2025

31. децембар 2025. године
СТЕФАН ВЕСЕЛИНОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 65/2023 од 20. децембра 2024. године због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, окр. Стефан Веселиновић осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 10 година, окр. Бранислав Драгољевић на јединствену казну затвора у трајању од 13 година и окр. Новак Малешевић на казну затвора у трајању од 7 година (само због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ). Од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окр. Стефана Веселиновића новац у износу од 28.750 евра и од окр. Новака Малешевића у износу од 1.500 евра, те је од окривљеног Новака Малешевића одузето 89.889,30 грама опојне дроге марихуане и 449,69 грама опојне дроге кокаин, те од Бранислава Драгољевића и Стефана Веселиновића по пиштољ марке „Walter" са више комада метака, као и мобилни телефони.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од маја до 27. октобра 2022. године на подручје Републике Србије као организована криминална група, коју су заједно организовали Стефан Веселиновић и Бранислав Драгољевић, чији су припадници постали Новак Малешевић и више нн лица, неовлашћено држали, преносили ради продаје, нудили на продају и продавали опојну дрогу марихуану, која представља делове осушене биљке канабис, тако што су окр. Веселиновић и Дорагољевић заједнички предузимали активности које се односе на набавку опојне дроге, коју су набљали на територији страних држава, а окр. Беселиновић на територији републике Србије, потом предузимали активности које се односе на продају тако набављене опојне дроге, коју су припадници организоване криминалне груде поступајући по налозима окр. Веселиновића и Драгољевића преносили ради продаје на подручје Сремске Митровице, где ју је прихватао окр. Веселиновић, који је прибављену опојну дрогу на неутрврђеном месту држао, нудио на продају а затим продавао лично и ангажујући нн лица, који су поступајући по тим налозима опојну дрогу преносили ради продаје и предавали на локацијама које им еј окр. Веселиноћ саоштавао, након чега је Веселиновић вршио наплату купопродајне цене ради остваривања финансијске користи за себе и суорганизатора Драгољевића и осталих припадника организоване криминалне групе које је новчано награђивао, па су: 21. јула 2022. године у Сремској Митровици на паркинг простору, окр. Веселиновић неовлашћено продао опојну дрогу марихуану прикривеном иследнику, на тај начин што је својим путничким возилом дошао до наведеног паркинг простора, где је прикривеном иследнику предао један пакет у коме се налазило 989,73 грама и један пакет у коме се налазило 5,24 грама опојне дроге марихуане за новчани износ од 2.600 евра који му је том прилликом прикривени иследник предао, те дана 28. јула 2022. године окр. Стефан Веселиновић неовлашћено продао опојну дрогу кокаин, на тај начин што је са прикривеним иследником договорио купопродају ове опојне дроге, па након што му је нн припадник организоване криминалне групе поступајући по његовом налогу пренео наведену опојну дрогу ради продаје и предао му је на непознатој локацији, окр. Веселиновић је својим возилом дошао на паркинг простор грађевинског складишта где је из свог возила предао прикривеном иследнику једну ПВЦ кесу у којој се налазило 49,73 грама опојне дроге кокаин за новчани износ од 2.250 евра који му је затим предао прикривени иследник у ресторану у Сремској Митровици, те дана 7. августа 2022. године окр. Веселиновић неовлашћено продао опојну дрогу кокаин, на тај начин што је са прикривеним иследником договорио купопродају ове опојне дроге, па након што је нн припадник организоване криминалне групе поступајући по његовом налогу пренео наведену опојну дрогу ради продаје и предао му је на непознатој локацији, окр. Веселиновић својим путничким возилом дошао на паркинг простор где је из свог возила предао прикривеном иследнику једну ПВЦ кесу у којој се налазило 99,64 грама опојне дроге кокаин за износ од 3.800 евра, који му је затим предао прикривени иследник у ресторану у Сремској Митровици, те 12. августа 2022. године окр. Веселиновић и Драгољевић уговорили са прикривеним иследником купопродају опојне дроге марихуане, након чега је Веселиновић 4. септембра 2022. године у пртљажном простору возила пренео ради продаје 10.018,54 грама опојне дроге марихуане из Сремске Митровице до Београда, које возило је паркирао и оставио на паркинг простору, након чега су окр. Веселиновић и Драгољевић заједно 5. септембра 2022. године у угоститељском објекту у Сремској Митровици разговарали са прикривеним иследником о купопродаји и испоруци око 10 кг опојне дроге марихуане, па је окр. Веселиновић остао у угоститељском објекту са прикривеним иследником, док је за то време окр. Драгољевић по претходном договору са окр. Веселиновићем путничким возилом отишао до куће Веселиновића, где је у возило примио окр. Новака Малешевића, након чега су се окр. Драгољевић и Малешевић одвезли заједно у Београд, где је из возила изашао окр. Малешевић и пешице отишао на паркинг и пришао паркираном возилу, које је на то место оставио претходног дана окр. Веселиновић, померио возило, након чега је прикривеном иследнику предао једну црну путну торбу коју је извадио из пртљажног простора возила у којој се налазило 10.018,54 грама опојне дроге марихуане за новчани износ од 23.000 евра који је затим прикривени иследник предао окр. Веселиновићу у угоститељском објекту у Сремској Митровици и дана 1. октобра 2022. године окр. Стефан Веселиновић је прикривеном иследнику нудио на продају опојну дрогу кокаин у угоститељском објекту, па након што је припадник организоване криминалне групе окр. Малешевић поступајући по његовом налогу пренео ту опојну дрогу ради продаје истог дана својим возилом и дошао у Сремску Митровицу где је прикривеном иследнику предао једну ПВЦ кесу у којој се налазило 99,98 грама опојне дроге кокаин за новчани износ од 3.800 евра који је затим прикривени иследник предао окр. Веселиновићу и што је окр. Веселиновић у временском периоду од 6. до 27. октобра 2022. године прикривеном иследнику нудио на продају 100 кг опојне дроге марихуана и 450 грама опојне дроге кокаин, који је потом набавио ради продаје, па до 27. октобра 2022. године у својој породичној кући држао ради продаје 89.889,30 грама опојне дроге марихуане и 449,69 грама опојне дроге кокаин, које опојне дроге је по налогу окр. Веселиновића до примопредаје држао ради продаје и чувао окр. Малешевић који је приликом интервенције полиције затечен у кући када је претресом исте опојна дрога у наведеним количинама пронађена и привремено одузета, док је за то време окр. Веселиновић био у угоститељском објекту ради преузимања купопродајне цене за наведену опојну дрогу од прикривеног иследника, у чему је интервенцијом полиције спречен.

Такође, окр. Стефан Веселиновић је оглашен кривим што је 27. октобра 2022. године неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, на тај начин што је у угоститељском објекту у који је дошао ради преузимања новца за продају опојне дроге са собом носио један пиштољ марке „Walter" у коме се налазио оквир са 14 метака, а окр. Бранислав Драгољевић јер је 27. октобра 2022. године у својој породичној кући неовлашћено држао оружје и већу количину муниције за чије набављање и држање није имао одобрење надлежног органа и то један пиштољ марке „Walter" са 15 метака и већу количину муниције - 289 метака различитих калибара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. новембра 2025. године решење Кж1 По1 8/25 којом је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење, те према окр. Веселиновићу продужило притвор до даље одлуке првостепеног суда.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама одбране указује да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, наводећи да је изрека пресуде неразумљива и противречна како сама себи, тако и разлозима наведеним у образложењу, а да су о чињеницама које су предмет доказивања наведени разлози који су нејасни и противречни сами себи. Наиме из саме изреке, као и датих разлога остаје потпуно нејасно у чему се састоји (учешће у организованој криминалној групи) окр. Бранислава Драгољевића и Новака Малешевића и уопште која је њихова веза са опојном дрогом коју продаје окр. Веселиновић све до 5. септембра 2022 године. Такође, недостају и разлози о чињеницама које су предмет доказивања, јер се из истих не види када је организована криминална група заиста настала и ко су били њени припданици, па је стога остало потпуно нејасно да ли су све описане продаје дроге извршене од стране организоване криминалне групе или не, а недостају разлози о кључним чињеницама односно условима за постојање организоване криминалне групе, будући да се разлози које провостепени суд у том смислу дао не могу сматрати аргументованим, јер немају упориште у садржини изведених доказа. Осим наведеног, основано је оспорена и правилност првостепене пресуде када је у питању кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, с обзиром да се примена кривичног закона од стране првостепеног суда не може прихватити као правилна.

Будући да је првостепена пресуда укинута, Апелациони суд у Београду је преиспитао одлуку о задржавању окр. Веселиновића у притвору, па је нашао да и даље стоје разлози за продужење притвора, те му је исти продужио до даље одлуке првостепеног суда.

 

26. децембар 2025. године
ДАРКО ШАРИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду Тои По1 13/23 од 20. децембра 2025. године усвојен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал, па је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела и то: од осуђеног Дарка Шарића породична стамбена зграда, површина основе 156 м2, у Крагујевцу, стамбени објекат површине 400 м2, помоћни објекат са надстрешницом и базеном и гаража у Сремској Каменици, кат. парцела површине 2,53 ара, 1682/13960 идеалних делова кат.парцела површине 9 ари и 96 м2, површине 17 ари и 85 м2, површине 3 ара и 63 м2, 5 ара и 58 м2, 7 ара и 24 м2, 5 ари и 45 м2, 4 ара и 83 м2, 3 ара и 96 м2, 2 ара и 89 м2 све у КО Сремска Каменица, и стамбени објекат бруто површине 927,28 м2 у Сремској Каменици и новац на динарском рачуну у износу од 1.764.533,73 динара, и на девизним рачунима у износу од 5.435,48 евра и у износу од 3.162,69 евра, као и све покретне ствари пронађене у непокретностима, а појединачно наведене у записнику Дирекције за управљање одузетом имовином, а од трећег лица ТА одузет је стан површине 179,56 м2 у Београду, од НШ одузети су стан површине 115 м2, гаража површине 22,67 м2 све у Београду, и стан површине 56,47 м2 на Златибору, од трећег лица ДШ одузети су стан површине 181,24 м2, стан површине 115,14 м2 и гаража површине 25,65 м2 све у Београду, те од трећег лица ИШ одузети су породична стамбена зграда површине 411 м2 у Београду, као и гаража од 31,75 м2 и гаража површине 21,61 м2, све у Београду, од трећег лица ДИШ стан површине 97,91 м2 у Београду, од трећег лица ЛП стан површине 76,08 м2, стамбени објекат површине 142,42 м2, право коришћења делова катастарских парцела, путничко возило марке BMW, новац у износу од 17.250 евра као и све покретне ствари пронађене у стану у Београду, а поименично наведено у записнику Диреције за управљање одузетом имовином, од трећег лица СД стан површине 72,43 м2 у Шапцу, те од трећег лица МШ новац на девизном рачуну у износу од 100.000 евра и у износу од 10.000 евра и од трећег лица ДИШ новац на девизоном рачуну у износу од 30.922,97 евра.

Такође, првостепеним решењем одбијен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал у делу у коме је предложено да се од осуђеног Дарка Шарића трајно одузме и то кат. парцеле површине 1,77 ари, 9,16 ари, 9,14 ари све у КО Сремска Каменица као и 1682/13960 идеалних делова куће укупне површине 173 м2, укупне површине 154 м2, површине 175 м2, и куће површине 96 м2 и помоћне зграде, те кућа површине 200 м2, 170 м2, 218 м2, и 240 м2 све у Сремској Каменици са таксативно наведеним пронађеним покретним стварима у кући, а од трећег лица НШ стан, по структури дуплекс површине 169,22 м2 у Београду у ванкњижном власништву.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавно тужилаштво за организовани криминал, пуномоћници осуђеног и трећих лица.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, 24. октобра 2025. године донео је решење Кж По1 Тои 5/25 којим је одбио као неосноване жалбе осуђеног Дарка Шарића и трећих лица ИШ, НШ (осим у делу који се односи на одузиимање гараже у површини од 22,67 м2) МШ, ДАШ, ЛП и АТ у односу на усвајајући део ожалбеног решења, као и жалбу јавног тужиоца у односу на одбијајући део ожалбеног решења, док је уважавањем жалбе пуномоћника трећег лица СД, ДШ и ДНШ у целости и НШ (у делу који се односи на одузимање гараже површине 22,67 м2) укинуо првостепено решење и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно одучивање.

 

26. децембар 2025. године
ЗОРАН СИМИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 55/24 од 20. маја 2025. године због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ, окр. Зоран Симић осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, окр. Александар Станић на казну затвора у трајању од 7 година, окр. Љиљана Станић на казну затвора у трајању од 3 године и 8 месеци и окр. Магдалена Бабић (у стицају са кривичним делом неовлашћена производња, држање, ношење и промет експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ) на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара. Од окривљених је одузета имовинска корист прибаљена извршењем кривичног дела и то од окр. Зорана Симића у укупном износу од 27.350 евра и исти обавезан да плати износ од 20.650 евра, док су окр. Љиљана Станић и Магадалена Бабић обавезане да плате износ од по 425 евра, те је од окривљених одузето више мобилних телефона и већа количина таблета и опојне дроге амфетамин.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од марта до 29. септембра 2023. године на територији Републике Србије као организована криминална група, неовлашћено производили, продавали, преносили и држали ради продаје супстанце које су оглашене за опојну дрогу при чему је окр. Зоран Симић организовао организовану криминалну групу (ОКГ) која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу решења кривичног дела неовлашћена производња и стављње у промет опојних дрога, ради непосредног стицања финансијске користи па су у наведеном периду окр. Александар Станић, заједно са правноснажно осуђенима Миланом Топаловићем, Миленком Топаловићем, Срђаном Максудом, Марком Лакићевићем, Иваном Стевановићем, Аленом Камаљевићем и Марином Срђевић постали припадници наведеног ОКГ прихватајући задатке у складу са својим улогама, предвиђеним у оквиру плана ОКГ који је осмислио окр. Зоран Симић, а који план је подразумевао набавку опојне дроге амфетаминског уља, а затим производњу, складиштење и продају опојне дроге амфетамин на територији Републике Србије, као и набавку опојне дроге односно лекова и потом транспорт опојне дроге - лекова ка Краљевини Холандији, па је улога окр. Симића, организатора ОКГ, била обезбеђивање финансијских средстава за фунционисање ОКГ, набавка амфетаминског уља ради производње опојне дроге амфетамин, координација и организација припадника ОКГ којима је непосредно или путем телефона давао инструкције и налоге у вези производње, транспорта, складиштења и продаје опојне дроге, при чему је и сам непосредно производио и продавао опојну дрогу па су припадници ОКГ остваривали циљеве плана ОКГ и то тако што је окр. Александар Станић имао задатак да по налогу окр. Зорана Симића производњи, пакује, држи ради продаје опојну дрогу амфетамин, пакује таблете опојне дроге ради продаје на територији Републике Србије и транспорта према Краљевини Холандији, односно био је задужен да блистере са таблетама опојне дроге вади из оригиналних кутија и везује их гумицама по 10 или 20 блистера, ради лакшег транспорта и продаје, ставља на располагање организованој криминалној групи, возила и проналази возача који је вршио транспорт дроге, док су окр. Љиљана Станић и Магдалена Бабић, које нису биле припаднице организоване криминалне групе, за накнаду по учинку ради транспорта и продаје паковале опојну дрогу - лекове тако што су таблете са опојном дрогом вадиле из оригиналних кутија и везивале их гумицама ради лакшег транспорта и продаје.

Окр. Магдалена Бабић је оглашена кривом јер је дана 29. септембра 2023. године у Обреновцу неовлашћено држала ватрено оружје и то преправљену двометну пушку са глатким цевима, уклоњеног фабричког броја као и 2 метка и то у рерни шпорета на дрва који се налазио у гаражи, у дворишту, а који је пронађен од стране полицијских службеника из потврду одузет од окривљене.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. новембра 2025. године решење Кж1 По1 19/25 којом је, усвајањем свих жалби и по службеној дужности укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. Према окр. Зорану Симићу продужен је притвор до даље одлуке првостепеног суда.

 

26. децембар 2025. године
ХОТ АДНАН

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 217/24 од 18. јуна 2025. године, окр. Хот Аднан је због извршења кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387 став 4 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 10 месеци. Према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета и то једног мобилног телефона.

Окривљени Хот Аднан је оглашен кривим што је у периоду од 3. октобра 2023. године до 1. јула 2024. године, путем видео снимака и фотографија дељених у оквиру кратких објава тзв."story" са свог налога са платформе за комуникацију „Telegram", која је инсталирана у мобилном телефону који му је привремено одузет и путем статуса на налогу на апликацији - платформи за комуникацију „Whats App" са текстом који је доступан, ширио и учинио доступне идеје које подстрекавају мржњу и насиље према припадиницима јеврејског народа тако што је 3. октобра 2023. године на платформи „Whats App" поставио „Status " - објаву у којој је садржан видео снимак ограничен на 30 секунди, под насловом „Овде је слава и понос ИСИС" који видео снимак у укупном трајњу од 29 секунди, на коме се виде више маскираних лица обучених у црну одећу на коњима у галопу од којих једно лице држи заставу црне боје са нејасним текстом исписаним на арапском језику, коју објаву је након тога преко исте платформе послао саговорнику, те дана 29. октобра 2023. године на платформи „Whats App" поставио „Status" - објаву под насловом „Директно из Газе поцркале свиње", у којој је садржан видео снимак у укупном трајању од 1 минут и 08 секунди, на коме се виде наоружана лица са маскама на лицу како шутирају лешеве убијених људи (газе их чизмама по глави) у униформама и узимају им оружје том приликом, који снимак је након тога, дана 30. и 31. октобра 2024. године преко исте платформе послао саговорницима, те је дана 2. новембра 2023. године поставио привремену јавно доступну објаву тзв. „story", на платформи Telegram" а у којој је садржан видео снимак на коме су приказане оружане акције припадника терористичке организације Исламска држава са позивом на убијање заробљеника, затим је 3. новембра 2023. године поставио привремену јавно доступну објаву тзв. „story" на платформи „Telegram" а у којој је садржан видео снимак на коме су приказани маскирани коњаници са црним заставама уз коментар „Посланик је рекао да ако видите црне заставе које долазе их Хорасана, придружите се војсци чак и ако морате пузати по леду јер је то војска Имама Ал-Махдија", затим 4. новембра 2023. године поставио привремено јавно доступну објаву тзв. „story" на платформи „Telegram" а у којој је садржана фотографија наоружаних и маскираних лица са коментаром „О муслимани, ваш живот је џихад, ваш понос у џихад и ваше постојање је пресудно за џихад", те 25. марта 2023. године поставио привремено јавно доступну објаву тзв. „story" на платформи „Whats App" у којој је садржан видео снимак под насловом „Живела исламска држава ИСИЛ" на коме се налази нн лице које је у више наврата стоји са аутоматском пушком испод заставе терористичке организације „Исламска држава" и на коме се приказује ракета испод заставе са припадајућим текстом на арапском језику који снимак је након тога преко исте платформе послао саговорнику и дана 1. јула 2023. године на свом налогу на апликацији - платформи за комуникацију „Whats App" објавио статус са текстом следеће садржине „Нихаџ ни пост ни зекат ни намаз тренутно најбоље дело смрт Јевреја, смрт проклетог народа Аднан Хот".

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. новембра 2025. године пресуду Кж1 По1 18/25 којом је као неосноване одбило све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је првостепени суд, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, приликом доношења побијане пресуде након свестране оцене и анализе стања у списима предмета, оцене сваког доказа појединачно и њиховој међусобној повезаности, крећући се у оквирима законских овлашћења изменио наводе оптужнице у погледу правне квалификације и одлучио као у изреици побијане пресуде. По правилној оцени првостепеног суда нема ни једног доказа да је окривљени подстицао на извршење кривичног дела тероризма који се састоји у намери да се озбиљно застраши становништво или да принуди Србију, страну државау или међународну организацију да нешто учини или не учини или да озбиљно угрози или повреди основне уставне, политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране државе или међународне организације, па је првостепени суд правилно закључио да у радњама окривљеног стоје сва битна субјективна и објективна облежеја бића кривичног дела расна и друга дискриминације а не кривичног дела јавно подстицање на извршење теророристичких дела.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији која се побија изјављеним жалбама, Апелациони суд у Београду налази да је правилно приликом доношења одлуке о кривичној санкцији првостепени суд имао у виду све околности које утичу да казна буде већа или мања, па је код окривљнеог ценио његове породичне прилике, делимично признање извршења кривичног дела којим је допринео бржем, бољем и лакшем разрешењу, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот, па је дајући адекватан значај утврђеним олакшавајућим и отежавајућим околностима, првостепени суд правилно закључио да се сврха кажњавања може постићи једино изрицањем казне затвора, па је окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 10 месеци, правилно налазећи да је одмерена казна адекватна.

 

19. децембар 2025. године
ЖЕЉКО БАЊАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 56/23 од 23. фебруара 2024. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривчних дела из члана 346, став 3, тачка 1. КЗ, продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234, став 3 КЗ и продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 став 2 КЗ окр. Жељко Бањац је осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 80.000,00 динара, док је окр. Војин Лукић осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 11 месеци и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, те је због извршења кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357, став 3 КЗ и кривичног дела прања новца из члана 231 став 6 КЗ, окр. Славку Бошковићу, Дарку Тотовићу и Драгану Лекићу изречена условна осуда којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 5 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од по 5 године не изврше ново кривично дело и изречена им је новчана казна у износу од по 30.000,00 динара, док је окр. Вукашину Вукашиновићу изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од 5 година не изврши ново кривично дело и изечену му је новчана казна у износу од 30.000,00 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 27. октобра 2025. године пресуду Кж1 По1 26/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал преиначило првостепену пресуду и због извршења по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичих дела из члана 346 став 4 КЗ, продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 КЗ и продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 став 2, окр. Жељка Бањца осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 5 месеци и на новчану казну од 80.000,00 динара, а окр. Војина Лукића на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца као и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, те због извршења кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357 став 3 КЗ и кривичног дела прања новца из члана 231 став 6, окр. Вукашин Вукашиновић, окр. Дарко Тотовић и окр. Драган Лекић су осуђени на јединствену казну кућног затвора у трајању од по 1 године и на новчану казну у износу од по 30.000,00 динара, док је због извршења кривичног дела прање новца из члана 231 став 6 окр. Славко Бошковић осуђен на казну кућног затвора у трајању од 6 месеци и на новчану казну у износу од по 30.000,00 динара. Одређено је да се од окр. Жељка Бањца одузима новац у износу од 1.893.166,96 динара, а од окр. Војина Лукића у укупном износу од 175.510,99 динара, који су окривљени дужни да плате у корист буџетских средстава Републике Србије.

