21. март 2025. године
ДРАГАН ВРАЧАР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег судау Београду К 507/24 од 28. новембра 2024. године, окр. Драган Врачар je због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године и истовремено је одређено да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује, уз електронски надзор. Окривљени је суђен и на новчану казну у висини од 10.000,00 динара коју ће платити у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, те је према окривљеном одређена мера безбедности одузимања предмета и то пиштољ марке „Марголин" модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава" модел 99 са једним оквиром и 347 метака различитог калибра.
Окр. Драган Врачар је оглашен кривим што је дана 26. марта 2022. године у Београду, неовлашћено држао ватрено оружје и муницију и то један пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle" и 130 малокалибарских метака калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава", модел „99" са једним оквиром и 217 метака калибра 9х19 мм ПАРА од којих 9 метака из оквира пиштоља марке ЦЗ и 208 метака који су се налазили у паковањима, тако што је у свом стану у спаваћој соби, у фиоци комоде, држао пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра, два оквира за наведени пиштољ без муниције, један оквир црне боје за пиштољ са 8 метака калибра 9 мм, 13 комада метака калибра 9 мм и 70 комада муниције калибра 22 „Long Rifle", док је у плакару држао 187 комада муниције калибра 9 мм, 60 комада муниције калибра 022 „Long Rifle", у фиоци ноћног сточића, такође у спаваћој соби, држао пиштољ марке „Црвена Застава" модел „99", калибра 9 х 19 мм ПАРА, са оквиром у коме се налазио 9 метака, а што му је све од стране овлашћених службених лица уз потврду о привремено одузетим предметима одузето.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео пресуду Кж1 93/25, којом је усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуда само у погледу одлуке о казнии окр. Драгана Врачара због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује уз примену електронског надзора и на новчану казну у износу од 10.000,оо динара, док је жалбу Јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у неприначеном делу потврдио.
Испитујући побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да се основано жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окривљеног, а у одсуству отежавајућих околности. Стога је Апелациони суд усвајањем жалбе браниоца побијану пресуду преиначио само у погледу одлуке о казни, тако што је ценећи на страни окр. Драгана Врачара као олакшавајуће околности - његове личне прилике, да је спортиста, његов ранији живот и у том смислу његову ранију неосуђиваност, затим коректно држање пред судом те животне околности у којима се нашао у вези са имовинским односом са својом тадашњом партнерком због чега је у то време био у стању повишене и континуиране емоционалне напетости, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па је окр. Драгана Врачара осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци која ће се извршити тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора. Такође, суд је окривљеног осудио на новчану казну у износу од 10.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде. Имајући у виду да је одмерена казна затвора како по висини тако и по начину извршења који је одређен, по налажењу овог суда довољна и да ће се њоме остварити сврха кажњавања, то су оцењени су као неосновани жалбени наводи Јавног тужиоца којима се указује да је казна затвора у трајању од једне године неправилно одмерена јер је првостепени суд дао превелики значај олакшавајућим околностима, док са друге стране није довољно оценио количину муниције у конкретном случају, укупно 347 метака различитног калибра, коју је окривљени недозвољено држао, као и да је недозвољено држао два пиштоља.
14. март 2025. године
ЈАСМИНА СТЈЕПАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 398/22 од 11. јула 2024. године, окр. Јасмина Стјепановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 13 година.
Окривљена Јасмина Стјепановић је оглашена кривом што је неутврђеног дана у периоду од 4. до 28. фебруара 2022. године у Београду лишила живота свог супруга, оштећеног Синишу Стјепановића, тако што му је предметом са шиљком и оштрицом, нанела 15 убодних рана у пределу трупа од којих су 7 убодина представљале тешку телесну повреду док су 6 убодина представљале лаку телесну повреду, а које повреде су, скупно процењене, у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, при чему је оштећени изгубио критичну количину крви које је условило губитак свести, те је наступила смрт оштећеног, након чега је, у циљу сакривања извршеног кривичног дела, испод тела покојног на под ставила тепих, око главе и горњег дела тела 4 јастука и радну униформу, а преко тела фолију, два јоргана и ћебе, као и шарени прекривач и женску јакну, да би потом дана 28. фебруара 2022. године себи ножем нанела повреде у пределу врата и леве подлактице услед чега је колима СХП превезена у Клинички центар Србије.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео је пресуду Кж1 1007/24, којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљене, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Јасмину Стјепановић, због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 10 година, док је жалбу јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.
