, насупрот изнетим жалбеним наводима, како јавног тужилаштва у Београду тако и браниоца окривљеног, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је одлучујући о врсти и висини кривичне санкције правилно ценио све околности, па је од олакшавајућих околности имао у виду да је окривљени поступао у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, да раније није осуђиван за истоврсно или исто кривично дело, да се на главном претресу извинио оштећеном и да је оштећени његово извињење прихватио, затим његове личне прилике као и да је дело остало у покушају, па је наведеним околностима првостепени суд правилно дао карактер нарочито олакшавајућих околности које оправдавају осуду на казну блажу од прописаног законског минимума за наведено кривично дело, при чему је правилно као отежавајућу околност цењена чињеница је окривљени раније осуђиван али не за иста или истоврсна кривична дела. Правилно је првостепени суд надаље окр. Кнежевића осудио на казну затвора у трајању од 4 године, налазећи да ће се оваквом врстом и висином казне према окривљеном постићи сврха кажњавања.
26. септембар 2025. године
ЗОРАН ЈАНКОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Смедереву К 12/24 од 23. маја 2025. године окр. Зоран Јанковић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година, те му је изречена мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и одузимања ножа. Оштећени су ради остваривања својих имовинско - правних захтева упућени на парницу.
Окривљени Зоран Јанковић је оглашен кривим што је дана 22. јануара 2024. године у раним јутарњим часовима у својој продичној кући у Смедереву, у стању битно смањене урачунљивости лишио живота сада пок. Игора Ивановића, на тај начин што је у ходнику на спратном делу породичне куће где је окривљени живео, непосредно поред излазних врата, задао ножем више убодних рана сада пок. Ивановићу, а смрт је наступила на лицу места, након чега је окр. Јанковић тело сада пок. Ивановића бацио са терасе у двориште и скинуо сву гардеробу са горњег дела тела и започео скидање фармерица у намери да сакрије трагове извршења кривичног дела, али је од тога одустао и оставио тело сада пок. Игора Ивановића на травнатој површини у дворишту куће, где је исто затечено од стране радника полиције.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Смедереву и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 11. септембра 2025. године пресуду Кж1 662/25 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, укинио провстепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор до даље одлуке суда.
Према оцени Апелационог суда првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка на коју се основано указује жалбом браниоца окривљеног, с обзиром да о одређеним чињеницама, наведеним у изреци првостепене пресуде, у образложењу нису дати јасни и аргументовани разлози, чиме је чињенично стање у том смислу непотпуно утврђено. Наиме, образложењем првостепеног суда, у погледу несумњивог утврђења чињеница наведених у изреци пресуде, односно да је окр. Јанковић тело сада пок. Ивановића бацио са терасе у двориште и скинуо сву гардеробу са горњег дела тела и започео скидање фармерица, у намери да сакрије трагове извршења криивчног дела, али је од тога одустао и оставио тело сада пок. Ивановића на травнатој површини у дворишту куће, за сада се не може прихватити као јасно и аргументовано. Образложење првостепеног суда, који се позива на налаз и мишљење те исказ судског вештака, уз констатацију да докази, односно фотодокументација у предмету, указује на то да се тело нашло на подлози која је обрасла травом, не представља довољно јасну аргументацију за несумњив закључак да је окр. Јанковић тело пок. Ивановића бацио са терасе у двориште, а поготово не за закључак да је окривљени, након тога, скинуо сву гардеробу са горњег дела покојника, започео скидање фармерица у намери да сакрије извршење кривичног дела, али је од тога одустао и оставио је тело сада пок. Ивановића на травнатој површини у дворишту куће. Према налажењу Апелационог суда, првостепени суд управо чињенице за које није изнео довољно јасне и аргументоване разлоге да су несумњиво утврђене цени на штету окривљеног, као отежвајуће околности у образложењу одлуке о кривичној санкцији.
Имајући у виду да је укинуо првостепену пресуду, а да се окривљени налази у притвору, Апелациони суд је испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљеном, па је нашао да је оправдано продужење притвора према окривљеном.
12. септембар 2025. године
МИЛУТИН САВОВИЋ И ДР. (оптужница)
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције К Пo4 17/25, Кв-Пo4 35/25 од 17. априла 2025. године потврђена је оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду, Посебног одељења за сузбијање корупције КТО КО 9/25 од 4. марта 2025. године. Наведеном оптужницом окр. Милутину Савовићу и Биљани Крстић стављено је на терет извршење кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361 став 2 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 КЗ, а окр. Слбоданки Катанић стављено је на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљеног Милутина Савовића, браниоци окривљене Биљане Крстић и бранилац окривљене Слободанке Катанић.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 8. јула 2025. године решење Кж2 1417/25 којим је уважавањем жалби бранилаца окривљених укинуо првостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама окривљених истиче да је побијано решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да у образложењу решења нису наведени разлози о свим одлучним чињеницама, док су они који су дати нејасни и недовољни, тако да се правилност и законитост истог за сада не може испитати. Наиме, у односу на чињеницу која представља претходно питање, како би суд могао да се упусти у одлучивање у овој кривично-правној ствари, односно у погледу овлашћеног јавног тужилаштва за подношење оптужбе, у побијаном решењу нису наведени разлози. Наведена повреда односи се на повреде одредаба кривичног поступка од стране суда у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, односно одобрење надлежног органа, будући да је постојање оптужбе овлашћеног тужиоца услов sine qua non за предузимање и почетак кривичног гоњења. Из наведених разлога овај суд је уважио жалбу бранилаца окривљених, укинуо побијано решење и исто упутио првостепеном суду на поновно одлучивање. Имајући у виду природу учињене битне повреде одредаба кривичног поступка и њен утицај на одлуку, овај суд се није упуштао у оцену осталих жалбених навода бранилаца окривљених, будући да је првостепени суд морао прво да цени да ли је предметна оптужница поднета од стране овлашћеног тужиоца.
29. aвгуст 2025. године
МАРКО ЦВЕТИЋАНИН И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 65/23 од 7. фебруара 2025. године, због извршења по једног продуженог кривичног дела, из члана 98 став 1 Закона о тајности података (од чега окр. Цветићанин у подстрекавању), окр. Марку Цветићанину је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 2 године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично, а окр. Николи Ђокићу је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци, и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Према окривљеном Николи Ђокићу изречена је мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то полицијског службеника у трајању од 2 године, рачунајући од дана правноснажности пресуде.
Окривљени су оглашени кривим што су у Београду, у временском периоду од 23. септембра до 10. новембра 2022. године, окр. Никола Ђокић, полицијски службеник МУП-а РС, ПУ за град Београд, у више наврата у назначеном периоду неовлашћено непозваном лицу и то окривљеном Марку Цветићанину прибављао и саопштавао податке из информационог система Министарства унутрашњих послова који се односе на идентитет власника путничких моторних возила са одређеним регистарским ознакама, до којих података је дошао на други начин - преко својих колега са посла, полицијских службеника запослених у МУП-а РС, ПУ за град Београд који су до тих података дошли коришћењем својих личних приступних шифри наведеном систему, у чему га је са умишљајем подстрекао окр. Цветићанин, тако што је у назначеном периоду у више наврата од окр. Ђокића захтевао провере преко система Министарства унутрашњих послова, ради сазнања података о власницима возила са одређеним регистарским ознакама, па је тако, прво, дана 23. септембра 2022. године од окр. Ђокића порукама упућеним путем апликације „WhatsApp" захтевао провере регистарских ознака ŠA... након чега је окр. Ђокић преко свог колеге са посла, сведока АЈ извршио тражење провере и потом добијену информацију о власнику наведеног возила путем исте апликације саопштио окр. Цветићанину истог дана, да би након тога Цветићанин дана 26. септембра 2022. године од окр. Ђокића порукама упућеним путем апликације „WhatsApp" захтевао провере регистарских ознака BG... након чега је окр. Ђокић преко своје колегенице са посла сведока ИМ извршио тражене провере и потом добијену информацију наведеног возила саопштио окр. Цветићанину путем исте апликације, да би потом окр. Цветићанин 2. октобра 2022. године од окр. Ђокића порукама упућеним путем апликације „WhatsApp" захтевао провере регистарских ознака BG... након чега је окр. Ђокић преко свог колеге са посла сведока ЂГ извршио тражене провере и потом добијену информацију наведеног возила саопштио окр. Цветићанину путем исте апликације, да би потом окр. Цветићанин 7. октобра 2022. године од окр. Ђокића порукама упућеним путем апликације „WhatsApp" захтевао провере возила марке „Fiat Panda" са регистарским ознакама BĆ... након чега је окр. Ђокић преко свог колеге са посла сведока ЂГ извршио тражене провере и потом добијену информацију о власнику наведеног возила саопштио окр. Цветићанину путем исте апликације, при чему сви наведени подаци које је на описани начин окр. Ђокић саопштио и прибавио окр. Цветићанину представљају податке са ознаком тајности „ПОВЕРЉИВО" одређене према Закону о тајности података чланом 47. Обавезне инструкције о правилима и поступцима у коришћењу информационог система МУП-а РС којим је прописано да су сви подаци садржани у информационом систему у надлежности државе и Министарства и да се означавају степеном тајности „ПОВЕРЉИВО".
