22. мај 2026. године
ДРАГАН ВЕЛИЧКОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Панчеву К 26/25 од 28. јануара 2026. године окр. Драган Величковић је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. Окр. Величковићу је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једне аутоматске пушке са оквиром у коме се налазило 10 метака, један оквир за аутоматску пушку и 30 комада муниције калибра 7,62 мм као и један резервни алат и прибор за ове оквире који је намењен за складиштење оквира.
Окр. Драган Величковић је оглашен кривим што је дана 29. маја 2025. године у Вршцу, неовлашћено носио ватрено оружје и муницију чије држање грађанима није дозвољено, тако што је испред куће неовлашћено носио једну аутоматску пушку марке „Шпагин" модел „ППШ-41" Токарев, црне боје, калибра 7,62 мм, са оквиром у којем се налазило 10 метака, калибра 7,62 мм, а коју аутоматску пушку је непосредно пре тога извадио из футроле приближавајући се путничком возилу, док је у овом возилу истовремено држао један оквир за аутоматску пушку „Шпагин" модел „ППШ-41" Токарев и 30 комада муниције калибра 7,62 мм, као и један резервни алат и прибор за ове оквире који је намењен за складиштење оквира.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, дана 23.априла 2026. године донео пресуду Кж1 303/26 којом је одбио као неосноване све жалбе и првостепену пресуду потврдио.
По налажењу Апелационог суда, чињенично стање је утврђено правилном оценом свих изведених доказа, при чему је првостепени суд ценио сваки доказ како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, те је након изношења садржине доказа изведених на главном претресу, дао јасну и целовиту оцену истих у погледу свих одлучних чиценица и дао јасне, потпуне и уверљиве разлоге за своју одлуку, које у свему као правилне прихвата и овај суд. Према томе чињенично стање у погледу свих битних елемената кривичног дела у питању правилно је и потпуно утврђено, а квалификацијом противправних радњи окр. Величковића кривични закон је правилно примењен.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији овај Суд је нашао да је иста и у том делу правилна и да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао и виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина адекватно одмерена, те је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове породичне прилике, а од отежавајућих околности његову ранију вишеструку осуђиваност па је дајући овим околностима адекватан значај окривљеног Величковића осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. По оцени овог Суда овако одмерена казна је у свему у складу са тежином учињеног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца и истом ће се у потпуности остварити сврха кажњавања.
15. мај 2026. године
МИЛАН УБОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 267/25 од 15. октобра 2025. године, због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, окр. Милан Убовић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, док су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић осуђени на казне затвора у трајању од по 4 године, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, као и опојне дроге кокаин у облику хидрохлорида нето масе 5.990,74 г од окр. Далибора Петковића и 1.996,93 г од окр. Мирјане Стригић. Такође, од окр. Милана Убовића одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 2.255,оо евра.
Окривљени су оглашени кривим што су дана 10. новембра 2022. године у Београду, по претходном договору и заједничким учествовањем у радњи извршења, неовлашћено ради продаје држали супстанцу која је проглашена за опојну дрогу кокаин у облику хидрохлорида, на тај начин што су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић теретним моторним возилом, на граничном прелазу Хоргош, ушли на територију Републике Србије, да би истог дана, на углу улица Зрењанински пут и Ивана Милутиновића, окр. Мирјана Стригић изашла из наведеног возила са платненом крем торбом на рамену, у којој је држала два ПВЦ пакета облепљена лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 1.996,93 г, прешла улицу и ишла Зрењанинским путем у правцу Панчевачког моста, причајући мобилним телефоном са окр. Убовићем који јој је давао смернице кретања, када се поред ње зауставило путничко возило беле боје, словачке регистарске ознаке, којим је управљао окр. Милан Убовић, којем возилу је окривљена пришла и ушла у возило на сувозачева врата у намери да Убовићу преда предметну торбу са опојном дрогом, а којом приликом је окр. Убовић држао 2.255,оо евра и 8.000,оо динара и 2 мобилна телефона, док је окр. Далибор Петковић, у исто време на паркингу бензиске пумпе, у теретном моторном возилу, којим је управљао, у кабини возила држао једну торбу у којој се налазило 6 ПВЦ пакета облепљених лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 5.990,74 г, а иза сувозачевог и возачевог места држао торбицу у којој се налазио црни новчаник са личном картом на име Далибор Петковић и новцем у износу од 210,оо евра, мобилни телефон те меморијска картица, као и новчаник сиве боје са личном картом на име Мирјане Стригић и новцем у износу од 1.150,оо евра, које предмете су пронашли полицијски службеници и по потврди о привремено одузетим предметима одузели од окривљених и исте лишили слободе.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 9. априла 2026. године решење Кж1 138/26 којим је, делимичним усвајањем жалбе браниоца окр. Мирјане Стригић преиначио првостепену пресуду само у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окр. Мирјану Стригић тако што ју је за кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашена кривом осудио на казну затвора у трајању од 3 године и одбио остале жалбе а првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.
По оцени Апелационог суда првостепени суд је након свестране оцене и анализе изведених доказа, ценећи одбране окривљених, као и изведене доказе, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, за које је у образложењу побијане пресуде, насупроти изнетим жалбеним наводима бранилаца окривљених, дао довољно јасне, детаљне и исцрпне разлоге, а које у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостепени. Првостепени суд је извео правилан закључак да изведени докази, количина, врста, начин паковања опојне дроге, као и вредност наведене опојне дроге уз бројне нелогичности и контрадикторности у одбранама окривљених, везано за њихов сусрет на Зрењанинском путу, те чињеницу да је у претходном периоду остварена комуникација између окривљених, неспорно указују да су окривљени предметну опојну дрогу преносили ради продаје.
По оцени Апелационог суда првостепени суд је приликом одлучивања о избору врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окр. Убовићу и окр. Петковићу, ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, па је тако од олакшавајућих околности ценио на страни окр. Убовића његове продичне прилике, а од отежавајућих његову ранију вишеструку осуђиваност, између осталог, једном и због истоврсног кривичног дела, па је ценећи све ове околности правилно га осудио на казну затвора у трајању од 5 година, правилно налазећи да ће се казном затвора на коју је окр. Убовић осуђен у потпуности остварити сврха кажњавања, док се супротно жалбени наводи јавног тужиоца којима се предлаже строжије кажњавање окривљеног оцењују као неосновани. Такође, у односу на окр. Петковића правилно је првостепени суд ценећи пре свега чињеницу да се ради о објективно великој количини опојне дроге, ранији живот окривљеног, његове личне прилике, држање после учињеног кривичног дела правилно га осудио на казну затвора у трајању од 4 године, правилно налазећи и по оцени Апелационог суда, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштевног добра, степен кривице окривљеног, да ће се казном затвора на коју је окр. Петковић осуђен у потпуности остварити сврха кажњавања, док су супротни жалбени наводи јавног тужиоца којима се предлаже строжије кажњавање, као и жалбени наводи браниоца којима се предлаже изрицање блаже кривичне санкције оцењују као неосновни.
У односу на окр. Мирјану Стригић првостепени суд је приликом одлучивања ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, али не и да њена висина буде правилно одмерена. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљене ценио њене породичне прилике, да није раније осуђивана, док отежавајућих околности није било. По оцени овог суда приликом одмеравања висине казне затвора коју ће изрећи окр. Стригић, првостепени суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности, а да са друге стране отежавајућих околности није било, стога је овај Суд у овом делу усвојио жалбене наводе браниоца и првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљену осудио на казну затвора у трајању од 3 године, налазећи да ће се казном затвора на коју је окривљена осуђена овом пресудом у потпуности остварити сврха кажњавања.
15. мај 2026. године
ВЛАДИМИР ЂУРОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 185/15 од 2. јула 2025. године окр. Владимир Ђуровић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 40 година, док су због извршења по једног кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 КЗ окр. осуђени Бојан Старовлах и окр. Горан Кнежевић на казну затвора у трајању од по 5 година.