Окривљени Жељко Бањац и Војин Лукић су оглашени кривим што су почетком јуна 2015. године, у Новом Саду, постали припадници групе коју је ради вршења кривичних дела злоупотреба положаја одговорних лица и прања новца организао осуђени Дмитар Дукић, а чији припадник је био и осуђени Владимир Бртка, и која је деловала до 1. марта 2017. године, на тај начин што је осуђени Дмитар Дукић створио план деловања да посредством окр. Жељка Бањца и других припадника групе ступа у контакт са одговорним лицима привредних субјеката који су имали намеру да такозвани жирални новац са рачуна својих привредних субјеката претворе у готовину, а потом да сачињава и употребљава пословну документацију са неистинитом садржином свог привредног друштва „Merkur maks" д.о.о. Нови Сад и „Dilagra-VB" д.о.о. Нови Сад, које је по његовом налогу основао осуђени Владимир Бртка, а чијим пословањем је осуђени Дмитар Дукић фактички управљао, у којима би био неистинито приказан промет добара и услуга између привредних друштава која су пословала под његовом контролом са другим привредним субјектима са територије Републике Србије и да отвара или користи већ отворене динарске текуће рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа, неистинито приказујући пословни однос привредних друштава која су пословала под његовом контролом са овим физичким лицима - пољопривредницима, како би најпре, без правног основа примао уплате на текуће рачуне својих привредних друштава по основу успостављених рачуна - отпремница са неистинитом садржином које би окр. Жељко Бањац и други припадници групе односили одговорним лицима привредних субјеката са територије Републике Србије, а потом такође, на основу пословне документације са неистинитом садржином - признаница за откупљене пољопривредне производе, уплаћени новац, углавном истог дана, даље пребацивао на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање средствима на тим рачунима подизао новац, задржавао провизију и износу од 5% од уплаћених износа за себе и физичка лица власнике текућих рачуна на које су вршене уплате и преостали новац у готовини, посредством Жељка Бањца и других припадника групе, који би за себе, такође, задржавали провизију у износу од 5% од уплаћеног износа, враћао уплатиоцима или да сачињава рачуне - отпремнице са неистинитом садржином својих привредних друштава који би окр. Војин Лукић користио приликом продаје робе купљене „на црно" од непознатих лица, неистинито приказујући да је та роба власништво привредних друштава „Merkur maks" и „Dilagra-VB", прима уплате по основу наводно продате робе, уз сачињавање пословне документације са неистинитом садржином - признаница за откупљене пољопривредне производе, новац даље преноси на рачуне физичких лица, наводних продаваца пољопривредних производа и као овлашћено лице за располагање на средствима тих рачуна подиже новац и здржава провизију од 5% од износа претходно уплаћеног новца за себе и физичка лица власнике текућеих рачуна на које су вршене уплате, а преостали новац у готовини предаје окр. Војину Лукићу, па су окр. Бањац и Лукић, као и осуђени Владимир Бртка, Драган Ђорђевић и Мирослав Иванишевић постали припадници групе, прихватили њене активности као своје и извршавали одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

Такође, пресудом су и следећи окривљени оглашени кривим што су у својству одговорног лица и то:

• окр. Жељко Бањац у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину - новац у износу од 35.970.172,24 динара, са знањем у тренутку пријема да он потиче од извршења кривичног дела,
• окр. Војин Лукић у периоду од 1. јуна 2015. године до краја новембра 2016. године, у Новом Саду, поступајући по плану и наведеном договору и делујући у оквиру организоване криминалне групе, држао имовину - новац у износу од 3.334.708,85 динара, са знањем у тренутку пријема да он потиче од извршења кривичног дела,
• окр. Славко Бошковић у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Београду, држао имовину - новац у износу од 7.182.630,00 динара, са знањем у тренутку пријема да новац потиче од извршења кривичног дела,
• окр. Вукашин Вукашиновић у периоду од 18. марта до 30. новембра 2016. године, у Бачу, неистините службене исправе рачуне - отпремнице привредних друштава употребио у служби као истините и држао имовину - новац у износу од 2.879.280,00 динара, са знањем у тренутку пријема да новац потиче од извршења кривичног дела,
• окр. Дарко Тотовић у периоду од 27. маја до 29. јула 2016. године, неистините службене исправе рачуне - отпремнице привредног друштва употребио у служби као да су истините и држао имовину - новац у износу од 1.399.680,00 динара, са знањем у тренутку примања да новац потиче од извршења кривичног дела и
• окр. Драган Лекић у периоду од 31. децембра 2015. године до 30. новембра 2016. године, у Новом Саду, неистините службене исправе рачуне - отпремнице привредног друштва употребио у служби као да су истините и држао имовину - новац у износу од 1.530.000,00 динара, са знањем у тренутку пријема да новац потиче од извршења кривичног дела,

Такође, према окр. Славку Бошковићу одбијена је оптужба да је извршио кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357 став 3 КЗ. Истовремено су одбијене као неосноване жалбе браниоца окривљених.

Оптужним актом је окр. Славку Бошковићу стављено на терет да је у периоду од 15. јула 2015. године до 30. новембра 2016. године у својству одговорног лица - директора привредног друштва „Qwattro company" неистините службене исправе - отпремнице привредног друштва „Merkur maks" употребио у служби као да су истините и држао имовину - новац у износу од 7.182.630,00 динара са знањем у тренутку пријема да новац потиче од извршења кривичног дела.

На претресу одржаним пред Апелационим судом у Београду, на сагласан предлог странака прочитани су докази који су изведени пред првостепеним судом, саслушани су окривљени, па је након разматрања списа предмета, првостепене пресуде, изјављених жалби, а имајући у виду све изведене доказе, као и наводе и предлоге из поднетих жалби, те поднеска Јавног тужиоца за организовани криминал и изјашњења на претресу, Апелациони суд донео одлуку као у изреци пресуде.

Апелациони суд у Београду је приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима ценио све околности које су од утицаја да кривична санција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, па је тако од олакшавајућих околности на страни окр. Бањца ценио његово здравствено стање, а од отежавајућих да је раније осуђиван, док је у односу на окр. Лукића имао у виду да је он релативно млада особа, те његове породичне прилике, док отежавајућих околности на страни овог окривљеног није нашао, па је ценећи све напред наведено, а налазећи да су утврђене околности на страни окривљених нарочито олакшавајуће, те ценећи и протек времена од извршења кривичних дела за које су окривљени за ову пресуду оглашени кривим, Апелациони суд је претходно окр. Бањцу утврдио за извршено кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела казну затвора у трајању од 7 месеци, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем казну затвора у трајању од 7 месеци и за продужено кривично дело прање новца казну затвора у трајању од 4 месеца и новчану казну у износу од 80.000,00 динара, а окр. Лукићу за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела казну затвора у трајању од 6 месеци, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем казну затвора у трајању од 6 месеци и за продуженог кривично дело прање новца казну затвора у трајању од 4 месеца и новчану казну у износу од 50.000,00 динара. Надаље, Апелациони суд је окр. Бањца осудио на јединствену казну затвора од 1 године и 5 месеци и новчану казну у износу од 80.000,00 динара, а окр. Лукића на јединствену казну за твора у трајању од 1 године и 3 месеца и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара.

У односу на окривљеног Вукашиновића, Бошковића и Лекића Апелациони суд имао је у виду да је у изјављеној жалби надлежног тужилаштва основано указано да је првостепени суд овим окривљенима изрекао условне осуде противно одредби закона, којим је прописано да се за кривично дело за које се може изрећи казна затвора у трајању од 10 година или више не може изрећи условна казна, па је имајући у виду наведено, прилииком одлучивања о избору, врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи овим окривљенима ценио све околности од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина буде правилно одмерена, па је тако од олакшавајућих околности на страни окр. Вушакишновића ценио његове породичне прилике, а од отежавајућих његову ранију осуђиваност, те на страни окр. Бошковића, Тотовића и Лекића чињеницу да су исти релативно млади људи, њихове породичне прилике, док отежавајуће околности није нашао. Имајући у виду све напред наведено, а налазећи да су утврђене околности на страни окривљених нарочито олакшавајуће, ценећи и протек времена од извршења кривичних дела за које су окривљени овом пресудом оглашени кривим, Апелациони суд је претходно за извршено кривично дело фалсификовање службене исправе утврдио и то окр. Вукашиновићу казну затвора у трајању од 8 месеци, окр. Тотовићу и окр. Лекићу у трајању од по 7 месеци, док је за извршење кривичног дела прање новца окр. Вукашиновићу, окр. Тотовићу, окр. Лекићу утврдио казну затвора у трајању од по 6 месеци и новчану казну у износу од 30.000,00 динара, а затим окривљене осудио на јединствене казне затвора у трајању од по 1 године и истовремено је одредио да ће се наведена казна извршити тако што ће сваки од окривљених издржавати у просторијама у којима станује без примене електронског надозора и на новчане казне у износу од по 30.000,00 динара. Окр. Бошковића је овај суд за извршено кривично дело прање новца осудио на казну кућног затвора у трајању од 6 месеци и на новчану казну од 30.000,00 динара.

Имајући у виду законом прописану казну за извршење кривичног дела фалсифковање службене исправе, а да је окр. Славку Бошковићу стављено на терет да је службене исправе рачуне - отпремнице употребио у служби као истините и да су те отпремнице издате у периоду од 15. јула до 5. октобра 2015. године, то је у конкретном случају по оцени Апелационог суда апсолутна застарелост кривичног гоњења наступила 5. октобра 2025. године, па је из наведених разлога овај суд према окр. Бошковићу одбио оптужницу да је извршио кривично дело фалсификовање службене исправе услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

 

12. децембар 2025. године
ЖИВОЈИН БУЛАТОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 124/24 од 26. септембра 2024. године окр. Живојин Булатовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то четири мобилна телефона и три СИМ картице.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 1. октобра 2025. године пресуду Кж1 По1 41/24, којом је, делимичним усвајањем жалби бранилаца окривљеног преиначио првостепену пресуду тако што је окр. Живојин Булатовић због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, те му изрекао меру безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона и СИМ картица, и истовремено ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ.

Окривљени Живојин Булатовић је оглашен кривим што је од средине децембра 2020. године до 17. марта 2021. године на територији Републике Србије и у Београду, по претходном договору, заједно са правноснажно осуђеним Браниславом Бошковићем, неовлашћено преносио опојну дрогу, тако што је као тзв. „чистач" управљао моторним возилом марке „Audi" модел А4, које је било претходница возилу „Nissan" којим је управљао окривљени Бошковић, а које је превозило опојну дрогу, на тај начин што је окр. Булатовић дана 15. децембра 2020. године одвезао у Црвенку на технички преглед возило марке „Nissan" након чега је окр. Бошковић дана 19. децембра 2020. године у ПУ у Крушевцу регистровао наведено возило на своје име, како би неометано могао да превози опојну дрогу наведеним моторним возилом, а затим је окр. Булатовић изнајмио моторно возило марке „Audi" модел А4 са намером да се креће испред моторног возила које превози опојну дрогу, а у сврху провере присуства полицијских службеника на путним правцима у функцији тзв. „чистача", те су се окр. Бошковић са моторним возилом марке „Nissan" и окр. Булатовић са моторним возилом марке „Audi" модел А4, преко алтернативног прелаза упутили на територију АП Косово и Метохија, где је део опојне дроге од стране за сада НН лица постављен у конструкцијски измењене шупљине моторног возила „Nissan", а затим су се дана 17. марта 2021. године, преко алтернативног прелаза вратили у Централну Србију и то тако што се окр. Булатовић моторним возилом марке „Audi", модел А4, све време кретао испред возила којим је управљао окр. Бошковић да би наведеног дана у Београду у близини скретања за Бели поток, полицијски службеници зауставили моторно возило марке „Nissan" којим је управљао окр. Бошковић, када су приликом прегледа моторног возила и вршења увиђаја на моторном возилу пронашли у путничкој торби, опојну дрогу кокаин нето масе 1,79 грама као и опојну дрогу канабис укупне нето масе 38.321,92 грама, а што је уз потврду привремено одузето од Бранислава Бошковића.

Оптужним актом окр. Булатовићу стављено је на терет и да је у периоду од 2. јуна 2020. године до 31. августа 2021. године, на територији Републике Србије, постао припадник организоване криминалне групе, коју је организовао правноснажно осуђени Милинко Кувељић, која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду правноснажно осуђени Драган Каћански, Александар Шесто, Божо Тепавчевић, Влатко Милачић, Мирољуб Ђуришић, Оливер Васић, Бранислав Бошковић, Владица Николић, Владимир Терзић и Митар Сандић постали припадници наведене организоване криминалне групе, прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана ове групе коју је осмислио Кувељић, а који план је подразумевао производњу опојне дроге, набавку опојне дроге са територије АП Косово и Метохије, као и транспорт, складиштење, размеравање, паковање и продају опојне дроге на територији Републике Србије.

Апелациони суд је након оцене изведених доказа, како појединачно, тако и у међусобној вези, а након одржаног претреса, имајући у виду чињеницу да су дана 17. марта 2021. године полицијски службеници зауставили моторно возило којим је управљао Бошковић, да је приликом прегледа и вршења увиђаја моторног возила пронађена опојна дрога у количини и на месту како је то ближе наведено у изреци пресуде, то се по налажењу овог суда у кривично-правним радњама окр. Булатовића стичу елементи кривичног дела неовлашћена произоводња и стављање у промет опојних дрога, јер из свих изведених доказа произлази да је окр. Булатовић критичном приликом поступајући са директним умишљајем, у сврху провере присуства полицијских службеника на путним правцима, у функцији тзв. „чистача", а са намером да се креће испред моторног возила које превози опојну дрогу, остварујући заједничку одлуку допринео извршењу кривичног дела за које је окр. Бошковић правноснажно осуђен, а за које кривично правне радње га је овај суд огласио кривим, уподобљавајући изреку пресуде фактичком стању произашлом из доказног поступка и тиме не прекорачујући идентитет оптужбе, будући да је окр. Булатовић оглашен кривим за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а које кривично дело је блаже у односу на кривично дело које му се ставља оптужницом ТОК.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела, за које је окр. Булатовић оглашен кривим првостепеном пресудом, основано се изјављеним жалбама бранилаца указује да је у овом делу првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, а што је довело до непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, због чега је Апелациони суд у Београду нашао да током поступка није на несумњив начин доказано да је окривљени извршио ово кривично дело у време, на месту и начин како му се то ставља на терет диспозитивом оптужног акта јавног тужиоца, те га је ослободио од оптужбе, налазећи да током поступка није доказано да је окривљени у периоду од 2. јуна 2020. године до 31. августа 2021. године на територији Републике Србије постао припадник организоване криминалне групе коју је организовао Милинко Куљевић.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције према окр. Булатовићу, Апелациони суд у Београду је ценио све олакшавајуће и отежавајуће околности које су од утицаја на висину казне, па је ценећи личне и породичне прилике окривљеног нашао да на страни окривљених нема олакшавајућих околности, док је од отежавајућих околности ценио ранију осуђиваност, те имајући у виду нарочито степен кривице, побуде из којих је дело учињено, околности под којима је дело учињено, држање после учињеног кривичног дела, окр. Булатовића је за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога осудио на казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, налазећи да ће се наведеном казном у потпуности остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе изцрицања кривичних санкција.

 

12. децембар 2025. године
ЗОРАН МИТРОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 85/23 од 20. децембра 2024. године окр. Зоран Митровић је због извршења продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 2 КЗ у стицају са кривичним делом злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци, а окр. Живорад Петровић је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 помагањем осуђен на казну затвора у трајању од 4 месеца, с тим што ће издржавати казну у просторијама у којима станује, без примене електронског надзора. Од окр. Зорана Митровића одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то новац у износу од 600 евра, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива делатности и дужности и то забрана вршења свих позива и делатности у области правосуђа у трајању од 5 година.

Окр. Зоран Митровић је оглашен кривим што је 24. марта 2022. године у Љубовији, као службено лице - судија прекршајног суда у Лозници од сада осуђеног Бојана Симеуновића примио поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, тако што је у прекршајном поступку који се водио против Симеуновића због прекршаја за који је прописана казна од 250.000,00 до 500.000,00 динара, након саслушања окривљеног - дана 14. марта 2022. године, са Симеуновићем постигао договор да му Симеуновић на име поклона преда износ од 400 евра како би Симеуновићу изрекао блажу казну, а дана 24. марта 2022. године овај поклон и примио тако што је у телефонском разговору упутио Симеуновића да коверат са 400 евра преда супрузи окривљеног што је Симеуновић и учинио након чега је окр. Митровић пресудом од 10. октобра 2022. године Симеуновића огласио одговорним за прекршај и осудио га на новчану казну у износу од 5.000,00 динара, која пресуда је постала правноснажна дана 25. октобра 2022. године, те што је 4. јуна и 10. јула 2022. године, као службено лице - судија прекршајног суда у Лозници од сада осуђеног Душана Николића примио поклон да у оквиру свог овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, тако што би у прекршајном поступку који се водио против ЧН због прекршаја за који је прописана новчана казна од 100.000,00 до 120.000,00 динара пре саслушања окривљеног које је обављено дана 26. маја 2022. године, са Душаном Николићем постигао договор да му Николић преда износ од 200 евра на име поклона како би ЧН пресудом изрекао блажу казну, а који је поклон окр. Митровић у два наврата - 4. јуна и 10. јула 2022. године примио од Николића, након чега је окр. Митровић донео пресуду којом је ЧН огласио одговорним за прекршај и изрекао му опомену, а која пресуда је постала правноснажна дана 29. јула 2022. године.

Окривљени Зоран Митровић и Живорад Петровић оглашени су кривим што су 9. децембра 2022. године у Љубовији, у просторијама Прекршајног суда у Лозници, Зоран Митровић као службено лице - судија Прекршајног суда у Лозници, искоришћавањем свог службеног положаја у прекршајном поступку у предмету Пр 4320/20, теже повредио право оштећене ЛП на одбрану, на тај начин што се окр. Митровић претходно договорио са окр. Петровићем да се поступак против ЛП спроведе и изрекне санкција, иако није приступила у суд ради саслушања, па је окр. Митровић записничару издиктирао записник о саслушању ЛП од 9. децембра 2022. године у којој је унео неистините податке да је ЛП у својству окривљене приступила у суд и изнела одбрану, а након тога ЛП и изрекао санкцију за прекршај, чиме је теже повредио право на одбрану ЛП, у чему му је помогао окр. Петровић створивши услове за извршење овог кривичног дела тако што је за записник издиктирао податке ЛП и сачињени записник о саслушању потписао именом и презименом ЛП.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду у седници већа одржаној дана 17. новембра 2025. године донело је, већином гласова, пресуду Кж1 По1 13/25 којом је делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр. Зорану Митровићу за продужено кривично дело примање мита утврдио казну затвора у трајању од 3 године, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја утврдио казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, па га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, а окр. Петровића осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци, док је у преосталом делу одбио као неосноване жалбе и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је чињенично стање правилно и потпуно утврдио на основу изведених доказа, које је ценио како појединачно тако и у међусобној повезаности и у склопу одбране окр. Митровића, дајући за своје чињенична утврђења јасне, довољне, логичне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд. Првостепени суд је правно квалификујући чињенично стање правилно нашао да се у радњама окр. Митровића стичу сва битна обележја продуженог кривичног дела примања мита у стицају са кривичним делом злоупотреба службеног положаја, те да се у радњама окр. Петровића стичу сва битна обележја бића кривичног дела злоупотреба службеног положаја помагањем. Међутим основано се жалбом јавног тужиоца побија првостепеног пресуда у делу одлуке о казни у односу на обојицу окривљених, тако што се истиче да првостепени суд није правилно оценио околности које су од утицаја на висину казне, те је с тим у вези погрешно поступио када је применом одредбе о ублажавању казне окривљенима одмерио казне испод граница прописаних законом. Пре свега имајући у виду чињеницу да је првостепени суд, као отежавајућу околност, утврдио да је окр. Митровић недостојним понашањем нарушио углед суда и судијске функције, то по оцени овог суда, као другостепеног, јавни тужилац основано у жалби указује да у конкретном случају није било места ублажвању казне, јер на страни окр. Митровића не постоје нарочите олакшавајуће околности које указују на то да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања, већ напротив да је ради остваривања те сврхе, а пре свега генералне превенције окр . Митровићу за предметна кривична дела нужно одмеравање строже казне. Ово посебно што је окривљени својим понашањем прекршио свако етичко правило судијске функције и својим поступцима урушио поверење грађана у правосудни систем, а која околност изискује одмеравање казне затвора окр. Митровићу у дужем трајању, па је због тога преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о казни и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 године. Такође, основано се жалбом јавног тужиоца правилно оспорава одлука о казни у односу на окр. Петровића, тако што се основано указује да је првостепени суд извео погрешан закључак да у односу на овог окривљеног није било олакшавајућих околности имајући у виду побуде из којих је извршио кривично дело за које је оглашен кривим, а које су веома ниске будући да је он лично учинио прекршај прекорачењем брзине за које је на крају правносанжно прекршајно осуђена ЛП, иако прекршај није извршила. Ценећи околности које се односе на личност Петровића кроз однос према сведоку ЛП као и побуде из којих је извршио кривично дело, овај суд је нашао да исте, у међусобној повезаности оправдавају одмеравање казне у дужем трајању у односу на казну на коју је наведени окривљени осуђен првостепеном пресудом, због чега га је Апелациони суд осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци.

По оцени овог суда, наведене казне затвора на које су осуђени окривљени сразмене су тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених и исте су нужне али и довољне за постизање сврхе кажњавања.

12. децембар 2025. године
ДАРКО ТОДОРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К По1 166/23 од 27. децембра 2024. године окр. Дарко Тодоровић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ и кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и на новчану казну у износу од 500.000,00 динара. Окр. Тодоровићу је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то два мобилна телефона са припадајућим СИМ картицама.

Окривљени Дарко Тодоровић је оглашен кривим што је у временском периоду од половине новембра 2022. године до краја априла 2023. године у Београду заједно са правноснажно осуђеним Јовицом Дробњаком организовао организовану криминалну групу са циљем непосредног стицања финансијске користи вршењем кривичног дела посредовање у вршењу проституције, чији су припадници постали правноснажно осуђени Данијел Клару, Дања Милановић, Босиљка Граговица, Жељана Штрекер и Александар Симоновић на тај начин што је сачинио план споразумног деловања ОКГ према којем су организатори проналазили женске особе које су се бавиле проституцијом, стављајући им у изглед део зараде стечене пружањем услуге проституције, лично или преко осуђеног Дробњака, проналазио станове у којима су радиле секретарице и станове у којима су се пружале услуге проституције, узимао их у закуп и налагао осуђеном Кларлу обезбеђење стана и женских особа које су боравиле у стану ради пружања услуга проституције, организовао оглашавање проституције и налагао осуђенима Грабовици, Штрекер и Милановић да постављају и ажурирају огласе у којима се нуде услуге проституције путем интернет портала и да са клијентима - корисницима сексуалних услуга уговарају пружање услуга проституције од стране женских особа, организовао превоз женских особа до места пружања уговорене услуге проституције и налагао осуђеном Симоновићу да превози женске особе до места пружања уговорене сексуалне услуге и преда их корисницима сексуалних услуга, организовао прикупљање новца стеченог проституцијом преко припадника ОКГ, и расподелу новца стеченог проституцијом између организатора и припадника ОКГ у зависности од додељених услуга и задатака, те што је од половине новембра 2022. године до краја априла 2023. године у Београду, у својству организатора, заједно са осуђеним Дробњаком, спроводећи заједнички споразумни план деловања ОКГ, издавао налоге припадницима ОКГ да учествују у предаји женских лица другоме ради вршења проституције, па су тако организатор, осуђени Дробњак и поступајући по налозима оба организатора, припадници ОКГ осуђени Кларл, Милановић, Штрекер, Грабовица и Симоновић учествовали у предаји женских лица другоме ради вршења проституције.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 25. новембра 2025. године донео је пресуду Кж1 По1 16/25 којом је одбио жалбу браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду.

По оцени Апелационог суда у Београду, насупрот жалбеним наводима, првостепена пресуда је донета без битних повреда одредаба кривичног поступка, без повреде кривичног закона, на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, при чему је првостепени суд за донету одлуку у образложењу побијане пресуде дао јасне, непротивуречне и аргументоване разлоге које у потпуности као правилне прихвата и овај суд, као другостепени, који разлози и њихова правилност нису доведени у сумњу наводима жалбе браниоца окривљеног.

 

5. децембар 2025. године
ДИЈАНА ХРКАЛОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 214/21 од 22. јануара 2025. године окр. Дијана Хркаловић је због извршења продуженог кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 3 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Милорад Шушњић због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а окр. Дејан Миленковић ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ. Оштећни је ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парнични поступак.

Окр. Дијана Хркаловић је оглашена кривом што је у временском периоду од 14. фебрура 2017. године до 27. марта 2018. године у Београду, користећи свој службени положај секретара УКП, МУП РС и државног секретара МУП РС посредовала да се не изврши службена радња која би се морала извршити на тај начин што је утицала на окр. Дејана Миленковића начелника Службе за специјалне истражне методе УКП, МУП РС, да по већ извршеном претресању уређаја за аутоматску обраду података и опреме на који се чувају или могу чувати електронски записи, објављеном дана 17. фебруара 2017. године по наредби Вишег суда у Београду, Одељење за претходни поступак од 8. фебруара 2017. године, којом је ССИМ МУП РС наређено вештачење-претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или могу чувати електронски записи, нарочито СМС поруке, позиви, именици, слике и видео записи, одузетих уз потврде о привремено одузетим предметима од Вељка Беливука, Бориса Карапанџића, Александра Вучељића, Александра Видојевића и Уроша Љубојевића у кривичном поступку против Вељка Беливука и других због кривичног дела убиство извршеног на штету пок. Властимира Милошевића, Вишем суду у Београду и Вишем јавном тужилаштву у Београду не достави извештаје и записнике о претресању, коју службену радњу је Дејан Миленковић у својству начелника Службе за специјалне истражне методе УКП МУП РС био дужан да изврши јер је ССИМ дана 14. фебруара 2017. године извршила претресање уређаја за аутоматску обраду података на коју се чувају или могу чувати електронски записи и екстраховала податке из њих, те што су окр. Дијана Хркаловић и Милорад Шушњић неутврђеног дана почетком децембра 2017. године у Београду окр. Дијана Хркаловић, користећи свој службени положај државног секретара МУП РС посредовала да се изврши службена радња која се не би смела извршити, на тај начин што је утицала на окр. Шушњића, ПУ Нови Сад да фиктивно примени доказне радње, тајни надзор, комуникације и тајно праћење и снимање према Дарку Елезу, обзиром да је оштећени Желимир Крешталица у службеној белешци о обавештењу примљеном од грађана дана 1. децембра 2017. године у ПУ Нови Сад, ОКП, Група за крвне, сексуалне и саобраћајне деликте пријавио да има сазнања да му Дарко Елез прети по живот и тело, што је окр. Шушњић прихватио и у временском периоду од 1. децембра 2017. године до 21. септембра 2020. године у Новом Саду, искоришћавањем свог службеног положаја начелника ПУ Нови Сад теже повредио права оштећеног Крешталице на кривичноправну заштиту, на тај начин што је дана 7. децембра 2017. године дописом ПУ у Новом Саду иницирао да Виши јавни тужилац у Новом Саду поднесе Вишем суду у Новом Саду предлог за доношење наредбе за тајни надзор, комуникације и за тајно праћење и снимање према Елез Дарку и током примене посебних доказних радњи тајног надзора, комуникације и тајног праћења и снимања над Дарком Елезом полицијске службенике ПУ Нови Сад спречавао да врше тајно праћење и снимање, док је дописом од 7. децембра 2017. године иницирао да ВЈТ у Новом Саду поднесе судији за претходни поступак Вишег суда у Новом Саду предлог за примену посебних доказних радњи, тајни надзор, комуникације и тајно праћење и снимање према оштећеном Желимиру Крешталици, неистинито наводећи у поменутом допису да постоје основи сумње да оштећени Крешталица припрема извршење кривичног дела тешко убиство, потом задржао кривичну пријаву коју је ошт. Крешталица поднео ПИ Футог дана 16. јула 2018. године све до дана 15. март 2019. године, када је кривична пријава достављена ВЈТ у Новом Саду, наложио полицијским службеницима Нови Сад, ОКП, Група за сузбијање крвних, сексуалних и саобраћајних деликата да по протеку рока од 12 месеци, у којем је оператер дужан да чува податке о телефонском саобраћају дописом од 22. јула 2019. године иницирају да ВЈТ у Новом Саду предложи судији за претходни поступак Вишег суда у Новом Саду издавање налога за прибављање евиденције остварене телефонске комуникације власника броја 065..., обзиром да је дана 16. јула 2018. године на записнику о пријави кривичне пријаве у ПИ Футог оштећени Крешталица пријавио да му је НН извршилац претио дана 15. јула 2018. године путем мобилног телефона број 065..., и у току 2018. године увео оштећеног Крешталицу у полицијску евиденцију, надзор и контрола.