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 1. јула 2025. године донео је пресуду Кж1 402/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, на које се у изјављеним жалбама бранилаца окривљених указује, нити је, насупрот жалбеним наводима браниоца окр. Ђокића заснована на незаконитом доказу. На даље, правилно је првостепени суд утврдио да из свих изведених доказа на главном претресу произлази да је окр. Ђокић прибављао и саопштавао окр. Цветићанину податке из информационог система МУП РС, који се односе на идентитете власника путничких возила са одређеним регистарским ознакама, претходно добијених од стране колега полицијских службеника, што окривљени у својим одбранама у суштини и не оспоравају. По оцени овог суда, правилно је првостепени суд ценио да намере и мотиви нису битни елементи бића кривичног дела, те да су исти без утицаја на другачију одлуку. На даље из извештаја МУП РС произлази да су сви податци садржани у информационом систему означени степеном тајности „поверљиво", са чим је окр. Ђокић као полицијски службеник морао бити упознат, па су без утицаја жалбени наводи да то нису неки битни подаци, односно да њиховим откривањем није настала нека штета нити опасност.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд приликом одлучивању о врсти и висини кривичне санкције имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина адекватно одмерена. Тако је као олакшавајуће околности на страни окривљених ценио њихове породичне прилике, као и чињеницу да су се коректно држали пред судом, делимично признајући чињеничне наводе оптужења, па је с тим у вези са основом оценио да је условна осуда адекватна кривична санкција, што супротним жалбеним наводима јавног тужиоца није доведено у сумњу.
25. јули 2025. године
ИЛИЈА САМАРЏИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 83/23 од 24. децембра 2024. године окр. Илија Самарџић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3 КЗ. Оштећени је упућен да имовинскоправни захтев може остварити у парничном поступку.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 10. јуна 2025. године донео је пресуду Кж1 302/25 којим је, усвајањем жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр. Илију Самарџића због извршења кривчног дела злупотреба положаја из члана 359 став 3 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1 године која ће се извршити у просторијама у којима окривљени станује. Оштећена школа је упућен да имовинскоправни захтев у целини оствари у парничном поступку.
Окривљени Илија Самарџић је оглашен кривим што је у периоду од 27. септембра 2012. године до 31. децембра 2013. године, у својству службеног лица, као директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, прекорачењем граница свог службеног овлашћења, прибавио привредним друштвима НИД „Новости“, Симпо“ а.д. „КонТики Травел“ а.д. и ватерполо клубу „Раднички“ из Крагујевца, корист у виду краткорачних позајмица, у укупном износу од 781.000.000,оо динара, на тај начин што је поступио супротно Закону о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, којима је прописано да директор школе доноси одлуку о расподели финансијских средстава уз претходну сагласнот Савета Школе, и, супротно Правилнику о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора републике и о начину извештавања о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања којим је прописано да корисник буџета Републике може инвестирати сопствене приходе и самостално уз претходно прибављену сагласност министра финансија, те је донео одлуку о расподели финансијских средстава без сагласности Савета Школе која финансијска средства представљају сопствени приход школе и без претходно прибављене сагласности министра финансија.
Апелациони суд у Београду, насупрот закључку првостепеног суда, налази да су се у радњама окривљеног Илије Самарџића стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела злоупотреба службеног положаја, све на начин како је то ближе наведено у изреци ове пресуде, при чему је у односу на основни облик, у виду краткорочних позајмица, окривљени поступао са директним умишљајем док је у односу на квалификовани облик тј. прибављање имовинске користи наведеним привредним друштвима и ватерполо клубу, у укупном износу од 781.000.000,оо динара, поступао са евентуалним умишљајем јер је пристао на могућност да позајмљена средства не буду враћена, те га је Апелациони суд у Београд огласио кривим за учињено кривично дело.
Одлучујући о избору, врсти и висини казне коју ће изрећи окривљеном, Апелациони суд у Београду је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да није осуђиван, његову старосну доб, породичне прилике, његово коректно држање пред судом, као и чињеницу да је од извршења кривичног дела протекао период од 11,5 година док отежавајуће околности није нашао. Напред наведеним олакшавајућим околностима овај суд је дао карактер нарочито олакшавајућих околности, налазећи да ће се у конкретном случају и са ублаженом казном испод законом прописаног минимума постићи сврха кажњавања, па је окр. Самарџића осудио на казну затвора у трајању од једне године, која се казна има извршити у просторијама у којима станује, сматрајући да је оваква казна адекватна тежини ивршеног кривичног дела, степену повреде заштићеног добра, као и личности окривљеног као извршиоца, као и да ће се овако изреченом казном остварити сврха кажњавања.
25.7.2025. године
МИЛОШ ОПРИН
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По3 62/24 од 12. марта 2025. године окр. Милош Оприн је због извршења кривичног дела прогањање из члана 138а, став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци, која се казна неће извршити уколико окривљени у року од 1 године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, те је окривљеном изречена мера безбедности одузимања мобилног телефона са припадајућом картицом.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 8. јула 2025. године донео је пресуду Кж1 По3 13/25 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуду и окр. Милоша Оприна ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело прогањање из члана 138 став 1 КЗ.
Оптужним актом окр. Милошу Оприну је стављено на терет да је у периоду од 15. до 19. новембра 2021. године, када је лишен слободе, упорно предузимао радње на начин којим се може осетно да угрози лични живот оштећеног министра здравља Златибора Лончара, према коме су радње предузете, тако што је са свог мобилног телефона, приступао свом корисничком налогу на друштвеној мрежи „Инстаграм“, који има 9947 пратилаца, као и путем друштвене апликације „Телеграм“ у групи која има 3720 пратилаца, објавио приватни број телефона оштећеног, па је тако на „Инстаграму“ поставио објаву следеће садржине „Реците му шта мислите о ковид Пропусницама, будите пристојни и учтиви, нећемо се понашати као они. Ако хоћете да пошаљете поруку Златибору Лончару идите на овај линк. Молим Вас будите пристојни када пишете поруку, ми нисмо као они, окачите на причу, означите нас и ми ћемо вас решеровати на нашу причу. Сви који пошаљете Лончару поруку скрин на причу и таг нас, ми репостујемо на нашој причи“, а на апликацији „Телеграм“ такође објавио: „Реците му шта мислите о ковид Пропусницама, будите пристојни и учтиви, нећемо се понашати као они. Кад пошаљете означите нас на причу, таг нас и ми ћемо репост на причу све који то ураде“, па је оштећени у наредном периоду добио више десетина телефонских позива од непознатих бројева телефона где су поред уобичајених позива, били позиви и поруке преко апликације „Viber“ и „Whatsup“ као и СМС поруке, услед чега је осетно угрожен лични живот оштећеног.
По налажењу Апелационог суда у радњама оркивљеног Милоша Оприна се не стичу сви битни елементи нужни за постојање кривичног дела прогањања, с обзиром на то да у чињеничном опису радње за које је окривљени оглашен кривим није описана упорност, при чему радње извршења кривичног дела прогањања мора имати посебан квалитет, а то је њихово упорно вршење, дакле понављање неке радње ради остваривања одређеног циља, нити из чињеничног описа произлази које су то сличне радње које је окривљени предузео на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају, већ је наведено да је радња објављивања броја мобилног телефона предузета једнократно, па је овај Суд првостепену пресуду преиначио и окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело. Истовремено овај суд је испитивао да ли су се у описаним радњама окривљеног евентуално стичу елементи неког другог кривичног дела. У том смислу Апелациони суд је закључио да би се (да су у оптуженом акту адекватно описане), у радњама окривљеног евентуално могли стећи елементи кривичног дела неовлашћено прикупљање личних података. Међутим, имајући на уму да опис понуђен у оптужном акту није осатвљао могућност суду да изврши овакву чињеничну интервенцију без нарушавања идентитета пресуде и оптужбе. Суд је закључио да се у описаним радњама окривљеног не стичу ни елементи било ког другог кривичног дела.
17. јули 2025. године
НЕМАЊА ЂОРЂЕВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 535/23 од 25. новембра 2024. године окр. Немања Ђорђевић је због извршења кривичних дела и то тешка телесна повреда из члана 121 став 2 КЗ, лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног преправљеног пиштоља са припадајућим оквиром. Оштећени је упућен да истакнути имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.
Истовремено окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опаности из члана 278 став 4 КЗ.
Окривљеном је оптужним актом стављено на терет да је 22. маја 2023. године у Београду тешко телесно повредио оштећеног АП тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног и лако телесно повредио оштећеног ДЛ, а које повреде су нанете ватреним оружјем, при чему је неовлашћено носио ватрено оружје чије држање није дозвољено грађанима и то преправљени пиштољ „Zoraki" које представља полуаутоматско оружје са олученом цеви, из ког пиштоља је испалио четири пројектила, тако што је у моменту када је пришао кладионици „Сокер", носећи са собом поменуто ватрено оружје - пиштољ, у тренутку када је оштећени АП изашао из спортске кладионице, окривљени из поменутог пиштоља испалио четири пројектила услед чега је оштећени АП пао на бетонску подлогу, при чему је задобио тешку телесну повреду опасну по живот у виду једне повреде нанесене пројектилом испаљеним из ручног ватреног оружја, а конкретна опасност по живот била је отклоњена благовремено и адекватно примењеним мерама хируршког и конзервативног лечења, док је услед испаљеног пројектила ручног ватреног оружја оштећени ДЗ задобио лаку телесну повреду, након чега се окривљени трчећим кораком удаљио са лица места у правцу улице Чубурске.