Апелациони суд у Београду је анализирао првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, па је нашао да је правилно првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљене Јасмине Стјепановић ценио њену ранију неосуђиваност, коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног криивчног дела, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљена лишила живота свог супруга у стану у коме су се у том тренутку налазила њихова малолетна деца, исказану упорност приликом извршења кривичног дела, а о чему сведочи бројност повреда нанетих оштећеном, те је ценио и њено понашање и држање након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је данима у стану у коме живи са четворо деце држала тело оштећеног.
Имајући у виду све напред наведено, као и висину запрећене казне, односно да је за кривично дело убиство прописана казна затвора у трајању од 5 до 15 година, Апелациони суд налази да је основано у изјављеној жалби браниоца окривљене указано да је кривична санкција окривљеној превисоко одмерена, посебно имајући у виду чињеницу да је окривљена до сада неосуђивана, њено коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног кривичног дела, при чему је овај суд имао у виду и све околности конкретног случаја, степен кривице окривљене за извршено кривично дело, тежину извршеног кривичног дела и тежину наступеле последице, као и личност окривљене као извршиоца, па је овај суд преиначио првостепену пресуду и окривљену осудио на казну затвора у трајању од 10 година, сматрајући да је овако одмерена казна затвора у свему сразмерна тежини извршеног кривичног дела и личности окривљене као извршиоца, те да ће се на овај начин у потпуности остварити сврха кажњавања.
28. фебруар 2025. године
ДРАШКО ЈОВИЧИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 692/22 од 15. октобра 2024. године окр. Драшко Јовичић је због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања 3.929,98 грама опојне дроге хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, као и 944,28 грама опојне дроге метамфетамин у облику соли хидрохлорида.
Окривљени Драшко Јовичић је дана 14. октобра 2022. године, на аутопуту Е75, пре наплатне рампе, неовлашћено држао у великој количини супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, која је била упакована у 8 пластичних кеса облепљених са самолепљивом траком, изолир траком, обмотане стреч фолијом, укупне нето масе 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида упаковану у две пластичне кесе укупне нето масе 944,28 грама од којих је једна облепљена изолир траком, па обмотана стреч фолијом, нето масе 460,24 грама грама, а друга обмотана црним индиго папиром, па стреч фолијом, нето масе 484,04 грама, на тај начин што је наведену опојну дрогу држао упаковану и смештену у фабричкој шупљини која се налазила испод поклопца пода пртљажника путничког моторног возила којим је управљао и које је у његовом власништву.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 11. фебруара 2025. године решење Кж1 1335/24 којим је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор који му може трајати до даље одлуке суда.
По мишљењу већа Апелационог суда основано се жалбом јавног тужиоца истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што су разлози о одлучним чињеницама које су биле предмет доказивања потпуно нејасни и у знатној мери противречни, као и да је с тим у вези, погрешно утврђено чињенично стање, што је било од утицаја и на правилну примену кривичног закона која се односи на правну квалификацију дела и сходно томе од утицаја на доношење правилне и законите одлуке. Наиме, код правилно утврђене чињенице да је окривљени неовлашћено држао опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом у количини од 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида нето масе 944,28 грама, потпуно су нејасни разлози првостепеног суда о одлучној чињеници која је била предмет доказивања да ли је предметна опојна дрога била намењена даљој продаји. По мишљењу Апелационог суда, потпуно је нејасно на основу чега суд изводи закључак да су само размерена мања појединачна паковања опојне дроге подобна за даљу продају, као и да је за извођење закључка да се ради о држању опојне дроге ради даље продаје нужно постојање других предмета који су, по налажењу првостепеног суда уобичајени у тој ситуацији.
Имајући у виду да је укинуо првостепену пресуду, а да се окривљени налази у притвору, Апелациони суд је испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљеном, па је нашао да је оправдано продужење притвора према окривљеном.
28. фебруар 2024. године
РАДОВАН СТОЈАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Ваљеву К 10/21 од 7. фебруара 2024. године окр. Радован Стојановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља и 31 метка, као и два мобилна телефона. Оштећене су ради остваривања имовинско-правног захтева упућене на парнични поступак.