Такође, првостепеном пресудом окр. Дејан Миленковић је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ.

Оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Дејан Миленковић је ослобођен од оптужбе да је у временском периоду од 13. фебруара 2017. до 27. марта 2018. године прихватио налоге које му је издавала окр. Хркаловић, па је искоришћавањем службеног положаја и службених овлашћења као и прекорачењем својих службених овлашћења начелника ССИМ, супротно својој обавези прописаној одредбама ЗКП, без постојања законских услова, противправно и поред више усмених и писмених ургенција органа кривичног гоњења, Вишег јавног тужилаштва у Београду и Вишег суда у Београду, одбијао да им достави извештај и прикупљени материјал ССИМ и издавао налоге полицијским службеницима у ССИМ-у, УКП, МУП РС, да прикупљене електронске доказе нареже на два ДВД медијума и да их достави њему, након чега их је он предао Дијани Хркаловић на њен захтев а затим да НР са својих рачунара избрише све трагове који би указивали да је радио тај предмет и потом електронски облик извештаја достави АМ на хард диску заједно са телефонима, да би након пријема АМ по налогу окр. Миленковића извештај и телефоне држао у свом радном столу све до 27. марта 2018. године када му је окр. Миленковић поступајући по налогу окр. Дијане Хркаловић наредио да се извештај и телефони доставе председнику судећег већа Вишег суда у Београду, на који начин је знатно отежано докзивање у спроведеном кривичном поступку и прибављена корист окривљенима у виду повољнијег кривичноправног положаја, те да је у мају 2018. године у својству начелника Службе за специјалне истражне методе УКП, МУП РС обавестио окр. Хркаловић да се на аудио и видео материјалу у ресторану у Београду, применом посебних доказних радњи, на основу наредбе судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду од 2. марта 2018. године, у разговору са адвокатом, сада пок. Драгославом Огњановићем из Београда, налази и део аудио и видео записа у коме Огњановић говори Драгославу Милорадовићу: "да се окр. Дијана Хркаловић састаје са Дарком Елезом", осуђеним за кривична дела из области организованог криминала, па се помиње „Веља и њена игранка", да је остало два од седам места, да је она радила на томе, а да сто адвоката то није могло", јер је од прикупљених снимака са укупно 7 камера видео надзора, окр. Хркаловић уклонила снимке са две камере да у негативном контексту саговорници коментаришу њено недолично понашање интимне природе, да она има „психозе" и да је „држи слинави", па је, прихватајући налог окр. Хркаловић да избрише део снимљеног материјала који садржи коментаре о њој, окр. Миленковић, користећи свој службени положај, прихватио и издао налог полицијском службенику да из доказног материјал у присуству НН лица које је послала окр. Хркаловић у службеним просторијама обрише електронске записе са службеног рачунара, делове видео и аудио записа у трајању од 39 минута и 22 секунде, односно уништи део аудио и видео снимка прибављеног по наредби судије за претходни поступак и да се снимак скраћене верзије достави судији за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду чиме је прибавио корист окр. Хркаловић у виду заштите личног и професионалног интегритета и кривичног гоњења, као и да је неутврђеног дана крајем маја и почетком јуна 2019. године у својству начелнике Службе за специјалне и истражне методе, УКП, МУП РС, у циљу да се не изврши службена радња која би се морала извршити, а ради заштите угледа тада министра унутрашњих послова Владе Републике Србије Небојше Стефановића и његовог оца, користећи свој службени положај издао незаконит налог полицијским службеницима ССИМ-а, УКП МУП РС, да униште целокупан аудио у видео запис настао 28. маја 2019. године у ресторану у Београду, када је применом посебних доказних радњи, тајни надзор и снимање комуникација и тајно праћење и снимање, по наредби судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду, снимљен Игор Брауновић, директор ЈП „Србија шуме" који се налазио под оперативном обрадом Одељења за борбу против корупције УКП МУП РС са сада пок. Бранком Стефановићем у разговору о куповини 15 хектара земљишта на Дивчибарама за 25.000,оо евра, па је полицијски службеник ССИМ-а поступајући по налогу окр. Миленковића са службеног рачунара избрисао целокупан аудио видео материјал снимљен у расторану и тако прибабљени доказни материјал није достављен надлежном судији за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду, Тужилаштву за организовани криминал, нити носиоцу оперативног поступања, Одсеку за борбу против корупције Нови Сад, на који начин је прибавио корист Небојши Стефановићу и његовом оцу, а надлежном Тужилаштву за организовани криминал онемогућио увид у све прикупљене доказе ради доношења правилне и законите јавнотужилачке одлуке.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, бранилац окр. Дијане Хркаловић и бранилац окр. Милорада Шушњића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седенице већа, дана 24. октобра 2025. године донело је пресуду Кж1 По1 15/25 којом је преиначило првостепену пресуду у односу на окр. Милорада Шушњића и у погледу одлуке о казни осудило га на казну затвора у трајању од 4 године, док је првостепена пресуда у преосталом непреиначеном делу у односу на окр. Шушњића потврђена. У односу на окр. Дијану Хркаловић и у односу на окр. Дејана Миленковића, усвајањем жалбе јавног тужиоца, првостепена пресуда је укинута и у том делу предмет враћен на поновно суђење.

Апелациони суд налази, да сви изведени докази на главном претресу и утврђено чињенично стање указују да се у радњама окр. Шушњића стичу објективна и субјективна дела злуопотреба службеног положаја, због чега су и супротни жалбени наводи оцењени као неосновани. Када је у питању одлука о кривичној санкцији првостепени суд је ценио све околности од значаја, тако што је од олакшавајућих околности ценио ранију неосуђиваност окр. Шушњића, док од отежавајућих околности на страни овог окривљеног првостепени суд није нашао, при чему је ценио побуде из којих је учинио дело, јачину повреде заштићеног добра и да је својим незаконитим поступањем повредио службени положај начелника ПУ Нови Сад, и непредузимањем радњи у циљу откривања учиниоца дела угрожавање сигурности теже повредио права оштећеног Крешталице на кривичноправну заштиту, која права су оштећеном загарантована Уставом.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, основано се жалбом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал указује да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима, а умањен значај чињеници да је окривљени Шушњић кривично дело извршио на месту начелника ПУ Нови Сад. Наиме, и по оцени Апелационог суда неосуђиваност окр. Шушњића, припадника полиције, за кога се према положају на коме се налазио очекује да је неосуђивано лице, не може дати толики значај за одлуку о казни, док насупрот мишљењу првостепеног суда околност да је окр. Шушњић поступао као начелник полицијске управе за Нови Сад, приликом извршења предметног кривичног дела, те да је управо супротно од свих моралних и законских правила поступао кршећи закон иако је био овлашћен и у обавези да спроводи закон, због чега је степен његове кривице на знатно вишем нивоу од оног који је неопходан и нужан код уобичајеног вршења ових кривичних дела. Стога је Апелациони суд, имајући у виду олакшавајуће околности, те дајући адекватан значај околности која се огледа у чињеници да је окривљени поступао у конкретном случају као начелник ПУ Нови Сад, дакле хиеархијски са високог места у МУП-у на положају са којег је био дужан да спроводи закон, односно да поступа у складу са етичким правилима високог нивоа, побијану пресуду уз правилну примену закона преиначио у погледу одлуке о казни и окр. Шушњића због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја осудио на казну затвора у трајању од 4 године, налазећи да ће се управо овако изреченом казном остварити сврха кажњавања прописана законом.

У погледу ослобађајућег дела пресуде, Апелациони суд, налази да се основано изјављеном жалбом тужиоца указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, која се огледа у томе да првостепени суд у погледу одлучних чињеница које су предмет доказивања у односу на окр. Миленковића и у односу на окр. Дијану Хркаловић није дао јасне разлоге због чега побијана пресуда није могла бити испитана. Апелациони суд посебно истиче да је приликом одлучивања у односу на окр. Дијану Хркаловић, због постављања правне квалификације продуженог кривичног дела трговина утицајем, када је усвојио жалбу тужиоца, због битне повреде одредаба кривичног поступка, у погледу издвојене кривично правне радње која се односи на оперативну обраду „Мангуста", у односу на окривљену пресуда морала бити у целости укинута, због чега ће првостепени суд у поновном поступку расправљати о свим кривично правним радњама које су окривљеној Хркаловић стављене на терет.

Апелациони суд није разматрао жалбу браниоца окр. Дијане Хркаловић имајући у виду да је побијана пресуда укинута уважавањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал због битних повреда одредаба кривичног поступка које су апсолутне природе.

 

5. децембар 2025. године
ЗОРАН ЈОТИЋ И ДР.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду у поступку који се води против окр. Зорана Јотића и других, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2 КЗ и др, након одржаног претреса пред другостепеним судом дана 26. новембра 2025. године, а након већања и гласања дана 5.децембра 2025. године донео је решење Кж1 По1 12/25 којим је према окр. Зорану Јотићу укинуо притвор.

Имајући у виду фазу у којој се налази предметни кривични поступак, односно да је Апелациони суд одржао претрес поводом жалбе изјављених против првостепене пресуде, ценећи притом дужну трајања притвора према окр. Јотићу, старосну доб окривљеног, околност да је од последње правноснажне осуде окривљеног протекао дужни временски период од око 6 година, па имајући у виду да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време, те да имају обавезу да у току целог поступка притвор укину, то по налажењу овог суда околности које су постојале на страни окр. Јотића у време одређивања, а потом и у време продужења притвора у досадашњем току поступка не оправдавају његово даље задржавање у притвору то је притвор морао бити укинут.

 

28.новембар 2025. године
РАДЕ ЈОВИЧИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 64/13 од 7. децембра 2023. године:

• окр. Раде Јовичић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ, те продуженог кривичног дела превара из члана 208 став 4 КЗ, као и придуженог кривичног дела пореска утаја осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и јединствену новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара,

• окр. Душан Морача је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ, те продужено кривичног дела превара из члана 208 став 4 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара,

• окр. Сава Морача и окр. Зоран Мајдак су због извршења продуженог кривичног дела превара помагањем осуђени на казну затвора у трајању од по 1 године и 6 месеци и новчану казну од по 500.000,оо динара,

• окр. Бранко Костић, окр. Марко Аћимовић, окр. Чедомир Тасовац су због извршења продуженог кривичног дела превара помагањем осуђени на казну затвора у трајању од по 10 месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станују без примене електронског надзора и на новчану казну износу од по 90.000,оо динара,

• окр. Владан Петровић је због извршења кривичног дела одавање службе тајне из члана 369, став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станују без примене електронског надзора и изричена му мера безбедности забране вршења свих позива и делатности у органима МУП-а у трајању од 5 година,

• окр. Марко Шолајић, окр. Александра Ђерић, окр. Јасна Крсмановић и окр. Сретанка Морача су због извршења продуженог кривичног дела превара помагањем осуђени на казну затвора у трајању од по 8 месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станују без примене електронског надзора и на новчану казну износу од по 80.000,оо динара,

• окр. Марко Гајић, окр. Ивана Николић и окр. Јожица Плевник су због извршења продуженог кривичног дела превара помагањем осуђени на казну затвора у трајању од по 6 месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станују без примене електронског надзора и на новчану казну износу од по 60.000,оо динара,

Од окр. Радета Јовичића одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 4.086.110,62 динара, а од окр. Душана Мораче одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 5.050.783,26 динара, док је окривљенима Радету Јовичићу, Душану Морачи, Сави Морачи, Зорану Мајдаку, Бранку Костићу и Чедомиру Тасовцу изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности. Окр. Радету Јовичићу, Душану Морачи, Јожици Плевнику, Зорану Мајдаку и Чедомиру Тасовцу изречена је и мера безбедности одузимања предмета и то више кућишта рачунара, лап топ рачунараи интерних хард дискова.

Окр. Александар Лазић ослобођен је од оптужбе да је извршио продужено кривично дело превара помагањем из члана 208, став 4 КЗ.

Окр. Раде Јовичић и окр. Душан Морача су оглашени кривим што су у периоду од 1. јануара 2009. до 27. новембра 2012. године на територији Републике Србије, организовали организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела преваре из члана 208 став 4 КЗ, ради стицања финансијске или друге користи, чији су припадници постали правноснажно осуђени Влада Стевановић, окр. Сава Морача, Зоран Мајдак, Бранко Костић, Марко Аћимовић и Чедомир Тасовац, па су тако у оквиру планиране активности организоване криминалне групе, по претходном договору Раде Јовичић у својству власника и генералног директора предузећа „Фонлидер"д.о.о. из Београда, власника предузећа „Фонлидер GMBH" из Немачке, „Фонлидер Подгорица" из Црне Горе, „Фонлидер Пале" и „Фонлидер Плус" из Босне и Херцеговине у којима је имао 70% власничког удела, осмислио преварне квизове, ставио на располагање техничка средства и рачунарске програме, простор и запослене у предузећу „Фонлидер", за реализацију и емитовање преварних квизова и телефонске бројеве са додатом вредношћу и ВАС сервисе у вези чега је основао и користио предузеће у страним државама, ради закупа телефонских бројева са додатом вредношћу од иностраних телекомуникационих провајдера, те вршио закуп телефонских бројева са додатом вредношћу од „Телекома Србија" и иностраних телекомуникационих провајдера и ставио на располагање ове бројеве „РТВ Дуга", „Народном радиу" и „Радио центру" у вези емитовања преварних квизова, те одобравао плаћања по основу уговора о пружању услуга телефонских бројева са додатом вредношћу и ВАС сервиса закључених са РТВ „Дуга" и предузећима „Must have comapany" doo, „MHC", ПД „R-24" doo и маркетиншке агенције „Чиз", обавештавао остале организаторе организоване криминалне групе Радивоја Пушоњу и окр. Душана Морачу да су активности организоване криминалне групе предмет обраде МУП-а РС, Радивоје Пушоња у својству заменика генералног директора предузећа „Фонлидер" доо Београд, организовао распоред водитеља у вези емитовања и реализације квизова, доносио одлуке у вези врсте задатих речи у квизовима, давао налоге припадницима организоване криминалне групе да униште материјалне доказе везане за радње организоване криминалне групе и емитовање преварних квизова, вршио плаћања по основу уговора о закупу телефонских бројева са додатом вредношћу и ВАС сервиса, и окр. Душан Морача у својству директора и власника РТВ „Дуга" доо из Новог Сада у чијем саставу се налазе ТВ Дуга и ТВ Астро, које су емитовале програм без дозволе за емитовање, ставио на располагање пословне структуре РТВ Дуга и запослене у циљу емитовања преварних квизова, укључивао као лажни позивалац у емитоване преварне квизове, давао налоге припадницима организоване криминалне групе да униште материјалне доказе и рачунарске податке на сервису РТВ Дуга, везане за радње организоване криминалне групе и емитовање праварних квизова, вршио закуп телефонских бројева са додатом вредношћу од предузећа „Фонлидер" и користио их у вези са емитовањем преварних квизова, па су у намери прибављања противправне имовинске користи и емитовали преварне ТВ и радио квизове на ТВ Дуга, ТВ Астро, Радио центар и Народни радио који су емитовани преко сателита и интернета а који су преузимали друге радио и тв станице лажним приказивањем чињенице, да оштећени корисници услуга са додатом вредноћу из Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Црне Горе, Француске, Швајцарске, Шведске, Словеније, Данске, Аустрије, Холандије, Немачке, Италије, Луксембурга, Белгије, Норвешке, Финске, Хрватске, Аустралије, Канаде, Румуније и Израела, могу да се укључе и учествују у квизу позивањем емитованем телефонских бројева и слањем СМС порука на емитоване кратке високо тарифне бројеве и давањем тачних одговора на једноставна питања освоје вредне робне и новчане награде, при чему у емитованим квизовима никада није укључен ни један стварни гледалац или слушалац, већ су укључења у овако емитоване програме симулирана од стране организатора окр. Душана Морача и припадника организоване криминалне групе и то окр. Саве Мораче коме је фактички поверено обављање послова техничког директора РТВ Дуга и чија је улога, поред укључења као лажни позивалац у преварне квизове била да организује рад запослених у РТВ Дуга у вези емитовања преварних квизова, одређује начин и динамику укључења, смишља речи које су били предмет преварних квизова, по налогу Радивоја Пушоње уништава материјалне доказе у вези емитовања преварних квизова, правноснажно осуђеног Владе Стевановића, чија је улога, поред укључења као лажног позиваоца у преварне квизове, била да као водитељ води преварне квизове и координира ток преварних квизова, окривљеног Зорана Мајдака који је управљао пословањем радија „Радио центар" и „Народног радија" и који је одређивао програмску шему ових радио станица, сувласника ПД R-24 доо, власника маркетиншке агенције „Чиз" чија је улога била да, поред укључења као лажног позиваоца у преварне квизове емитоване на наведеним радио станицама, организује рад запослених у наведеним предузећима и радио станицама под његовом контролом у правцу несметаног функционисања ових емисија, а као одговорно лице предузећа „R-24" и маркетиншке агенције закључивао уговоре о пружању услуга са додатом вредношћу и ВАС сервиса, окр. Бранка Костића, одговорног лица „Must have company" доо, „MHC" доо и „MHC telekomunikacije2 дооo, чија је улога била наплата потраживања по закљученим уговорима о пружању услуга телефонских бројева са додатом вредношћу и ВАС сервиса и укључења као лажног позиваоца у преварне радио квизове, те су поред организатора организоване криминалне групе окр. Душана Мораче и припадника ове групе укључења у овако емитоване програме симулирана и од стране запослених у наведеним привредним друштвима, њихових рођака, пријатеља, запослених у продајним објектима „Здрави и лепи" чији је власник Душан Морача, при чему су се подаци свих наведених лица укључујући и њихове бројеве телефона налазили у режији РТВ Дуга како би могло бити позивани у преварне квизове, те су се укључивали у програм и представљали као гледаоци и слушаоци из Србије и других европских земаља и давањем унапред договорених тачних или нетачних одговора у вези емитованих квизова и тиме лажно приказали чињеницу о великом броју учесника у овим емисијама, могућности освајања награда као и да се што дужем чекању телефонских бројева или слањем што већег броја СМС порука на емтиоване кратке бројеве повећава могућност укључења у програм или добијања понуђених награда иако никог од стварних позиваоца није укључен у програм, односно нико ко је послао СМС није добио награду у вези емитованих квизова, па су на тај начин довели у заблуду и одржавали у заблуди оштећене-кориснике услуга да они позивањем емитованих телефонски бројева и слањем СМС порука могу бити укључени у програм те да позивалац који тачно одговори заиста и добије понуђену награду, те да је потребно да дуго чекају на укључење односно да пошаљу што већи број СМС порука и тиме их навели да на штету своје имовине шаљу поруке или позивају телефонске бројеве који су високо тарифирани како би били укључени у квиз и били у могућности да дају тачан одговор на веома једноставна питања и тако освоје вредне награде, при чему су сви позиви оштећених остављани на чекању са циљем да што дуже остану на телефонској вези са позваним телефонским бројем како би се остварила што већа минутажа и већи износ новца тарифирао позивацу на чекању, односно пошаљу што већи број СМС порука како би добили награду, с обзиром да су сви бројеви били закупљени од стране предузећа „Фонлидер" и правних лица која су у власништву или је фактички управљање поверено Зорану Мајдаку на основу уговора, у вези којих су им телекомуникациони оператери и друга предузећа која обезбеђују овакве услуге вршили исплате по оствареном или наплаћеном телефонском саобраћају од оштећених - корисника услуга у чему се огледа противправна имовинска корист ове организоване криминалне групе, па се таквим поступањем на штету оштећених прибавили противправну имовинску корист за организовану криминалну групу у укупном износу од 34.136.893,88 динара, а у чему су им помагали осуђени Влада Стевановић, окривљени Сава Морача, Ивана Николић, Марко Гајић, Сретенка Морача, Марко Шолајић, Јожица Плевник, Александра Ђерић, Јасна Крсмановић, Зоран Мајдак, Бранко Костић, Марко Аћимовић и Чедомир Тасовац, стварањем услова за извршење кривичног дела на ТВ „Дуга2, ТВ „Астро", Радио станици „Народни радио" и Радио станици „Радио центар", које су емитоване преко сателита и интернета, а које су преузимале и емитовале друге радио и ТВ станице.

Окр. Раде Јовичић је оглашен кривим и што је у периоду од 1. јануара 2009. године до 8. октобра 2012. године као власник и директор „Фонлидер" у намери да потпуно избегне плаћање пореза по одбитку и доприноса прикрио податке од значаја за утврђивање пореских обавеза и доприноса за обавезно социјално осигурање на тај начин што је наложио обрачунским радницима да у току 2009. године, 2011. и 2012. године изврше исплату зарада запосленима по основу доприноса запослених пословном успеху послодавца у укупном износу од 31.738.587,оо динара а да у пословним књигама привредног друштва „Фонлидер" прикажу да су наведене исплате зарада извршене као исплата јубиларних награда на основу симулованих одлука о исплати истих које је донео Раде Јовичић, као и да услуге туристичке агенције фактурисане привредном друштву „Фондлидер" на основу летовања у Турској у укупној вредности од 3.363.112,оо динара, које су користили окривљени Раде Јовичић чланови његове породице и пријатељи, који нису запослени у привредном друштву искажу у пословним књигама привредног друштва као трошкови послодавца по основу службеног пута, трошкова запослених на службеном путу и трошкова посете сајмовима, а све на основу симолованих одлука и налога за службено путовање које је сачинио окр. Раде Јовичић.

окр. Владан Петровић је оглашен кривим што је дана 1.октобра 2012. године у просторијама предузећа „Фонлиндер" као службено лице, полицијски службеник МУП-а РС, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, неовлашћено саопштио податке који представљају службену тајну организатору организоване криминалне групе Радету Јовичићу, да су активности овог окривљеног и других припадника организоване криминалне групе предмет обраде МУП-а, да се према њима примењују посебне доказне радње тајног надзора комуникација и тајног праћења и снимања који подаци представљају нарочито поверљиве податке, након чега је окр. Јовичић пренео добијену информацију Пушоњи да ни са ким више не ради реализацију и емитовање преварних квизова те да одмах прекине са емитовањем преварних квизова на РТВ Дуга а што је Пушоња пренео окр. Морачи који је након тога прекинуо са емитовањем преварних квизова.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након већања, дана 14. новембра године донело је решење Кж1 По1 7/25 којом је делимичним усвајањем жалби укинуло првостепену пресуду у осуђујућем делу, те је одбијањем жалбе Јавног тужилаштва потврдило првостепену пресуду у ослобађајућем делу, односно делу у којем је окр. Александар Лазић ослобођен оптужбе.