Такође, окривљеном је стављено на терет да је 22. маја 2023. године у Београду опасном радњом изазвао опасност за живот или тело људи употребом ватреног оружја - преправљеног пиштоља са ознаком „Zoraki", које представља полуаутоматско оружје са олученом цеви, из ког пиштоља је испалио 4 пројектила, на тај начин што је окривљеног НН мушко лице довезло мотоциклом (непознате марке и модела) крећући се из правца улице Сазонове до улице Цара Николаја, која се налази у непосредној близини „Чубурског парка", одакле је окривљени Ђорђевић пешице наставио као улици, пришао кладионици „Сокер" и из поменутог ватреног оружја - пиштоља испалио 4 пројектила.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 19. јуна 2025. године решење Кж1 128/25 којим је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавно тужилаштва у Београду укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда, изрека првостепене пресуде је неразумљива, с обзиром да неодговара чињеничном опису из оптужног акта, у коме се наводе оштећени АП и ДЛ, као лица по чији живот или тело је изазвана опасност општеопасном радњом од стране окривљеног Ђорђевића, те повреде које су задобили (које чињенице су изостале у ослобађајућем делу изреке), чиме није решен предмет оптужбе, на шта се основано жалбом јавног тужиоца указује. По налажењу Апелационог суда, из чињеничног описа оптужног акта, поред елемената осталих кривичних дела која су окр. Ђорђевићу стављена на терет, произлазе сви елементи бића кривичног дела изазивање опште опасности, имајући у виду да из истог јасно произлази да је окривљени општеопасном радњом-употребом ватреног оружја, испаљивањем 4 пројектила изазвао опасност за живот и тело људи - двоје оштећених, дакле, да је описано да је предузео радње изазивања опште опасности чиме је довео у опасност живот и тело људи- оштећених АП и ДЛ. Наиме, према чињеничном опису је јасно да је наступила конкретна опасност за оштећене АП И ДЛ будући да су критичном приликом и задобили телесне повреде ближе опредељене у оптужном акту и осуђујућем делу изреке побијане пресуде, те се стога не може прихватити став првостепеног суда да је у оптужном акту изостало навођење по које људе је испаљивањем 4 пројектила настала опасност по живот или тело, дакле, да је изостало навођење елемената бића овог кривичног дела. Имајући у виду наведено, првостепена пресуда је усвајањем жалбе јавног тужиоца укинута у целости, ради истовременог пресуђења, с обзиром да се оптужба заснива на јединственом чињеничном опису и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
11. јул 2025. године
ФЕХО БИШЕВАЦ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К По3 11/24 од 8. јула 2024. године окр. Фехо Бишевац је због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 став 3 КЗ осуђен на казну затвора од 10 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног мобилног телефона.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, Посебно одељење за високотехнолошки криминал, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 10. јуна 2025. године донео је пресуду Кж1 По3 26/24 којом је, усвајањем жалби окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду и окр. Феха Бишевца због извршења кривичног дела угрожавање сигурности ослободио од оптужбе, те је одредио да се окривљеном враћа мобилни телефон.
Оптужним актом је окривљеном стављено на терет да је дана 12. септембра 2022. године у Новом Пазару угрозио сигурност председника Основног суда у Новом Пазару, Едина Хоџића, у вези са пословима које обавља, претњом да ће напасти на његов живот и тело, на тај начин што је на свом корисничком налогу на друштвеној мрежи „Facebook" поставио коменатар на своју претходну објаву следеће садржине „Насер Хоџић у Рашку тражи да ме осуде на 6 месеци условно, а судија који ме тужео Един Хоџић каже, само затвором јер је он више струки повратник и то само што откривам њихове прљаве радње. Жалио сам се Краљеву шта ће бит видећемо. Размишљам да му ј... м... да га изломим бејзбол палицом. Имам ... 100% инвалид који не може дана без мене, да идем шест месеци породицу ми је уништио" чиме је упутио претње нападом на живот и тело оштећеног.
Наиме, оно што је у конкретном случају је било спорно јесте под којим околностима је настала фотографија која представља једини доказ да је спорна порука икада постојала на „Facebook" налогу, односно да ли се ради о фотографији телефона који је одузет од окривљеног. У конкретном случају не може се са несумњивом сигурношћу утврдити са ког телефона је послата спорна објава односно да ли је иста послата са телефона који је одузет од окривљеног или са неког другог уређаја, а што, према наводима вештака, с обзиром на протек времена, више није могуће ни утврдити па самим тим из изведених доказа није са сигутношћу могло бити утврђено да је окривљени поставио спорну објаву. Стога, како се пресуда може заснивати само на чињеницама у чију је извесност суд уверен, то је овај суд сумњу решио у корист окривљеног, због чега је уважавањем жалби окривљеног и његовог браниоца првостепену пресуду преиначио и окр. Бишевца ослободио од оптужбе јер није доказано да је овај окривљени извршио кривично дело угрожавање сигурности.
27. јун 2025. године
КАТАРИНА НИКОЛ РЕБРАЧА И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 370/19 од 22. јула 2022. године окр. Катарина Никол Ребрача, Слађана Миронија и Мирјана Христић су ослобођене од оптужбе да су извршиле кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (од чега окр. Мирјана Христић и Слађана Миронија помагањем).
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, је након одржаног претреса, дана 17. јуна 2024. године донео пресуду Кж1 96/23, којом је усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду и због извршења кривичног дела злоупотреба поверења у обављању привредне делатности из члана 224а став 3 КЗ (од чега окр. Хрстић и Миронија помагањем) окр. Катарину Никол Ребрачу осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци, а окр. Слађану Миронију и Мирјану Христић на казне затвора уз трајању од по 1 годину. Окривљена Катарина Никол Ребрача је обавезана да на име прибављене противправне имовинске користи уплати у буџет Републике Србије износ од 22.584.619,80 динара.
Окривљена Катарина Никол Ребрача је оглашена кривом што је у периоду од 2. јуна 2006. године до 9. марта 2010. године, у Београду, као одговорно лице, у својству оснивача и директора Добротворног фонда "Катарина Ребрача", позивајући се на покровитељство Министарства здравља Србије и Института за онкологију и радиологију Србије и у својству лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима агенција "K models", на име наводно извршених услуга у циљу реализације циљева Добротворног фонда - едукације и информисања женске популације и превенције рака дојке, као и за набавку мамографа на које рачуне је од разних донатора - правних и физичких лица уплаћен новац у износу од 62.440.283,29 динара, извршила пренос новчаних средстава на рачун агенције "К моделс", чији је оснивач и лице овлашћено за заступање, и то износ од 5.799.000,00 динара, на рачун агенције „Top image", чији је оснивач и лице овлашћено за располагање новчаним средствима окр. Миронија, износ од 7.212.000,00 динара и агенције "Mima art", чији је оснивач и лице овлашћено за заступање окр. Христић, износ од 3.041.000,00 динара, на тај начин што су окр. Миронија и Христић окр. Ребрачи за уплате агенцији „Top image" и "Mima art" на име наводно извршених услуга за Добротворни фонд достављале фактуре без пратеће документације која правда исте, након чега је окр. Христић са рачуна агенције "Mima art" подигла новац у укупном износу од 2.927.000,00 динара и окр. Миронија са рачуна агенције „Top image" новац у укупном износу од 6.892.000,00 динара, а који новац су предале окр. Ребрачи, док је окр. Ребрача са рачуна агенције "K models" подигла новац у укупном износу од 3.772.000,00 динара, а на име наводно извршених услуга на основу фактура, без пратеће документације која правда исте, иако ове агенције нису пружиле услуге Фонду и тако подигнути новац задржала за себе. Такође је окр. Ребрача и средства за рачуне наведеног Фонда користила за своје потребе, супротно акту о оснивању Фонда којим се предвиђа коришћење средстава искључиво за циљеве Фонда, тако што је са рачуна Фонда вршила плаћање авио-карата, аеродромских такси за себе, породицу и пријатеље, све у укупном износу од 1.242.032,00 динара, за услуге преноћишта у хотелу "Хајат" у износу од 187.603,01 динара и телефонске рачуне на име Ребрача у укупном износу од 223.595,49 динара и са текућих рачуна подигла готовину у укупном износу од 5.629.061,90 динара, који износ је користила за личне потребе, док је и за личне потребе вршила плаћање картицом у укупном износу од 1.711.327,40 динара, те је на тако описан начин за себе прибавила противправну имовинску корист у износу од 22.584.619,80 динара.
Апелациони је, након отвореног претреса, поново саслушао окривљене и судске вештаке, па је ценећи целокупно стање у списима утврдио, а насупрот ставу првостепеног суда, да из свих изведених доказа произлази да су окривљене, на основу чињеничног стања које је утврђено у другостепеном поступку, извршиле кривично дело злоупотреба поверења у обављању привредне делатности (од чега окр. Миронија и Христић у помагању) будући да је окр. Ребрача својим радњама проузроковала имовинску штету субјекту привредног пословања чије имовинске интересе заступа, а у чему су јој помагале окр. Миронија и Христић.
Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљених ценио њихову ранију неосуђиваност, породичне прилике, коректно држање пред судом, дужину трајања кривичног поступка, као и протек времена од извршења кривичног дела, док отежавајућих околности није било, те је окр. Ребрачу осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци имајући у виду друштвену опасност извршеног дела, степен кривичне одговорности окривљене, као и околности под којима је извршено дело, а налазећи да ће се истом казном у потпуности остварити сврха кажњавања. У односу на окр. Миронију и Христић Суд је олакшавајуће околности, у одсуству отежавајућих околности, ценио као нарочито олакшавајуће, па им је ублажио казне испод законом прописаног минимума и осудио их на казну затвора у трајању од по 1 године, а налазећи да ће се истим казнама у потпуности остварити сврха кажњавања.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 27. маја 2025. године донео је решење Кж3 21/24 којим је, усвајањем жалби, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио Апелационом суду на поновно суђење.