Окривљени Радован Стојановић је оглашен кривим што је дана 27. септембра 2020. године у општини Осечина, смањено способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, али не до степена битног, са умишљајем лишио живота ошт. сада пок. Милована Маринковића, тако што је својим возилом дошао из Новог Сада до породичне куће ошт. Милована, где је супругу оштећеног, коју је затекао у дворишту, питао да ли је њен супруг код куће и од ње добио потврдан одговор, која га је увела у сутерен куће, након чега се попела на спрат куће, позвала свог супруга и рекла му да га тражи неки човек, па када је ошт. Милован сишао са спрата, у сутерену су остали само он и окривљени и насамо разговарали о емотивној вези супруге окривљеног са оштећеним, да би након краћег времена дошло до вербалне расправе и препирке, па је окр. Радован из гардеробе у којој је био извадио ватрено оружје, које је ватрено оружје и 34 метка неовлашћено носио, а које је понео приликом поласка из Новог Сада, јер је поседовао само дозволу за држање, али не и за ношење оружја, пришао ошт. Миловану и у сутерену куће из непосредне близине испалио у оштећеног 3 хица, након чега је оштећеном који је падао на под задао више удараца рукохватом пиштоља у главу, након чега су код оштећеног наступиле тешке телесне повреде опасне по живот, па је наступила смрт ошт. Милована.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. јануара 2025. године решење Кж1 737/24 којим је, усвајањем жалби окривљеног и његовог браниоца, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама окривљеног и његовог браниоца првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка истицањем да су разлози о чињеницама који су предмет доказивања нејасни и у знатној мери противречни. С обзиром на то да чињенице од значаја за разрешење ове кривично-правне ствари нису потпуно и јасно утврђене, првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење.
27. децембар 2024. године
ПРЕДРАГ ЈАНКОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Панчеву К 53/21 од 4. новембра 2022. године окр. Предраг Јанковић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, ради заштите интереса опште безбедности, од окр. Предрага Јанковића одузет је пиштољ и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништи.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 28. децембра 2024. године Кж1 887/24 којом је, усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду и окр. Предрага Јанковића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, окривљеном је изречена и мера безбедности одузимање пиштоља, као предмета који је употребљен за извршење кривичног дела, и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништити.(Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену) Окривљени Предраг Јанковић је оглашен кривим што је 4. октобра 2015. године у Панчеву, у стању битно смањене урачунљивости, под дејством алкохола од 2 промила, на сплаву, употребом ватреног оружја за који не поседује уредно издато одобрење надлежног органа за држање, као и за ношење, на месту где је окупљен већи број људи, изазвао опасност за тело људи, тако што је када су му пришли Д.Ч. и У.М, где се у близини налазио гост на сплаву Б.С, извадио пиштољ и држећи га у левој руци испалио један хитац из овог пиштоља, када су га сведоци оборили на под покушавајући да му отргну пиштољ, те је док се налазио на поду из овог пиштоља испалио још један хитац, када је на сплаву био већи број људи, услед чега су испаљени меци погодили оштећене Ј.Л. и М.Т, у пределу ногу, а који су задобили лаке телесне повреде. Правно оцењујући утврђено чињенично стање, а након отвореног претреса пред другостепеним судом, Апелациони суд је окривљеног огласио кривим због извршења кривичног дела изазивања опште опасности и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја јер се у његовим радњама стичу сви елементи, како објективни, тако и субјективни, наведених кривичних дела. Приликом одмеравања врсте и висине казне, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове породичне прилике, да се оштећени нису придружили кривичном гоњењу, нити су поставили имовинско-правни захтев за накнаду штете, као и протек времена, док је од отежавајућих околности имао у виду његову ранију осуђиваност за разноврсна кривична дела, као и чињеницу да је исказао већи степен упорности и безобзирности, испаљивањем два хица, при чему се на месту догађаја налазио велики број лица. Суд је имао у виду да је окривљени био смањено, али не у битној мери способан да схвати значај свог дела, али смањено у битној мери способан да управља својим поступцима, али наведена чињеница није од утицаја с обзиром на то да је окривљени сам себе довео у то стање. Имајући у виду све наведено Апелациони суд је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године нашавши да је иста сразмерна степену кривице окривљеног и тежини извршених кривичних дела и као таква нужна и довољна да се према окривљеном у потпуности оствари сврха кажњавања, у оквиру опште сврхе кривичних санкција.