Окривљени су оглашени кривим што су дана 16. маја 2014. године у Београду испред сплава окр. Ђуровић лишио живота оштећеног Велибора Дуњића при чему је са умишљајем довео у опасност живот оштећене Н.Ш. док су осуђени Александар Ђурановић, Марко Гвозденовић, Вук Мусић као и окр. Бојан Старовлах и окр. Горан Кнежевић, у стању смањене урачунљивости али не и битно, пружили помоћ учиниоцу кривичног дела и то тако што су окр. Старовлах и Кнежевић крили окр. Ђуровића и на други начин му помагали да не буде откривен, на тај начин што је окр. Ђуровић изашао са сплава пришао путничком возилу марке BMW у коме се на месту возача налазио преминули Велибор Дуњић који се непосредно пре тога довезао испред главног улаза поменутог сплава, док је на месту сувозача седела оштећена Н.Ш. и из ватреног оружја – поштоља марке ЦЗ модел 99 са уклоњеним фабричким бројем кроз отворени прозор возачевих врата из непосредне близине испалио 7 пројектила у главу и тело Велибора Дуњића, услед чега је наступила смрт Велибора Дуњића, док су услед дејства два пројектила оштећеној Н.Ш. нанете повреде које су у време наношења и скупа представљале тешку телесну повреду, приликом чега су извршењу кривичног дела били присутни осуђени Александар Ђурановић, Зоран Вукић и Јелена Крушедолац, као и окривљени Бојан Старовлах и Бојан Кнежевић, а након чега је окр. Ђуровић предао ватрено оружје – пиштољ осуђеном Александру Ђуровићу, који је потом пришао обали реке Дунав одакле је пиштољ бацио у воду, где је пронађен од стране ронилаца жандармерије, у коме је затечен један метак у цеви и четири метка у оквиру, након чега су се окривљени Владимир Ђуровић и Горан Кнежевић, и осуђена Јелена Крушедолац пешице удаљили, а потом ушли у возило којим је управљао окр. Старовлах, а коме је пре тога кључеве од возила предао окр. Кнежевић и који се наведеним возилом довезао те вечери до сплава након чега су се окривљени Владимир Ђуровић, Бојан Старовлах и Горан Кнежевић и осуђена Јелена Крушедолац довезли до стана који је користио окр. Горан Кнежевић, а све како би се сакрио окр. Владимир Ђуровић, да би осуђени Вук Мусић ради прикривања трагова ушао у просторију сплава у којој се налазио рисивер – снимач са видео записом са сигурносних камера које су забележиле извршење кривичног дела, са ког је покушано брисање видео записа, па како то није успешно урађено, преко менаџера, позван је осуђени Гвозденовић од кога је осуђени Мусић захтевао да обрише видео запис, те како осуђени Гвозденовић то није успео да уради наредио је истом: „Чупај то и носи“, што је осуђени Гвозденовић учинио, тј. ишчупао каблове, а рисивер – снимач ставио у кесу и понео са собом, након чега је осуђени Гвозденовић на Карабурми физички оштетио рисивер – снимач са којим је јако ударио три - четири пута о ивичњак, а хард диск из рисивера однео у свој стан, где је пронађен и одузет уз потврду од стране полицијских службеника.
Такође, првостепеном пресудом окр. Милош Милосављевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 КЗ.
Оптужним актом је окр. Милосављевићу стављено на терет да је 16. маја 2014. године у Београду у просторијама сплава након што је претходно окр. Владимир Ђуровић испред сплава лишио живота оштећеног Велибора Дуњића, при чему је са умишљајем довео у опасност живот оштећене Н.Ш. окр. Милосављевић у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, пружио помоћ учиниоцу кривичног дела прикривањем трагова, тако што је ради прикривања трагова ушао у просторију на сплаву у којој се налазио рисивер – снимач са видео записа са сигурносних камера које су забележиле извршење кривичног дела, са ког је покушано брисање видео записа, па како то није успешно урађено, осуђени Гвозденовић је ишчупао каблове рисивер – снимача, те је окр. Милосављевић донео кесу у којој је осуђени Гвозденовић ставио и понео са собом рисивер – снимач, након чега је окр. Милосављевић сакрио у рупи у зиду каблове од рисивера – снимача, како исти не би били пронађени, односно да се не би приметило одсуство рисивер – снимача.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Владимира Ђуровића, окр. Бојана Старовлаха и окр. Горана Кнежевића.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 7. априла 2026. године донео је решење Кж1 981/25 којим је, усвајањем свих жалби укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По оцени Апелационог суда, првостепена пресуда је захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, будући да је иста неразумљива, не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а разлози који су наведени у ожалбеној пресуди су нејасни и у знатној мери противуречни изведеним доказима.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде на које му је овим решењем указано, тако што ће на поуздан и несумњив начин утврдити пре свега да ли оштећени, сада пок. Дуњић критичном приликом имао код себе пиштољ (ценећи при том изказ оштећене и окр. Старовлага и промену истих више година након предметног догађаја, као и разлоге за за измену истих), а у зависности од тога, односно ако наведену чињеницу утврди испитаће да ли има места примени института нужне одбране, сходно примедби изнетим у овом решењу, док ће у односу на окр. Старовлаха, Кнежевића и Милосављевића утврдити да ли и из којих доказа произилази да су исти извршили кривична дела пружање помоћи после извршеног кривичног дела, тј. да ли су знали да пружају помоћ лицу које је извршило кривично дело за које је запрећена казна затвора од 30 до 40 година.
8. мај 2026. године
НЕМАЊА ШУЋУРОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 544/24 од 25. децембра 2025. године окр. Немања Шућуровић је због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 4 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 14 година. Према окр. Шућуровићу изречена је и мера безбедности одузимања предмета и то 197.000,00 динара и 39.965 евра.
Окривљени Немања Шућуровић је оглашен кривим што је у периоду од јуна 2023. године па до 21. јуна 2024. године у Београду у стану оштећене, безобзирним понашањем према члану породице, ограничавајући јој кретање на одлазак на посао и враћање кући у тачно одређено време, уцењујући је да ће са њом остати у вези уколико му да новац у износу од 15.000 евра, понижавајући је тако што је од оштећене захтевао да сама бира где ће да је удари, да у тишини прима ударце, бранећи јој да испушта глас, те је након нанете повреде у пределу главе оштећену водио у купатило, стављао јој пудер на рану и зачешљавао јој косу тако да се повреда не види, те је и применом насиља и користећи средства подобна да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, угрозио интегритет оштећене, члана своје породице - ванбрачне партнерке на тај начин што је над оштећеном установио систем физичког кажњавања у случај непослушности, те је оштећеној задавао ударце и то рукама стиснутим у песнице, ногама, округлим делом варјаче и пластичним делом дршке шрафцигера, од којих задобијених удараца је оштећена задобила повреде које су представљале у моменту наношења скупно тешку телесну повреду, те је дана 21. јуна 2024. године након вербалне расправе и најаве оптуженог да ће раскинути везу, поново су се посвађали, те је оптужени почупао за косу, гурнуо је, ногом шутнуо услед чега је дошло до настанка тромбозе, па је као компликација наступила тромбна емболија и изазвала смрт оштећене, свестан да својим радњама може проузроковати забрањену последицу, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће моћи спречити.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужаилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 17. априла 2026. године донео је пресуду Кж1 118/26 којом је одбио као неосноване све жалбе, те је потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је на несумњиво утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон налазећи да се у радњама окривљеног стичу сва законска обележја кривичног дела насиље у породици. Правилно је првостепени суд у складу са својим законским овлашћењима, неповређујући идентитет оптужбе, чињенично стање уподобио изведеним доказима, те кривично правне радње окривљеног правилно квалификовао.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је одлучујући о кривичној санкцији правилно утврдио и ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној сакнцији. У том смислу, првостепени суд посебно олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног није нашао, па ценећи степен кривице окривљеног, околности под којима је кривично дело извршено, те да оштећена својим понашањем ничим није допринела нити дала повод за радње окривљеног, правилно је поступио када је окр. Шућуровића осудио на казну затвора у трајању од 14 година, јер је, и по налажењу овог суда, изречена кривична санкција окривљеном сразмерна тежини извршеног кривичног дела и иста је нужна за постизање сврхе изрицања кривичних санкција. Такође првостепени суд је правилно поступио када је према окривљеном Шућуровићу изрекао меру безбедности одузимања предмета и то новца у напред наведеним износима, правилно налазећи да се ради о предметима за које је из моралних разлога одузимање неопходно.