Одлучујући у трећем степену, Апелациони суд је нашао да се не могу прихватити као јасни и аргументовани чињеничноправани закључци суда, на којима се пресуда заснива, такође, образложење другостепеног суда, у погледу правне квалификације дела не може се прихватити као јасно и на закону заснованом, с обзиром да је првостепени суд окривљене огласио кривим за кривично дело које је уведено изменема одредаба кривичног законика, који се примењује од 1. марта 2018. године, односно окривљене су оглашене кривим које у време извршења кривичног дела није било прописано кривичним закоником. При томе је нејасно образложење другостепеног суда да није изменио правну квалификацију кривичног дела на штету окривљених будући да кривично дело злоупотреба поверења у обављању привредне делатности за коју су пресудом оглашени кривим, ни на који начин није теже за окривљeне у погледу висине запрећене казне у односу на кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, којим је стављено на терет оптужним актом.
20. јун 2025. године
УРОШ БЛАЖИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Смедереву К 10/24 од 12. децембра 2024. године, окр. Урош Блажић је због извршења у стицају кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1 КЗ, кривичног дела недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ, кривичног дела отмица из члана 134 став 2 КЗ и кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, док је окр. Радиша Блажић због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година. Према окривљенима Урошу и Радиши Блажићу изречена је мера безбедности одузимања предмета и то оружја, муниције и експлозивних средстава наведених у изреци пресуде, а по потврдама о привремено одузетим предметима, док се оштећени упућују на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.
Окривљени су оглашени кривим зато што су и то окр. Урош Блажић у периоду од вечерњих часова дана 4. маја 2023. године до преподневних часова дана 5. маја 2023. године у селу Мало Орашје, Шепшин и Дубона, Малом Пожаревцу, Богдановица и Вињиште лишио живота и покушао да лиши живота више лица при безобзирном насилничком понашању којим је угрозио спокојство грађана и теже реметио јавни ред и мир; неовлашћено носио ватрено оружје, муницију и минско експлозивна средства чија набавка и држање није дозвољена грађанима, као и држао у већој количини ватрено оружје, конвертибилно оружје, делове за оружје и муницију; без пристанка овлашћеног лица, користио туђе моторно возило и ради остварења циља отмице претњом убиством одвео и задржао лица у намери да их принуди да нешто учине и трпе, на тај начин што је 4. маја 2023. године око 22,20 часова управљајући путничким возилом дошао до Споменика у селу Мало Орашје, носећи у возилу са собом аутоматску пушку произвођача „Застава" модел „М 70 АБ2" са механички уклоњеним фабричким бројем са више десетина комада муниције, пиштољ марке „Tokarev" ТТ-33 са муницијом за исти, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 и једну кумулативну ручну бомбу М-79, где је у парку уочио више млађих лица, који су се дружили и слушали музику, па је без икаквог повода и са немером да их лиши живота, изашао из возила и рафалном паљбом из наведене аутоматске пушке испалио више десетина пројектила у правцу оштећених, након чега је, када је испразнио оквир за муницију, ставио је нови оквир и наставио да пуца у оштећене од којих је неке већ погодио пројектилима и налазили су се на земљи и јаукали од болова, молећи окривљеног да више не пуца, међутим окривљени је направио неколико корака ка Споменику, пришао оштећенима који су лежали на земљи и поново пуцао на њих, којом приликом је на лицу места лишио живота сада пок. Марка Митровића, док су од задобијених повреда преминули сада пок. Немања Стефановић, сада пок. Лазар Миловановић, сада пок. мал. НМ, сада пок. Александар Миловановић, у току ноћи и јутарњих часова 5. маја 2023. године у УЦ Смедерево, као и сада пок. Петар Митровић који је услед задобијених повреда и насталих компликација преминуо 23. јуна 2023. године у УКЦ Србије, док је критичном приликом окр. Урош Блажић покушао да лиши живота оштећеног Јована Ранковића, оштећеног мал. МН, оштећеног Немању Илића и оштећеног Милоша Јовановића, којом приликом им је нанео тешке телесне повреде, док су са лица места успели да побегну оштећени Дамир Ружић, Михаило Милић, Матеја Јовановић и Милета Ранковић у које је окривљени Урош Блажић такође пуцао у намери да их лиши живота али их је промашио, да би потом окр. Урош Блажић поново ушао у возило и одатле се одмах одвезао у Дубону, која се налази на удаљености од неколико километара те видевши оштећене Јовицу Стевановића, Миломира Мијаиловића и Милана Пешића, који су вршили радове на огради дворишта, возило зауставио преко пута и без икаквог разлога са немером да их лиши живота, изашао из возила и из ватреног оружја - означеног пиштоља марке „Tokarev", испалио више пројектила у правцу наведених оштећених, као и у оштећеног Предрага Мијаиловића који је био у непосредној близини, при чему је пуцајући мењао оквире са муницијом којом приликом је нанео тешке телесне повреде опасне по живот, након чега је поново ушао у путничко возило и наставио кретање до основне школе у чијем дворишту се тада налазила група младића и девојака који су се међусобно дружили, где је зауставио возило, из кога је са собом понео наведену аутоматску пушку, ушао у двориште школе и том приликом почео да пуца у правцу оштећених како би исте лишио живота, и када је видео да неки од оштећених дају знаке живота и дозивају у помоћ пришао им је и пуцао на њих из близине, којом приликом је на лицу места лишио живота сада пок. Милана Панића из Дубоне, а такође на лицу места лижио живота сада пок. Кристину Панић док је смрт сада пок. Далибора Тодоровића из Дубоне наступила у УЦ Младеновц исте вечери, а услед задобијених повреда, те је критичном приликом пуцајући на описан начин окр. Урош Блажић покушао да лиши живота оштећену Невену Вујић, оштећеног мал. ИИ, оштећену мал. АМ и оштећену мал. АС наневши им тешке телесне повреде опасне по живот, након чега је, када је кренуо ка свом возилу испалио више пројектила у правцу оштећене Јелене Панић која се налазила на тераси куће преко пута основне школе, као и у правцу оштећених Зорана Павловића и Јоване Павловић који су се налазили на улици преко пута основне школе, као и на оштећену Теодору Стевановић док је бежала у споредну улицу, у намери да их лиши живота али није успео да погоди оштећене да би потом, наставио кретање из правца села Дубона, земљаним путем, те како се возило заглавило, изашао је и из истог и у њему оставио три празна оквира од аутоматске пушке, једна празан оквир од пиштоља, један оквир од пиштоља са 8 метака, као и једну кумулативну ручну бомбу зелене боје, ознаке М-79 и један метак, одакле је са собом понео означени пиштољ, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 као и аутоматску пушку, коју је док је бежао оставио у дворишту куће у Шепшину на травнатој површини, да би, када је уочио путничко возило са кључем за стартовање у контакт брави, које је било паркирано у Шепшину, ушао у исто и одвезао се до у близину наплате рампе у Малом Пожаревцу, где је возило паркирао и оставио пиштољ са метком у цеви, а понео са собом две ручне бомбе, да би затим, осматрао долазак возила ка наплатној рампи и у једном моменту пришао до такси возила, које је чекало на наведеној наплатној рампи, којим је управљао оштећени Драгослав Антоновић и ушао у исто и сео на задње седиште, у коме се у том моменту као путница налазила оштећена Јелена Ајдиновић, па је уз претњу активирањем ручних бомби принудио оштећеног Антоновића да настави кретање возилом како би окривљени избегао полицијске службенике, захтевајући да га вози ка Младеновцу, што је оштећени и учинио, а у току вожње оштећена Ајдиновић саопштила је окривљеном Урошу Блажићу да је трудна и да је чека вереник у општини Уб и да тамо треба да оде, те је окривљени дозволио да оштећени Анатоновић одвезе оштећену Ајдиновић на наведено место да неко не би посумњао да се нешто дешава, па када су стигли окривљени ју је пустио да изађе из возила, уз претњу да не сме ником ништа да каже, а потом је наредио оштећеном Антоновићу да га одвезе до села Вињиште, где је стигао око 05,00 часова ујутру, од истог захтевао да му преда и сав новац који има код себе, што је оштећени и учинио и окривљеном предао износ од 3.000,оо динара, након чега је окривљени напустио возило и дошао до куће свог ујака где се сакрио у помоћном објекту у дворишту где је и пронађен и лишен слободе у преподневним часовима дана 5. маја 2023. године, док је у кући у којој је окр. Урош Блажић живео исти држао већу количину оружја и муниције и то један преправљени стартно-гасно-сигнални пиштољ, једну репетирајућу пушку са олученом цеви са оптичким нишаном, један сигнални пиштољ са глатком цеви, произвођача „Црвена застава", који представља конвертибилно оружје 15 метака са панцирно запаљивим пројектилом који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, чија набавка и држање није дозвољена грађанима, 4 метка који представљају муницију за олучене цеви, затим 13 метака калибра 16 мм, 51 метак калибра 20 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са глатким цевима, те 31 метак калибра 7,9 х 59 мм, 22 метка калибра 7,62 х 25 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 4 стартна метка који су преправљени тако да на врху имају челичну куглицу и као такви садрже све делове као и бојеви метак, 2 пригушивача за ватрено оружје, 2 усника цеви за ватрено оружје и оптички нишан.