27.децембар 2024. године
МАРЈАН НАКОВ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 34/20 од 23. јула 2024. године окр. Марјан Наков је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци и истовремено je одређено да се овако утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 5 година од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Окривљени Марјан Наков је оглашен кривим што је у периоду од 18. октобра 2016. до 30. маја 2018. године у Београду у својству службеног лица шефа Одсека за комуналне послове у Одељењу за комуналне послове и комуналну инспекцију, као самостални саветник општине Стари Град, искористио свој службени положај, чиме је себи прибавио корист у виду новца у чему му је осуђени МД, у односу на кога је поступак раздвојен и донета правноснажна пресуда по Споразуму о признању кривичног дела, стварањем услова и стављањем на располагање жиро рачуна удружења „Чаробне руке“, на тај начин што је окр. Наков поступајући супротно Одлуци о оглашавању на територији града Београда, Одлуци о постављању привремених објеката на територији града Београда и Одлуци о комуналном реду, захтевао од различитих правних лица, која су преко својих представника подносила захтев за заузеће јавних површина, постављање привремених објеката и захтеве за оглашавање на територији ГО Стари Град, да уплате новчана средства на име наводних донација Удружењу „Чаробне руке“ у различитим износима у вези чега су у већини случајева закључивани уговори о донацији са овим Удружењем, условљавајући их уплатом донације за добијање решења или сагласности о заузећу јавне површине, те је у случају такве уплате донације од стране подносиоца захтева, окр. Наков истима давао сагласност и решења за заузеће јавне површине, а све у име Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију Стари Град, док је осуђени МД подизао новац са наведеног рачуна и неутврђени износ новца који су донатори уплатили предавао на руке окр. Накову.ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 25. новембра 2024. године решење Кж1 1076/24, којим је, усвајањем свих жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. По налажењу Апелационог суда првостепени суд је пропустио да утврди чињенице важне за доношење пресуде, пропустио је да изведе све доказе који су неопходни за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања, те да међусобно повеже доказе, провери наводе одбране извођењем других доказа, на основу чега би могао да утврди одлучне чињенице, да правилно и потпуно утврди чињенично стање, због чега су разлози о одлучним чињеницама остали нејасни и у знатној мери противречни.
27. децембар 2024. године
ИГОР ВРЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 19/21 од 12. децембра 2023. године, због извршења кривичног дела насилничко понашање из члана 344, став 2 КЗ и по једног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ, окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен осуђени на јединствену казну затвора у трајању од по 3 године, а окр. ЂА на казну затвора у трајању од једне године. Оптуженима је изречена мера безбедности одузимање предмета и то по једног пиштоља. Истовремено окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен ослобођени су од оптужбе да су у нужној одбрани извршили у саизвршилаштву кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1 КЗ. Оштећени су упућени да имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку. Окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен оглашени су кривим што су 23. јуна 2020. године у Београду, вршењем насиља према другом значајније угрожавали спокојство грађана и теже реметили јавни ред и мир, при чему је дело извршено у групи и при извршењу дела је неком лицу нанесена лака телесна повреда, на тај начин што су сачекали долазак оштећеног ИВ у близини места становања, где су му након његовог изласка из аутомобила, у присуству девојке сви окривљени задали више удараца рукама и ногама у пределу главе и тела, услед чега је оштећени задобио лаку телесну повреду, којом приликом се окр. Вревић обратио оштећеном речима „Бора је следећи“, мислећи на Боривоја Симовића, након чега су се удаљили путничком моторним возилима, те што су дана 25. јуна 2020. године у Београду, у шуми, неовлашћено носили без одобрења надлежног органа и то окр. Вревић функционално исправни пиштољ марке „ЦЗ 88“ са припадајућим оквиром и једним метком, окр. Николић функционално исправни пиштољ марке „ЦЗ 99“ уништеног фабричког броја са седам метака, окр. Мишљен функционално исправни пиштољ марке „Застава“ модел 57 без серијског броја са два метка, а окр. ЂА функционално исправни пиштољ „Mauser-Werke A.G. Oberndorf A.N“ без видљивог фабричког броја, све са припадајућом муницијом, са пет метака у оквиру. Истовремено окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен су ослобођени од оптужбе да су 25. јуна 2020. године у Београду, у шуми, по претходном договору и заједничким деловањем, у стању битно смањене урачунљивости, одбијајући од свог добра истовремени противправни напад, што је било неопходно потребно, лишили живота оштећеног Боривоја Симовића и при том са умишљајем довели у опасност живот окр. ЂА.ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Александра Николића, Милоша Мишљена и ЂА.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 912/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