 

7. новембар 2025. године
МИЛИВОЈЕ ЗАРУБИЦА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/20 од 24. јануара 2025. године:

• окр. Миливоје Зарубица је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 КЗ и продуженог кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и новчану казну у износу од 200.000,00 динара,

• окр. Миладин Аничић је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 КЗ и кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ изречена казна затвора у трајњу од 1 године и 3 месеца, која се казна неће извршити уколико окривљени у трајању од 4 године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара,

• окр. Горан Стефановић је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 КЗ, кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 КЗ и кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године коју ће издржавати у просторијама у којима станује без електронског надзора и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара,

• окр. Војислав Перић је због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године коју ће извршавати у просторијама у којима станује без електронског надозора и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара,

• због извршења кривичног дела прикривљање из члана 221 став 4 КЗ,
окр. Момчилу Корбару и Кристијану Корбару утврђена је казна затвора у трајању од по 1 године и истовремено одређено да се изречена казна неће извршити уколико окривљени у трајању од по 4 године од правноснажности пресуде не учине ново кривично дело, док је окр. Синиши Ристићу утврђена је казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се изречена казна неће извршити уколико окривљени у трајњу од 3 године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело,

• окр. Томиславу Стефановићу је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 КЗ и кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се изречена казна затвора неће извршити уколико у трајању од 3 године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Такође, првостепеном пресудом окривљенима је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Миливоја Зарубице један списак археолошких налазишта, један мобилни телефон као и имовинска корист од укупно 6.005,оо еура, од окр. Аничића једна сонда са штапом апарата метал детектора, један мобилни телефон и један пиштољ марке „Umarex" са припадајућим оквиром као и једна пластична кутија са 31 комадом муниције, од окр. Ристића 62 комада римског новца и 2 римске геме, као и један мобилни телефон, од окр. Момчила Корбара једна метална сонда црне боје са жутим каблом, од окр. Горана Стефановића 46 комада патрона за ловачку пушку калибра 12, једна полуаутоматска пушка, 17 комада муниције калибра 7,9, 10 комада муниције 7,62 мм и један метак нн калибра, као и два мобилна телефона, те од окр. Томислава Стефановића један метал детектор црне боје и један мобилни телефон.

Окривљени Миливоје Зарубица, Миладин Аничић, Момчило Корбар, Кристијан Корбар, Горан Стевановић и Томислав Стефановић су оглашени криви што су 19. и 20. фебруара 2019. године на подручју општине Пожаревац, одузели на штету Републике Србије, ствари које представљају културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту у намери да тим присвајањем себи и другима прибаве противправну имовинску корист у износу од 3.190 евра у динарској противвредности од 378.518,00 динара и то 159 комада старог римског новца који потиче из периода тећег века Нове ере, на тај начин што је најпре дана 19. фебруара 2019. године осуђени Слађан Перић пронашао локацију на којој је приликом орања пронађена „остава" сребрних „Антонијана" на којој је хитно потребно извршити даље проналажење и ископавање ствари - културног добра, односно добра које ужива претходну заштиту, о чему је обавестио окр. Миливоја Зарубицу ради даље организације одузимања ствари, који је потом ангажовао окр. Миладина Аничића да заједно са њим дође на локацију и да својим метал детектором пронађе ствари које се налазе испод површине земље, након чега су на локацију заједно дошли окр. Зарубица и окр.Аничић, где су их сачекали осуђени Перић заједно са окр.Момчилом Корбаром, а кога је претходно он ангажовао, некон чега су помоћу метал детектора пронашли и потом ископали 133 комада старог римског новца, а потом 20. фебруара 2019. године на истој локацији окр. Зарубица заједно са окр. Миладином Аничићем, окр. Момчилом и Кристијаном Корбаром и осуђеним Слађаном Перићем поново вршили ископавање ствари које представљају културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту и то 26 комада старог римског новца, да би потом окр. Зарубица украдене ствари фотографисао и фотографије проследио окр. Томиславу Стефановић у и окр. Горану Стефановићу који су знали да су наведене ствари прибављене кривичним делом на горе описани начин и да представљају добра која уживају претходну заштиту ради процене аутентичности и тржишне вредности, те је окр. Томислав Стефановић најпре утврдио да се ради о тзв. „Антонијанима" чије је вредност 20 евра по комаду док је за један новчић - денар утврдио да се ради о тзв. „Елагабалу" чија је вредност од 200 до 300 евра, док је окр. Горан Стефановић више пута процењивао вредност ископаног новца и обавештавао о могућим купцима, након чега је 16. марта 2019. године окр. Зарубица на сајму антиквитета у Београду продао 11 комада старог римског новца тзв. „Антонијана" по цени од 50 евра по комаду осуђеном Жолту Саболчком за укупан изнод од 550 евра у динарској противвредности од 67.790,00 динара, који је наведени римски новац купио иако је знао да је римски новац прибављен кривичним делом и да прикривена ствар представља добро које ужива претходну заштиту, те дана 19. марта 2019. године у свом стану у Београду окр. Зарубица продао 51 комад старог римског новца, од чега је 50 комада римски бронзани посребрени новац из трећег века и један венецијански сребри новац по цени од 40 евра по комаду Алену Ферлику и Матеји Винцеку за укупан инос од 2.040 евра у динарској противвредности од 240.180,00 динара, а која лица је као купце по претходном договору пронашао и на адресу довезао осуђени Драгослав Шојић за шта му је окр. Зарубица исплатио 50 евра.

Окривљени Миливоје Зарубица, Војислав Перић, Горан Стефановић и Томислав Перић су оглашени кривим и што су у периоду од 25. децембра 2018. године до 24. априла 2019. године у Београду, Пожаревцу и Пироту протурали ствари за које су знали да су прибављене кривичним делом и да прикривена ствар предстаља добро које ужива претходну заштиту тако што је окр. Војислав Перић од НН лица прибавио ствари које представљају добра уживају претходну заштиту, а која су ископана из земље и то 1.149 комада старог сребрног и бронзаног римског новца из трећег и четвртог века Нове ере, на којима су налазили ликови владара из периода од првог до трећег века нове ере, од чега је најмање 65 комада оригиналних примерака и дана 5. јануара 2019. године их предао окр. Зарубици ради проналажења купаца и продаје након чега је окр. Зарубица наведене ствари однео у свој стан у Београду где је окр. Горан Стефановић по његовом налогу извршио процену аутентичности и вредности да би потом окр. Зарубица отишао у Параћин и ангажовао и окр. Томислава Стефановића да изврши процену аутентичности и вредности и што је окр. Томислав и учинио те је након извршене процене окр. Зарубица 1 149 комада новчића дана 8. јануара 2019. године у угоститељском објекту у Пироту продао осуђеном Момчилу Дојчиновићу које је наведене предмете купио иако је знао су прибављени кривичним делом и да прикривене ствари представљају добра која уживају посебну заштиту за износ од 58.000,оо евра у динарској протввредности од 6.844.000,00 динара.

Такође окр. Горан Стефановић и окр. Миладин Аничић су оглашени кривим и јер су неовлашћено држали и то окр. Горан Стефановић једну полуатоматску пушку са олученом цеви марке „Црвена застава" те 74 комада бојеве муниције различитог калибра, а окр. Миладин Аничић конвертивбилно оружје и то гасно стартно оружеј-пиштољ марке „Umarex" са припадајућим оквиром.

Истовремено ослобођени су од оптужбе и то окр. Миливоје Зарубица, Горан Стефановић,Томислав Стефановић, Миладин Аничић и Војислав Перић да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члан 346 став 2 КЗ, окр. Саша Томић кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 и окр. Миладин Аничић кривично дело прикривање из члана 221 став 4 КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци окр. Миливоја Зарубице, Синише Ристића, Војислава Перића, Томислава Стефановића, Горана Стефановића и Миладина Аничића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. октобра 2025. године пресуду Кж1 По1 14/25 којом је потврдило првостепену пресуду, у ослобађајућем делу у односу на окр. Сашу Томића, док је првостепена пресуда у осуђујућем делу у односу на окр. Зарубицу, окр. Перића, окр. Момчила и Кристијана Корбара, окр. Синишу Ристића, окр. Горана и Томислава Стефановића, те у ослобађајућем делу у односу на окривљене Зарубицу, Горана и Томислава Стефановића и Војислава Перића укинута и предмет у укинутом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

 

9. септембар 2025. године
БОЖИДАР СТОЛИЋ И ДР

КОРИШЋЕЊЕ SKY ПРЕПИСКЕ КАО ДОКАЗА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 125/23 од 23. јула 2024. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Голубовић подстрекавањем) окр. Божидар Столић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива – радника Министарства унутрашњих послова РС у трајању од 5 година, док је окр. Филип Голубовић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца. Такође, окр. Божидар Столић је обавезан да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дела плати суду износ од 500,оо евра.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од 21. фебруара 2020. године до 6. фебруара 2021. године, у Београду, окр. Столић у својству овлашћеног службеног лица МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, криминалистичког инспектора за сузбијање организованог, општег криминала, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења себи прибавио имовинску корист у износу од 500,оо евра, а дргим лицима корист у виду добијања података прибављених обављањем полицијских послова и података из Јединственог информационог система МУП РС која они нису смели добити јер ти подаци служе искључиво за обављање полицијских послова, а на шта га је са умишљајем подстрекавао окр. Голубовић, и то тако што је окр. Столић, преко своје приступне шифре приступао и злоупотребио Јединствени информациони систем МУП РС, јер је без основа за обављање полицијских послова и својих службених задатака вршио провере и коришћење података у Јединственом  информационом систему МУП РС, за физичка лица чије му је податке окр. Голубовић у непосредном или телефонском контакту достављао и тражио да изврши ове провере и да га о тим подацима обавести и за шта би га наградио, а који је те податке које му је окр. Столић саопштио проследио НН лицу.

Такође, првостепеном пресудом окр. Божидар Столић и Филип Голубовић су ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од краја јануара месеца 2020. године до 10. јуна 2021. године, у Београду, окр. Столић постао припадник организоване криминалне групе, против чијих се организатора и припадника води кривични поступак због постојања оправдане сумње да су извршили кривична дела тешког убиства, чији је задатак био да обавештава организаторе и припаднике организоване криминалне групе о подацима који су му били доступни у вршењу полицијских послова, у својству овлашћеног службеног лица МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, криминалистичког инспектора за сузбијање организованог, општег криминала и то о мерама и радњама које полиција предузима у циљу откривања и расветљавања кривичних дела и обезбеђивање доказа који се односе на извршење кривичних дела ове организоване криминалне групе, као и подацима садржаним у информационом систему МУП РС за физичка лица која су организаторима и припадницима била од интереса, па је окр. Столић искоришћавањем свог наведеног положаја и овлашћења себи прибавио имовинску корист а организаторима и припадницима ове организоване криминалне групе прибавио корист у виду прибављања података прибављених обављањем полицијских послова и података из Јединственог информационог система МУП РС која она нису смели добити јер ти подаци служе искључиво за обављање полицијских послова и то тако што је окр. Столић вршио провере и коришћење података у Јединственом информационом систему МУП РС за физичка лица чије му је податке окр. Голубодић доставо а који је у истом периоду постао припадник ове организоване криминалне групе а чији је задатак био да те податке које му окр. Столић саопшти у непосредном или телефонском контакту, проследи другим припадницима организоване криминалне групе, а након лишења слободе дана 4. фебруара 2021. године организатора и дела припадника ове организоване киминалне групе, окр. Столић обавештавао припаднике организоване криминалне групе који до тада нису били лишени слободе од стране полиције о мерама и радњама које полиција предузима у циљу обезбеђивање доказа која се односе на откривање и расветљавање кривичних дела ове организоване криминалне групе, на тај начин што је ове податке достављао окр. Голубовићу који је то од њега тражио, а чији је задатак био да те податке које му окр. Столић саопшти у непосредном или телефонском контакту проследи другим припадницима организоване криминалне групе и тако их обавести о планираним и предузетим радњама полиције, те им тако омогући да не буду откривени, да избегну евентуално лишење слободе и да по потреби правовремено сакрију доказе које би полиција предузимањем тих планираних мери и радњи могла пронаћи, за шта је окр. Столић од окр. Голубовића добио обећање да ће му бити дата новчана награда од 5.000 евра од припадника организоване криминалне групе како би их и даље обавештавао о овим подацима из истраге.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 11. јула 2025. године пресуду Кж1 По1 38/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал преиначио првостепену пресуду само у делу одлуке о казнама и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Голубовић подтрекавањем), окр. Божидара Столића осудило на казну затвора у трајању од 4 године, а окр. Филипа Голубовића на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, неосновано се жалбама бранилаца окривљених указује да се првостепена пресуда заснива на доказима на којима се по закону не може заснивати, односно да је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Насупрот ставу одбране, првостепени суд је правилно одбио као неоснован предлог бранилаца окривљених да се из списа издвоји, доказ прибављен замолним путем из Републике Француске –исправе о комуникацији преко апликације „SKY Ecc“, налазећи да је достављен надлежним органима Републике Србије путем међународне правне помоћи-замолним путем, као јединим могућим начином достављања доказа између две суверене државе, а узимајући у обзир и да између суверених држава постоји однос поверења у међусобној комуникацији, па тако и достављању доказа. Приликом доношења одлуке узето је у обзир да је на главном претресу дата могућност расправљања о овом доказу, као и његово оспоравање, те да се, у конкретном случају, не ради о једином кључном доказу, већ доказу који посматран и цењен у међусобној повезаности са другим изведеним доказима којима је суд поклонио веру, заједно указују на чињенично стање утврђено и описано у осуђујућем делу изреке првостепене пресуде.

Подаци добијени путем „SKY Ecc“, апликације до којих су дошли надлежни органи Републике Француске, који су по замолници Тужилаштва за организовани криминал, достављени у прилогу акта Министарства правде Републике Француске од 5. јула 2021. године, а чија се законитост оспорава, прибављени су у складу са важећим прописима Републике Француске и на основу одлуке надлежног правосудног органа те земље.  Наиме, претресање и заплена података садржаних у бази података са сервера платформе „SKY Ecc“, извршена је на основу одлуке надлежног правосудног органа Републике Француске о дозволи постављања техничких уређаја за хватање информатичких података на екстерној вези сервера у складу са кривичнопроцесним прописима Републике Француске који је односе на стављање у обраду информатичких података, како би се хватали криптографски елементи телефона који користе систем шифровања „SKY Ecc“, и који ће, када се буду комбиновали са криптографским елементима добијеним из пресретања, омогућити дешифровање индивидуалних порука које примају ови телефони. Дакле, ради се о доказима прибављеним по одредбама националног процесног законодаства Републике Француске и на основу одлуке надлежног правосудног органа те земље, те и по налажењу другостепеног суда, наведени докази прибављени у поступку међународне правне помоћи у кривичним стварима, нису у супротности са начелима домаћег правног система и општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународиним уговорима. Наиме, за оцену прихватљивости доказа добијених путем међународне правне помоћи није неопходно да је податак у страној држави добијен сходно одредбама домаћег кривичног законодавства, већ да је добијен поштовањем закона државе која их је преузела у складу са одредбама ратификоване Европске конвенције о међусобном прижању правне помоћи у кривичним стварима од 20. арпила 1959. године. Уједно, будући да је Тужилаштво за организовани криминал затражило пружање правне помоћи од надлежног органа Републике Француске, приликом оцене прихватљивости оспорених доказа, потребно је имати у виду одредбе члана 1 Конвенције о узајамној правној помоћи у кривичним стварима између СФР Југославије и Француске Републике од 29. октобра 1969. године, као и одредбе члана 18 Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала од 15. децембра 2000. године, којима је између осталог, предвиђено и да ће се државе потписнице реципрочно узајамно помагати и када држава потписница молиља основнао сумња да је кривичног дело транснационално по својој природи, као и да се жртве, сведоци, добит, инструменти или докази у таквим кривичним делима налазе у замољеној држави потписници и да је у кривичном делу учествовала нека група за организовани криминал, а да узајамна правна помоћ која се пружа у складу са овим чланом може бити затражена и због достављања доказног материјала, што је овде управо случај. Када је у питању правна природа прибављене комунакиције, правилно је првостепни суд имао у виду и да наше право не регулише посебно дигиталне доказе, већ да их подводи под исправе, прописујући да је „исправа“ сваки предмет или рачунарски податак који је подобан или одређен да служи као доказ чињенице која се утврђује у поступку, а имајући у виду предмет замолнице – достављање доказа и доказног материјала- задржаних података са платформе „SKY Ecc“ који су користили осумњичени Беливук и др, у истрази тужилаштва за организовани криминал као и достављене наредбе надлежног праосудног органа Републике Француске којом је извршен претрес и заплена података садржаних у бези података са сервера платформе „SKY Ecc“ на територији Европе, а да из одговора на замолницу надлежног правосудног органа републике Француске произлази да је достављен један USB флеш који садржи податке о разговорима који су тражени у замолници и изводе из „SKY Ecc“, као и дозвола да се у оквиру судског поступка на ком је заснован предметни захтев за међународну правну помоћ кристе прослеђени подаци. Најзад, позивање на поједине стране судске одлуке када је у питању овај доказни материјал је без утицаја на закључак суда, јер судска пракса није извор права у Републици Србији те као таква не обавезује, а притом „SKY Ecc“ није једини доказ коме је заснована одлука о кривици овде окривљених.

У погледу указивања да су докази прибављени од стране надлежних француских органа, имеђу осталог, незаконити јер су прибављени кроз масовни надзор, с обзиром на број лица чија је комуникација надзирана, у образложењу пресуде Апелационог суда се наводи да пре свега треба имати у виду да је право појединца на поштовање приватног и породичног живота релативно, а не апсолутно право према одредбама Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те да се у овом случају не ради о јавној комуникационој мрежи намењеној неограниченој комуникационој групи, већ о ограниченој, заштићеној од спољних утицаја, криптованој комуникационој платформи која је њеним корисницима омогућавала тајност размењених порука, а да за рад апликације није била потребна адреса е-поште корисника, као ни његов телефонски број, нити било који други лични податак. Такође, с обзиром да је окривљенима у овом поступку стављено на терет, поред осталог, и извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, ограничење које окривљени трпе због задирања у њихово право на поштовање приватног живота, услед упућивања замолнице Тужилаштва за организовани криминал, по основу које су наведени докази којима се задирао у њихову приватност достављени, а претходно прибављени од стране надлежних органа Републике Француске, сразмерно је остварењу легитимног циља, спречавању криминала. Како повреда права на приватност изостаје у ситуацији ако је мешање државе у право појединца утемељено на закону, ако оно служи легитимном циљу, а један од њих је свакако и „борба против организованог криминала“ то кривљенима нису повређена права из члана 41 Устава Републике Србије (тајност писама и других стредстава општења). Окривљенима, извођењем оспорених доказа, није повређено ни право на одбрану, с обзиром да су имали могућност да лично и посредством својих бранилаца оспоравају законитост и веродостојност ових доказа, што су и учинили, али по налажењу другостепеног суда нису довели у сумњу законитост прибављања и веродостојност ових доказа, а ово посебно што је њихова аутентичност потврђена и другим изведеним доказима.

 Супротно наводима жалбе, првостепени суд је по налажењу Апелационог суда, са једнаком пажњом утврдио како чињенице које окривљенима иду у корист, тако и оне које им иду на штету и на основу потупне, свестране и правилне анализе и оцене изведених доказа (како појединачно, тако и у међусобној повезаности и у склопу са наводима из одбрана окривљених), правилно и поуздано утврдио чињенице које су од важности за пресуђење ове кривичноправне ствари и законито доношење одлуке.

 По оцени Апелационог суда, посебно узимајући у обзир опасност извршеног кривичног дела и јачину угроженог заштићеног добра, које се огледају у тежини последице-нарушавању угледа Службе за борбу против организованог криминала, као организационе јединице МУП-а РС, чија је мисија да се заједно са другим органима и институцијама у земљи и сродним полицијским службама других држава, коришћењем свих расположивих законитих средстава и стечених искустава, што ефикасније супростави организованом криминалу, како у Србији, тако и на међународном плану, па самим тим и поверења грађана у полицију као једног од гаранта правног поретка, као и број предузетих радњи у оквиру продуженог кривичног дела које су предузимане у континуитету и у дужем временском периоду, одмерена казна затвора од стране првостепеног суда није довољна за постизање циљева превенције. Стога, ценећи наведене чињенице, као и олакшавајуће околности на страни окр. Столића- његове породичне прилике, чињеницу да је неосуђиван и да се коректно држао пред судом, а као отежавајућу околност да је као криминалистички инспектор за сузбијање општег криминала требао да представља пример поштовања правних норми и начела у борби против организованог криминала, другостепни суд је усвојио жалбу јавног тужиоца Јавног тужиоца за организовани кринимал у овом делу, тако што је окр. Божидара Столића осудио на казну затвора у трајању од 4 године, док је ценећи као олакшавајуће околности на страни окр. Филиповића - да се коректно држао пред судом те његову животну доб у време предузимања инкриминисаних радњи, а као отежавајућу околност његову ранију осуђиваност, окр. Филипа Голубовића осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, налазећи да је овако одмерена казна нужна и довољна да се њоме постигне сврха кажњавања.

Будући да, и по налажењу другостепеног суда, нема таквих доказа на основу којих би суд са извесношћу, узео за утврђено да су окривљени Столић и Голубовић извршили по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела, како им је оптужним актом стављено на терет, законитост и правилност првостепене пресуде је у овом делу неосновано оспоравана жалбом јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал, те је стога у овом делу оцењена неоснованом.

 

29. август 2025. године
ЗОРАН НИКОЛИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/18 од 13. јуна 2024. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ и продуженог кривичног дела проневера у обављању привредне делатности из члана 224 став 3 КЗ, од чега окр. Николић и Милинковић помагањем, а окр. Јовановић и Павловић у саизвршилаштву, осуђени су окр. Зоран Николић на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окр. Адам Јовановић на јединствеу казну затвора у трајању од 2 година и 8 месеци, окр. Бојан Павловић на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца и окр. Влада Милинковић на јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци. Према окр. Николићу, Јовановићу и Милинковићу изречена је мера одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичног дела и то више мобилних телефона, те су окривљени обавезани да на име постављеног имовинско-правног захтева оштећеном ЈП „Електропривреда Србије" Београд - огранак Рударски басен „Колубара" д.о.о. Лазаревац исплате и то окр. Николић износ од 1.873.600,оо динара, окр. Јовановић износ од 1.569.000,оо динара, окр. Павловић износ од 1.156.400,оо динара, а окр. Милинковић износ од 55.000,оо динара.

Окривљени су оглашени кривим што су неутврђеног дана током августа 2015. године у Лазаревцу и то окр. Зоран Николић и окр. Адам Јовановић организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичног дела проневера у обављању привредне делатности и стицања финансијске користи, која је деловала до 22. априла 2016. године, на тај начин што су створили план деловања да присвајају гориво намењено снабдевању радних машина распоређених на пољима „Б" и „Д" ЈП „Електропривреда Србије" Београд - огранак Рударски басен „Колубара", тако што би припадници организоване криминалне групе, запосленим у наведеном предузећу на радним местима возача цистерни за намиру горива и издаваоца горива и мазива, приликом снабдевања горава радних машина у исте истакали гориво у количини мањој од количине приказане у службеним подацима РБ „Колубара" - „извештај точиоца горива из аутоцистерне" и руковаоцима радних машина плаћали износ од 25-30 динара за литар мање уточеног и у цистерни задржаног горива, а да потом одвозе аутоцистерну на унапред договорена места у близини поља „Б" и „Д" и из ње у пластичне бидоне неопажено истачу гориво, за које је претходно неистинито приказано да је уточено у радне машине, ради продаје тако присвојеног горива већем броју физичких лица, а све уз знање и помоћ припадника организоване криминалне групе на радном месту чувара, који су их обавештавали о месту на коме може неометано да се изврши претакање проневереног горива, па су окр. Павловић и Милинковић постали припадници организоване криминалне групе, прихватили њене активности као своје и прихватали задатке који су у конкретном случају пред њих постављали.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. маја 2025. године решење Кж1 По1 39/24 којом је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, будући да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати нејасни и у знатној мери противречни, при чему су поједине чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде, а на шта се основано указује жалбама бранилаца окривљених. Када је у питању организациона структура организоване криминалне групе коју описује првостепени суд у изреци и образложењу побијане пресуде, нису дати конкретни и убедљиви разлози за закључак за постојање организоване криминалне групе и то да су окр. Николић и окр. Јовановић организовали организовану криминалну групу чији су чланови постали окр. Павловић и окр. Милинковић, јер се из исказа осуђених лица, као ни из пресретнутих телефонских разговора, ни СМС порука, видео записа не може за сада извести поуздан закључак да је у оквиру ове криминалне групе постојао принцип субординације, те да су осатли чланови групе били подређени окривљенима Николићу и Јовановићу. Ово посебно када се има у виду да је окр. Николић када је у питању кривично дело проневера у обављању привредне делатности оглашен кривим да је наведено дело извршио помагањем, па је нејасно како првостепени суд утврђује да је окр. Николић кривично дело извршио помагањем, а затим истовремено утврђује да је окр. организатор криминалне групе, који у складу са својом улогом организатора, хијерархијски стоји у врху групе и у том смислу издаје налоге осталим члановима групе у погледу вршењу радње везано за кривично дело, при чему за овакав свој закључак првостепени суд у образложењу пресуде није дао јасне и аргументоване разлоге који би били прихватљиви и за овај суд.