Окр. Радиша Блажић је оглашен кривим што је од неутврђеног дана пре 2021. године па до 9. маја 2023. године у Дубони и Шепшину у стању смањене урачунљивости али не битно држао већу количину ватреног оружја, делова за оружје, конвертибилно оружје, муниције, експлозивних материја и минско-експлозивних средстава, од којих поједино ватрено оружје, делови за оружје, муниција и минско-експлозивна средства нису дозвољени за набавку и држање грађанима, као и носио ватрено оружје, конвертибилно оружје, делове за оружје, муницију и минско-експлозивна средства, те опште опасном радњом и опште опасним средством изазвао опасност за живот и тело људи услед чега је наступила смрт више лица, на тај начин што је од неутврђеног дана пре 2021. године набавио аутоматску пушку произвођача „Застава" модел „М 70 АБ2" са механички уклоњеним фабричким бројем, пиштољ марке „Tokarev" ТТ-33, као и муницију за наведено ватрено оружје, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 и једну кумулативну ручну бомбу М-79, један преправљени стартно-гасни-сигнални пиштољ, једну репетирајућу пушку са олученом цеви произвођача „Предузеће 44" са оптичким нишаном, један сигнални пиштољ са глатком цеви произвођача „Црвена застава" који представља конвертибилно оружје, 15 метака са панцирно запаљивим пројектилом, 4 метака калибра 7,62 х 39 мм, 31 метак калибра 7,9 х 59 мм, 22 метка калибра 7,62 х 25 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 13 метака калибра 16 мм, 51 метак калибра 20 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са глатким цевима, 4 стартна метка калибра 9 мм, који су преправљени тако што на врху имају челичну куглицу и као такви садрже све делове као и бојеви метак и представљају муницију за ватрено оружје, 2 пригушивача за ватрено оружје, 2 усника за ватрено оружје и оптички нишан, које наведено ветрено оружје, делове за оружје, муницију и експлозина средства је након што је 2012. године купио кућу у Шепшину тако пренео и држао необезбеђено на тавану ове куће, а затим у току 2021. године дао на коришћење кућу свом сину, окривљеном Урошу Блажићу, који је у кући од тада непрекидно живео, иако је знао да су против његовог сина подношене пријаве за прекршаје са елементима насиља, а такође је знао, као лице запослено у Војсци Републике Србије у чину потпуковника, за последице неовлашћеног набављања, држања и коришћења ватреног оружја, муниције и експлозивних средстава, као и да услед неадекватног чувања истог омогућавава да окривљени Урош Блажић може да дође у њихов посед и био севстан да таквим својим поступање изазива опасност по живот тело и људи, на шта је пристао, олако држаћи да до теже последице у виду смрти више лица неће доћи, па је окр. Урош Блажић након што је пронашао наведено ватрено оружје, муницију и експлозивна средства исте користио, вежбајући пуцање у подруму куће у џак песка, а затим је аутоматску пушку, пиштољ и муницију користио дана 4.маја 2023. године, приликом извршења кривичног дела тешко убиство када је лишио живота у Малом Орашју и Дубони 9 лица, док је у периоду од неутврђеног дана пре 5. маја па до 9. маја 2023. године у Дубони у спаваћој соби, куће у којој живи, без одобрења надлежног органа држао метке различитог калибра намењене ватреном оружју са олученом цеви, 2 ловачка патрона, као и метке који представљају муницију намењену ватреном оружју са глатким цевима, као и укупно 854,38 грана нето масе црног барута који представља експлозивну материју, које је приликом претреса пронађено и одузето, као и што је на истој адреси у гаражи држао више десетина комада бојеве муниције који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 56 метака калибра 7,62 х 39 мм, 3 комада бојеве муниције са панцирно запаљивим пројектилом чија набавка и држање није дозвољена грађанима, 1 полуаутоматски пиштољ са олученом цеви система Руби, 1 револвер калибра 4,4, дрвени кундак, древени рукохват и по 2 дрвене облоге за гасни цилиндер и цев за пушке система „Kalašnjikov", 3 оптичка нишана, а у камиону без регистарских ознака паркираном између гараже и куће држао је 30 метака калибра 7 х 57 Р, 12 метака калибра 7 х 57 мм, један дрвени кундак пушке и дрвена облога, 1 оптички нишан а које оружје, делови за оружје и муниција је приликом претреса пронађено и одузето.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. маја 2025. године донео је пресуду Кж1 188/25 којом је одбио као неосноване жалбе бранилаца окривљених и потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је, супротно наводима жалбе окр. Уроша Блажића, у побијаној пресуди најпре правилно утврдио све законом прописане околности у односу на олакшавајуће околности, а затим је правилно од отежавајућих околности ценио да је окривљени Урош Блажић приликом предузимања радњи кривичних дела у кратком временском периоду и у континуитету испољио нарочиту упорност, истрајност, бруталност али и одсуство емпатије према оштећенима, јер их је оставио без помоћи и отишао потпуно мирно са лица места, испољивши притом висок степен криминалне воље, па му је суд даље ценећи степен кривице и јачину повреде зашитећног добра, најпре утврдио појединачне казне затвора и то због извршења кривичног дела тешко убиство у трајању од 20 година, због кривичног дела недозвољена производња, дражање, ношење и промет експлозивних материја и кривичног дела отмица у трајању од по 10 година, и због кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила казну затвора у трајању од 3 године, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, правилно применивши члан закона који прописује да се доживотни затвор не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21 годину живота. Окр. Урош Блажић је у време извршења кривичног дела имао навршених 20 година живота, па самим тим спада у категорију млађих пунолетних лица, којима се у смислу императивних криивчноправних прописа не може изрећи казна затвора у трајању дужем од 20 година, на коју казну затвора је као максимално законом прописану, и према ставу овог суда правино и осуђен.
Правилно је првостепени суд утврдио да је окр. Радиша Блажић како у Дубони тако и у Шепшину неовлашћено држао већу количину ватреног оружја, делова за оружје, конвертибилно оружје, муницију, експлозивне материје и минско-експлозивна средстава. По оцени Апелационог суда у Београду противправно поступање окривљеног Радише Блажића када је у питању тешко дело против опште сигуности се не огледа у чињењу, већ управо у нечињењу - пропуштању окривљеног да обезбеди наведену количину оружја и муниције коју је набавио и држао лако доступном окр. Урошу Блажићу, чиме је изазвана конкретна опасност за живот и тело људи, односно смрт и рањавање више лица од стране Уроша Блажића. Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно у односу на окр. Радишу Блажића од олакшавајућих околности имао у виду да се ради о породичном човеку, да је поступао у стању смањене урачунљивости до битног али не и битно, те да је неосуђиван, док је што се тиче отежавајућих околности, суд имао у виду да је у питању професионално војно лице, између осталог и инструктор за снајпер, да му је оружје било познато и доступно, да му је такође било познато да су против његовог сина покретани прекршајни поступци, а да притом уз сва ова сазнања као војно лице није учинио ништа да својим ауторитетом и личношћу утиче, заштити и спречи да се икаква непријатна ситуација догоди, како у својој породици најпре тако и у друштву, већ је супротно сопственој професији допринео да се догоди трагедија немерљивих размера, при чему је његов син окривљени Урош приликом извршења дела испољио нарочиту упорност, истрајност, безобзирност, бруталност и одсуство сваке емпатије према оштећенима. Дајући адекватан значај утврђеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, првостепени суд је правилно окр. Радиши Блажићу утврдио казне и то за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозиних материја казну затвора у трајању од 12 година и за кривично дело тешко дело против опште сигурности казну затвора у трајању од 10 година, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се одмереном јединственом казном у потупности остварити сврха кажњавања и да ће се у довољној мери утицати на окривљеног и на друге да убудуће не чине кривична дела, да ће се одмереном казном утицати на јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона и да ће довести до потребне правичности и сразмере између учињеног дела и тежине казне, те да је одмерена казна неопходна али и довољна да се оствари како специјална тако и генерална превенција у смислу сузбијања друштвено опасних делатности.
20. јун 2025. године
ФАТИМА ЗУМБЕРОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 375/23 од 6. фебруара 2025. године окр. Фатима Зумберовић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 4 месеца. Оштећена се упућује да истакнути имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.
Окривљеној је оптужним актом стављено на терет да је у ноћи између 2. и 3. фебруара 2023. године у Београду, лишила живота оштећеног Драгана Васиљевића, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, на тај начин што је у стану у коме је живео оштећени а где је критичне вечери боравила, најпре стакленом флашом, зелене боје задала оштећеном ударац у пределу главе, након чега је окривљена узела кухињски нож и истим задала оштећеном више убода, нанавши му на тај начин повреде, које су у време наношења у свом саукупном дејству представљале тешку телесну повреду квалификовану смрћу, након чега је окривљена покрила телео оштећеног које се налазило на кревету, преко његове главе ставила јастук и удаљила се из стана.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 17. јуна 2025. године решење Кж1 395/25 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљене, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеној је продужен притвор који може трајати до даље одлуке суда.
По мишљењу већа Апелационог суда, првостепена пресуда донета је уз битне повреде кривичног поступка, будући да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати нејасни и међусобно противречни, због чега је и чињенично стање остало непотпуно утврђено, па стога није могуће истпитати законитост и правилност пресуде, а на које повреде се основано указује изјављеном жалбом браниоца окривљене.