27. децембра 2024. године
МИЛОРАД ТЕПУРИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Првог основног суда у Београду К 1770/23 од 5. децембра 2023. године окр. Милорад Тепурић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело превара из члана 208, став 4 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, бранилац окривљеног и пуномоћник оштећеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 28. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 166/24 којом је усвајањем жалбе Јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду и због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4 КЗ окр. Милорада Тепурића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, и истовремено одбацио жалбу браниоца окривљеног као недозвољену а жалбу пуномоћника оштећеног у делу у коме је изјављена због трошкова кривичног поступка одбио као неосновану а у преосталом делу одбио као недозвољену. Оштећени је ради остваривања истакнутог имовинско-правног захтева упућен на парницу. (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у трећем степену) Окр. Милорад Тепурић је оглашен кривим што је у периоду од 13. фебруара до 15. маја 2009. године, у намери да себи прибави противправну имовинску корист која прелази 1.500.000,оо динара довео у заблуду оштећеног прикривањем чињеница да стан површине 43,95 м2 у Београду, Улица Веселина Чајкововића није у његовом власништву јер га је претходно продао дана 22. маја 2008. године и тиме га навео да му на штету своје имовине одмах исплати део цене тојест 30.000,оо евра, што у динарској противвредности износи 2.841.840,оо динара, на тај начин што је дана 13. фебруара 2009. године се оштећеним закључио уговор да му по цени од 43.300,оо евра прода предметни стан, прикривши чињеницу да је стан већ продат, с тим да му део цене исплати на име аванса, па му је оштећени одмах исплатио износ од 20.000,оо евра и у следећа два месеца још 10.000,оо евра, које је исплатио у ратама, а окривљени се обавезао да му до 15. маја 2009. године обезбеди улазак у посед стана, што није учинио, будући да је стан претходно продао, док је новац који је примио на име аванса од оштећеног задржао за себе, оштетивши га при том за износ од 8.841.840,оо динара. Апелациони суд у Београду је након оцене доказа који су изведени на претресу пред другостепеним судом, речи странака на претресу, оценио да је жалба Јавног тужиоца основана и да је ваљало одлучити као у изреци ове пресуде. Апелациони суд је незнатно изменио чињеничне наводе оптужбе, прилагођавајући их утврђеном чињеничном стању на претресу одржаном пред овим Судом, водећи при том рачуна да не повреди границе постављене оптужењем, па је тако изреком пресуде окривљеног огласио кривим због тога што је прикривао чињеницу да више није власник предметног стана, будући да га је раније продао, а не и да је прикривао чињеницу да је власник стана иако је раније исти продао, како је то у оптужници наведено. Ово тим пре што је у самој оптужници у њеном даљем тексту правилно наведено коју је чињеницу окривљени прикривао – да је стан већ продат. Доносећи одлуку о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окр. Тепурићу Апелациони суд је утврдио околности које утичу на то да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, па је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике окривљеног, да је током поступка признао делом дуговање према оштећеном и исказао спремност да му врати један део новца, као и понашање окривљеног после извршења кривичног дела, односно чињеницу да је и сам оштећени објаснио да је окривљени почео да му враћа дуг, а као отежавајућа околност је цењена његова ранија осуђиваност, између остало, и за исто кривично дело, те је овај Суд даље ценећи степен кривице, јачину повреде и угрожавање заштићеног добра, а имајући у виду и протек времена од извршеног кривичног дела закључио да ће се казном затвора који Закон прописује као минималну, односно казном затвора у трајању од 2 године у конкретном случају постићи сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција, те да ће се њоме довољно утицати на окр. Тепурића да убудуће не врши оваква и слична кривична дела.