У поновљеном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка, на које је указано овим решењем, затим поуздано утврдити одлучне чињенице које су од значаја за правилно пресуђење, те ће након свестране анализе свих изведених доказа, цењеним како појединачно тако и у својој међусобној повезаности, донети на закону засновану одлуку и о истој дати јасне и аргументоване разлоге.

 

25. јул  2025. године
ВЛАДА СТЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 11/24 од 22. октобра  2024. године, окр. Влада Стевић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година.

Окривљени Влада Стевић  је оглашен кривим што је у периоду од неутврђеног дана почетком 2021. године, до краја маја 2021. године, у Београду, делујући у оквиру организоване криминалне групе, поступајући по отвореном плану деловања организатора организоване криминалне групе окр. Дарија Ђорђевића, где је окр. Влада Стевић прихватио активности организоване криминалне групе као своје и извршавао одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њим постављали, па је продавао опојну дрогу хероин, на тај начин што је окр. Ђорђевић, према коме је кривични поступак раздвојен, од НН лица куповао веће количине хероина, држао га на више локација у Београду, потом постредством криптоване апликације „ANOM“, у  којој је користио псеудоним „SPOMENKO GOSTIC“ ступао у контакт са потенцијалним купцима, уговарао породају хероина, његову цену и количину и преко припадника организоване криминалне групе продао хероин другим лицима, међу којима и прикривеном иследнику „М 33“, са којима је такође комуницирао преко наведене апликације.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. јула 2025. године пресуду Кж1 По1 10/25 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је првостепени суд ценећи све доказе, како појединачно, тако и у међусобној вези једног са другим, правилно и потпуно утврдио чињенично стање ближе наведено у изреци пресуде, те је нашао да је окривљени извршио кривично дело за које је оглашен кривим, те у образложењу пресуде дао довољне и јасне и аргументоване разлоге, које овај суд у свему прихвата као правилне.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији која је изречена окривљеном а поводом изјављених жалби, правилно је првостепени суд имао у виду све околности које су од утицаја на то да казна буде већа или мања, па је од олакшавајућих околности на страни окривљених ценио социјални статус, породично стање и животно доба, у коме се окривљени налази тј. да се ради о релативно младој особи, коректно држање пред судом, одрастање у тешким условима док је од отежавајућих околности ценио његову ранију осуђиваност, па је ценећи све околности конкретног случаја, тежину учињеног кривичног дела за које је оглашен кривим, степен кривице и степен угрожавања заштићеног добра осудио на казну затвора од 10 година, имајући у притом у виду и законска ограничења у односу на окривљеног, правилно налазећи да ће се наведеном кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха превенције.

 

17. јули 2025. године
ГОЈКО ЛАЗАРЕВ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 41/22 од 27. октобра 2022. године окр. Драган Цветиновић је због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у подстрекавању, а друго у продуженом трајању) осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, док је окр. Драган Радивојевић због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 3 године.

Такође, првостепеном пресудом окр. Гојко Лазарев је ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању и у саизвршилаштву), те су окр. Душан Дозет и Оливера Лазаревић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега окр. Дозет подстрекавањем, а окр. Лазаревић помагањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Драган Цветиновић и његови браниоци, као и браниоци окр. Драгана Радивојевића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 23. октобра 2024. године пресуду Кж1 По1 17/24 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и окр. Гојка Лазарева због извршења два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ (од чега једно у продуженом трајању) осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359, став 1. КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци. (Напомена: против ове пресуде у осуђујућем делу дозвољена је жалба суду у трећем степену).

По налажењу Апелационог суда, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окр. Лазарева и Дозета, јер је првостепени суд извео погрешан закључак да није доказано да су ови окривљени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, будући да из изведених доказа током овог поступка несумњиво произлази да су у радњама окривљених садржана сва битна обележја кривичних дела која су им оптужним предлогом стављена на терет.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и њихови браниоци.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, дана 28. маја 2025. године донело је пресуду Кж3 По1 1/25 којом је делимичним усвајањем жалбе окр. Лазарева и његових бранилаца преиначило другостепену пресуду и окр. Гојка Лазарева због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ осудило на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, а окр. Душана Дозета због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 1 КЗ осудило на казну затвора у трајању од 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу другостепена пресуда је потврђена.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од априла до 14. септембра 2016. године, у Лозници, Шапцу, Кленку и Београду, и то окр. Гојко Лазарев у својству председника ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, искористио свој службени положај и овлашћења, у намери прибављања користи окр. Душану Дозету у виду одлагања извршења казне затвора, на тај начин што је у предмету Вишег суда у Шапцу, дана 1. септембра 2016. године донео решење којим је усвојио захтев за понављање кривичног поступка осуђене Ј.А, којим се применом института „привилегија здруживања" дозвољава понављање кривичног поступка и у односу на окр. Душана Дозета, који је као саосуђени са Ј.А, по правноснажној пресуди Вишег суда у Шапцу требао да ступи на издржавање казне затвора у трајању од 7 месеци 10. фебруара 2016. године, по решењу Основног суда у Панчеву од 21.1.20216. године, којим му је одбијена молба за одлагање извршења казне затвора, иако је окр. Лазарев знао да је правноснажним решењем Вишег суда у Шапцу од 2. фебруара 2016. године претходно био одбачен захтев за понављање кривичног поступка, а које је решење потврђено од стране Апелационог суда у Новом Саду решењем од 11. априла 2016. године уз образложење да приложени налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке Љубише Ћирића није нови доказ јер је већ раније био предмет разматрања од стране Апелационог суда у Новом Саду у пресуди од 23. октобра 2015. године по жалби осуђеног Душана Дозета изјављеној против првостепене пресуде К 71/13 од 10. фебруара 2014. године, па упркос томе што је у моменту одлучивања по наведеном захтеву окр. Лазарев поводом истих чињеница имао две одлуке Апелационог суда о томе да се овај налаз не може сматрати новим доказом, као председник ванпретресног већа је најпре 1. јуна 2016. године донео наредбу да се изврши извиђајна радња испитивање истог вештака економско-финансијске струке Љубише Ћирића, који је дао исти већ раније разматран налаз и мишљење и на основу којег је дана 1. септембра 2016. године на одржаној седници ванпретресног већа сугерисао члановима већа усвајање захтева и у односу на окр. Дозета, ради наводног уједначавања судске праксе и ставова Апелационог суда, те усвојио захтев за понављање кривичног поступка у односу на осуђену Ј.А, по ком решењу се управо усваја као нови доказ економско-финансијско вештечње Љубише Ћирића, супротно одредби члана 473 став 1 тачка 3 ЗКП, на шта су окривљеног Лазарева са умишљајем подстрекавали сада осуђени Драган Цветиновић, председник Основног суда у Лозници, сада осуђени Драган Радивојевић и окр. Дозет, тако што је окр. Дозет од окр. Радивојевића, знајући за његове контакте са људима из правосуђа и да је он у пријатељским односима са сада осуђеним Цветиновићем, председником Основног суда у Лозници, а овај у пријатељским односима са окр. Лазаревим, председником Вишег суда у Шапцу захтевао да се у што краћем року пред Вишим судом у Шапцу пронађе решење његовог проблема, па је сада осуђени Драган Радивојевић захтевао од сада осуђеног Драгана Цветиновића помоћ за његовог пријатеља Дозета „који му је ставио живот у руке", па су тако:

Окр. Дозет, након што је до априла 2016. године искористио сва правно дозвољена средства и након што му је одбијена молба за одлагање извршења затвора у поступку извршења пред Основним судом у Панчеву и након што је одбачен његов захтев за понављање кривичног поступка пред Вишим судом у Шапцу, решењем Кв 389/15 од 2. фебруара 2016. године, од сада осуђеног Радивојевића тражио помоћ да му се на било који начин омогући да не издржава ову казну, па је сада осуђени Радивојевић ангажовао адвоката да сачини нови захтев за понављање кривичног поступка, али сада у односу на осуђену Ј.А., након чега је овај поднесак предао окр. Дозету који га је однео Ј.А. на потпис, а затим га је 21. априла 2016. године поднео Вишем суду у Шапцу, након чега је у вези са поднетим захтевом сада осуђени Радивојевић ступио у контакт са сада осуђеним Цветиновићем од кога је у периоду од 4. јула до 14. септембра 2016. године у више наврата у телефонским разговорима и при непосредним сусретима у угоститељским објектима у Лозници и на Новом Београду, тражио да помогне његовом пријатељу у вези са чим је сада осуђени Цветиновић тражио од Оливере Лазаревић (која је правноснажно ослобођена од оптужбе) да сачини писани акт у погледу садржине образложења могуће одлуке коју ће донети окр. Лазарев у поступку одлучивања по предмету захтева за понављање кривичног поступка, након чега је 9. августа 2016. године сада осуђени Цветиновић у телефонском разговору саопштио сада осуђеном Радивојевићу да је потребно да се Дозет извесно време склони јер је за њим расписана потрага од стране Основног суда у Панчеву, па је окр. Дозет дана 12. августа 2016. године напустио територију Републике Србије преко граничног прелаза са Црном Гором, а затим се ради даљег договора о одлучивања по поднетом захтеву дана 9. августа 2016. године у угоститељском објекту у Шапцу најпре састају сада осуђени Цветиновић и Радивојевић, а након тога истог дана се сада осуђени Цветиновић састаје са окривљеним Лазаревим у угоститељском објекту у месту Кленак, а након што је окривљена О.Л. (која је правноснажно ослобођена од оптужбе) сачинила нацрт који је насловила као „привилегија здруживања" и предала сада осуђеном Цветиновићу, који он дана 23. августа 2016. године односи окр. Лазареву у његову породичну кућу након чега окр. Лазарев наведени нацрт односи у Виши суд у Шапцу и исти придружује предмету без службеног завођења, у вези чега је уследило више телефонских разговора између окр. Цветиновића и окр. Лазарева, у којима сада окр. Цветиновић инисистира да окр. Лазарев што пре иницира седницу ванпретресног већа Вишег суда у Шапцу, па је дана 1. септембра 2016. године окр. Лазарев на седници ванпретресног већа којим је преседавао сугерисао члановима већа сугерисао да се донесе позитивна одлука по наведеном захтеву, после које седница га истог дана позива телефоном осуђени Цветиновић и пита: „Који је дим, црни или бели?", а окр. Лазарев му саопштава „Прави" и да ће отправак решења бити готов за пар дана, којом приликом му сада осуђени Цветиновић указује на извесност награде, а затим се сада осуђени Цветиновић истог дана у угоститељском објекту на Новом Београду састаје са сада окр. Радивојевићем кога обавештава о позитивном исходу и који том приликом позива телефоном окр. Дозета, а затим телефон предаје сада осуђеном Цветиновићу који га назива „побегуљом" и који му саопштава да је донета позитивна одлука, а затим сада осуђени Цветиновић ради даље реализације договора са сада осуђеним Радивојевићем и окр. Душаном Дозетом дана 14. септембра 2016. године у Вишем суду у Шапцу од окр. Лазарева преузима оригинални отправак решења, пре експедиције, иако записник о већању и гласању није био потписан од стране свих чланова већа и са сада осуђеним Радивојевићем се договара да му исти преда, након чега се састају у угоститељском објекту у Београду где сада осуђени Цветиновић предаје оригинални примерак решења сада осуђеном Радивојевићу о чему он одмах обавештава окр. Дозета да ради „берићета" донесе част, те окр. Дозет ангажује Ј.Д. која долази у исти угоститељски објекат и предаје сада осуђеном Радивојевићу новчани износ од 100 евра, а овај њој наведено решење.

Такође, окривљени Гојко Лазарев је оглашен кривим и што је 18. маја 2016. године, у Шапцу, у својству службеног лица као председник Вишег суда у Шапцу, невршењем своје службене дужности, иако је извештајем Комисије Вишег суда у Шапцу чији је он био председник о извршеној контроли у Ик предметима Основног суда у Лозници наложио хитно отклањање неправилности у поступању у једном предмету за који је утврђено да је издржавање казне осуђеном М.П. одлагано дуже од 3 године, при чему је од укупно 15 пута 13 пута из медицинских разлога, с тим да је провера здравственог стања осуђеног путем вештачења извршена само једном и то тако што је вештачење поверено управо лекару чије је уверење о здравственом стању приложено уз молбу, о утврђеном стању у телефонском разговору обавестио сада осуђеног Цветиновића наводећи да у Ик предметима Основног суда у Лозници има осам критичних осуђених лица који до 1. јула 2016. године морају ступити на издржавање казне, па када му је сада осуђени Цветиновић саопштио да се ту налази и лице које је „исплаћивало" понављање, односно осуђени М.П. окривљени се и поред налога из извештаја комисије чији је председник, са тим сагласио и није захтевао од сада осуђеног Цветиновића хитно отклањање неправилности у том предмету, па је сада осуђени Цветиновић након њиховог разговора донео још два решења о одлагању извршења казне осуђеном М.П, непоступајући по налогу из извештаја.

Апелациони суд је имао у виду да је током поступка изведеним доказима несумњиво утврђено да је окр. Лазарев предузео кривичноправне радње за које је изреком ове пресуде оглашен кривим, па се тако у његовим радњама стичу елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја, па како се у конкретном случају ради о више кривичних дела учињених од стране истог учиниоца, овде окр. Лазарева, у временском повезаности, а које представљају целину због коришћења исте ситуације, јединства места, односно простора извршења кривичних дела, као јединственог умишљаја окривљеног којим су оба дела обухваћена односно умишљајем у односу на продужено кривично дело као целину, а како би се осуђеним лицима прибавила корист у виду одлагања извршења казне затвора, то су испуњени сви услови за постојање продуженог кривичног дела. Према ставу овог суда, у радњама окр. Лазарева који се тичу осуђеног МП, не стичу се сви битни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају, а које кривично дело је, према оптужном акту, ушло у конструкцију кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају, па је овај суд из изреке пресуде изоставио предметне радње окр. Лазарева, налазећи да је на тај начин у потпуности решио предмет оптужбе, док је истовремено, крећући се у границама својих законских овлашћења, прецизирао да је окр. Лазарев искористио свој службени положај и овлашћења како би окривљеном Дозету прибавио корист односно да је поступао „у намери прибављања користи окривљеном Дозету у виду одлагања извршења казне затвора", будући да, сагласно утврђеном чињеничном стању, није доказано да је таква корист окр. Дозету и прибављена тј. уподобљавајући чињеници да је предметно кривично дело остало у покушају.

Одлучујући о врсти и мери кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима, Апелациони суд је ценио све околности, па је у односу на окр. Лазарева као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, затим протек времена од учињеног кривичног дела које се не може приписати његовој кривици и ранију неосуђиваност, док отежавајућих околности на његовој страни није нашао, па је узимајући у обзир степен кривице и јачину повреде, те чињеницу да је окр. овом пресудом оглашен кривим због мањег обима криминалне делатности него што је то био случај са ожалбеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца. У односу на окр. Дозета, Апелациони суд је става да је правилно другостепени суд окр. Дозета правилно осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци.

 

11. јул 2025. године
ФАХРО РЕШОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 206/22 од 21. јануара 2025. године окр. Фахро Решовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и у продуженом трајању кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца и истовремено му је одређена мера безбедности одузимања предмета и то фалсификованих докумената као и противправне имовинске користи у износу од 2.660,оо евра у динарској противвредности.

Окр. Фехро Решовић је оглашен кривим што је у периоду од 7. априла до 1. новембра 2022. године у Новом Пазару, Београду, Панчеву, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело фалсификовање исправе, чији су припадници постали осуђени Харис Лекић и Денис Крушевљанин, па су тако у оквиру планиране активности организоване криминалне групе за новчану надокнаду лицима која су била заинтересована за набавку лажних исправа Републике Србије, Републике Украјине и држава ЕУ набавили лажне јавне исправе ради употребе на којима су се у зависности од врсте исправе налазиле фотографије и лични подаци заинтересованих лица, предавали овакве лажне јавне исправе заинтересованим лицима и од њих примали новац, у вези чега је окр. Решовић руководио и одлучивао о свим битним детаљима у поступку од тренутка када би био постигнут договор са заинтересованим лицем да за новчану надокнаду добије лажне јавне исправе па док то лице не би преузело лажне јавне исправе од припадника организоване криминалне групе и исплатило договорени новчани износ, припадницима организоване криминалне групе издавао задатке у вези проналаска заинтересованих лица, прибављања личних података и фотографија, набављања лажних јавних исправа Републике Србије, Републике Украјине и државе ЕУ, предаје лажних јавних исправа и преузимања новца, давао припадницима организоване криминалне групе део новца добијен од заинтересованих наручилаца лажних јавних исправа у складу са њиховом улогом у оквиру организоване криминалне групе, проналазио заинтересована лица, од њих примао новца за набавку јавних лажних исправа, вршио испоруку лажних јавних исправа, примао новац од припадника организоване криминалне групе добијен од заинтересованих лица, у вези испоручених лажних исправа.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 25. јуна 2025. године решење Кж1 По1 9/25 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљеног, укинуо првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу већа Апелационог суда, основано се жалбама бранилаца окривљеног истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати су нејасни, при чему су поједине чињенице од значаја за правилно и законито утврђење остале неутврђене и недовољно разјашњене, те је с тим у вези и чињенично стање непотпуно утврђено. Наиме, у конкретном случају је у образложењу првостепене пресуде изостала садржајна и суштинска анализа сваког доказа појединачно, као и у узајамној вези са другим доказима и утврђеним чињеницама, при чему првостепени суд одређене доказе на које се позива у образложењу пресуде није ни интерпретирао у образложењу. Првостепени суд на више места у образложењу пресуде приликом давања разлога у погледу одређених закључака наводи да из таксативно набројаних доказа произлази одређена чињеница, док с друге стране, пропушта да претходно наведе у кратким цртама садржину тих доказа, па се из тако датог образложења првостепеног суда не може закључити шта је садржина наведених доказа, нити како је суд наведене доказе ценио.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано, затим ће извршити детаљну и свестрану оцену и анализу свих доказа који су изведени наводећи на основу којих доказа је утврдио одлучне чињенице, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

 

27. јун 2025. године
НЕНАД ЧУЧУКОВИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 140/22 од 25. априла 2025. године, због извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога окр. Ненад Чучуковић осуђен је на казну затвора у трајању од 10 година, а окр. Дубајић Марко на казну затвора у трајању од 8 година. Такође, према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то више мобилних телефона, док је на име прибављене имовинске користи од окр. Ненада Чучуковића одузет новац у износу од 6.685 евра, а од окр. Дубајић Марка новац у износу од 5.950 евра, који је од окривљених одузет по потврди о привремено одузетим предметима.

Окривљени су оглашени кривим што су од краја септембра 2021. године па до 18. априла 2022. године у Бечу, Република Аустрија, заједно са Миланом Чучуковићем и Иваном Стаменковићем који су поводом овог кривичноправног догађаја правноснажно осуђени пресудом у Бечу, као организована кримилана група неовлашћено производили супстанцу које су проглашени за опојну дрогу и то канабис, тако што је окр. Ненад Чучуковић организовао криминалну групу (у даљем тексту ОКГ), која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога ради стицања финансијске користи, док су окр. Дубајић, Милан Чучуковић и Иван Стаменковић, постали припадници ОКГ прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана ОКГ који је осмислио окр. Ненад Чучуковић, а који план је подразумевао производњу опојне дроге канабис, па је у складу са планом ОКГ улога окр. Ненада Чучуковића, организатора ОКГ, била проналажење станова и финансирање станова за узгој опојне дроге канабис, обезбеђење опреме за узгајање биљака канабис у вештачим условима и опреме за одвајање грана, листова и цветова, сушење, размеравање и паковање опојне дроге, а потом изадавање наређења у вези постављених задатака припадницима ОКГ, поводом неовлашћене производње опојне дроге у изнајмљеним становима, па су припадници окг. остваривали циљеве из плана и то тако што је окр. Дубајић, имао задатак да обилази илегалне лабораторије, проналзи купце и нуди на продају опојну дрогу, као и да обезбеђује конспиративну комуникацију припадника ОКГ набаљањем криптованих мобилних телефона, док су окр. Милан Чучуковић и Иван Стаменковић имали задатак да инсталирају опрему за узгајање биљке опојне дроге канабис у вештачким условима, односно одржавају адекватну влажност, температуру и светлост, наводњавају и хране, те након цветања секу биљке, одвајају гране, листове и цветове, суше, размеравају и пакују опојну дрогу, као и да измирују рачуне у изнајмљеним становима из средстава које је обезбедио окр. Ненад Чучуковић, организатор ОКГ у Бечу где је обезбедио простор за недозвољену производсу опојне дроге канабис у изнајмљеним становима, чији је закуп финансирао, где је обебзбедио инсталирање опреме за неовлашћену производуњу опојне дроге канабис, а потом је у наведеном периоду непосредно или преко криптованих мобилних телефона издавао наређења припадницима ОКГ и том приликом су окривљени у саставу ОКГ неовлашћено производили опојну дрогу канабис, да би дана 10. априла 2022. године полицијски службеници Републике Аустрије приликом претресања на 5 локација у Бечу, пронашли опојну дрогу канабис када су лишили слободе припаднике ОКГ, Милана Чучковића и Ивана Стаменковића, па је активност ОКГ прекинута 18. априла 2022. године када су полицијски службеници Републике Србије лишили слободе окр. Ненада Чучуковића, организатора ОКГ и окр. Марка Дубајића, припадника ОКГ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. маја 2025. године пресуду Кж1 По1 6/25 којом су одбијене као неосноване све жалбе и потврђена првостепена пресуда.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд, правилном и срестраном оценом изведених доказа у списима предмета, правилно применио закон када је нашао да су окривљени Ненад Чучуковић и Марко Дубајић извршили по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, за које их је огласио кривим, правно квалификујући њихове радње и уподобљавајући исте утврђеном чињеничном стању у конкретном поступку, па су неосновани жалбени наводи бранилаца окривљених којима се указује да је учињена и повреда кривичног закона приликом доношења побијане пресуде. Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду, имао је виду наводе Јавног тужиоца за строже кажњање оркивљених и наводе и изјављених жалби бранилаца за изрицање блаже кривичне санкције, али је нашао да су изјављеним жалбама не указује на чињенице и околности које првостепени суд ниеј ценио или није у довољној мери ценио, а које би биле од значаја за другачију одлуку у том погледу. У односу на окр. Ненада Чучуковића, суд је од олакшавајућих околности имао његове породичне прилике док је од отежавајућих околности имао у виду да је, према сопственом казивању раније осуђиван у Аргентини због кривичног дела у вези наркотика, па је окр. Ненада Чучуковића правилно осудио на казну затвора у трајању од 10 година. У односу на окр. Марка Дубајића, суд је као олакшавајућу околности ценио чињеницу да се ради о релативно младој особи, његову ранију осуђиваности али не за истоврсно кривично дело па је нашао да наведене олакшавајуће околности имају карактер нарочито олакшавајућих околности, те закључио да у односу на окривљеног Дубајића има места ублажавању казне испод законом прописаног минимума за кривично дела за које је оглашен кривим, а које указује да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања, па га је осудио на казну затвора у трајању од 8 година.

 

20. јун 2025. године
РАДОСАВ ЦВИЈОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 43/18 од 12. јула 2024. године, због извршења кривичног неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 КЗ, окр. Радосав Цвијовић је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година, док је окр. Славко Павлов осуђен на казну затвора у трајању од 7 година.