Апелациони суд је продужио притвор према окривљеној налазећи да и даље постоје разлози за продужење притвора, имајући у виду да окривљена има пријављено пребивалиште на адреси на којој никада није живела, при чему је непријављено боравила у Београду на адреси на којој живе и и друга лица, с тим да се не зна ко је власник куће, да је од доласка у Београд живела на више различитих адреса, које све околности и по налажењу Апелационог суда указују да ће се окривљена уколико се нађе на слободи крити и дати у бекство и на тај начин постати недоступна органима поступка. Истовремено је овај суд имао у виду да постоји основана сумња да је кривично дело које јој се у овом поступку ставља на терет извршила у року проверавања по претходно правноснажној изреченој осуди, које све околности у међусобној повезаности представљају особите околности које указују да ће окривљена уколико се нађе на слободи у кратком временском периоду поновити извршење кривичног дела, те да је притвор према окривљеној нужна и неопходна мера у циљу обезбеђења присуства окривљене и несметаног вођења кривичног поступка.
6. јун 2025. године
МИЛАН УБОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 81/23 од 26. новембра 2024. године, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, окр. Милан Убовић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, док су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић осуђени на казне затвора у трајању од по 4 године, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, као и опојне дроге кокаин у облику хидрохлорида нето масе 5.990,74 г ( од окр. Далибор Петковић) и 1.996,93 г (од окр. Мирјана Стригић). Такође, од окр. Милана Убовића одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 2.255,оо евра.
Окривљени су оглашени кривим што су дана 10. новембра 2022. године у Београду, по претходном договору и заједничким учествовањем у радњи извршења, неовлашћено ради продаје држали супстанцу која је проглашена за опојну дрогу кокаин у облику хидрохлорида, на тај начин што су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић теретним моторним возилом, на граничном прелазу Хоргош, ушли на територију Републике Србије, да би истог дана, на углу улица Зрењанински пут и Ивана Милутиновића, окр. Мирјана Стригић изашла из наведеног возила са платненом крем торбом на рамену, у којој је држала два ПВЦ пакета облепљена лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 1.996,93 г, прешла улицу и ишла Зрењанинским путем у правцу Панчевачког моста, причајући мобилним телефоном са окр. Убовићем који јој је давао смернице кретања, када се поред ње зауставило путничко возило беле боје, словачке регистарске ознаке, којим је управљао окр. Милан Убовић, којем возилу је окривљена пришла и ушла у возило на сувозачева врата у намери да Убовићу преда предметну торбу са опојном дрогом, а којом приликом је окр. Убовић држао 2.255,оо евра и 8.000,оо динара и 2 мобилна телефона, док је окр. Далибор Петковић, у исто време на паркингу бензиске пумпе, у теретном моторном возилу, којим је управљао, у кабини возила држао једну торбу у којој се налазило 6 ПВЦ пакета облепљених лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 5.990,74 г, а иза сувозачевог и возачевог места држао торбицу у којој се налазио црни новчаник са личном картом на име Далибор Петковић и новцем у износу од 210,оо евра, мобилни телефон те меморијска картица, као и новчаник сиве боје са личном картом на име Мирјане Стригић и новцем у износу од 1.150,оо евра, које предмете су пронашли полицијски службеници и по потврди о привремено одузетим предметима одузели од окривљених и исте лишили слободе.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 7. маја 2025. године решење Кж1 312/25 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, те је према окр. Милану Убовићу продужио притвор, који по овом решењу може трајати до даље одлуке суда.
По налажењу Апелационог суда основано се жалбама бранилаца указује да суд није дао јасне и аргументоване разлоге на основу којих то доказа је утврдио да су окривљени хтели да опојну дрогу држе ради продаје, нити је првостепени суд дао јасне разлоге како су окривљени неволашћено ради продаје држали супстанцу која је проглашена за опојну дрогу, коме су наведену опојну дрогу продавали и за који износ евентуално су то чинили. Приликом извођења закључка о кривици окривљених као и о радњама које су предузели, првостепени суд очигледно пропушта да детаљно цени чињенични опис кривичног дела које је окривљенима стављено на терет. С тим у вези основано се жалбама бранилаца оспорава првостепена пресуда и указује на нејасне разлоге који су довели до битних повреда одредаба кривичног поступка, који првостепену пресуду чине неодрживом.
У поновном поступку првостепени суд ће, правилном анализом утврђених чињеница и правилном применом Кривичног закона, бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку, а при томе водећи рачуна о алтернативно прописаним радњама кривичног дела које је окривљенима и стављено на терет.
Апелациони суд у Београду је у односу на окривљеног Милана Убовића продужио притвор налазећи да постоје особите околности које указују на то да ће окривљени, у случају пуштања на слободу у кратком временском периоду поновити кривично дело, и то, имајући у виду, између осталог, врсту и количину опојне дроге за коју се окривљени терети, а у вези са чињеницом да је окривљени раније вишеструко осуђивано лице, између осталог, и због истог кривичног дела, то је по оцени Апелационог суда притвор, као мера за обезбеђење присуства окривљеног и несметаног вођења кривичног поступка, адекватна мера.
23. мај 2025. године
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 199/22 од 25. децембра 2024. године окр. Радан Васиљевић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 10 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. Оштећени су упућени да имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.
Окривљени Радан Васиљевић је оглашен кривим што је 9. децембра 2021. године у периоду од 03,00 часова до 12,40 часова у свом стану у Београду, у стању смањене урачунљивости али не и битно, под утицајем од 1,01 промила алкохола у крви, у које стање се сам довео употребом алкохола, лишио живота члана своје породице - супругу Славицу Васиљевић, коју је претходно психички злостављао тако што јој је ограничавао и забрањивао кретање, узимао јој зараду и располагао њеним новцем и наследством који је трошио на коцку и алкохол, забрањивао дотеривање, избацио је из куће из разлога љубоморе, присиљавао је да пије, и у дужем временском периоду је из разлога љубоморе нападао да га вара, због чега су се стално свађали да би оштећену 5. децембра 2021. године, након једне од свађа избацио из куће, због чега је оштећена три ноћи преспавала у синовом стану, да би дана 8. децембра 2021. године оптужени пристао да се оштећена врати у стан уз обећање да „више неће да је дира" и да ће се помирити, након чега ју је, када се она вратила у стан оптуженог, оптужени поново нападао да га вара и вичући на њу тражио да му то призна и терао је да пије ракију, док му је она одговарала да нема шта да призна, више пута ударао песницама и шакама, услед чега је оштећена запомагала због чега јој је преко уста прилепио лепљиву траку да не виче и везао ноге лепљивом траком да не би побегла, а затим јој кухињким ножем исекао гардеробу коју је имала на себи, и након тога скинуо гардеробу са оштећене и у више потеза јој ножем исекао прамен косе да би након тога, истим ножем оштећеној нанео 17 повреда, нанесених дејством оштрице и шиљка механичког оруђа, а којом приликом јој нанео 6 телесних повреда опасних по живот, од којих повреда је оштећена преминула услед искрварења.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. априла 2025. године донео је пресуду Кж1 252/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд ценећи све доказе појединачно и у међусобној повезаности једног са другима, нашао да је окривљени у време, на месту и начин ближе описан у изреци побијане пресуде извршио кривично дело за које је оглашен кривим првостепеном пресудом. На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је окривљеног огласио кривим за кривично дело тешко убиство које је извршио поступајући са директним умишљајем као обликом кривице, поступајући у стању смањене урачунљивости али не и битно. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији која је изречена окривљеном, правилно је првостепени суд нашао да је олакшавајућа околност на страни окривљеног његова ранија неосуђиваност, док од отежавајућих околности на његовој страни није нашао, па је имајући у виду степен кривице окривљеног, чињеницу да је поступао у стању смањене урачунљивости али не битно, тежину извршеног кривичног дела, личност окривљеног као извршиоца, јачину угрожавања заштићеног добра, те имајући у виду објекат кривично-правне заштите, то је правилно првостепени суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се наведеном казном затвора у довољној мери утицати на окривљеног да не врши иста или слична кривична дела те утицати на потенцијалне учиниоце других кривичних дела, због чега су супротни жалбени наводи у којима се наводе неке чињенице и околности које првостепени суд није ценио а које би биле од утицаја на другачију одлуку суда о казни, оцењени као неосновани.
5. мај 2025 године
СРЂАН ЖУНИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду К 182/25-Кв 1558/25 од 11. априла 2025. године према окр. Срђану Жунићу продужен је притвор, који му по овом решењу може трајати најдуже 30 дана.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 5. маја 2025. године донео је решење Кж2 1069/25, којим је уважавањем жалби бранилаца окривљеног преиначио првостепено решење и окр. Срђану Жунићу укинуо притвор, те одредио да се исти има одмах пустити на слободу.
По оцени Апелационог суда, из образложења првостепеног решења и датих разлога се не може закључити из чега првостепени суд изводи закључак да постоји основана сумња да је окр. Срђан Жунић извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности, а што представља први и основни услов који мора бити испуњен за одређивање, односно за продужење притвора. Како у конкретном случају, из чињеничног описа радњи које су окривљеном Жунићу стављене на терет оптужним актом Вишег јавног тужилаштва у Београду не произлазе обележја кривичног дела ометању службеног лица у вршењу службене дужности, то је Апелациони суд у Београду уважавањем жалби бранилаца окривљеног Жунића преиначио првостепено решење и према окр. Срђану Жунићу укинуо притвор и наредио да се окривљени одмах пусти на слободу.