17. април 2026 године
ДАРКО ВЕСКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 454/18 од 27. новембра 2024. године окр. Дарко Весковић је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једне аутоматске пушке.
Истовремено, окр. Немања Иванов је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ.
Окр. Дарко Весковић је оглашен кривим што је дана 10. марта 2018. године лишио живота оштећеног Блажу Ђуровића, при чему је неовлашћено носио ватрено оружје чије држање није дозвољено грађанима и то аутоматску пушку марке „Застава“, док је НН лице заједничким учествовањем у радњи извршења са умишљајем битно допринео извршењу кривичног дела, на тај начин што се окр. Весковић најпре заједно са НН лицем које је управљало возилом марке „BMW X5“ беле боје, довезао у улицу у коју станује оштећени Ђуровић и у моменту када им је у сусрет долазило возилао којим је управљао оштећени, НН лице је возилом кренуло у сусрет возилу оштећеног да би, непосредно пре мимоилажења са истим, окр. Весковић из предметне аутоматске пушке кроз отворен прозор возила у коме се налазио испалио 29 рафалних пројектила у правцу оштећеног, којом приликом је оштећени задобио тешке телесне повреде опасне по живот од који је наступила смрт, након чега су се окр. Весковић и НН лице одвезли у насеље Кумодраж и оставили возило марке „BMW X5“, а потом се удаљили у непознатом правцу, да би полицијски службеници приликом прегледа делимично запаљеног возила, у пртљажнику пронашли предметну аутоматску пушку.
Окр. Немањи Иванову је оптужним актом стављено на терет да је неутврђеног дана почетком 2018. године у Београду неовлашћено носио ватрено оружје чије држање није дозвољено грађенима и то аутоматску пушку „Застава“, на тај начин што је на непознатој локацији на територји Града Београда носио наведену пушку држећи је за њен дрвени потхват, па је на десној страни потхвата остао његов биолошки траг, што је утврђено вештачењем Биолошког факултета у Београду од 12.јула 2018. године, док је предметно оружје пронађено дана 10. марта 2018. године од стране полицијских службеника у насељу Кумодраж и то у пртљажнику делимично запаљеног возила марке „BMW X5“, које је истог дана коришћено у извршењу кривичног дела тешко убиство на штету оштећеног Блаже Ђуровића.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окр. Дарко Весковић и његови браниоци.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 30. марта 2026. године донео је пресуду Кж1 1108/25 којом је одбио као неосновану жалбу јавног тужиоца и потврдио првостепену пресуду у односу на ослобађајући део у односу на окр. Немању Иванова, док је усвајањем жалби одбране окр. Дарка Весковића, укинуо пресуду у осуђујућем делу у односу на овог окривљеног и предмет у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По оцени Апелационог суда неосновани су жалбени наводи јавног тужиоца у односу на окр. Немању Иванова и то да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка због чега се по ставу тужиоца не може прихватити закључак да нема доказа да је окр. Иванов извршио кривично дело које му је измењеном оптужницом стављено на терет и на начини како му је то стављено на терет. Наиме, у погледу биолошког трага који је пронађен на десној страни дрвеног потхвата пушке, за коју је вештачењем утврђено да води порекло од окр. Иванова, на нивоу ДНК не може се одредити време, односно старост трага, тако да не може ни да се одговори на питање настанка трагова, због чега суд налази да код таквог стања ствари нису доказани чињенични наводи оптужнице да је окр. Иванов неовлашћено носио пушку и то почетком 2018. године, те да је то учинио на тај начин што је на непознатој локацији на територији Града Београда носио наведену пушку држећи је за њен дрвени потхват. Осим тога за суд је крајње нејасно на основу чега је окривљеном стављено на терет да је дело извршио 2018. године у ситуацији када се не може утврдити време настанка трага, што значи да је могло настати пре много година пре времена одређеног у оптужници, а и након тога, нити је изведен било који доказ да је дело учињено почетком 2018. године, а надаље ни да је окривљени на непознатој локацији на територији Града Београда носио наведену пушку, држећи је за њен дрвени потхват који је опис радње извршења, претпоставља да је окривљеног неко видео да носи пушку држећи је за њен држвени потхват и то у Београду, на некој непознатој локацији, будући да тако нешто не произилази из изведених доказа, а пре свега из исказа судског вештака, у којем је навео не само да се не може утврдити време настанка трага, већ да је и исти могао настати не само ношењем пушке већ и њеним држањем, дакле, да се не може утврдити пут настанка трага, то чињеница да је пронађен биолошки материјал на десној страни потхвата пушку не води закључку да је окривљени извршио кривично дело на време и начин и месту како му се то измењеним оптуженим актом ставља на терет, ово посебно јер су радње извршења окривљеног опутжним актом описане на крајње непрецизан и уопштен начин. Из наведених разлога правилно простепени суд закључује да током поступка, сумња да је окр. Иванов извршио кривично дело које му се ставља на терет није доведена до пуне извесности, због чега је правилно окр. Иванова ослободио од оптужбе.
Надаље у односу на окр. Драгана Весковића, Апелациони суд налази да се основано изјављеним жалбама окривљеног и његових бранилаца првостепена пресуда побија у осуђујућем делу, с обзиром да иста нема разлога о одлучним чињеницама што је за последицу имало непотпуно утврђено чињенично стање, тако да се правилност и законитост исте у овом делу није могла испитати. Наиме, по оцени Апелационог суда основан је жалбени навод одбране у односу на примарно изведену анализу ДНК трагова са пушке и рукавица за окр. Весковића с обзиром да као доказ, а по захтеву суда, у конкретном случају, од стране Националног центра за криминалистичку форензику, није достављен електронски запис електроферограма и није на тај начин омогућено одбрани и стручном саветнику да се упознају са њим, с обзиром да електронски запис садржи комплетне параметре ДНК, док штампани електроферограм представља само интерпретацију тог записа, о чему се детаљно изјашњавао судски вештак, саглашавајући се са стручним саветнком одбране у погледу наведене чињенице, а све ово посебно у ситуацији када се на овом доказу заснива осуђујућа пресуда у односу на окр. Весковића. Имајући у виду наведено побијана пресуда је морала бити укинута.
17. април 2026. године
МИЛОВАН БРКИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 515/23 од 15. октобра 2025. године окр. Милован Бркић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело позивање на насилну промену уставног уређења из члана 309 став 1 КЗ.
Оптужним актом је окр. Миловану Бркићу стављено на терет да је 8. маја 2023. године, на Тргу Николе Пашића у Београду, у намери угрожавања уставног уређења Републике Србије, позвао да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи и представници тих органа, тј. Народна скупштина РС, као и председник Републике Србије Александар Вучић на тај начин што је на јавном скупу, који је организован под називом „Србија против насиља“, као један од учесника на поменутом скупу, на обраћање лица – репортера ангажованог у својству волонтера за праћења дешавања на наведеном скупу а од стране главног и одговорног уредника медијске агенције „Српске брзе интернет новости-Србин Инфо“ - Дејана Златановића и то речима: „Ево чули смо какав је Ваш коментар господине Бркићу“, окривљени изговорио: „ Нема нам спаса. Изгледа ће морати млади клинци да пушкама реше судбину Србије. Десиће се то што се десити мора. Каква протестна шетња ми треба да уђемо према Скупштини, да ухватимо идиота, да му откинемо главу, маму ти ... Ангелину, доста си нас ... тако, НЕ, ми ћутимо, као ћутимо, оћете ми вас Милован Бркић са 67 година живота донесе слободу...“, који тонски видео запис је потом објављен, за време трајања поменутог скупа у Националном дневнику Радио телевизије „Пинк“ као последња вест, с тим што је потом дана 12. маја 2023. године на интернет страници „Youtube“, на налогу „Србин Инфо“ под називом „Послушајте: цео говор, без цензуре, због којег је Бркић одведен у затвор“, објављен на интернет порталима других јавних медијских мрежа, и то следеће садржине: „Никада нисам био тужнији. Долазио сам на сваки протест. Ломио сам, посветио сам живот, сваке недеље Вучић описује како сам ја рекеташ, како ширим лажне вести, како покушавам да га убијем. Данас сам тужан. Српска опозиција је показала своје јадно, бедно лице. Да се није усудила, госпођа није поменула главног кривца Александра Вучића, тог злочинца који нам је одузео сваку наду, погледајте како ће се осећати ови људи кад се стока опозиционих посланика крије иза леђа ових грађана. Нема нам спаса. Изгледа ће морати млади клинци да пушкама реше судбину Србије. Десиће се то што се десити мора. Каква протестна шетња ми треба да уђемо према Скупштини, да ухватимо идиота, да му откинемо главу, маму ти ... Ангелину, доста си нас ... тако, НЕ, ми ћутимо, као ћутимо, оћете ми вас Милован Бркић са 67 година донесе слободу...“, те тиме позив окривљеног био доступан великом броју грађана Србије.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, дана 16. марта 2026. године донео пресуду Кж1 117/26 којом је одбио као неосновану жалбу јавног тужиоца и првостепену пресуду потврдио.