Оптужницом јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљенима је стављено на терет да су у временском периоду од марта па до 9. новембра 2017. године, окр. Радосав Цвијовић организовао криминалну групу а окр. Славко Павлов постао припадник организоване криминалне групе, чији припадници су постали и осуђени Бранилсав Цвијовић, Бранислав Битић и Јосип Цапик, против којих је вођен и правноснажно окончан кривични поступак пресудом Градског суда у Прагу, као и Митар Станковић и НН припадници организоване криминалне групе „Ђури", „Хрват", „Милко", „Флеки", „Јевреј" и др. која је деловала споразумно у дужем временском периоду и у међународним размерама, у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производа и стављање у промет опојних дрога за које се може изрећи казна затвора у трајању од најмање 10 година, а ради непосредног стицања финансијске користи, при чему су окривљени у складу са преузетим улогама у овој организованој криминалној групи, неовлашћено ради продаје куповали, преносили, држали и стављали у промет опојну дрогу кокаин, при чему су припадници ове криминалне групе прихватили активности групе као своје, а сваки припадник поступао у складу са преузетом улогом коју им је одредио организатор па су тако половином марта 2017. године неовлашћено ради продаје купили од НН лица „Црногорац" и ставили у промет 6 кг кокаина, на тај начин што су окривљени Радосав Цвијовић и осуђен Бранислав Цвијовић прикупили новац за нобавку нове количине кокаина, преузевши претходно новац од продаје опојне дроге кокаин у Прагу од осуђеног Бранислава Бикића, а остатак новца од продаје опојне дроге кокаину у Улуму од окривљеног Славка Павлова, којим новцем је по налогу окр. Радосава осуђени Бранислав Цвијовић платио кокаин у Краљевини Холандији, а осуђени Јосип Цапик звани „Мађар" и „Главоња" возилом пренео 6 кг опојне дроге кокаин из Краљевине Холандије, који су потом ставили у промет тако што је део опојне дроге преузео окр. Славко Павлов и предао НН „Ђурију" ради даље продаје, док су окр. Радосав и осуђени Бранислав Цвијовић и Јосип Цапик 2 кг кокаина ради даље продаје предали осуђеном Браниславу Бикићу у Прагу, а остататак опојне дроге кокаина су окривљени Радослав Цвијовић и осуђени Бранислав Цвијовић на пумпама у Републици Словачкој и Републици Мађарској предали НН припадницима ОКГ ради даље продаје, те што су у другој половини априла и мају 2017. године неовлашћено преносили и стављали у промет 6 кг кокаина на тај начин што је окр. Радосав Цвијовић преко осуђеног Бранислава Цвијовића наложио и координирао допремање кокаина из Краљевине Холандије од стране осуђеног Јосипа Цапика званог „Мађар" и „Главоња" и окр. Славка Павлова након чега је 3 кг кокаина окр. Славко Павлов пренео у Републику Италију и заједно са осуђеним Браниславом Цвијовићем предао припадницима ОКГ НН „Флекију" и др, ради даље продаје док је део кокаина осуђени Бранислав Цвијовић пренео у Републику Чешку и предао осуђеном Бикићу, који није успео да га прода због чега је дана 20. маја 2017. године окр. Павлов по налогу окр. Радосава Цвијовића отишао у Праг код осуђеног Бикића и из магацина преузео 2 кг кокаина, како би га предали припадницима ОКГ НН „Флекију" и другима у Италији и тако неовлашћено ставили у промет те што су у јуну, јулу и септембру 2017. године неовлашћено купили најмање 6 кг кокаина и неовлашћено преносили кокаин.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 15. априла 2025. године решење Кж1 По1 5/25 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење, те је према окривљенима продужило меру забране напуштања територије Републике Србије.

По оцени Апелационог суда у Београду, првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које се основано указује жалбама бранилаца окривљених, имајући у виду да је изрека пресуде неразумљива, међусобно противречна разлозима датим у образложењу, а у образложењу пресуде изостали су разлози о одлучним чињеницама а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене тако се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега није могуће испитати законитост ни правилност пресуде.

Одлучујући о предлогу браниоца окривљених да се окривљенима укине мера забране напуштања територије Републике Србије, овај суд је нашао да и даље стоје разлози за продужење ове мере, јер постоје околности које указују на опасност од бекства и скривања окривљених или њиховог одласка у иностранство. Ово стога што постоји основана сумња да су окривљени извршили кривично дело за које је запрећена казна затвора у трајању од најмање 10 година, при чему се ради о лицима која нису чвршће везана за место пребивалишта, већ се центар њихових животних активности везује и ван територије Републике Србије, јер окр. Цвијовић није држављанин Републике Србије а окр. Павлов према сопственом казивању често борави ван територије Републике Србије и радно је ангажован као тениски тренер у Немачкој а возило је купио на лизинг у Немачкој, а које све околности указју на опасност од бекства или скривања окривљених или њиховог одласка у иностранство, због чега је по оцени овог суда продужење мере забране напуштања Републике Србије окривљенима, сваком понаособ, нужна и оправдна мера у циљу обезбеђења присуства окривљених и несметаног вођења кривичног поступка.

 

9. јун 2025. године
ВУК ПОПОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 137/23 од 18. децембра 2023. године, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, окр. Зоран Божовић је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Миодраг Отовић на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 10 месеци, док је окр. Вук Поповић осуђен на казну затвора у трајању од 6 година.

Такође, првостепеном пресудом окр. Обрен Маркешевић је ослобођен од оптужбе да је извршили кривично дело и то удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ, кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 КЗ, као и кривично дело прање новца из члана 231 став 3 КЗ, док је окр. Вук Поповић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 3 КЗ

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Миодраг Отовић и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 7. априла 2025. године пресуду Кж1 По1 20/24 којом је, делимичним усвајањем жалби окр. Миодрага Отовића и бранилаца окривљених, преиначило првостепену пресуду, само у погледу правне квалификације дела и одлуке о кривичној санкцији, па је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, окр. Зорана Божовића осудило на казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, окр. Миодрага Отовића на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и новчану казну од 100.000,оо динара, а окр. Вука Поповића на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци. У преосталом, а непреиначеном делу, првостепена пресуда је потврђена.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од децембра 2014. године до 12. септембра 2017. године на територији Републике Чешке, заједно са Марком Тошићем, Борком Аћимовићем, Ненадом Отовићем, Иваном Васићем, Ненадом Пејовићем и Јованом Стојковићем (која лица су правноснажно осуђена у Републици Чешкој), неовлашћено производили ради продаје опојну дрогу-канабис, у вештачким условима.

По оцени Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима, првостепена пресуда је јасна и разумљива и садржи разлоге о одлучним чињеницама на основу којих је неспорно утврђено како су окривљени извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, које радње су предузели ради његовог извршења, као и одлучне чињенице које се односе на време и сам чињенични ток инкриминисаног догађаја. Осим наведеног на основу датих разлога се види који докази потврђују одлучне чињенице извршења кривичног дела и како их је првостепени суд ценио. а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснива чињенично стање и дати разлози првостепеног суда.

Међутим, није се могла прихватити правна квалификација дела за које су окривљени побијаном пресудом оглашени кривим, односно да су кривично дело извршили у групи. Наиме, имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, али да на тако правилно утврђено чињенично стање није правилно примењен кривични закон, на седници већа је преиначена пресуда у погледу правне квалификације дела, налазећи да су се у радњама окривљених стекла сва битна обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву, те да у конкретном случају на описани начин окривљенима није стављена на терет већа количина криминалне активности од оне за коју су побијаном пресудом оглашени кривим, при чему је из чињеничног описа овај суд изоставио да су окривљени деловали у групи, као и да су радње извршења кривичног дела, осим у Републици Чешкој, предузели и на територији Републике Србије, а за шта није било доказа.

Како је Апелациони суд преиначио побијану пресуду у погледу правне квалицикације дела, то је исту испитао и у погледу одлуке о кривичној санцији, која се побија изјављеним жалбама, па је ценећи све, како олакшавајуће тако и отежавајуће околности, ценећи надаље степен кривице окривљених као извршилаца и побуде из којих је дело учињено, окр. Вука Поповића осудио на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, док је окр. Зорана Божовића осудио на казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, налазећи да ће се казнама затвора на које су окривљени осуђени у потпуности остварити сврха кажњавња. Такође, ценећи све олакшавајуће, тако и отежавајуће околности на страни окривљеног Миодрага Отовића, претходно му за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилашту за које је овом пресудом оглашен кривим утврдио казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, с тим да му је узео као утврђену казну затвора од 1 године и новчану казну од 100.000,оо динара на коју је осуђен правноснажном пресудом Вишег суда у Београду од 22. јуна 2022. године, коју казну није издржао, па га је осудио на јединствену казну затвора за оба кривична дела у трајању од 6 година и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра и степен кривице окривљеног, те да ће се јединственом казном затвора на коју је окривљени осуђен и новчаном казном као споредном у потпуности остварити сврха кажњавања.

 

9. јун 2025. године
БЕЈТ ЛУАН И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 14/24 од 4. октобра 2024. године, због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, окр. Синко Ерид је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, док је окр. Бејта Луан осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца, те им је изречена мера одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичног дела и то: 110,83 г, 98,80 г, 49,68 г, 99,59 г и 510,54 г опојне дроге хероин, као и више мобилних телефона. Истовремено су окривљени обавезани да на име имовинске користи коју су прибавили иизвршењем кривичног дела плате суду новчани износ од по 3.000 евра у динарској противвредности.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од почетка 2023. године до 8. новембра 2023. године на тридорији Републике Србије, у Београду и Суботици, окривљени Бејта Луан и Синко Ерид заједно са окривљенима Нутај Агроном, Темали Едмундом и Маликај Скендером, према којима је поступак раздвојен, у саизвршилаштву, неовлашћено нудили на продају и продавали опојну дрогу хероин, кокаин и канабис.

Такође, окривљени Бејта Луан и Синко Ерид су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживања ради вршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ.

Оптужницом јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљенима је стављено на терет да су у периоду од почетка 2023. до 8. новембра 2023. године на Територији Републике Србије, окривљени Агрон Нутај је организовао криминалну групу, чији су припадници постали Бејта Луан, Синко Ерид, Темали Едмонд и Скендер Маликај и други за сада НН припадници чији идентитет није утврђен, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, за које се може изрећи казна затвора од 20 година, ради стицања незаконите финансијске користи, тако што је окривљени Агрон Нутај организовао организовану криминалну групу, створио план да са осталим припадницима организоване групе, неовлашћено набавља опојну дрогу хероин, кокаин и канабис на територији АП Косово и Метохија и организовао ради неовлашћене продаје њен транспорт преко територије Републике Србије ка земљама Европске уније, на тај начин што је проналазио људе и организовао набавку, складиштење, препакивање, дистрибуирање, а затим и неовлашћену продају, одређивао цену опојне дроге, те су тако опојну дрогу хероин, кокаин и канабис неовлашћено продавали и на територији града Београда и на територији Суботице, па су окривљени Бејта Луан, Синко Ерид, Темали Едмонд и Скендер Маликај прихватили план организатора и у складу са својим преузетим улогама у оквиру криминалне групе предузимали радње ради остварења плана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Бејта Луан и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 8. маја 2025. године решење Кж1 По1 1/25 којим је, усвајањем жалби, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење, те је према окривљенима продужило притвор до даље одлуке суда.

По оцени Апелационог суда у Београду, основано се изјављеним жалбама указује спровођењем доказног поступка пред првостепеним судом, само у односу на окривљене Бејта Луана и Синко Ерида, а услед неприхватања предлога јавног тужиоца да се окривљенима Агрону Нутају, Скендер Малику и Едмунду Темелиу суди у одсуству, првостепени суд у ожалбеној пресуди пропустио да изврши свеобухватну анализу, свих изведених доказа, њихово повезивање и међусобно упоређивање, дајући оцену сваког од изведених доказа посебно и у њиховој међусобној повезаности, а такође је пропустио да изврши садржајну и суштинску анализу чињеница уз оцену релевантних доказа, већ само изводи закључке који произлазе из кривичних радњи окривљених и само једног дела изведених доказа, па су разлози пресуде противречни изреци. Како је Апелациони суд у Београду укинуо побијану пресуду преиспитао је одлуку о задржавању окривљених у притвору, па је нашао да и даље стоје разлози за продужење притвора према окривљенима и то имајући у виду да окр. Бејта Луан не живи на адреси пријављеног пребивалишта, већ да непријављено борави на другој адреси, уз чињеницу да има пребивалиште у пограничном подручју, као и да се ради о лицу које често борави у иностранству, а да окр. Синко Ерид нема пријављено пребивалиште на територији Републике Србије, тојест, да му је адреса становања у Републици Албанији чији је држављанин, уз чињеницу да им се ставља на терет да су извршењем кривичног дела за које постоји оправдана сумња да су га извршили прибавили знатну противправну имовинску корист која није пронађена и која новчана средства би могли користити у циљу скривања и бекства, у ком циљу би им помоћ могли пружити и саокривљени који још увек нису доступни органима гоњења, то све наведене околности у својој међусобној повезаности указују на опасност од бекства окривљених у случају њиховог пуштања на слободу, па се продужење притвора показује као основана и неопходна мера.

 

9. јун 2025. године
ИГОР ДЕСПОТОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 48/24 од 23. априла 2024. године окр. Игор Деспотовић је због извршења кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, меморијских картица и др.

Окривљени Игор Деспотовић је оглашен кривим што је у временском периоду од 8. марта 2020. године до 5. фебруара 2022. године, у Београду и Црној Гори, јавно износио идеје којима се посредно подстиче на вршење кривичног дела тероризам, и то на „Инстаграм" налогу „dar.ul.islam", налогу „kitabu.tewhid" и налогу „tevhiddaval", као и на „Телеграм" каналу „tevhid da`va".

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. маја 2025. године пресуду Кж1 По1 25/24 којом се, усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал преиначује првостепена пресуда само у погледу одлуке о казни, тако што се окр. Игор Деспотовић осуђује на казну затвора у трајању од 4 године. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По оцени Апелационог суда из правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, заснованог на јасној и свеобухватној оцени сваког доказа посебно и свих доказа заједно, проистиче логичан и недвосмислен закључак првостепеног суда, да су се у радњама окр. Игора Деспотовића стекли сви субјективни и објективни елементи бића кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких аката, који жалбеним наводима браниоца није доведен у сумњу.

Имајући у виду чињенице на које је основано указао јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је ценећи као олакшавајуће околности на страни окр. Игора Деспотовића, чињенице које је правилно утврдио првостепени суд - старосну доб окривљеног у време извршења кривичног дела, да је у време извршења кривичног дела био смањено урачунљив, али не битно, његове личне и породичне прилике и његово коректно држање пред судом, а као отежавајуће околности чињеницу да је раније осуђиван и то за кривично дело из исте групе кривичних дела за које је и у овом поступку оглашен кривим, да је кривично дело за које је оглашен кривим извршио недуго након издржане казне затвора у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, као и испољену упорност у извршења кривичног дела које се огледа у континуитету и бројности предузетих радњи, а узимајући у обзир и степен његове кривице, као и друштвену опасност извршеног кривичног дела, побијану пресуду је преиначио и окр. Деспотовића осудио на казну затвора у трајању од 4 године. Овако одмерена казна затвора, по налажењу другостепеног суда, сразмерна је тежини извршеног кривичног дела, степену кривице окр. Деспотовића и друштвеној опасности извршеног кривичног дела и самим тим нужна ради остваривања сврхе кажњавања.

 

23. мај 2025. године
РАША ЂУРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 107/24 од 12. јула 2024. године окр. Раша Ђуровић је због извршења кривичног дела прањe новца из члана 245 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци која ће се извршити у просторијама у којима оптужени станује уз примену електронског надзора и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара. Такође, окривљени је обавезан да на име имовинске користи прибављене извршeњем кривичног дела уплати у буџет Републике Србије износ од 5.433.200,00 динара.

Окривљени је оглашен кривим што је у периоду од фебруара до 23. априла 2019. године, у својству власника и одговорног лица привредног друштва „Flipping FRP" доо Београд, на рачуне привредних друштава под контролом организоване криминалне групе (ОКГ) и то „Niti market 2018", „Sorteco", „Nopandor" и „Izalita promet 2019", која су основана од стране организоване криминалне групе ради извршења кривичних дела а не ради обављања реалне привредне делатности, а чији су припадници постали осуђени Дамир Рожајац, Марко Јовичић, Владимир Шелнић, Зоран Ћираковић, Милош Лалатовић, Александар Јанковић и Горјана Станић, према којима је кривични поступак правноснажно окончан због извршења кривичних дела удруживање ради вршења кривичних дела и прање новца, у циљу извлачења готовинских новчаних средстава у изнсу преко 1.500.000,00 динара и избегавања плаћања пореских обавеза на штету буџета РС, без стварног правног основа вршио пренос новца са рачуна привредног друштва „Flipping FRP" доо Београд, које је у његовом власништву на рачуне наведених привредних друштава под контролом ОКГ-а, на основу фактура, отпремница и рачуна о наведеном промету добара и извршеним услугама које су сачињавали припадници ОКГ-а, у којима је неистинито приказано да су привредна друштва под контролом ОКГ-а извршила одређене услуге привредном друштву „Flipping FRP" доо као у платиоцу, а привредном друштву „Izalita promet 2019" доо без икаквог правног основа, па су, након уплате новца на рачуне привредних друштава под контролом ОКГ-а, припадници ОКГ-а вршили даље раслојавање извршених уплата тако што су новчана средства трансферисали на рачуне разних физичких лица која су након подизања готовинских новчаних средстава иста враћали припадницима ОКГ-а, а они, уз задржавање провизије новац враћали оптуженом, који је исти држао са знањем, у тренутку пријама, да исти потиче од криминалне делатности.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. марта 2025. године пресуду Кж1 По1 35/24 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначило првостепену пресуду у делу који се односи на одлуку о одузимању имовинске користи, тако што је обавезао окривљеног да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела уплати у буџет Републике Србије износ од 5.430.500,00 динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, на правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног Раше Ђуровића стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела прање новца, а што наводима жалбе браниоца није доведено у сумњу. Имајући у виду степен кривице окривљеног и околности под којима је кривично дело извршено и по оцени овог суда изреченом казном затвора, који ће окривљени издржавати у просторијма у којима станује уз примену електронског надзора и изреченом новчаном казном у потпуности ће се остварити сврха кажњавања.

Међутим, Апелациони суд налази да су основани жалбени наводи браниоца окривљеинх да првостепени суд није правилно одмерио висину имовинске користи коју је окривљени прибавио извршењем кривичног дела, с обзиром да износ новца који је враћен окривљнеом непосредно на руке за свих наведених пет радњи износи 5.430.500,00 динара, па је овај суд преиначио првостепену пресуду у погледу одузимања имовинске користи, те обавезао окривљеног да на име имовинске користи извршењем кривичног дела уплати у буџет Републике Србије износ од 5.430.500,00 динара.

 

23. мај 2025. године
НЕМАЊА ЂУРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 135/22 од 26. јула 2024. године због извршења у продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 КЗ, окривљени су оглашени кривим и осуђени и то: окр. Немања Ђурић и окр. Душан Петровић на казну затвора у трајању од по 6 година и 6 месеци, окр. Бранислав Маринковић на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Никола Антанасковић на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те окр. Иван Ђорђевић и окр. Алфред Бајрами на казну затвора у трајању од по 3 године. Истовремено је према окривљенима изречена мера одузимања предмета и то више комада мобилних телефона, а од окр. Душана Петровића одузимања комби возила и по једног возила од окр. Бранислава Маринковића и окр. Алфреда Бајрамија. Такође, одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то: од окр. Немање Ђурића износа од 1.800 евра, окр. Душана Петровића износа од 2.800 евра, окр. Бранислава Маринковића износа од 720 евра, окр. Николе Антанасковића износа од 84.000,00 динара, и од окр. Ивана Ђорђевића и окр. Алфреда Бајрамија износа од по 320 евра.

Окривљени су оглашени кривим што су почетком марта 2022. године и то окр. Немања Ђурић организовао криминалну групу која је постојала до 4. априла 2022. године и која је ради стицања непосредне финансијске користи на територији Републике Србије деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, створио план деловања организоване криминалне групе да ради стицања финансијске користи ораганизује недозвољени транзит кроз Републику Србију илегалних миграната који су са територије Републике Бугарске недозвољено прешли државну границу, ван места предвиђеног за прелаз државне границе, избегавајући контролу граничне полиције у Републику Србију, на тај начин што је организовао прихват и недозвољени транзит кроз Републику Србију илегалних миграната, при чему су стечену противправну имовинску корист организатор и припадници организоване криминалне групе делили, у зависности од њихових појединачних задатака у оствареној појединачној радњи недозвољеног транзита кроз Републику Србију, па су окр. Душан Петровић, Бранислав Маринковић, Горан Цековић, према коме је кривични поступак обустављен услед смрти, Звездан Рангелов, према коме је истрага прекинута, Милош Костић, према коме је истрага прекинута, Никола Антанасковић, Иван Ђорђевић и Алфредо Бајрами постали припадници ове организоване криминалне групе прихватајући план деловања исте и њене активности као своје и по налозима организатора извршавали одређене активности које су се пред њих у конкретним ситуацијама постављале, па је у периоду од почетка марта до 4. априла 2022. године окр. Немања Ђурић заједно са припадницима организоване криминалне групе, омогућио недозвољени транзит преко територије Републике Србије за укупно 237 илегалних миграната, и то за 207 лица неутврђеног држављанства и 30 држављана Авганистана, у циљу недозвољеног транзита илегалних миграната према земљама Европске уније, као крајњем циљу, на који начин су организованој криминалној групи прибавли противправну имовинску корист у укупно неутврђеном износу, с тим што је окр. Немања Ђурић прибавио противправну имовинску корист у износу не мањем од 1.800 евра, окр. Душан Петровић у износу не мањем од 2.800 евра, окр. Бранислав Маринковић у износу не мањем од 720 евра, окр. Никола Антанасковић у износу не мањем од 84.000,00 динара, те окр. Иван Ђорђевић и Алфредо Бајрами у износу не мањем од по 320 евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених Немање Ђурића, Душана Петровића, Бранислава Маринковића, Николе Антанасковића и Ивана Ђорђевића и окр. Иван Ђорђевић лично.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. априла 2025. године решење Кж1 По1 42/24 којим је усвајањем жалби окривљених укинио првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По мишљењу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се изјављеним жалбама истиче да је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, која се састоји у томе што иста не садржи разлоге о одлучним чињеницама, док су дати разлози нејасни, као и да је с тим у вези, чињенично стање погрешно утврђено, а што је било од утицаја и на правилну примену материјалног права. Основано се изјављеним жалбама истиче да је првостепени суд пропустио да посебно образложи и наведе довољне, јасне и аргументоване разлоге у погледу одлуче спорне чињенице да су окривљени инкриминисане радње кривичног дела за које су оглашени кривим предузели у оквиру организоване криминалне групе, будући да разлози наведени у образложењу пресуде не могу бити одговарајуће и довољно образложење за став суда, који је био дужан да у циљу утврђивања квалификаторне околности која се односи на постојање организоване криминалне групе изврши детаљну, савесну, брижљиву и свестрану анализу и оцену изведених доказа и јасно и аргументовано наведе којим доказима и чињеницама које из њих произлазе се потврђују наводи оптужбе да је окр. Ђурић организовао организовану криминалну групу ради недозвољеног транзита кроз Републику Србију илегалних миграната, а ради стицања непосредне финансијске користи, чији припадници су постали остали окривљени, који су прихватили план деловања организоване криминалне групе и по налозима организатора извршавали одређене активности које су се пред њих у конкретним ситуацијама постављале. Осим тога нејасно је на основу којих доказа је суд утврдио постојање субјективног односа окривљених према извршеном кривичном делу и то посебно окривљених таксиста Николе Антанасковића, Ивана Ђорђевића и Алфреда Бајрамија.

 

16. мај 2025. године
БЛАГОМИР ЈЕВТОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 93/19 од 14. маја 2024. године окр. Благомир Јевтовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ и кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и истовремено је одређено да се утврђена казна неће извршити уколико за време проверавања у трајању од 2 године не изврши ново кривично дело.