20. децембар 2024. године
БОРИС НОВОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 380/22 од 16. априла 2024. године окр. Борис Нововић, окр. Тодор Арамбашић, окр. Вељко Миливојевић, окр. Иван Марковић и окр. Михаило Степановић, због извршења кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а КЗ у стицају са кривичним делом изазивање опште опасности из члана 278 КЗ осуђени су на јединствену казну затвора у трајању од по 4 године и новчану казну у износу од по 120.000,00 динара. Такође, према окривљенима је изречена мера безбедности забране присуствовања спортским приредбама у којима учествују први тимови мушке сениорске категорије фудбалских и кошаркашких клубова „Црвена Звезда“, а који се одигравају на територији Републике Србије, у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде. Оштећени су ради остваривања имовинско-правног захтева упућени на парнични поступак. Окривљени су оглашени кривим што су дана 16. априла 2022. године у атару села Марковац, ГО Младеновац са више НН лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем заједнички извршили кривично дело након завршене фудбалске утакмице између ФК „Црвена Звезда“ и ФК „Партизан“ на тај начин што су као навијачи „Црвене Звезде“ физички напали учеснике спортске приредбе – навијаче ФК „Партизан“, након њиховог повратка са утакмице у Крагујевац, те су са више радњи учинили више кривичних дела, тако што су а након сазнања да ће комби том деоницом пута превозити навијаче ФК „Партизан“ у одласку и повратку са утакмице, зауставили своја возила у коме су се налазили са десне стране коловоза, како би возила која туда саобраћају могла несметано да пролазе, те су у тренутку наиласка путничког комбија, путничким возилом препречили пут путничком комбију, а у које возило је путнички комби затим ударио и зауставио се да би након тога из наведеног возила, као и из возила које се зауставило иза предметног комбија, те из неидентификованог возила које се зауставило са бочне стране комбија, као и из неколико других неидентификованих возила заустављених такође са стране на путу, изашли окривљени и друга НН лица, и то окр. Милојевић, Марковић, Нововић, док су из другог возила изашли окр. Степановић и окр. Арамбашић, након чега су сви оптужени ставили преко главе фантомке те су након тога окр. Миливојевић, окр. Марковић, окр. Степановић и окр. Нововић бацили каменице и друге тврде предмете на предметни комби, на коме су полупали прозоре, те заједно са неколико НН навијача „Црвене Звезде“ током напада викали на оштећене „ајде гробари“, након чега су активирали неутврђени број бакљи које су затим убацили у унутрашњост комбија, а један од НН нападача је стојећи са спољне стране кроз полупан прозор палио тапацирани кров у комбију, да би окр. Арамбашић из џепа дуксерице извадио бакљу, упалио је и убацио у унутрашњост комбија кроз разбијено стакло, док је један од НН нападача држао врата од комбија како оштећени не би могли да изађу, све до тренутка када је наведеним вратима пришао сведок који је након што је НН нападач у једном тренутку пустио врата од комбија иста развалио и омогућио оштећенима да изађу из комбија и побегну из комбија који је био захваћен ватром и који се у међувремену и запалио од убачених бакљи, да би након тога сви заједно и истовремено, као и НН навијали напустили лице места, да би убрзо комби и експлодирао.ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 26. новембра 2024. године решење Кж1 856/24 којим је, усвајањем жалби брнаиоца, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. По налажењу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом бранилаца указује да је првостепена пресуда захваћена и битном повредом одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде прекорачио оптужбу, тако што је изменио чињенични опис дела садржан у изреци побијане пресуде у односу на чињенични опис дат у оптужном предлогу Јавног тужиоца. Поред тога, основано се жалбеним наводима бранилаца окривљених указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, јер су у побијаној пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама, при чему су дати разлози нејасни и у знатној мери противречни, у односу на постојање института саизвршилаштва, односно постојање умишљаја на страни окривљених да предузму заједничке радње извршења кривичних дела. У вези са изнетим, по оцени овог Суда у побијаној пресуди су изостали разлози о одлучним чињеницама, на основу којих првостепени суд изводи закључак да су окривљени радње кривичних дела за које су оглашени кривим предузели у саизвршилаштву, те да свако од окривљених одговара искључиво у границама свог умишљаја, да је код окривљених постојао унапред смишљени план да изврше кривично дело, а самим тим и постојање јединственог умишљаја за извршење кривичног дела, осим паушалних навода да су се окривљени познавали и да су заједно ишли и враћали се са предметне утакмице, те да наведене чињенице говоре у прилог њиховог заједничког и координисаног деловања и предузимања радња извршења кривичних дела у саизвршилаштву. Како се правилност и законитост побијане пресуде није могла испитати, то је иста усвајањем жалбених навода бранилаца окривљених морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.