По оцени Апелационог суда првостепени суд је правилно закључио да се окр. Бркић предметном приликом није обраћао ширем аудиторијуму, односно да код окривљеног није постојала намера да изговорене речи упути неодређеном броју људи, нити је знао да ће предметни снимак са његовом изјавом бити објављен, јер то не произлази из садржине истог, а осим тога, није утврђено да је окривљени имао неки договор или да је знао да ће снимак бити прослеђен некој од медијских кућа, односно на који начин ће снимак бити објављен-када и на ком медију, нити је знао да ће исти остати виралан садржај путем медија и друштвених мрежа, те да ће на тај начин постати јавно доступан неодређеном броју људи. Према правилном закључку првостепеног суда, из одбране окривљеног не произлази да је његова намера била да изговорене речи поприме на значају и да евентуално доведу до било каквих друштвених дешавања, тим пре што се ради о новинару, који обично преносе, интерпретирају или анализирају наводе других, а не обрнуто.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд нашао да није утврђено постојање субјективних и објективних елемената кривичног дела за које се окривљени терети, нити другог кривичног дела које се гони по службеној дужности, те је насупрот жалбеним наводима јавног тужиоца правилно поступио када је окривљеног применом начела in dubio pro reо, ослободио од оптужбе.
9. април 2026. године
САША МИРОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К По3 72/24 од 2. априла 2025. године окр. Саша Мировић је због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те је према окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног мобилног телефона.
Окр. Саша Мировић оглашен је кривим што је 24. септембра 2024. године у Новом Саду угрозио сигурност оштећене новинарке Јелене С. Спасић, која обавља послове од јавног значаја из области информисања у вези послова које обавља, претњом да ће напасти на њен живот и тело, на тај начин што је на друштвеној мрежи „Instagram" и на страници „dijabetes-revolucija", на објаву са фотографијом оштећене под називом „Ово је новинарка Курира Јелена С. Спасић која је заједно са својим колегама и уредницима децу са дијабетесом и њихове родитеље назвала очајницима!!!!" са свог налога поставио коментар следеће садржине: „Овакве сподобе спаљивати на ломачи пред целом фамилијом" коју поруку је оштећена схватила као озбиљну претњу и осетила страх за своју безбедност.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 10. марта 2026. године донео је пресуду Кж1 По3 2/26 којом је, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуду само у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Саши Мировићу због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138 став 3 КЗ изрекао условну осуду и то тако што му је утврдио казну затвора у трјању од 7 месеци и истовремено одредио да се овако утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
По оцени Апелационог суда у Београду, жалбени наводи браниоца окривљеног су неосновани, будући да је првостепени суд у образложењу пресуде дао јасне и аргументоване разлоге о свим одлучним чињеницама у конкретној кривичноправној ствари, а из којих се поуздано закључује да је окривљени извршио кривично дело угрожавање сигурности. Међутим, испитујући првостепени суд у оквиру жалбених навода и предлога овај суд је преиначио првостепени пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног. Првостепени суд је одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном од олакшавајућих околности на страни окривљеном ценио да се ради о релативно младом човеку, неосуђиваном, док је од отежавајућих околности ценио ранији живот окривљеног, али иако је правилно утврдио наведене отежавајуће околности на страни окривљеног, по налажењу већа Апелационог суда првостепени суд овим околностима није дао адекватан значај, те је овај суд ценећи тежину извршеног кривичног дела, као и степен кривице окривљеног, а посебно имајући у виду да првостепени суд осим ранијег живота окривљеног није нашао ни једну другу отежавајућу околност код окривљеног, оценио да се и изрицањем условне осуде може постићи општа сврха кажњавања. Имајући у виду наведено Апелациони суд је преиначио првостепени пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеном изрекао условну осуду у трајању од 7 месеци и истовремено одредио да се наведена казна неће извршити уколико окривљени у периоду од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. По налажењу овог суда овако изречена кривична санкција сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног и иста је нужна али и довољна за постизање сврхе условне осуде а у оквиру опште сврхе изрицања санкција.
9. април 2026. године
НИКОЛА ЈОВАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 117/19 од 23. октобра 2025. године окр. Никола Јовановић је због извршења кривичног дела отмица из члана 134 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године. Оштећени је ради остваривања имовинско правног захтева упућен на парнични поступак.
Окр. Никола Јовановић је оглашен кривим што је у периоду од 12. септембра до 1. октобра 2017. године у Београду, обманом одвео и силом и претњом задржао дуже од 10 дана оштећеног И.Г. у намери да од њега изнуди новац и другу имовинску корист, тако што се дана 12. септембра 2017. године нашао са оштећеним обмањујући га да се налазе наводно ради договора око дуга, којим је током лета 2017. године потраживао од њега на име куповине моторног возила које није било регистровано, тражећи од оштећеног да му одмах плати 9.000,оо евра, које оштећени није имао, па је захтевао да му преда своје путничко моторно возило које је проценио да вреди 7.000 евра и потраживао од оштећеног остатак дуга од 2.000 евра, с тим што ће уколико не врати дуг камата од наредног дана бити 500 евра дневно говорећи му: „Немој да се играш, мораш да испоштујеш камату и све што ти кажем, са мном нема играња", што је оштећени схватио озбиљно а током јула 2017. године је тражио од оштећеног да му се преда елетроинсталатерска роба коју је оштећени држао у магацину своје фирме као гаранцију да ће му оштећени вратити наведени дуг са каматом, што је оштећени урадио, након чега се дана 12. септембра 2017. године оптужени нашао са оштећеним код главне аутобуске станице, где је дошао возилом оштећеног и када је оштећени ушао у возило рекао му: „Видиш да са нама нема зајебанције, накачио сам ти људе на врат да ти долазе кући...мораш да вратиш дуг", као и да мора да крене са њим без поговора, па га је одвезао до стамбене зграде која није била завршена у Лештанима, у стан који није био услован за живот, у коме се налазила једна гарнитура и поломљена wc шоља, где је оштећени држан затворен и од ког стана није поседовао кључ, а чим су ушли у стан почео је да га удара у пределу потиљка и у леђа песницама, захтевајући да позове своју супругу да њему преда документацију за стан оштећеног, како би га превео на њега, након чега је једног дана дошао у стан са С.Р. у односу на кога је поступак обустављен, заједно са једним НН лицем, којом приликом су га називали речима: „Ђубре, стоко" и када је оштећени покушавао нешто да каже оптужени и С.Р. су му ударали шамаре а С.Р. је рекао оштећеном: „Ја сам Р, сад ћеш фино и лепо да даш Николи стан и плсе тога те нико неће дирати, ја ти то гарантујем биће ти враћена роба и возила, ако неким случајем твоји укућани пријаве полицији, жена, шурак, таст, ташта, запалићу вас, семе неће постојати у том дворишту", а присутном НН лицу се обратио речима: „Не вреди ова џукела, или да га убијемо и бацимо у еке њиве или да нас слуша" , и кад год је оштећени покушао да им се обрати добијао је од њих ударце, шамарали су га и ударали песницама у леђа, па је оштећени након пар дана, под претњом и уплашен за своју безбедност и безбедност своје породице у присуству окривљеног позвао телефоном Ј.Д. од кога је купио стан за износ од 42.000 евра али га није превео на себе и договорио се с њим да се нађу, где су се нашли дана 18. септембра 2017. године када је оптужени возилом довезао оштећеног који је седео на задњем седишту и услед претњи које је схватио озбиљно и сили која је према њему примењена, рекао Ј.Д. да стан преведе на окривљеног, након чега је окр. Никола Јовановић одвезао оштећеног до адвокатске канцеларије где их је чекао С.Р. који је шутирао оштећеног ногама у пределу бутина говорећи му да неће бити добро ако случајно нешто пријави полицији и да ће запалити оштећеног и људе који са њим живе, поменувши му да има људе у полицији, тужилаштву, суду и да је пола полиције на његовом платном списку, при чему га је ударио песницом испод пазуха, а видео је и да је састављен уговор о купопродаји његовог стана између окривљеног и Ј.