25. април 2025. године
СТОЈАН ИЛИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 284/23 од 26. септембра 2024. године окр. Стојан Илић је због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 19 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног ножа са плавом дршком. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.
Окривљени Стојан Илић је оглашен кривим што је 10. априла 2023. године око 14,30 часова у Београду, у насељу Рипањ, у стању смањене урачунљивости, али не битно, покушао да лиши живота више лица, тако што се путничким моторним возилом довезао до породичне куће својих комшија, са којима је провео извесно време у разговору, да би им рекао да колима иде до центра Рипња, након чега је колима одвезао малолетну оштећену НП и њеног брата малолетног НП до продавнице и у тренутку када је малолетни НП отишао у продавницу ради куповине, колима је одвезао малолетну оштећену НП у ненасељени део Рипња, те када је зауставио возило и када је из возила изашла оштећена, на косини испод железничке пруге и простору између растиња почео да вуче оштећену, обнажио је, којом приликом се оштећена бранила, отимала и вриштала, те је ножем сечива дужине 10 цм који је носио са собом, држећи га у својој десној руци, најмање шест пута замахнуо и убадао оштећену, наневши јој притом тешке телесне повреде опасне по живот, услед чега је наступила смрт малолетне оштећене НП, а након чега је, а након што је лишио живота малолетну оштећену НП, путничким моторним возилом вратио се до породичне куће својих комшија, те је ушао у кућу и напао оштећену СП, тако што ју је бацио на под и више пута ножем који је носио са собом убадао оштећену, наневши јој при томе тешку телесну повреду, да би након тога ушао у собу у којој се налазила оштећена МП ударио је у пределу главе тврдим предметом и истим ножем посекао оштећену, наневши јој при томе тешку телесну повреду главе, да би након тога пришао оштећеном ДП, који је претходно сишао са спрата, те је покушао истим ножем да га убоде у груди, али се оштећени измакао, тако да га је убо у пределу рамена, наневши му при томе лаку телесну повреду, након чега је изашао из куће и док је био напољу прстом је претио оштећеном ДП, да би након тога сео у возило и одвезао се, од себе одбацио нож, где је уочен од стране полицијских службеника, након чега је лишен слободе.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 24. марта 2025. године донео је пресуду Кж1 1305/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду само у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Стојана Илића због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 КЗ осудио на казну доживотног затвора. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд, на основу утврђеног чињеничног стања, закључио да се у радњама окривљеног Стојана Илића стичу сва битна обележја бића кривичног дела тешко убиство у покушају, а не обележја два кривична дела тешко убиство и кривично дело тешко убиство у покушају, како је окривљеном стављено на терет оптужним актом, будући да није доказано да је малолетну оштећену НП окривљени лишио живота на свиреп начин, која квалификаторна околност (свирепост) је изостављена из описа радњи извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим. Имајући у виду да опис радњи извршења кривичног дела упућује на закључак да је окривљени Стојан Илић извршио једно кривично дело, будући да су све радње које је предузимао биле обухваћене јединственим умишљајем окривљеног, и то у односу на сво четворо оштећених, које је имао намеру да лиши живота, правилан је закључак првостепеног суда да се у кривично-правним радњама окривљеног стичу сва обележја бића кривичног дела тешко убиство више лица у покушају, за које је окривљени и оглашен кривим првостепеном пресудом. Наиме, по правилном налажењу првостепеног суда, током поступка је на несумњив начин утврђено из изведених доказа да је окривљени заправо имао намеру да лиши живота како малолетну оштећену, тако и друге чланове њене породице, па је на основу неспорно утврђеног чињеничног стања правилно закључио да је окривљени извршио једно кривично дело – тешко убиство у покушају, јер је започео извршење кривичног дела убиства више лица, које није довршено (лишио је живота само једно лице, док није лишио живота и друге оштећене).
Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, првостепени суд је имао у виду и ценио све околности које стоје на страни окривљеног, а које су од значаја код избора врсте и одмеравања висине кривичне санкције, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног утврдио и ценио његово искрено и коректно држање током поступка, околност да је он отац једног детета, да је неосуђиван, док му је као отежавајуће околности утврдио и цено да је приликом извршења кривичног дела лишио живота малолетну оштећену, која је у време извршења имала свега 16 година, као и чињеницу да је несумњиво искористио познанство и поверење како код ње, тако и њене породице, које су они имали у њега.
Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, првостепени суд је пропустио да да адекватан значај отежавајућим околностима на страни окривљеног Стојана Илића, и то како околност да је приликом извршења кривичног дела лишио живота оштећену НП, која је у време изврешења имала свега 16 година, да су оштећене НП и МП задобиле тешке телесне повреде, а оштећени ДП лаку телесну повреду, да је, према исказу оштећене СП, њена ћерка успела да се подвуче испод руке окривљеног и протрчи кроз ходник ван куће, те је само пуким случајем остала неповређена од стране окривљеног, степен кривице окривљеног као учиниоца, околности под којима је дело учињено, јачину угрожавања, односно повреде заштићеног добра, те га је осудио на казну затвора у доживотном трајању. По оцени Апелационог суда доживотни затвор, на коју казну је окривљени осуђен, сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, иста је нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичне санкције.
11. април 2025. године
РАДОМИР РОКНИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 542/23 од 12. децембра 2024. године окр. Радомир Рокнић је због извршења кривичног дела убиство из члана 47 став 1 КЗ РС осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, док су правни следбеници оштећених упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Окривљени Радомир Рокнић је оглашен кривим што је дана 4. августа 1995. године у Републици Хрватској са умишљајем лишио живота Ђуру Кривокућу, у стању битно смањене урачунљивости, на тај начин што је након краће вербалне расправе са Ђуром Кривокућом, изашао из кухиње Војне јединице 75. мешовито артиљеријске бригаде, где је као резервиста Војске Републике Српске Крајине радио на пословима кувара, поневши са собом аутоматску пушку М70 АБ2, којом је био задужен, па је дошавши до зграде Војне полиције из аутоматске пушке, у правцу покојног Кривокуће, испалио више пројектила, од чега су Кривокућу погодила најмање 3 пројектила, наневши му на тај начин повреде од којих је преминуо на лицу места, након чега је окривљени побегао са лица места, а кога су потом припадници Војне полиције ранили у пределу стомака.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 31. марта 2025. године решење Кж1 174/25 којим је, усвајањем свих жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор који му може трајати до даље одлуке суда.
По мишљењу већа Апелационог суда, основано се свим изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, што је за последицу имало погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, тако да се законитост и правилност побијане пресуде за сада није могла испитати. Наиме, у конкретном случају, доносећи побијану пресуду првостепени суд није потпуно решио предмет оптужбе, будући да је оптужницом окривљеном стављено на терет убиство више лица, а у изреци је изостављен опис радњи које су према наводима оптужнице од стране окривљеног извршене према сада пок. Јовану Новаковићу, закључујући да је у односу на овог оштећеног поступао из нехата, а да притом у потпуности занемарује чињенице да је непосредно пре отварања ватре окривљени био у контакту са пок. Новаковићем, што значи да га је видео и знао где се исти тачно налази, да је критичном приликом пуцано из аутоматске пушке, рафалном паљбом, у дневним условима и са мале удаљености. Такође, првостепени суд је занемарио чињеницу да је након лишења живота сада покојних Кривокуће и Новаковића окривљени био у бекству и да је лишен слободе тек након рањавања од стране припадника Војне полиције. Дакле, првостепени суд приликом доношења побијане пресуде није могао ценити умишај окривљеног само из његове одбране, већ из целокупно предузетих радњи окривљеног критичном приликом у корелацији са осталим горе наведеним чињеницама.
По оцени Апелационог суда у односу на окривљеног и даље стоје разлози за даље трајање притвора, имајући у виду да окривљени нема ни један лични документ, да на територији Републике Србије нема пријављено пребивалиште нити боравиште, да је према сопственом казивању покушао да добије лична документа Републике Хрватске, али и Босне и Херцеговине, у чему до дана покретања овог поступка није успео, због чега напред наведене околности указују да ће се окривљени уколико се нађе на слободи крити, односно дати у бекство, чиме би постао недоступан органима гоњења Републике Србије, имајући у виду и чињеницу да се окривљени од извршења кривичног дела које му се ставља на терет крио више од 20 година, због чега је притвор и даље једина оправдана и на Закону заснована мера обезбеђења његовог присуства и за несметано вођење овог кривичног поступка.
21. март 2025. године
ДРАГАН ВРАЧАР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег судау Београду К 507/24 од 28. новембра 2024. године, окр. Драган Врачар je због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године и истовремено је одређено да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује, уз електронски надзор. Окривљени је суђен и на новчану казну у висини од 10.000,00 динара коју ће платити у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, те је према окривљеном одређена мера безбедности одузимања предмета и то пиштољ марке „Марголин" модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава" модел 99 са једним оквиром и 347 метака различитог калибра.