13. децембар 2024. године
СЛАВИША БИЛИНАЦ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 660/22 од 20. марта 2024. године због извршења у саизвршилаштву, кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ окр. Славиша Билинац је осуђен на казну затвора у трајању од 35 година, док је окр. Велемир Симић је осуђен на казну затвора у трајању од 30 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 3. децембра 2024. године донео је пресуду Кж1 696/24, којом је преиначио првостепену пресуду и Славишу Билинца због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 35 година, док је окр. Велемира Симића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело у саизвршилаштву тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу. Окр. Славиша Билинац је оглашен кривим што је дана 2. октобра 2006. године у Новом Београду, са умишљајем лишио живота више лица – оштећене Горана Мијатовића и Славка Новковића, на тај начин што је минско експлозивно средство – противпешадијску мину, распрскавајућу, усмереног дејства са експлозивним пуњењем, поставио у простор мотора испод хаубе путничког возила марке „Ауди“, на којој су постављене регистарске ознаке које припадају возилу марке „Застава 1500“, а које је паркирано на пешачкој стази непосредно поред места где се уобичајено паркира путничко возило марке „Шкода Фабиа“, које је користио оштећени Мијатовић, услед чијег дејства су оштећени, који су кренули према путничком возилу марке „Шкода Фабиа“, задобили тешке телесне повреде опасне по живот, од којих су преминули у болници истог дана. По оцени Апелационог суда у Београду, увезивањем и довођењем у логични однос чињеница и околности, изводи се закључак да је окривљени Билинац у возилу марке „Ауди 80“, у простор мотора испод хаубе, формирао конструкт и поставио предметну експлозивну направу – минско експлозивно средство, чијим активирањем је дошло до лишења живота оштећених Мијатовића и Новковића. Међутим изведеним доказима није се могло са довољним степеном сигурности утврдити чињеница да је окривљени Билинац критичном приликом даљинском командом активирао минско експлозивно средство, како му је то оптужним актом стављено на терет. Имајући у виду наведено, те да током овог кривичног поступка није изведени ни један доказ који би указивао да је управо окр. Билинац даљинском командом активирао минско експлозивно средство, Апелациони суд у Београду је наведену радњу изоставио из чињеничног описа. Одлучујући о кривичној санкцији Апелациони суд у Београду ценио је све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији, па је тако као отежавајуће околности на страни окривљеног Славише Билинца ценио његову ранију осуђиваност, док олакшавајућих околности није нашао, те га је осудио на казну затвора у трајању од 35 година. Апелациони суд налази да се ни једним доказом, нити непосредним нити посредним, не може утврдити чињеница да су се окривљени Симић и Билинац познавали, те да одбрана окривљеног Симића да у критичном периоду није био вешт у вожњи аутомобила, да је возачку дозволу добио тек 2011. или 2012. године, те да од свог рођења 1977. године до 2010. или 2011. године никад није био у Београду, није могла бити оповргнута изведеним доказима. Према оцени Апелационог суда у Београду, садржинском и упоредном анализом доказа, не може се извести закључак о извесности постојања чињенице да је окр. Симић извршио кривично дело тешко убиство, а осуђујућа пресуда се може заснивати само на чињеницама у чију је извесност суд уверен, док у конкретном случају докази који се односе на окр. Симића након анализирања, нису добили на уверљивости којом би се, ван разумне сумње, дошло до утврђивања чињеница, па је из наведених разлога усвајањем жалбе браниоца окр. Симића, истог ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву.