Д, након чега га је окривљени вратио у стан у коме је држан, уплашен за свој живот и живот своје супруге и људи са којима живи у истом дворишту, услед претњи које је схватио озбиљно и силе која је према њему примењена, након чега се дана 20. септембра 2017. године Ј.Д. нашао са окр. Јовановићем код јавног бележника где је сачињена клаузула о потврђивању уговора о наводној купопродаји стана закљученог за износ од 39.500 евра, који су обојица потписали а окривљени је јавном бележнику приложио признаницу којом према Ј.Д. наводно потврђује да је од окр. Јовановића примио на име продаје наведеног стана износ од 39.500 евра, иако новац никада није примио, с тим што је за време боравка у стану узео и клима уређај из магацина предузећа оштећеног, а оштећени је 1. октобра 2017. године у ноћним часовима побегао из стана у коме је држан, тако што је скочио са првог спрата, док је окр. Јовановић продао стан оштећеног за износ од 35.000 евра.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужаилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 23. марта 2026. године донео је пресуду Кж1 168/26 којом је одбио као неосноване све жалбе те потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, насупрот изнетим жалбених навода браниоца окривљеног, правилно је првостепени суд за свој закључак да је окр. Јовановић у време, на месту и начин ближе описан у изреци побијане пресуде извршио кривично дело отмица, дао довољне, јасне, уверљиве и за овај суд у свему прихватљиве разлоге о одлучним чињеницама у образложењу пресуде које у свему као правилне прихвата и овај суд. Имајући у виду све изведене доказе, које је правилно првостепени суд ценио појединачно и у њиховој међусобној повезаности, правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени обманом одвео оштећеног у стан, да га је силом и претњом задржао дуже од 10 дана, да је наведено учинио у намери да од њега изнуди новац и имовинску корист, при чему је окривљени према оштећеном применио и физичку силу и претње које су биле усмерене ка њему и његовој породици, које је он схватио озбиљно и био је уплашен за своју безбедности и безбедност своје породице, па га је правилно огласио кривим.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији правилно је првостепени суд имао у виду све околности на страни окривљеног, па је од олакшавајућих околности ценио његове породичне прилике и да се коректно држао пред судом, а од отежавајућих околности безобзироност при извршењу кривичног дела и његову осуђиваности након извршеног кривичног дела, те је правилно првостепени суд окр. Јовановића осудио на казну затвора у трајању од 3 године, правилно налазећи да ће се наведеном казном у потпуности остварити сврха кажњавања. По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд све околности на страни окривљеног ценио на адекватан начин, те дао одговарајући значај свим отежавајућим и олакшавајућим околностима на његовој страни, а да се у жалби јавног тужиоца углавном истичу елементи дела због којег је вођен предметни кривични поступак и због кога је окривљени оглашен кривим, те исти не могу бити додатно цењене као отежавајуће околности на његовој страни, а како се, супротно томе, указује у изјављеној жалби.
27. март 2026. године
АНА АГБАБА
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 477/23 од 20. октобра 2025. године окр. Ана Агбаба је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 8 година. Оштећени је ради остваривања свог имовинско - правног захтева упућен на парнични поступак. Такође, према окривљеној је одбијена оптужба да је извршила кривично дело угрожавање сигурности из члана 138 став 1 КЗ.
Окривљена Ана Агбаба је оглашена кривом што је дана 12. јула 2021. године, у Београду, у стању смањене урачунљивости али не и битно, лишила живота оштећеног Славољуба Басту на тај начин што је након вербалног сукоба са оштећеним у његовом стану, пришла оштећеном који јој је био окренут леђима и руком у којој је држала кухињски нож задала му тешку телесну повреду опасну по живот, па потом изашла из стана и удаљила се, док је оштећени Славољуб Баста пребачен у Ургентни центар ради хитне интервенције, где је од задобијених повреда преминуо дана 15. августа 2021. године, услед губитка веће количине крви из задобијене повреде и насталих компликација.
Оптужницом је окривљеној Ани Агбаби стављено на терет да је 12. јула 2021. године у Београду, у стању смањене урачунљивости али не и битно, застала испред оштећеног Веселина Веселиновића и угрозила му сигурност претњом да ће напасти на његов живот и тело на тај начин што му је, стављајући му руку на груди, упутила речи: „И теби ћу да сместим, као што сам га њему сместила!", након чега се удаљила.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 12. марта 2026. године донео је пресуду Кж1 88/26 којом је, одбио као неосноване све жалбе и првостепену пресуду потврдио.
По налажењу Апелационог суда, насупрот изнетим жалбеним наводима окривљене, правилно је првостепени суд, анализирајући изведене доказе и то сваки доказ посебно, као и све доказе заједно и у њиховој међусобној вези као и у одбрани окривљени, утврдио да је окр. Агбаба извршила кривично дело убиство, у време, на месту и на начин ближе наведен у изреци побијане пресуде, о чему је у образложењу дао довољно јасне, уверљиве и за овај суд у свему прихватљиве разлоге, који се супротно жалбеним наводима браниоца не доводе у питање. Када је у питању чињеница која је била спорна током поступка а која је истицана у одбрани окривљене током првостепеног поступка и која је поновљена у изјављеној жалби браниоца окривљене, а тиче се тезе одбране окривљене да је критичном приликом поступала у нужној одбрани, правилно је првостепени суд имао у виду целокупну динамику критичног догађаја, почев од доласка окривљене у стан када је кренула да баца ствари, па је правилно првостепени суд нашао да није доказано постојање напада од стране пок. Славољуба Басте, па самим тим се не може радити ни о нужној одбрани нити пак о њеном евентуалном прекорачењу, јер задавање оштећеном повреде у виду убодине ножем у десну половину задње стране грудног коша и то са леђа, која је довела до смртног исхода, као и повреде у виду две посекотине леве половине раменог појаса, независно од тога која је повреда прва нанесена, није претходио напад од стране оштећеног. Такође, жалбени наводи браниоца окривљене којима се указује да није утврђен тачан редослед наношења повреда оштећеном, што указује да је окривљена поступала у нужној одбрани, односно да је оштећеном повреде нанела јер се бранила, оцењени су као неосновани и без утицаја на другачију одлуку суда, будући да је првостепени суд о овој одлучној чињеници дао довољно јасне, уверљиве, аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд.
Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеној, правилно је првостепени суд ценио све околности које су од утицаја да казна буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена, па је у одсуству отежавајућих околности, као олакшавајућу околности на страни окривљене ценио чињеницу да раније није осуђивана, те имајући у виду тежину учињеног кривичног дела и степен кривице, правилно окр. Агбабу за кривично дело убиство за које је оглашена кривом осудио на казну затвора у трајању од 8 година, правилно налазећи да ће се наведеном казном у потпуности остварити сврха кажњавања, а при томе имајући у виду да се у изјављеним жалбама јавног тужиоца и браниоца окривљене не наводе неке околности које нису цењене од стране првостепеног суда, а које би довеле до другачије одлуке суда у делу одлуке о казни.
13. март 2026. године
ИЛИЈА САМАРЏИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 83/23 од 24. децембра 2024. године окр. Илија Самарџић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3 КЗ. Оштећени је упућен да имовинскоправни захтев може остварити у парничном поступку.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 10. јуна 2025. године донео је пресуду Кж1 302/25 којом је, усвајањем жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр. Илију Самарџића због извршења кривичног дела злупотреба положаја из члана 359 став 3 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1 године која ће се извршити у просторијама у којима окривљени станује. Оштећена школа је упућен да имовинскоправни захтев у целини оствари у парничном поступку.