Окр. Драган Врачар је оглашен кривим што је дана 26. марта 2022. године у Београду, неовлашћено држао ватрено оружје и муницију и то један пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle" и 130 малокалибарских метака калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава", модел „99" са једним оквиром и 217 метака калибра 9х19 мм ПАРА од којих 9 метака из оквира пиштоља марке ЦЗ и 208 метака који су се налазили у паковањима, тако што је у свом стану у спаваћој соби, у фиоци комоде, држао пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра, два оквира за наведени пиштољ без муниције, један оквир црне боје за пиштољ са 8 метака калибра 9 мм, 13 комада метака калибра 9 мм и 70 комада муниције калибра 22 „Long Rifle", док је у плакару држао 187 комада муниције калибра 9 мм, 60 комада муниције калибра 022 „Long Rifle", у фиоци ноћног сточића, такође у спаваћој соби, држао пиштољ марке „Црвена Застава" модел „99", калибра 9 х 19 мм ПАРА, са оквиром у коме се налазио 9 метака, а што му је све од стране овлашћених службених лица уз потврду о привремено одузетим предметима одузето.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео пресуду Кж1 93/25, којом је усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуда само у погледу одлуке о казнии окр. Драгана Врачара због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује уз примену електронског надзора и на новчану казну у износу од 10.000,оо динара, док је жалбу Јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у неприначеном делу потврдио.
Испитујући побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да се основано жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окривљеног, а у одсуству отежавајућих околности. Стога је Апелациони суд усвајањем жалбе браниоца побијану пресуду преиначио само у погледу одлуке о казни, тако што је ценећи на страни окр. Драгана Врачара као олакшавајуће околности - његове личне прилике, да је спортиста, његов ранији живот и у том смислу његову ранију неосуђиваност, затим коректно држање пред судом те животне околности у којима се нашао у вези са имовинским односом са својом тадашњом партнерком због чега је у то време био у стању повишене и континуиране емоционалне напетости, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па је окр. Драгана Врачара осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци која ће се извршити тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора. Такође, суд је окривљеног осудио на новчану казну у износу од 10.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде. Имајући у виду да је одмерена казна затвора како по висини тако и по начину извршења који је одређен, по налажењу овог суда довољна и да ће се њоме остварити сврха кажњавања, то су оцењени су као неосновани жалбени наводи Јавног тужиоца којима се указује да је казна затвора у трајању од једне године неправилно одмерена јер је првостепени суд дао превелики значај олакшавајућим околностима, док са друге стране није довољно оценио количину муниције у конкретном случају, укупно 347 метака различитног калибра, коју је окривљени недозвољено држао, као и да је недозвољено држао два пиштоља.
14. март 2025. године
ЈАСМИНА СТЈЕПАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 398/22 од 11. јула 2024. године, окр. Јасмина Стјепановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 13 година.
Окривљена Јасмина Стјепановић је оглашена кривом што је неутврђеног дана у периоду од 4. до 28. фебруара 2022. године у Београду лишила живота свог супруга, оштећеног Синишу Стјепановића, тако што му је предметом са шиљком и оштрицом, нанела 15 убодних рана у пределу трупа од којих су 7 убодина представљале тешку телесну повреду док су 6 убодина представљале лаку телесну повреду, а које повреде су, скупно процењене, у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, при чему је оштећени изгубио критичну количину крви које је условило губитак свести, те је наступила смрт оштећеног, након чега је, у циљу сакривања извршеног кривичног дела, испод тела покојног на под ставила тепих, око главе и горњег дела тела 4 јастука и радну униформу, а преко тела фолију, два јоргана и ћебе, као и шарени прекривач и женску јакну, да би потом дана 28. фебруара 2022. године себи ножем нанела повреде у пределу врата и леве подлактице услед чега је колима СХП превезена у Клинички центар Србије.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео је пресуду Кж1 1007/24, којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљене, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Јасмину Стјепановић, због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 10 година, док је жалбу јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.
Апелациони суд у Београду је анализирао првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, па је нашао да је правилно првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљене Јасмине Стјепановић ценио њену ранију неосуђиваност, коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног криивчног дела, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљена лишила живота свог супруга у стану у коме су се у том тренутку налазила њихова малолетна деца, исказану упорност приликом извршења кривичног дела, а о чему сведочи бројност повреда нанетих оштећеном, те је ценио и њено понашање и држање након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је данима у стану у коме живи са четворо деце држала тело оштећеног.
Имајући у виду све напред наведено, као и висину запрећене казне, односно да је за кривично дело убиство прописана казна затвора у трајању од 5 до 15 година, Апелациони суд налази да је основано у изјављеној жалби браниоца окривљене указано да је кривична санкција окривљеној превисоко одмерена, посебно имајући у виду чињеницу да је окривљена до сада неосуђивана, њено коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног кривичног дела, при чему је овај суд имао у виду и све околности конкретног случаја, степен кривице окривљене за извршено кривично дело, тежину извршеног кривичног дела и тежину наступеле последице, као и личност окривљене као извршиоца, па је овај суд преиначио првостепену пресуду и окривљену осудио на казну затвора у трајању од 10 година, сматрајући да је овако одмерена казна затвора у свему сразмерна тежини извршеног кривичног дела и личности окривљене као извршиоца, те да ће се на овај начин у потпуности остварити сврха кажњавања.
28. фебруар 2025. године
ДРАШКО ЈОВИЧИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 692/22 од 15. октобра 2024. године окр. Драшко Јовичић је због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања 3.929,98 грама опојне дроге хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, као и 944,28 грама опојне дроге метамфетамин у облику соли хидрохлорида.
Окривљени Драшко Јовичић је дана 14. октобра 2022. године, на аутопуту Е75, пре наплатне рампе, неовлашћено држао у великој количини супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, која је била упакована у 8 пластичних кеса облепљених са самолепљивом траком, изолир траком, обмотане стреч фолијом, укупне нето масе 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида упаковану у две пластичне кесе укупне нето масе 944,28 грама од којих је једна облепљена изолир траком, па обмотана стреч фолијом, нето масе 460,24 грама грама, а друга обмотана црним индиго папиром, па стреч фолијом, нето масе 484,04 грама, на тај начин што је наведену опојну дрогу држао упаковану и смештену у фабричкој шупљини која се налазила испод поклопца пода пртљажника путничког моторног возила којим је управљао и које је у његовом власништву.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 11. фебруара 2025. године решење Кж1 1335/24 којим је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор који му може трајати до даље одлуке суда.
По мишљењу већа Апелационог суда основано се жалбом јавног тужиоца истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што су разлози о одлучним чињеницама које су биле предмет доказивања потпуно нејасни и у знатној мери противречни, као и да је с тим у вези, погрешно утврђено чињенично стање, што је било од утицаја и на правилну примену кривичног закона која се односи на правну квалификацију дела и сходно томе од утицаја на доношење правилне и законите одлуке. Наиме, код правилно утврђене чињенице да је окривљени неовлашћено држао опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом у количини од 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида нето масе 944,28 грама, потпуно су нејасни разлози првостепеног суда о одлучној чињеници која је била предмет доказивања да ли је предметна опојна дрога била намењена даљој продаји. По мишљењу Апелационог суда, потпуно је нејасно на основу чега суд изводи закључак да су само размерена мања појединачна паковања опојне дроге подобна за даљу продају, као и да је за извођење закључка да се ради о држању опојне дроге ради даље продаје нужно постојање других предмета који су, по налажењу првостепеног суда уобичајени у тој ситуацији.
Имајући у виду да је укинуо првостепену пресуду, а да се окривљени налази у притвору, Апелациони суд је испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљеном, па је нашао да је оправдано продужење притвора према окривљеном.
28. фебруар 2025. године
РАДОВАН СТОЈАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Ваљеву К 10/21 од 7. фебруара 2024. године окр. Радован Стојановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља и 31 метка, као и два мобилна телефона. Оштећене су ради остваривања имовинско-правног захтева упућене на парнични поступак.
Окривљени Радован Стојановић је оглашен кривим што је дана 27. септембра 2020. године у општини Осечина, смањено способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, али не до степена битног, са умишљајем лишио живота ошт. сада пок. Милована Маринковића, тако што је својим возилом дошао из Новог Сада до породичне куће ошт. Милована, где је супругу оштећеног, коју је затекао у дворишту, питао да ли је њен супруг код куће и од ње добио потврдан одговор, која га је увела у сутерен куће, након чега се попела на спрат куће, позвала свог супруга и рекла му да га тражи неки човек, па када је ошт. Милован сишао са спрата, у сутерену су остали само он и окривљени и насамо разговарали о емотивној вези супруге окривљеног са оштећеним, да би након краћег времена дошло до вербалне расправе и препирке, па је окр. Радован из гардеробе у којој је био извадио ватрено оружје, које је ватрено оружје и 34 метка неовлашћено носио, а које је понео приликом поласка из Новог Сада, јер је поседовао само дозволу за држање, али не и за ношење оружја, пришао ошт. Миловану и у сутерену куће из непосредне близине испалио у оштећеног 3 хица, након чега је оштећеном који је падао на под задао више удараца рукохватом пиштоља у главу, након чега су код оштећеног наступиле тешке телесне повреде опасне по живот, па је наступила смрт ошт. Милована.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. јануара 2025. године решење Кж1 737/24 којим је, усвајањем жалби окривљеног и његовог браниоца, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама окривљеног и његовог браниоца првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка истицањем да су разлози о чињеницама који су предмет доказивања нејасни и у знатној мери противречни. С обзиром на то да чињенице од значаја за разрешење ове кривично-правне ствари нису потпуно и јасно утврђене, првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење.