Окр. Благомир Јевтовић је оглашен кривим што је у периоду од 17. септембра до 24. децембра 2018. године постао и деловао као припадник организоване криминалне групе (ОКГ) тако што је у овом периоду у селу у општини Чачак ради остварења плана деловања ОКГ који су организовали сада осуђени Мирослав Јевтовић и Горан Јевтовић, а знајући да су припадници ОКГ постали и сада осуђени Иван Вранић, Марко Јевтовић, Ненад Јевтовић, Радован Сретеновић, Бобан Пауновић и Горан Пауновић, поступајући у дужем временском периоду на организован и споразуман начин, ради стицања себи и једни другима посредно или непосредно финансијске користи, удружени ради вршења кривичног дела тешка крађа у продуженом трајању и то осуђени Иван Вранић као непосредни извршилац, а остали осуђени као извршиоци овог кривичног дела помагањем, а окр. Јевтовић ради извршења кривичног дела прикривањем из члана 221 КЗ, знајући да организатори ОКГ Мирослав Јевтовић и Горан Јевтовић прибављају кривичним делом моторна возила из производног програма „Audi" и „Volkswagen" у корист Мирослава Јевтовића, марке „Škoda" у корист Горана Јевтовића, које довози Вранић, а да пријем и растављање у делове овако прибављених возила и уклањање идентификационих ознака са делова возила и даљу продају организатори ОКГ врше уз помоћ припадника ОКГ који су као аутомеханичари ангажовани за рад у њиховим аутомеханичарским радњама и аутоотпадима и који су преузимали и прикривали ова возила у унапред обезбеђеним објектима или локацијама, а продајом делова тако прибављених возила стицали за себе и једни другима противправну имовинску корист у износу који вишеструко премашује вредност сваког појединачног возила, па је тако окр. Благомир Јевтовић ради реализације плана о криминалној активности, као припадник ОКГ, имао задатак да у дужем временском периоду прикрива предмете чија је вредност преко милион и петсто хиљада динара, а за које је знао да су прибављени криминалним делом, стављањем припадницима ОКГ на располагање простора за прикривање и расклапање предмета прибављених кривичним делом и тако врши кривично дело прикривање, тако што је имао задатак да омогући да у његовој стаји, у близини његове куће, организатори ОКГ Мирослав Јевтовић и Горан Јевтовић почев од 18. септембра 2018. године сакривају путничка моторна возила, а за које је знао да су прибављена извршењем кривичног дела тешка крађа, а у којој стаји су припадници ОКГ расклапали овако прибављена возила ради продаје њихових делова, а затим припадницима ОКГ током активности усмерених на расклапање возила и прикривање делова, обезбеђивао средства за уклањање трагова расклапања возила, те је тако у наведеном периоду као припадник ОКГ, ствари за које зна да су прибављене кривичним делом, а чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара прикривао путничка моторна возила, с тим што тржишна вредност прикриваних ствари износу укупно 7.572.891,10 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. априла 2025. године решење Кж1 По1 3/25 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, укинуо првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По мишљењу већа Апелационог суда, основано се жалбом браниоца окривљеног указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне и довољне разлоге, због чега побијана пресуда није могла бити испитана. Такође се основано изјављеном жалбом указује да првостепени суд није у потпуности утврдио чињенично стање, будући да није утврдио чињенице које су од одлучног значаја за доношење законите одлуке у овој кривичнојправној ствари. Наиме, за Апелациони суд у Београду остаје нејасно на основу чега је првостепени суд закључио да је окр. Благомир Јевтовић постао припадник организоване криминалне групе будући да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде је интерпретирао доказе које је извео на главном претресу, али није дао јасно објашњење на основу чега је извео закључак да изведени и интепретирани докази у образложењу побијане пресуде указују да је окривљени Благомир Јевтовић постао припадник организоване криминалне групе. Осим тога по оцени Апелационог суда основано се изјављеном жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд није дао јасне разлоге због којих је одбио предлог за вештачење процесне способности окривљеног.

 

9. мај 2025. године
РАМАДАНИ ТАУЛАНД И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 32/23 од 27. марта 2024. године окр. Ђорђе Станимировић је због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 352 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног мобилног телефона са картицом. 

Такође, првостепеном пресудом је према окр. Рамадани Тауланду, Иљази Лорику и Филипу Ђорђевићу одбијена оптужба да су извршили кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 КЗ, од чега окр. Тауланд и Лорик у стицају са кривичним делом посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356с тав 5 КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ  

Браниоци окривљеног Ђорђа Станимировића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је  6. марта 2025. године пресуду Кж1 По1 29/24 којом је, делимичним усвајањем жалби бранилаца окр. Станимировића преиначио пресуду првостепеног суда и окр. Ђорђа Станимировића осудио на казну затвора у трајању од једне године и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени за време од 3 године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. У преосталом непреиначеном делу у односу на окр. Станимировића потврђена је првостепена пресуда. 

Окр. Ђорђе Станимировић оглашен је кривим што је дана 4./5. априла 2019. године, сходно плану деловања и активностима организоване криминалне групе коју је организовао као организатор организоване криминалне групе осуђени Тауланд, ради недозвољеног транзита већег броја лица и то 17 илегалних миграната који су са територије Републике Северне Македоније илегално прешли на простор Републике Србије, заједно са осуђеним Лориком и Ђорђевићем, припадницима те организоване криминалне групе и заједно са Николом Додићем, у односу на кога је поступак раздвојен и правноснажно окончан одбацивањем оптужнице, у намери да себи и другима прибави финансијску корист омогућио илегалним мигрантима недозвољени транзит кроз територију Републике Србије тако што је у Врању дана 4. априла 2019. године позван од стране осуђеног Ђорђевића који је то учинио по ангажовању и са задатком осуђеног Тауланда од исте вечери, да пронађе возача за недозвољени транзит илегалних миграната од Прешева до наплатне станице Мали Пожаревац, на аутопуту Е-75 окр. Станимировић након постигнутог договора, управљајући путничким возилом у коме се налазио осуђени Ђорђевић, изашао из Врања на Аутопут и ради обавештавања Додића о присуству патрола полиције на рути кретања, започео кретање у смеру од Прешева према Београду, испред возила којим је Додић превозио 17 илегалних миграната, а које мигранте је преузео Додић у близини државне границе са Републиком Северном Македонијом и сместио их у возило, одакле се упутио у правцу Аутопута Е-75 и након укључења на исти, наставио у смеру ка Београду, током које вожње је осуђени Ђорђевић у неколико наврата користећи мобилни телефон окр. Станимировића од Додића добијао обавештења о тренутној локацији на којој се налази и истог извештавао о присуству возила полиције на Аутопуту Е-75 да би  око 01,35 часова дана 5. априла 2019. године у близини Алексинца, од стране полицијских службеника покушано заустављање возила којим је исти превозио илегалне мигранте, на које упозорење Додић возило није зауставио, већ је истим наставио даље кретање до погодног места на подручју Алексинца, где је возило напустио и побегао у непознатом правцу, оставивши у наведеном возилу 17 илегалних миграната који су од стране полицијских службеника затечени и идентификовани као 16 држављана Пакистана и један држављанин Авганистана, а онда истог дана око 02,27 часова окр. Станимировић довезао до договореног места на подручју Владичиног Хана,  осуђеног Ђорђевића који је прешао у возило у коме су се налазили осуђени Тауланд и Лорик, одакле се сви заједно одвозе у правцу Алексинца до места где се по напуштању возила којим је превозио илегалне мигранте скривао Додић, при чему је осуђени Тауланд дана 4. априла 2019. године на бензинској станици у близини граничног прелаза Прешево преузео новац од 1000,оо евра за трошкове неодзвољеног транзита 17 илегалних миграната, док је осуђени Лорик у Прешеву дана 5. априла 2019. године након инструкција добијених од осуђеног Рмдани Вулнета путем система за трансфер новца подигао износ од 839,75 евра који је из иностранства био послат на име трошкова недозвољеног транзита илегалних миграната. 

По оцени Апелационог суда основано се жалбама бранилаца окр. Станимировића указује да се из изведених доказа не може на несумњив начин утврдити да је окривљени био свестан да својим радњама омогућава недозвољен транзит кроз Србију за 17 миграната односно за већи број лица, због чега се не може прихватити закључак првостепеног суда да се у његовим радњама стичу битни елементи квалификованог дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи. Иако је по налажењу овог Суда окривљени био свестан својих радњи и хтео њихово извршење, односно поступао са директним умишљајем и у намери да себи и другима прибави противправну имовинску корист, по оцени овог Суда нема доказа да је његов умишљај уперен на већи број лица.

Приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције Апелациони суд је ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности, суд је на страни окривљеног ценио његово коректно држање пред судом, да је реч о млађој особи рођеној  2000. године, који је у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, да је студент 5. године Медицинског факултета у Скопљу, да раније није осуђиван, као и протек времена, док отежавајућих околности није било, па се стога,  по налажењу овог суда на окривљеног упозорењем уз претњу казне, односно условном осудом може довољно утицати да више не врши кривична дела, па му је Апелациони суд изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 1 године и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико за време од 3 година од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

 

17. април 2025. године
ФИЛИП ДРАШКОВИЋ И ДР. 

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 119/22 од 19. априла 2024. године због по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (од чега окр. Чедомир Дебељковић и Стефан Дебељковић у саизвршилаштву), окривљени су оглашени кривим и осуђени и то: окр. Стефан Дебељковић на казну затвора у трајању од 10 година, окр. Филип Драшковић на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Урош Јовановић, окр. Дејан Филиповић и окр. Чедомир Дебељковић на казну затвора у трајању од по 6 година, окр. Дејан Комина и окр. Владислав Хајновић на казну затвора у трајању од по 5 година. Истовремено је према окр. Филипу Драшковићу и окр. Урошу Јовановићу изречена мера безбедности одузимања предмета и то више мобилних телефона, док је одређено да се од окр. Филипа Драшковића одузима имовинска корист стечена извршењем кривичног дела у износу од 2.736.590,оо динара. 

Окривљени су оглашени кривим што су неовлашћено стављали у промет супстанце које су оглашене за опојну дрогу марихуану, а окр. Филип Драшковић и Дејан Комина и опојну дрогу кокаин чија је производња, промет и употреба забрањена и то тако што су окр. Филип Драшковић и окр. Урош Јовановић у периоду од 8. до 17. децембра 2021. године у Београду окр. Драшковић неовлашћено нудио на промет и неовлашћено продао опојну дрогу марихуану, а окр. Јовановић неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу марихуану на тај начин што је окр. Драшковић од 8. децембра 2021. године у више наврата преко апликације WhatsApp и у директном контакту са прикривеним иследником под псеудонимом „Кота1“ неовлашћено нудио опојну дрогу марихауну за износ од 2000 евра по једном килограму, а дана 15. децембра 2021. године у кафићу са прикривеним иселдником „Кота1“ договорио време и количину опојне дроге марихуане коју ће му продати а затим дана 16.децембра 2021. године у непосредном контакту са иследником својеручно написао адресу на којој ће бити извршена примопредаје опојне дроге марихауне и исту предао прикривеном иследнику „Кота1“, те су се дана 17. децембра 2021. године окр. Драшковић и прикривени иследник састали по ранијем договору у кафићу а истовремено се прикривени иследник „Кота2“ по упутствима прикривеног иследника „Кота1“ о времену и месту примопредаје коју је претходно добио од окр. Драшковића одвезао до ауто перионице где га је сачекао окр. Јовановић и дао му руком знак да возило уђе у ауто перионицу, што је прикривени иследник „Кота2“ учинио, а затим је окр. Јовановић из просторије која се налази изнад перионице изнео једну ПВЦ кесу у којој се налазило 500 грама опојне дроге марихауна, коју је новлашћено држао и кроз прозор возача исту предао прикривеном иследнику „Кота2“ уз констатацију „То је то“, а након тога је прикривени иследник „Кота2“ послао поруку прикривеним иследнику „Кота1“ „Ок“, што је значило да је опојна дрога преузета па је прикривени иследник „Кота1“ предао окр.Драшковићу износ од 1000 евра за испоручену опојну дрогу, затим што је окр. Филиповић и окр. Дејан Комина у периоду од 22. до 23. децембра 2021. године у Београду и то окр. Драшковић неовлашћено продао а окр. Комина неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу кокаин од 9,47 грама, на тај начин што су окр. Драшковић и прикривени иследник „Кота1“ у непосредном контакту постигли договор да прикривени иследник од Драшковића купи 10 грама опојне дроге кокаин и да се примопредаја обави на углу 23.децембра 2021. године у одређено време, па је  23. децембра 2021. окр. Драшковић позвао прикривеног иследника и саопштио му да за 10 минута буде на договореном месту, па је по доласку прикривеног иследника окр. Драшковић му пришао и предао један ПВЦ пакет у коме се налазило 9,47 грама опојне дроге кокаин за коју опојну дрогу је прикривени иследник предао Драшковићу 500 евра на име купопродајне цене испоручене опојне дроге коју је претходно неовлашћено држао ради даље продаје окр. Комина. 

Окр. Урош Јовановић и окр. Дејан Комина су оглашени кривим што су од 2. фебруара 2022. године и то окр. Јовановић држао неовлашћено у ауто перионици опојну дрогу марихуану ради даље продаје и неовлашћено посредовао у продаји ове опојне дроге,а  окр. Комина невлашћено ради продаје носио опојну дрогу марихуану на тај начин што је наведеног дана окр. Јовановић телефоном позвао окр. Комину да дође у ауто перионицу, те је овај дошао и са окр. Јовановићем ушао у гаражу у оквиру ауто перионице где му је окр. Јовановић предао опојну дрогу марихуану у количини од 1005,54 грама, након чега је окр. Комина са С.М. такси возилом одвезао на Нови Београд, када је испред ресторана окр. Комина са кесом у којој се налазила опојна дрога пришао М.Л. те су сви заједно отишли иза ресторана где је окр. Комина предао М.Л. кесу са опојном дрогом марихуаном  и удаљио се а по његовом одласку М.Л. је лишен слободе којом приликом је код њега претресом пронађена кеса у којој се налазило 1005,54 грама опојне дроге марихуана, те што је у периоду од 7. до 11. фебруара 2022. године окр. Драшковић неовлашећно нудио на продају и неовлашћено продао опојну дрогу марихуану а окр. Филиповић неовлашћено ради продаје носио опојну дрогу  марихуану и то 4890,84 грама опојне дроге марихуана на тај начин што је окр. Драшковић понудио прикривеном иследнику „Коти1“ да му прода опојну дрогу марихуану по цени од 1950,оо евра по 1 килограму а да за 5 килограма ове опојне дроге прикривени иследник плати износ од 9,750,оо евра и неовлашћено продао опојну дрогу , те што је окр. Драшковић у периоду од 17. до 19. фебруара 2022. године невлашено нудио на продају и неовлашћено продао опојну дрогу кокаин у количини од 14,6 грама за износ од 650,оо евра, док је окр. Драшковић и окр. Чедомир Дебељковић и окр. Стефан Дебељковић у периоду од 22. фебруара 2022. године до 11. марта 2022. године окр. Драшковић неовшаћено продао опојну дрогу марихану а окр. Дебељковићи заједно ради продаје држали и преносили ову опојну дрогу, и то тако што је окр. Драшковић договорио са прикривеним иследником „Кота1“ продају опојне дроге марихуана у колични од 999,22 грама коју је предао прикривеном иследнику „Кота2“, након чега је окр. Драшковић ушао у возило прикривеног иследника „Кота1“ који му је предао износ од 2.000 евра на име купопродајне цене испоручене опојне дроге, те што је 2. марта 2022. године окр. Драшковић у непосредном контакту са прикривеним иследником „Кота1“ уговорио продају два килограма опојне дроге за износ од 3.800,оо евра,  те су се по договору састали када је Драшковић пришао иследнику и саоптио му да је све завршено и да ће примопредаја бити наредног дана а затим му предао папир на коме је написао примопредаје, а истовремено се прикривени иследник „Кота2“ , по упутствима иследника „Кота1“ о врмену и месту примопредаје коју је претходно добио од окр. Драшковића довезао и паркрирао. када је након 10 минута његовом возилу пришао окр. Стефан Дебељковић обраио му се а затим ушао у возило и рекао да својим возилом крне ка Тетовској улиции да ће му он причати где да вози, а по уласку у Тетовску улицу рекао му је да стане и да се паркива и сачека, да ће доћи други човек који ће му донети „оно“ и удаљио се у Улицу Тиквешку из које је убрзо изашао са окр. Чедомиром Дебељковићем који је у руци носио две велике кесе за смеће од којих је једну бацио у контејнер а затим пришао возилу прикривеног иследника и кроз прозор убацио у возило кесу у којој су се налазила два пакета у којима се налазила опојна дрога марихуана укуне масе 1998,47 грама, за које време је окр. драшковић по договору седео у ресторану са прикривеним иследником „Кота1“ који након што је од прикривеног иследника „Кота2“ примио СМС поруку предао Драшковићу износ од 3.800,оо евра на име купопродајне цене за испоручену дрогу марихуану, као и 8. марта 2022. године 3 килограма опојне дроге марихуана за укупан износ од 5.500,оо евра, док су окр Драшковић и окр. Хајновић у периоду од 22. до 25. марта 2022. године, окр.Драшковић неовлашћено нудио на продају и продавао опоју дрогу марихуану а окр. Хајновић неовлашћено преносио ради продаје опојну дрогу марихуану. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Дејан Комина, окр. Стефан Дебељковић, окр. Владислав Хајновић, те браниоци свих окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. марта 2025. године решење Кж1 По1 34/24 којим је усвајањем жалбе Јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. Према окр. Филипу Драшковићу, Урошу Јовановићу, Дејану Комини и Стефану Дебељковићу продужен је притвор који им може трајати до даље одлуке суда. 

По оцени Апелационог суда, Посебно одељење за организовани криминал, за сада се није могао прихватити дати закључак првостепеног суда да у конкретном случају по наводима оптужног акта није доказано постоја2е организоване криминалне групе односно да није доказано да је окр. Драшковић у периоду од почетка новембра 2021. године до 25. марта  2022. године на територији Републике Србије организовао криминалну групу чији припадници су постали остали окривљени, свесно прихватајући активности организоване криминалне групе као своје, делујући споразумно и показујући припадност извршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе која је постојала одређено време и деловала споразумно и која је за циљ имала да врши кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, то се неправилност и законитост побијане пресуде за сада није могла са сигурношћу испитати, због чега је иста усвајањем жалбе Јавног тужиоца морала бити укинута и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење.

По оцени Апелационог суда и даље стоје разлози за даље задржавање окр. Драшковића, окр. Филиповића, окр. Јовановића, окр. Комине и окр. Стефана Дебељковића у притвору, имајући у виду разлоге због којих је првостепену пресуду укинуо а налазећи да је оправдано продужење притвора према окривљенима, будући да постоји основана сумња да су извршили кривична дела која им се стављају на терет, да су окр. Филиповић, Јовановић, Стефан Дебељковић и Комина осуђивани, да су окр. Драшковић и Комина без сталних извора прихода при чему су основано сумњиви да су радње извршења кривичних дела предузели ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду, а што све надаље указује на њихову упорност у предузимању инкриминисаних радњи, а које чињенице и околности у својој међусобној повезаности и по оцени овог суда оправдавају даље задржавање окривљених у притвору до даље одлуке суда.

 

2. април 2025.године
СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 55/17 од 23. октобра 2023. године окривљени Слободан Милосављевић, Душан Протић, Зоран Радоман, Јован Керавица и Мирјана Спасић су ослобођени од оптужбе да су извршили, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3 КЗ (од чега окр. Радоман, Керавица и Спасић у саизвршилаштву), док су окривљени Зоран Шћепановић, Илија Радосављевић и Мусулин Горки ослобођени од оптужбе да извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (Шћепановић у продуженом трајању, а Радосављевић и Горки као саизвршиоци).

Окривљенима је оптужницом стављено на терет да су:

- окр. Милосављевић и Протић у периоду од 6. јуна 2007. године до 27. јуна 2008. године у Београду и Новом Саду, по претходном договору у својству службених лица у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и то Слободан Милосављевић као министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, а Душан Протић као помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде и то Милосављевић искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења поступајући супротно одредбама Закона о пољопривредном земљишту којим су дефинисани услови који морају бити испуњени пре одобрења замене пољопривредног земљишта у државној својини и супротно одредби Закона о министарствима којим је одговоран за делокруг рада тог министарства у вези заштите и коришћења пољопривредног земљишта, а Протић прекорачењем граница свог службеног овлашћења, поступајући супротно одредби Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде из јуна 2006. године, којим као помоћник министра у Сектору за правне и опште послове није био овлашћен да обавља послове који се односе на замену пољопривредног земљишта, закључили уговор о замени земљишта између Републике Србије - Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредног друштва „Maxim&Co" доо од 13. јуна 2007. године, којим је извршена замена земљишта у државној својини и то кат.парцеле 309/1 која се води у КО Нови Сад 3, у површини од 26 хектара 0,4 ара и 0,2 м2, које су у поседовном листу водило као пољопривредно земљиште, културе - пашњак треће класе, на потезу - Град, која је парцела већ тада Генералним планом Града Новог Сада до 2021. године постала земљиште у грађевинском реону, а у намери пословање на улазним правцима једним делом и намени заштитног зеленила другим делом, као и да се на ову кат.парцелу морају применити прописи који се односе на грађевинско земљиште, а сходно објављеном Мишљењу Министарства финансија од 15. новембра 2006. године, чија је вредност не мања од 528.665.376,50 динара, за пољопривредно земљиште које се налази у пет катастарских општина и то Ченеј, Руменка, Бачки Јарак, Камендин и Нови Сад 4, у укупној површини од 26 хектара, 39 ари и 93 м2, у власништву привредног друштва „Maxim&Co" доо из Новог Сада, процењене вредности од 14.689.098,50 динара, у намери да Шћепановићу, власнику и одговорном лицу наведеног привредног друштва прибаве противправну имовинску корист на име разлике у вредности размењеног земљишта на тај начин што је окр. Шћапановић искоришћавањем положаја одговорног лица и власника „Maxim&Co" доо у намери да прибави себи и свом привредном друштву противправну имовинску корист, тако што је знајући да се кат.парцела 309/1 КО Нови Сад 3, генералним Планом града Новог Сада налази у оквиру грађевинског објекта Града и да је његова тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, дана 3. марта 2005. године, испред свог привредног друштва доставио „Понуду за размену земљишта" Општој земљорадничкој задрузи „Нови Сад" која је била корисник овог државног земљишта у коме се позива на раније упућен допис од 2. децембра 2004. године, којим је изразио заинтересованост за замену земљишта у власништву Републике Србије на кат.парцели 309/1 КО Нови Сад 3, па је у намери да ово реализује окр. Шћепановић куповином овог земљишта од физичких лица у периоду од 24. јануара до 14. фебруара 2005. године створио услове да ОЗЗ „Нови Сад" покрене иницијативу код надлежног Министарства, иако се његово привредно друштво никада није бавило пољопривредном производњом, нити је у свом поседу имало пољопривредно земљиште, нудећи им без икаквог правног основа и уплату износа од 40.000,оо евра у динарској противвредности, након чега је ОЗЗ „Нови Сад" на седници Управног одбора одржаног 16. марта 2005. године донела одлуку да се надлежном Министарству поднесе захтев са предлогом да се кат.парцела у власништву привредног друштва окривљеног замене са наведеним земљиштем у државној својини, у којој одлуци између осталог наводе да ће реализовати кредит у „Кулској банци" а да ће им јемство за наведени кредит обезбедити Привредно друштво „Maxim&Co" доо, за шта није постојао никакав правни основ, након чега је ОЗЗ „Нови Сад" дана 20. априла 2005. године упутила Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде захтев за замену пољопривредног земљишта у коме се наводи да је привредно друштво „Maxim&Co" доо, вољно да изврши замену свог пољопривредног земљишта у пет катастарских општина за коришћење пољопривредног земљишта на кп. 309/1 КО Нови Сад 3, након чега је разматарајући наведени предлог тадашњи министар Ивана Дулић - Марковић исти одбила са изјашњењем у допису од 12. октобра 2005. године у коме је као разлог навела да је „предметно земљиште у државној својини Генералним планом Града Новог Сада обухваћено у оквиру грађевиског подручја Града Новог Сада", да је предвиђено за заштитно зеленило и да Министарство није надлежно, па како се замена тада није реализовала окривљени је са променом надлежног министра поново иницирао да ОЗЗ „Нови Сад" поднесе истом министарству „Поднесак са ургенцијом" од 6. јуна 2007. године, након чега је Протић као помоћник министра већ архивирани предмет из 2005. године поново узео у рад, прекорачивши своја службена овлашћења, као помоћник министра у Сектору за правне и опште послове није био овлашћен да обавља послове које се односе на замену пољопривредног земљишта, и сугерисао да се по поновљеном захтеву и истом чињеничном стању сада одобри захтев за замену пољопривредног земљишта, па су Милосављевић и Протић имајући сазнање да је у наведеном предмету од стране тог Министарства раније било одлучивано и да је захтев био одбијен и да је Републичко јавно правобранилаштву у вези наведеног предлога дало негативно мишљење М 287/07 од 12. јуна 2007. године, упркос томе прихватили и одобрили наведену замену поступајући и супротно одредби Закона о пољопривредном земљишту јер се наведеном заменом извршило уситњавање уместо укрупњавање државног пољопривредног земљишта и јер је извршена замена са земљиштем које није исте тржишне вредности, па је Протић прихватајући процену вредности земљишта ДП Завода за судска вештачења Новог Сада од 11. априла 2005. године поднету уз раније одбијени захтев сачинио „Образложење одлуке о замени пољопривредног земљишта" након чега је Милосављевић донео Одлуку замени пољопривредног земишта од 13. јуна 2007. године коју је потписао а Протић парафирао након чега је Милосављевић са Шћепановићем закључио и потписао уговор о замени земљишта између Републике Србије - Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредног друштва „Maxim&Co" доо од 13. јуна 2007. године а Протић исти парафирао, којим уговором је прибављена противправна имовинска корист Шћепановићу, власнику и одговорном лицу наведеног привредног друштва у висини разлике у тржишној вредности размењеног земљишта која износи 513.976.278,00 динара након чега је Шћепановић привредном друштву „Bell Car" доо Нови Сад, на основу уговора о купопродаји од 27. јуна 2008. године и анекса 1 и 2 продао као грађевинско земљиште део парцеле 309/1, у површини од 2 ха, 27 ари и 79 м2, за укупну цену од 417.560,оо евра,