Окривљени Илија Самарџић је оглашен кривим што је у периоду од 27. септембра 2012. године до 31. децембра 2013. године, у својству службеног лица, као директор Београдске пословне школе - Високе школе струковних студија, прекорачењем граница свог службеног овлашћења, прибавио привредним друштвима НИД „Новости", Симпо" а.д. „КонТики Травел" а.д. и ватерполо клубу „Раднички" из Крагујевца, корист у виду краткорачних позајмица, у укупном износу од 781.000.000,оо динара, на тај начин што је поступио супротно Закону о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе - Високе школе струковних студија, којима је прописано да директор школе доноси одлуку о расподели финансијских средстава уз претходну сагласнот Савета школе, и, супротно Правилнику о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора републике и о начину извештавања о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања којим је прописано да корисник буџета Републике може инвестирати сопствене приходе и самостално уз претходно прибављену сагласност министра финансија, те је донео одлуку о расподели финансијских средстава без сагласности Савета Школе која финансијска средства представљају сопствени приход школе и без претходно прибављене сагласности министра финансија.
Апелациони суд у Београду, насупрот закључку првостепеног суда, налази да су се у радњама окривљеног Илије Самарџића стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела злоупотреба службеног положаја, све на начин како је то ближе наведено у изреци ове пресуде, при чему је у односу на основни облик, у виду краткорочних позајмица, окривљени поступао са директним умишљајем док је у односу на квалификовани облик тј. прибављање имовинске користи наведеним привредним друштвима и ватерполо клубу, у укупном износу од 781.000.000,оо динара, поступао са евентуалним умишљајем јер је пристао на могућност да позајмљена средства не буду враћена, те га је Апелациони суд у Београд огласио кривим за учињено кривично дело.
Одлучујући о избору, врсти и висини казне коју ће изрећи окривљеном, Апелациони суд у Београду је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да није осуђиван, његову старосну доб, породичне прилике, његово коректно држање пред судом, као и чињеницу да је од извршења кривичног дела протекао период од 11,5 година док отежавајуће околности није нашао. Напред наведеним олакшавајућим околностима овај суд је дао карактер нарочито олакшавајућих околности, налазећи да ће се у конкретном случају и са ублаженом казном испод законом прописаног минимума постићи сврха кажњавања, па је окр. Самарџића осудио на казну затвора у трајању од једне године, која се казна има извршити у просторијама у којима станује, сматрајући да је оваква казна адекватна тежини ивршеног кривичног дела, степену повреде заштићеног добра, као и личности окривљеног као извршиоца, као и да ће се овако изреченом казном остварити сврха кажњавања.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду је након одржане седнице већа дана 9. фебруара 2026. године донео пресуду Кж3 20/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио другостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима браниоца окривљених другостепени суд је правилно ценио одбрану окривљеног те је закључио да околност да поступање окривљеног представља устаљену праксу, да начин закључења уговора са „Симпом", „Вечерњим новостима", „Кон Тикијем" и ВК „Раднички" није представљао изолован случај, не доводи у сумњу чињеницу да је Савет школе требало прво да донесе одлуку а да тек након тога директор може да пласира средства школе, како то прописује Закон о високом образовању, а што у конкретном случају није учињено. Стога устаљена пракса, која је противна релевантним прописима и по оцени овога Суда, не оправдава поступање окривљеног у конкретном случају, будући да је окривљеном за закључење уговора о позајмицама и анекса истих неспорно била нужна претходна сагласност Савета школе, а које претходне сагласности окривљени није прибавио тако да је закључењем уговора о позајмицама и анекса истих без претходне сагласности Савета школе и министра финансија, поступио супротно прописима.
Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о казни, Апелациони суд као суд трећег стпена, налази да је другостепени суд приликом избора и врсте кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао и виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена.
13. март 2026. године
НЕНАД МИЛАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције К ПО4 30/25 од 22. јула 2025. године окр. Ненад Милановић је због извршења кривичног дела давање мита у обављању привредне делатности из члана 231 став 1 КЗ оглашен кривим и изречена му је условна осуда којом му је суд утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од 3 године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Окривљеном је изречена мера безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности и то која се финансирају из буџета Републике Србије, покрајине и локалне самоуправе у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде.
Окривљени је оглашен кривим што је у марту 2023. године у Београду понудио корист лицима да при обављању привредне делатности постигну пословни договор на штету правног лица - привредног друштва „Kentkart Southeast Europe" д.о.о. Београд, представника конзорцијума, на тај начин што је у својству шефа кабинета градоначелника Града Београда, посебне организационе јединице Градске управе града Београда, у поступку преговора о споразумном раскиду Уговора о јавноприватном партнерству у обављању делатности експлоатације система за наплату карата и управљање возилима у јавном линијском превозу путника у Београду, који је 2021. године закључен између јавног партнера - Града Београда, Градска управа - секретаријат за јавни превоз Београда и приватног партнера - конзорцијума којег је представљало привредно друштво „Kentkart Southeast Europe" и ВВ, директору, понудио обезбеђење закључења новог уговора између привредног друштва „Kentkart Southeast Europe" и новооснованог ЈКП „Наплата превозне услуге Београд" чији је оснивач Град Београд и то намештањем поступка јавне набавке у корист ДП „Kentkart Southeast Europe" како би исто наставило одржавање постојећег система наплате карата и управљања возилима јавног превоза путника у Београду, кроз даљу пословну сарадњу са ЈКП „Наплата превозне услуге" Београд, уколико ДП „Kentkart Southeast Europe", као представник конзорцијума, претходно пристане на закључење Споразума о раскиду уговора о јавноприватном партнерству, који је 2021. године закључен на период од 13 година без потраживања било каквих накнада, те је тако дана 1. марта 2023. године, окр. Милановић на састанку одржаном са СТ предложио да се одмах распише таква јавна набавка и да се у такву јавну набавку уђе без много јавности, да се иста „пусти и окачи", да све то прође и то тако што окривљени неће пустити да прође други понуђач, а да ће у случају постојања конкуренције утицати или интервенисати „обарањем" поступка јавне набавке, да би затим, на састанку одржаном дана 9. марта 2023. године са СТ, ВВ, представником члана конзорцијума из Републике Турске и НН преводиоца, рекао да је био заговорник тога да иде у процес намештене јавне набавке ка „Кенткарту" јер сматра да је то било најисправније односно најбезбедније за учеснике у том процесу и да би преузео одговорност да кроз поступак јавне набавке обезбеди привредном друштву Kentkart Southeast Europe наставак пружања услуга.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 12. фебруара 2026. године донео је пресуду Кж1 953/25 којом је одбио као неосноване жалбе бранилаца окривљеног и потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног стиче законска обележја бића кривичног дела давање мита у обављању привредне делатности.
Разматрајући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом доношења побијане одлуке у овом делу имао у виду све околности које су од значаја да кривична санција буде правилно одабрана и одмерена, па је као олакшавајућу околност на страни окривљеног ценио чињеницу да је неосуђиван, његов породичан живот, док с друге стране отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па је имајући у виду наведене околности, друштвену опасност извршеног кривичног дела, степен кривице окривљеног и наступеле последице нашао да ће се мером упозорења остварити сврха специјалне и генералне превенције, те је и окривљеном изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у року од 3 године од дана правноснажности не изврши ново кривично дело. Такође, насупрот изнетим жалбеним наводима правилно је првостепени суд окривљеном изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то која се финансирају из буџета Републике Србије, покрајине, локалне самоуправе у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде, налазећи да се оправдано може сматрати да би његово даље вршење тог позива било опасно.
6. март 2026. године
ЂОРЂЕ ПРПИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 231/24 од 24. јула 2025. године, окривљени Ђорђе Прпић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 година. Истовремено је окр. Ђорђе Прпић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ. Оштећени су упућени да имовинскоправне захтеве остваре у парничном поступку.