6. децембар 2024. године
ВУЈАДИН ДАМЈАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 403/23 од 7. јуна 2024. године окр. Вујадин Дамјановић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године од правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Оштећени су упућени на парнични поступак ради остваривања имовинско правног захтева. Окривљени Вујадин Дамјановић је оглашен кривим што је дана 24. фебруара 2023. године у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, као учесник у саобраћају на путевима, управљао путничким моторним возилом, не придржавајући се саобраћајних прописа, доводећи у опасност живот и тело људи на тај начин што је управљао путничким моторним возилом и кретао се десном саобраћајном траком коловоза и у кретању се није држао што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње, да с обзиром на брзину кретања возила, услове саобраћаја и на стање и особине пута, не угрожава друге учеснике у саобраћају и ноћу, за време вожње у саобраћају на путу, није имао укључена дуга светла на возилу, на путу без уличне расвете, услед чега је ударио у оштећене који су се кретали испред њега у истом правцу уз десну ивицу пута, при чему је оштећна Светлана Ковачевић ишла из оштећеног Николе Ђокића, па је чеоном десном страном возила којим је управљао најпре ударио у тело оштећене, сада пок. Светлане Ковачевић, при чему се оштећена налазила у стојећем ставу, а за чим је њено тело набачено на поклопац мотора возила којим је управљао окривљени те је одачена унапред, остваривши контакт са подлогом, а затим је наведеним делом возила ударио у тело оштећеног Николе Ђокића који се кретао непосредно испред оштећене, за чим је одбачен унапред, на тврду подлогу, те су оштећени последично томе задобили телесне повреде и то оштећена сада пок. Светлана Ковачевић повреде које су у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, услед којих је наступила смрт оштећене дана 27. фебруара 2023. године, док је оштећени Никола Ђокић задобио телесне повреде које су све у време наношења представљале јединствену тешку телесну повреду опасну по живот.ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног.ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 1060/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. По оцени Апелационог суда, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног Вујадина Дамјановића стичу сва законска битна облежеја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које је оглашен кривим. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд, одлучујући о кривичној санкцији, правилно утврдио и ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији. Од отежавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његову вишеструку прекршајну кажњивост због кршења одредби из области саобраћаја, док је као олакшавајуће околности ценио његову неосуђиваност, да чињеничне наводе оптужбе није спорио, потом његове личне и породичне прилике, као и постојање доприноса у настанку незгоде од стране оштећених, па је имајући у виду олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног Дамјановића, првостепени суд је правилно поступио када га је осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изрекао меру безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године рачунајући од дана правноснажности пресуде.
6. децембар 2024. године
СТЕВАН КОСАНИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Панчеву К 39/23 од 7. јуна 2024. године окр. Стеван Косанић је због извршења кривичног дела силовање из члана 178 став 4 КЗ у покушају осуђен на казну затвора у трајању од 18 година. Окривљени Стеван Косанић оглашен је кривим што је дана 2. августа 2023. године, у Панчеву, био смањено способан, али не у битној мери да схвати значај свог дела и смањених, али не у битној мери, могућности да управља својим поступцима, применом силе, покушао да принуди на обљубу оштећену С.А, рођену 1933. године и притом јој нанео тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је преминула 22. августа 2023. године.ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 4. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 925/24, којом је усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеног Стевана Косанић због извршеног кривичног дела силовање у покушају осудио на казну затвора у трајању од 20 година, док је жалбу браниоца окривљеног одбио као неосновану и првостепену пресуду, у непреиначеном делу, потврдио. По оцени Апелационог суда, првостепени суд је правилном и свестраном оценом свих изведених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, затим правилно применио закон када је закључио да се у радњама окривљеног Косанића стичу сви како субјективни тако и објективни елементи кривичног дела силовање у покушају за коју је окривљени правилно и оглашен кривим. Првостепени суд је приликом доношења одлуке о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Косанићу, правилно утврдио све околности које утичу на то да кривична санкција буде одабрана а њена висина правилно одмерена, па је правилно као олакшавајуће околности ценио смањену урачунљивост на страни окривљеног, док је правилно као отежавајуће околности ценио ранију вишеструку осуђиваност окривљеног. Међутим, окр. Косанић је раније осуђиван 23 пута, од чега више пута због извршења кривичног дела против полне слободе, при чему из доказа произлази да је са издржавања последње изречене казне затвора изашао два месеца пре предметног догађаја, те да је кривично дело извршио према старици, при чему је показао упорност и решеност да изврши кривично дело и поред отпора оштећене, а затим и понашње окривљеног након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је оштећену оставио без помоћи, од ње узевши мобилни телефон као и слушалицу фиксног телефона у намери да је онемогући да позове помоћ чиме је код оштећене проузроковао додатне патње. Поново ценећи све отежавајуће околности, као и олакшавајућу околност која се састоји у чињеници да је реч о окривљеном који је кривично дело извршио у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, а будући да раније вишегодишње затворске казне на окривљеног нису утицале, то се према ставу овог суда у конкретном случају само законом предвиђеном као максималном казном затвора у трајању од 20 година може постићи сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција, односно може се утицати на окривљеног да убудуће не врши оваква или слична кривична дела.