Окривљени Ђорђе Прпић је оглашен кривим што је 17. фебруара 2024. године у Београду, при чему је његова урачунљивост била смањена до степена битног али не и битно, лишио живота оштећеног М.К. на тај начин што је окривљени Прпић који је био у друштву са НН лицем дошао, да би након краће расправе са покојним оштећеним, којом приликом му је нанео повреде, тако што је окривљени извадио нож којим је два пута убо оштећеног пок. М.К. наневши му повреду која у време наношења представља смртоносну телесну повреду и повреду која појединачно процењена представља тешку повреду опасну по живот, с тим што остале повреде нанете оштећеном, у време наношења појединачно и скупно процењене представљају лаку телесну повреду, од којих је задобијених повреда оштећени М.К. преминуо на лицу места.
Истовремено окр. Ђорђу Прпићу је стављено на терет да је 17. фебруара 2024. године у Београду, оштећеног В.С. лако телесно повредио, на тај начин што је ножем нанео повреде десне руке, која телесна повреда представља лаку телесну повреду, која је лака телесна повреда настала тако што је оштећени В.С. покушавао да од напада окр. Прпића одбрани оштећеног пок. М.К. након чега су се окривљени Прпић и НН лице удаљили.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 28. јануара 2026. године пресуду Кж1 1202/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену преусуду.
По оцени Апелационог суда, из чињенице бројности локалитета повреда нанетих покојном оштећеном и то у кратком временском периоду, једна за другом, затим положаја у коме су се окривљени и оштећени у том тренутку налазили - лицем у лице, те чињенице да окривљени, након што је оштећеном задао повреде, није покушао да му пружи помоћ или исту обезбеди позивањем хитне помоћи, већ је побегао и крио се, са степеном извесности доказује наводе оптужбе да је окривљени Прпић са умишљајем лишио живота пок. М.К, чиме се у његовим радњама стичу елементи кривичног дела за које је изреком ожалбене пресуде правилно и оглашен кривим, а другачији наводи жалбе бранилаца окривљеног оцењени су као неосновани. Према ставу овог суда, правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног у којој је истицао да је кривично дело извршио у стању јаке раздражености тј. афективном стању у које је доведен без своје кривице тешким вређањем од стране убијеног, с обзиром да је одбрана окривљеног оповргнута налазом и мишљењем Комисије вештака, те да је теза одбране о томе да се окр. Прпић критичном приликом налазио у стању јаке раздражености и доживео нервни слом, те да му је „пао мрак на очи", неутемељена у доказима и стога правилно није прихваћена од стране првостепеног суда.
Испитијући пресуду у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно, као олакшавајуће околности, ценио делимично чињенично признање, породичне прилике окривљеног, изражено кајањеали и да је себи окривљени покушао да одузме живот о чему постоје докази у списима, док је као отежавајућу околност правилно ценио његову ранију вишеструку осуђиваност, па је на даље ценећи све околности конкретног случаја, чињеницу да је окривљени лишио живота свог дугогодишњег пријатеља, степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачину повреде и држање окривљеног након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је побегао са лице места и крио се, правилно окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 8 година, правилно закључивши да је оваква казна адекватна како тежини кривичног дела тако и личности окривљеног и да ће се њоме постићи сврха кажњавања.
Испитујући правилнот и законитост пресуде, којом је окривљени Ђорђе Прпић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело лака телесна повреда, Апелациони суд налази да су жалбени наводи Јавног тужиоца неосновани. Правилно простепени суд закључује да се из изведених доказа не може на несумњив начин утврдити да је окривљени критичном приликом испољио активно дејство и на који начин је то учинио, јер Јавни тужилац није описао чињенице које конкретизују у чему се састоји активно понашање односно чињење окривљеног.
13. фебруар 2026. године
МИЛУТИН САВОВИЋ И ДР. (оптужница)
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције К Пo4 17/25, Кв-Пo4 181/25 од 17. новембра 2025. године потврђена је оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду, Посебног одељења за сузбијање корупције КТО КО 9/25 од 4. марта 2025. године. Наведеном оптужницом окр. Милутину Савовићу и Биљани Крстић стављено је на терет извршење кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361 став 2 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 КЗ, а окр. Слободанки Катанић стављено је на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
окр. Слободанка Катанић и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 3. фебруара 2026. године решење Кж2 87/26 којим је уважавањем жалби укинуо првостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама истиче да је побијано решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка, будући да у образложењу решења нису наведени разлози о свим одлучним чињеницама, док су они који су дати нејасни и недовољни, тако да се правилност и законитост истог за сада не може испитати. Наиме, у ожалбеном решењу нису дати јасни, разумљиви, непротивречни и недвосмислени разлози за оцену првостепеног суда да постоји оптужба овлашћеног тужиоца. Из наведених разлога овај суд је уважио жалбе бранилаца окривљених, укинуо побијано решење и исто упутио првостепеном суду на поновно одлучивање. Имајући у виду природу учињене битне повреде одредаба кривичног поступка и њен утицај на одлуку, овај суд се није упуштао у оцену осталих жалбених навода бранилаца окривљених, будући да је првостепени суд морао прво да утврди да ли је предметна оптужница поднета од стране овлашћеног тужиоца, што представља претходно питање од ког зависи даљи поступак и одлучивање.
13. фебруар 2026. године
МИОДРАГ БОЈИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 244/25 од 28. октобра 2025. године окр. Миодраг Бојић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног ножа као предмета извршења кривичног дела.
Окривљени Миодраг Бојић је оглашен кривим што је дана 20. јануара 2025. године у Београду, лишио живота оштећеног ДН бившег ванбрачног супруга своје ћерке, при чему су му способности схватања значаја дела и могућности управљања поступцима биле смањене, али не битно, услед стања повишене емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта беса средњег интензитета као и стања алкохолне опијености средњег степена, на тај начин што је критичног дана током поподнева и вечери седео у својој кући, у дневном боравку са оштећеним, који му је био гост поводом породичне славе, којом приликом су конзумирали алкохол, па је након вербалне расправе која је прерасла у физички сукоб, дошао до кухиње која се налази у склопу дневног боравка и са елемента узео кухињски нож и њиме оштећеном, који је претходно изашао из дневног боравка и у том моменту се налазио у ходнику куће, нанео повреде, након чега је оштећени изашао из куће и пао на бетонску површину у дворишту испред степеништа, где је услед пада задобио повреде, које су у збирном дејству представљале јединствену тешку телесну повреду опасну по живот, са смрћу као последицом, која је констатована у Ургентном центру, где је оштећени превезен са лица места возилом службе хитне помоћи.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 5. фебруара 2026. године донео је пресуду Кж1 1207/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда првостепени суд је из изведених доказа, пре свега налаза и мишљења судског вештака психијатра утврдио да је окривљени Бојић у време извршења кривичног дела у кривичноправном смислу био урачунљив, па је по налажењу овог суда, правилно првостепени суд утврдио да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја, како објективна тако и субјективна, кривичног дела за које је оглашен кривим, односно да нису постојале околности које би искључивале кривицу окривљеног.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд је оценио да је првостепени суд правилно ценио све околности које су од утицаја на висину казне, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд ценио његов ранији живот, коректно држање пред судом, породичне прилике, године живота и здравствено стање, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је кривично дело учињено у породичној кући окривљеног на очиглед малолетне деце, односно у присуству малолетне ћерке оштећеног, па је имајући у виду и друге околности конкретног случаја а наиме да је претходно дошло до вербалне расправе а затим и физичког напада од стране оштећеног као и држање окривљеног након извршеног кривичног дела и однос према жртви, правилно поступио када је окривљеног за кривично дело убиство осудио на казну затвора у трајању од 10 година. По оцени Апелационог суда у Београду казна затвора у наведеном трајању на коју је окривљени осуђен сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, иста је нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања.
16. јануар 2026. године
НИНА КОВАЧЕВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 1071/24 од 4. јуна 2025. године окр. Нина Ковачевић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци и изречена јој је мера безбедности забране управљања моторним возилом Б категорије у трајању од 5 година од дана правноснажности пресуде од дана правноснажности пресуде, а у коју меру се урачунава и време привременог одузимања возачке дозволе. Оштећена је упућена на свој имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку.
Окривљена је оглашена кривом што је 26. јуна 2024. године у Београду, на коловозу улице Војводе Степе, где је брзина кретања возила ограничена на 50км на час, у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, у стању веоме тешке алкохолисаности, као учесник у саобраћају на путевима није се придржавала саобраћајних прописа, и тако угрозила јавни саобраћај и тиме довела у опасност живот и тело људи, али је олако држала да до повређивања неће доћи, па у наведеној улици, када је прилазила пешаком прелазу, није прилагодила брзину возила тако да у свакој ситуацији коју види може безбедно да заустави возило испред пешачког прелаза, на тај начин што је управљала путничким моторним возилом под дејством 1,70 промила алкохола у крви, услед чега није била способна за безбедно управљање возилом и кретала се левом саобраћајном траком намењеном за скретање возила за јавни превоз путника брзином од најмање 65 км на час у насељеном месту, те је доласком до пешачког прелаза, предњом десном страном возила којим је управљала ударила и на поклопац мотора и ветробранско стакло набацила, а затим на коловоз оборила пешака, малолетну оштећену која је коловоз започела да прелази у непосредној близини пешачког прелаза, услед чега је малолетна оштећена задобила тешку телесну повреду опасну по живот.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Окривљена и браниоци окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 18. децембра 2025. године решење Кж1 809/25 којим је, усвајањем жалби одбране, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда, основано се изјављеним жалбама указује да је пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, јер о чињеницама које су предмет доказивања нису дати јасни разлози због чега се чињенични и правни закључци првостепеног суда за сада не могу испитати. Наиме, основано се у жалбама указује да првостепени суд у образложењу пресуде, и поред тога што је интерпретирао исказ стручног саветника одбране (вештак саобраћајно-техничке струке) у образложењу и извео га као доказ заправо није дао оцену овог доказа, односно пропустио је да да јасне и уверљиве разлоге о томе да ли наведени доказ прихвата или не прихвата, посебно, јер је исти супротан налазу и мишљењу вештака саобраћајне струке др Стојана Стојановића. Првостепени суд је био дужан да за свој став због чега прихвата налаз и мишљење вештака др Стојановића, а не исказ стручног саветника, изнесе јасне и аргументоване разлоге у образложењу пресуде. Осим тога, првостепени суд је пропустио да изнесе разлоге и о томе на основу чега је утврдио узрочну везу између кретања возила окривљене по трамвајској баштици и проузроковане последице у виду угрожавања саобраћаја, будући да је у сваком конкретном случају неопходно да се утврди постојање наведене везе, а ради утврђења везе између радње возача и наступеле забрањене последице. Такође, суд у образложењу првостепене пресуде није навео довољно јасне разлоге о способности возача за безбедно управљање возилом и да је алкохолемија окривљене у конкретном случају узрок настале саобраћајне незгоде.
16. jaнуар 2026. године
РАДОМИР РОКНИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 186/25 од 26. јуна 2025. године окр. Радомир Рокнић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 9 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, док су правни следбеници оштећених упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду је након одржаног претреса дана 17. децембра 2025. године донео пресуду Кж1 765/25 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуду у погледу описа радње дела и окр. Рокнића осудио на казну затвора у трајању од 15 година.
Окривљени Радомир Рокнић је оглашен кривим што је дана 4. августа 1995. године у Републици Хрватској у стању битно смањене урачунљивости са умишљајем лишио живота више лица и то Ђуру Кривокућу, са директним умишљајем, а Јована Новаковића са евентуалним умишљајем, свестан да може учинити дело, па је на то пристао, на тај начин што је након краће вербалне расправе са Ђуром Кривокућом, изашао из кухиње Војне јединице 75. мешовито артиљеријске бригаде, где је као резервиста Војске Републике Српске Крајине радио на пословима кувара, поневши са собом аутоматску пушку М70 АБ2, па је дошавши до зграде Војне полиције из аутоматске пушке, у правцу покојног Кривокуће и Новаковића, испалио више пројектила, од чега су Кривокућу погодила најмање 3 пројектила, а Новаковића један пројектил, наневши им на тај начин провреде од којих су преминули на лицу места, након чега је окривљени побегао са лица места, а кога су потом припадници Војне полиције ранили у пределу стомака.
Након разматрања целокупног списа предмета, те на основу одбране окр. Рокнића који је саслушан на претресу пред другостепеним судом и испитаног сведока, те из изведених доказа у току првостепеног поступка, које је Апелациони суд као другостепени суд, уз сагласност странака, поново извео на претресу пред другостепеним судом, утврђено је чињенично стање као у изреци ове пресуде. Наиме, окривљени у својој одбрани током поступка није оспорио да је он лишио живота оштећене, а одбрана је у овом делу сагласна исказу сведока ЖЖ као и исказима испитаних сведока и оштећених који иако нису непосредни очевици предметног догађаја, имају посредна сазнања. Иако је окривљени негирао постојање намере да лиши живота Кривокућу и Новаковића, Апелациони суд је код утврђеног чињеничног стања, да је предметном догађају претходио неспозарум са оштећеним Кривокућом, који га је напао док су били у спаваони, налази да је окривљени оштећеног Кривокућу лишио живота, као и да је у односу на лишење живота овог оштећеног поступао са директним умишљајем, односно да је био свестан да ће га својим поступањем лишити живота и да је то и хтео. Даље, по оцени Апелационог суда произлази да су оштећени Кривокућа и Новаковић били релативно близу један другом у моменту када је окривљени пуцао; да је непосредно пре лишења живота оштећеног, окривљени био у вербалном контакту са Јовом Новаковић; да је окривљени Рокнић, а како је то објаснио у одбрани на претресу пред другостепеним судом, када је изашао из простора касарне, у двориште, видео Новаковића да седи на клупи која се налазила уза зид касарне, на удаљености од окривљеног 3 до 5 метара када му је Новаковић рекао: „Рајко, пусти га крају" (мислећи на Ђуру), на шта му је он одговрио: „Ма ко га шиша", после чега је кренуо према путу, након чега је покојни Јово рекао: „Ето га". Како из наведеног, произлази да је након кратке комуникације коју је окривљени имао са Новаковићем, при чему је окривљени видео место где се налази оштећени Новаковић, окривљени начинио свега неколико корака, након чега је пуцао, то по оцени овог суда произлази да је овом радњом пристао на лишење живота оштећеног Новаковића.
Како је суд утврдио да се окр. Рокнић у тренутку извршења кривичног дела налазио у стању битно смањене урачунљивости, односно у стању повишене емоционалне напетости са психолошким садржајем афекта страха високог интензитета, што јесте стање препасти, али у које стање је доспео услед свих околности конкретног догађаја, а не само и искључиво услед понашања оштећеног Кривокуће, то се по оцени овог суда понашање оштећеног не може окарактерисати као напад на окривљеног, који је био таквог интензитета да окривљеног доведе у стање јаке раздражености, односно препасти, услед чега би овај евентуално одбијајући истовремено противпрани напад њега лишио живота. Такође суд није нашао да је окривљени доведен у такво стање једино и само понашањем окривљеног Кривокуће, односно ни једна од радњи коју је предузео овај оштећени, а које су претходиле критичном докађају (расправа, шамар, ударац у задњицу) нису били таквог интензитета да код окривљеног изазове наведено стање страха, јер наведено не произилази ни из његове одбране.
Имајући у виду да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја тешког убиства, то је Апелациони суд као другостепени делимичним усвајањем жалби браниоца окривљеног преиначио изреку првостепене пресуде уносећи облик виности у односу на свако појединачно убиство у оквиру кривичног дела тешко убиство, јер је на несумњив начин утврђено да је окривљени спорном приликом у односу на лишење живота оштећеног Кривокуће поступао са директним умишљајем, а у односу на оштећеног Новаковића је поступао са евентуалним умишљајем.
Приликом одлучивања о кривичној санкцији, Апелациони суд је имао у виду све околности које су од утицаја на висину казне, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног утврдио и ценио старосну доб окривљеног, његово коректно држање током поступка, протек времена од извршења кривичног дела за које је оглашен кривим, да је неосуђиван, док је од отежавајућих околности ценио степен кривице окривљеног као учиниоца, околности под којима је дело учињено, јачину повреде заштитећног добра, те га је осудио на казну затвора у трајању од 15 година, налазећи да казна затвора на коју је окривљени осуђен је сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, да је иста нужна и довољна за постизање сврхе кажњавања, како на плану индивидуалне, тако и на плану генералне превенције.