- окр. Зоран Радоман, Јован Керавица, Мирјана Спасић, Мусулин Горки и окр. Илија Радосављевић у периоду од 24. августа до 30. августа 2007. године у Новом Саду, у својству службених лица у Пореској управи Регионалног центра Нови Сад и то Радоман као помоћник директора, постављен решењем Владе Републике Србије, Керавица као начелник Пореске управе и Спасић као самостални саветник, распоређени решењем Министарства финансија, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења која су Радоману и Керавици посебним Решењем Министарства финансија од 2. фебруара 2006. године дата за решавање по жалбама на одлуке донете у пореском поступку у филијалама и експозитурама по поретходном договору омогућили прибављање противправне имовинске користи Шћепановићу, власнику и одговорном лицу привредног друштва „Maxim&Co" доо у износу од 23.345.541,31 динара у висини разлике између пореза на пренос апсолутних права који је Шћепановић требалао да плати у износу од 27.167.673,75 динара према стварној тржишној вредности размењеног државног земљишта у вредности не мањој од 543.354.475,00 динара и плаћеног пореза у износу од 3.822.132,44 динара, на тај начин што су у другостепеном поступку поступајући по жалбама на првостепена решења Пореске управе Филијала Нови Сад 1 и то на решење од 20. јула 2007. године којим је за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде утврђена пореска основица за кп 309/1 КО Нови Сад 3, на вредност грађевинског земљишта у износу од 1.054.628.100,оо динара, и на решење којим је за привредно друштво „Maxim&Co" доо утврђена пореска основица на вредност пољопривредног земљишта у износу од 14.689.098,50 динара а у вези утврђивања висине пореза на пренос апсолутних права по основу уговора о замени земљишта којим је Шћепановић преузео обавезу да у целини сноси трошкове пореза на пренос апсолутних права па су у спојеном поступку, имајући сазнање да се кат.парцела 309/1 КО Нови Сад 3, генералним планом налази у обухвату грађевинског подручја града и да је њена тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, која парцела је већ тада постала земљиште у грађевинском реону, као и да се на ову кат.парцелу морају применити прописи који се односе на грађевинско земљиште сходно мишљењу Министарства финансија од 15. и 23. новембра 2006. године, поступајући супротно одредбама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и то Спасић поступајући супротно обавези да примењује правне ставове и тумачења изражена у мишљењу Министарства финансија, а Керавица поступајући супротно обавези да усмерава рад непосредних извршилаца на законит начин и прати правилну примену прописа и Радоман супротно обавези да врши контролу законитости донетих пореско-правних аката, донели решење од 24. августа 2007. године, око чије садржине су се претходно договорили Керавица и Спасић и које су након израде најпре парафирали Керавица као начелник и Спасић као обрађивач предмета, након чега је садржину решења одобрио Радоман као помоћник директора, а затим су наведено решење потписали Радоман и Спасић којим решењем се укидају ожалбена решења и даје налог простепеном пореском органу да кп 309/1 КО Нови Сад 3, третира као пољопривредно земљиште, чиме су директно утицали на првостепени порески орган да се у поновљеном поступку утврди мања пореска основица, као и мањи износ пореза на пренос апсолутних права на земљишту у државном власништву које је уговором о замени стекао Шћепановић, након чега су Илија Радосављевић и Мусулин Горки у својству одговорних лица - судских вештака за област пољопривреде у ДП Заводу за судска вештачења, којима су поверени послови вештачења из делатности правног лица, по захтеву првостепеног пореског органа искоришћавањем свог положаја одговорних лица и датих овлашћења у поступку вештачења, по претходном договору поступајући супротно правилима струке израдили нетачан налаз од 30. августа 2007. године, којим су поновили садржину налаза од 11. априла 2005. године и земљиште које чини кп 309/1 КО Нови Сад 3, описали као пољопривредно земљиште чију су вредност определили у износу од 10.866.966,06 динара и ако су као вештаци имали сазнања да се кат.парцела налази у оквиру грађевинског подручја града и да је њена тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, обзиром да су наведени окривљени као вештаци за исту кат.парцелу вршећи вештачење у другом предмету по захтеву ЈП Завода за изградњу Града Новог Сада у вези процене тржишне вредности градског грађевинског земљишта по градским и приградским блоковима, којим је обухваћена и кп 309/1 КО Нови Сад 3, навели да се ради о градском грађевинском земљишту, па су овом нетачном преценом довели до тога да првостепени порески орган, поступајући по налогу из решења другостепеног пореског органа од 24. августа 2007. године а прихватајући процену вредности земљишта дату од Радосављевића и Горког, порез на пренос апсолутних права за привредно друштво „Maxim&Co" доо и Шћепановића као уговорног пореског обвезника одредили у износу од 3.822.132,44 динара, и ако је стварна тржишна вредност земљишта износила 543.354.475,00 динара на коју је трабало обрачунати износ пореза на пренос апсолутних права у износу од 27.167.673,75 динара, па је на овај начин за Шћепановића и привредно друштво „Maxim&Co" доо, омогућено прибављање противправне имовинске користи у висни разлике између пореза на пренос апсолутних права који је требало платити према стварној тржишној вредности земљишта и плаћеног пореза у износу од 23.345.541,31 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 14. фебруара 2025. године пресуду Кж1 По1 27/24 којом је одбило као неосновану жалбу јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд у складу са начелом in dubio pro reo одлучио у корист окривљених, будући да ни из једног доказа изведеног током првостепеног поступка није са несумњивом сигурношћу утврђено да су окривљени извршили кривична дела како им је то стављено на терет оптужним актом Јавног тужиоца, при чему првостепена пресуда није захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд правилно, свеобухватно и потпуно утврдио чињенично стање и приликом доношења првостепене пресуде правилно применио кривични закон, те су супротни жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал којима се оспорава овакав закључак суда, оцењени и као такви одбијени као неосновани.

28. марта 2025. године
ЛАЗАР МАРИНКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 134/22 од 30. јануара 2024. године због извршења кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ осуђени су окр. Лазар Маринковић на јединствену казну затвора у трајању од 7 године, окр. Василије Николовски на јединствеу казну затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, окр. Вељко Огурлић, Никола Филиповић, Урош Булајић, Борислав Мармут, Стефан Милановић и Марко Вокић на казну затвора у трајању од по 5 година, а због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ су осуђени окр. Предраг Вучковић на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, окр. Лука Мумовић и због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и новчану казну од 100.000,00 динара, окр. Марко Трајковић и Лука Остојић на казну затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, окр. Стефан Симић на казну затвора у трајању од 3 године и 3 месеца, окр. Марко Прља, Алекса Кошутић, Лука Гемаљевић и Алекса Васић на казну затвора у трајању од по 3 године. Према окривљенима Лазару Маринковићу, Марку Трајковићу, Вељку Огурлићу, Стефану Симићу, Урошу Булајићу, Марку Прљи, Луки Гемаљевићу, Алекси Кошутићу, Бориславу Мармуту, Луки Остојићу, Предрагу Вучковићу, Луки Мумовићу, Стефану Милановићу, Марку Вокићу, изречена је и мера одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичних дела то: мобилних телефона, носача СИМ картица и др, а од окр. Николе Филиповића, Стефана Симића, Уроша Булајића, Борислава Мармута, Луке Остојића и Марка Вокића и опојна дрога кокаин, опојна дрога канабис различите грамаже. Према окр. Луки Мумовићу изречена је и мера одузимања предмета и то сигнални поштољ марке „Зораки", револвер марке „Застава" и 94 комада метака калибра 357 Магнум и 6 метака калибра 7,65*17мм. Одузета је имовинска корист и то од окр. Марка Трајковића у износу од 2.600 евра, од Вељка Огулића у износу од 1.570 евра и 167.000,00 динара, од окр. Николе Филиповића у износу од 16.940,00 динара, од окр. Борислава Мармута у износу од 4.050 евра, од окр. Луке Остојића у износу од 100 евра и 51.500,00 динара и од окр Стефана Милановића у износу од 350 евра.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од од неутврђеног дана почетом јула 2021. године до 29. марта 2022. године, на територији Града Београда, окр. Лазар Маринковић, Вељко Огурлић, Никола Филиповић, Василије Николовски, Урош Булајић, Борислав Мармут, Стефан Милановић и Марко Вокић, заједно са окривљенима Марком Трајковићем, Стефаном Симићем, Марком Прљом, Александром Крстићем, Луком Гемаљевићем, Алексом Кошутићем, Предрагом Вучковићем, Луком Остојићем, Луком Мумовићем и Алексом Васићем, неовлашћено куповали ради продаје, преносили, држали, посредовали у продаји и продавали опојну дрогу cannabis тзв. марихуану у количини од најмање 7.850 грама, опојну дрогу хероин у количини од 19,91 грама, психоактивну супстанцу амфетамин у количини од најмање 3.810 милилитара и опојну дрогу кокаин у количини од 5.504,84 грама и у количини од најмање 681,33 грама коју су продали по цени од 80 евра за 1 грам, 500 евра за 10 грама, 1.400 евра за 30 грама и 4.000 евра за 100 грама, чија је производња, промет и употреба забрањена те неовлашћено држали супстанцу за производљу опојне дроге - сумпорну киселину, која се налази на Списку супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, као и смесу за увећање опојних дрога.

Такође, окривљени су ослобођени да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ.

Оптужницом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у временском периоду од неутврђеног дана почетком јула 2021. године до 29. марта 2022. године на територији Града Београда, окр. Лазар Маринковић, организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали окр. Марко Трајковић, Вељко Огурлић, Никола Филиповић од 1. октобра 2021. године, Срефан Симић, Василије Николовски, Урош Булајић, Марко Прља, Александар Крстић, Лука Гемаљевић, Алекса Кошутић, Борислав Мармут, Лука Остојић, Предраг Вучковић, Лука Мумовић, Алекса Васић, Стефан Милановић и Марко Вокић, као и више малолетних и НН лица, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања финансијске користи, на тај начин што је окр. Лазар Маринковић створио план на организована криминална група неовлашћено врши куповину ради продаје, преношење, држање, посредовање у продаји и продају опојне дроге кокаин, cannabis тзв. марихуана, чија је производња, промет и употреба забрањена, супстанцу-сумпорну киселину, која се налази на Списку супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, као и семесе за увећање опојних дрога.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац за Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 13. фебруара 2025. године решење Кж1 По1 33/24 којом је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. Истовремено је према окр. Лазару Маринковићу продужен притвор до даље одлуке суда.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да је изрека првостепене пресуде неразумљива, те да првостепени суд у образложењу побијане пресуде није дао јасне и непротивречне разлоге, због чега побијана пресуда није могла бити испитана.

 

28. март 2025. године

ФЉОРИМ ЛИМАНИ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 54/24 од 6. јуна 2024. године, окр. Фљорим Лимани је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година. Према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то 209 килограма и 783,18 грама опојне дроге cannabis, две пресе за вакумирање, један скалпел, једна дигитална вага, девет котура селотејп траке, једна ролна стреч фолије и више комада рукавица.
Окривљени Фљорим Лимани је оглашен кривим што је у периоду од августа 2020. године до 6. децембра 2020. године, на територији Републике Србије организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали сада осуђени Милан Живовић и Небојша Подовац, ради непосредног стицања финансијске користи, на тај начин што је испланирао и организовао да се на територији Републике Србије неовлашћено држи и преноси ради даље продаје опојна дрога сannabis , која у свом саставу садржи психоактивну супстанцу ТХЦ у уделу већем од 0,3%, чија је произвдоња, промет и употеба забрањена, па је тако опојну дрогу cannabis, коју је набављао од НН лица на територији АП КиМ, преносио до места Просек, Општина Нишка Бања и складиштио у кући, коју је за потребе неовлашћеног држања опојне дроге обезбедио сада осуђени Милан Живовић, одакле је оранизовао даље преношење опојне дроге до Центалне и Северне Србије ради даље продаје, а осуђени припадници су прихватили да, по његовим налозима, предузимају радње у реализацији овог плана и то сада осуђени Милан Живовић да неовлашћено складишти - држи ову опојну дрогу ради даље продаје у кући, а сада осуђени Небојша Подовац да врши транспорт - неовлашћено преношење ради даље продаје ове опојне дроге.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. марта 2025. године пресуду Кж1 По1 31/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

 

28. март 2025. године
ЈАСНА МАТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 112/12 од 26. априла 2023. године, окр. Јасна Матић је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став 2. КЗ осуђена на казну кућног затвора у трајању од 7 месеци, без примене електронског надзора, док су окр. Весна Перић и Бојан Јанковић због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став 3 КЗ осуђени на казне кућног затвора у трајању од по 1 годину, без електронског надзора. Такође, одузета је имовинска корист прибављена извршењем ових кривичних дела у укупном износу од 43.743.900,00 динара, те су обавезана лица којима је извршење наведених кривичних дела прибављена имовинска корист да иста уплате на рачун буџета Републике Србије.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених, лица од којих је одузета имовинска корист и њихови пуномоћници.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре на седници већа одржаној дана 7. октобра 2024. године донео решење којим је по службеној дужности обуставио кривични поступак према окр. Весни Перић, услед смрти, а затим, након одржаног претреса, донео је 25. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 6/24 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Јасну Матић и Бојана Јанковића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Јасни Матић је стављено на терет да је у периоду од 21. фебруара 2006. године па до 23. фебруара 2007. године, у Београду, најпре као секретар, а касније као директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавила себи и другим физичким лицима имовинску корист у укупном износу од 1.659.000,00 динара на име накнаде која је исплаћена извршиоцима по основу свих уговора о ауторском делу, на које уговоре су исплаћени трошкови пореза на приходе и припадајући доприноси у укупном износу од 458.637,73 динара, а на штету буџета Републике Србије, из средстава која су за рад Агенција предвиђена Законом о буџету РС за 2006. и 2007. годину, тако што је омогућила да се спредства са апропријације 423 - услуге по уговору, искористе на име исплате за фиктувну израду ауторских дела, па је у наведеном периоду закључила 71 уговор о ауторском делу и то 49 уговора са лицима која су била у радном односу у Агенцији, 22 уговора са лицима која нису била у радном односу у Агенцији, као и захтевала да део остварених прихода по овом основу враћају у готовини техничком секретару, иако за таквим уговорима није постојала реална потреба, већ је на на тај начин осмишљен систем остваривања паралелних прихода из буџета Републике, па је окривљена одобравала и потписивала захтеве за преузимање обавезе, захтеве за плаћање са преузетом обавезом, захтеве за креирање преузете обавезе и решења о преносу средстава на основу којих су вршена плаћања по основу закључених уговора, поступајући супротно Закону о буџетском систему РС, којим је као функционер директног буџетског корисника била одговорна за закониту, наменску и ефикасну употребу буџетских апропријација, као и супротно Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места којим је као секретар агенције била у обавези да руководи и организује рад у Агенцији у складу са законом, као и супротно Закону о јавним агенцијама којим је као директор била одговорна за законитост рада агенције, јер су наведени уговори закључивани супротно Закону о ауторским и сродним правима јер је ауторско дело оригинална духовна творенима аутора а ауторским делом се не сматрају службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију, с обзриом да је садржина уговора о ауторском делу обухватала редовен послове Агенције.

Окривљеном Бојану Јанковићу је оптужницом Јавног тужиоца за организовани криминал стављено на терет да је у периоду од 3. марта 2008. године до 1. марта 2012. године, у Београду, као службено лице - заменик директора Агенције за страна улагања и промоцију извоза, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавио себи и другим физичким лицима имовинску корист у укупном износу од 27.833.747,00 динара на име накнаде која је исплаћена извршиоцима по основу свих уговора о ауторском делу, на које уговоре су исплаћени трошкови пореза на приходе и припадајући доприноси у укупном износу од 8.241.968,89 динара, а на штету буџета Републике Србије, из средстава која су за рад Агенције предвиђена Законом о буџету РС за 2008, 2009, 2010 и 2012. годину, на тај начин што је омогућено да се средства са апропријације 423 - услуге по уговору, искористе на име исплате за фиктивну израду ауторских дела, тако што је у наведеном периоду закључио 481 уговор о ауторском делу и то 307 уговора о ауторском делу са лицима која су била у радном односу у Агенцији и 174 уговора о ауторском делу са лицима која нису била у радном односу у Агенцији, као и захтевао да део остварених прихода по овом основу се враћају у готовини техничком секретару, иако за таквим уговорима није постојала реална потреба, већ је на тај начин осмишљен систем остваривања паралелних прихода из буџета Републике Србије, па је окривљени као заменик директора у Агенцији у наведеном периоду одобравао и потписивао захтеве за преузимање обавезе, захтеве за плаћање са преузетом обавезом, захтеве за креирање преузете обавезе и решења о преносу средстава на основу којих су вршена плаћања по основу закључених уговора, поступајући супротно Закону о буџетском систему РС, којим је као функционер директног буџетског корисника био одговоран за закониту, наменску и ефикасну употребу буџетских апропријација, као и супротно Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Агенцији којим је као заменик директора одговоран за благовремено и законито обављање послова, јер су наведени уговори закључивани супротно Закону о ауторским и сродним правима јер је ауторско дело оригинална духовна творенима аутора а ауторским делом се не сматрају службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију, с обзриом да је садржина уговора о ауторском делу обухватала редовен послове Агенције

Апелациони суд је након оцене одбрана окр. Јасне Матић и Бојана Јанковића и свих доказа појединачно и у међусобној вези, који су изведени током поступка, утврдио да нема довољено доказа да су ови окривљени извршили кривично-правне радње које су им оптужним актом стављене на терет, односно да није доказано да су оптужени, сваки понаособ, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења предузели радње да би на тај начин прибавили себи и другим физичким лицима имовинску корист наведену у изреци пресуде. По оцени овог Суда, свака сумња да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет је остала на нивоу индиција, па како суд доноси пресуду само на основу чињеница у чију је извесност уверен, то је усвојио жалбе бранилаца, те применом начела in dubio pro reo, окр. Јасну Матић и Бојана Јанковића ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет. С обзиром да су окривљени ослобођени од оптужбе, то нема услова ни за примену одредби о одузимању имовинске користи прибаљење извршењем кривичног дела у односу на лица која су обавезана да плате износе наведене у изреци првостепен пресуде, па је из тог разлога усвојио и жалбе пуномоћника трећих лица од којих је одузета имовинска корист и жалбе трећих лица од којих је одузета имовинска корист, ближе наведених у изреци пресуде.

 

28. март 2025. године

ДРАГИЊА БАЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 151/21 од 28. новембра 2023. године, окр. Драгиња Бајић, Жељко Папић, Небојша Ђокић и Зоран Његуш ослобођени су од оптужбе да су извршили по једно кривично дело прање новца из члана 231 КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јани тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 26. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 8/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног туужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела прање новца осудило окр. Драгињу Бајић на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеци, окр. Жељка Папића на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну од 500.000,00 динара, окр. Небојшу Ђокића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци те новчану казну од 500.000,00 динара, те окр. Зорана Његуша на казну затвора у трајању од 2 године. Истовремено је одређено да се од окр. Драгиње Бајић одузима новац у износу од 100.000 евра, од окр. Жељка Папића се одузима стан површине 151,84 м2 на Новом Београду, од окр. Небојше Ђокића одузимају се ствари које су уписане као неновчани капитал у ПД „Parket Planet" доо у износу од 235.618,06 евра у стварима и 500 евра у готовом новцу те од окр. Зорана Његуша новац у износу од 50.000 евра.

(Напомена: против ове пресуде може се изјавити жалба о којој одлучује Апелациони суд у трећем степену)

Окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић су оглашени кривим што су у периоду од 1. јануара 2007. године до 1. марта 2010 године у Београду, окр. Бајић користила и извршила конверзију имовине и то готовог ноца у износу који прелази милион и по хиљада динара, у право својине на непокретности, те извршила пренос имовине знајући ду тренутку пријема да тај готов новац потиче од кривичног дела за који постоји основана сумња да је њен супруг, сада покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетак 2007. године до маја 2009. године извршио кривична дела из области организованог криминала, у намери да прикрије незаконито порекло тог новца, а окр. Папић дана 1. марта 2010. године извршио пренос стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду, са знањем да потиче од кривичног дела у намери да прикрије незаконито порекло имовине у износу који прелази милион и по хиљада динара, уплаћујући га у своје име на рачун ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова у својству купца стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду а након исплате купопродајне цене у својству купца дана 23. маја 2007. године закључила уговор о купопродаји са продавцем ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова, те тако стекла право совијне на овој имовини коју до данас и користи, са знањем да потиче од кривичног дела, иако су дана 1. марта 2010. године окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић извршили пренос ове имовине, а све у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, као и чињенице о имовини, да се окр. Драгиња Бајић прикрије као стварни власник имовине која потиче од кривичног дела за која се у том тренутку водио кривични поступак против њеног супруга, сада покојног Бајића, у Републици Италији, тако што су закључили фиктивни уговор о купопродаји стана број 31 на Новом Београду са наводно исплаћеном ценом од 243.000 евра који је оверен у суду, којом је на окр. Жељка Папића само формално пренета својина на стану, јер он није стварно исплатио купопродајну цену од 243.000 евра, нити је уопште имао законитих прихода из којих би то платио, нити је икада ушао у посед стана, али је на основу овог уговора у јавним евиденцијама о непокретностима право својине на овој имовини уписана на окр. Папића, за коју имовину је знао да потиче од кривичног дела, док је наводно продати стан са свим покретним стварима у њему и након формалног закључења уговора наставила да користи окр. Драгиња Бајић са својом ћерком.

Окр. Небојша Ђокић је оглашен кривим што је у периоду од 27. фебруара 2009. године до 11. фебруара 2010. године у Београду, Старој Пазови и Котору у Црног Гори, извршио на своје име пренос имовине са сада покојног Бајића-власништво на уделу од 100% Привредног друштва „Parket Planet" доо у коме је био уплаћен капитал у износу од 500 евра и неновчани капитал у вредности од 235.618,06 евра у стварима, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, те је држао и користио ту имовину са знањем у тренутку пријема да је то имовина - капитал привредног друштва купљена готовим новцем који потиче од кривичног дела за које постоји основана сумња да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, на тај начин што је знајући да је покојни Бајић уложио готов новац који потиче од кривичног дела у ствари које су уписане као неновчани капитал овог привредног друштва у вредности од 235.618,06 евра, те капитал привредног друштва у износу од 500,оо евра и 82.637.428,00 динара у периоду од 20. јуна 2007. године до 9. априла 2009. године готовог новца на рачун овог привредног друштва на име позајмице оснивача за текуће пословање у том периоду, а који потиче од кривичног дела , по договру са покојним бајићем, окр. Ђокић пристао да се на њега фиктивно пренесе имовине, власништво на уделима привредног друштва и да се формално упише у јавним евиденцијама као нови власник, у намери да се сада покојни Бајић прикрије као власник удела у привредном друштву и новца који је у готовом уложио у привредно друштво и тако спречи могуће одузимање те имовине која потиче од кривичног дела, те закључује са Бајићем 2009. године у Београду најпре фиктивни уговор о стицању власништва на уделу од 31% у овом привредном друштву а дана 2. фебруара 2010. године у Црној Гори у Котору у време када је покојни Бајић био у бекству због кривичног поступка, због чега се скривао у Црној Гори и није смео да борави на адреси пребивалиштва у Београду, фиктивни уговор о стицању власништва на преосталих 69 удела у овом привредном друштву, у којима су неистинито наведене чињенице да је на име исплате купопродајне цене за ове уделе претходно исплатио 457.000 евра покојном Бајићу, јер окр. Ђокић није тај новац исплатио покојном Бајићу, на основу којих уговора је решењем Агенције за привредне регистре од 11. фебруара 2010. године окр. Ђокић уписан као једини власник на уделима у овом привредном друштву, а брисан покојни Бајић, а што му је омогућило да данас управља са наведеним правним лицем, користи наведену имовину привредног друштва.

Окр. Зоран Његуш је оглашен кривим што је од септембра 2009. године до марта 2010. године на Златибору извршио конверзију имовине - новца у готовини у износу од 650.000 евра који је примио од сада покојног Бајића, знајући да потиче од кривичног дела за које постоји основана сумља да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, да је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до краја маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, у право својине на непокретностима у намери да се прикрије незаконито порекло тог новца и прикрије да је покојни Бајић тим новцем стекао својину на пословном простору на Златибору и то локала површине 19,63 м2 и површине од 24 м2 са припадајућом терасом као и локала површине 172,44 м2, у којем се налази угоститељски објекат „Sunset" на тај начин што је оркивљени Његуш у току септембра 2009. године на Златибору договорио са сада покојним Бајићем да му за износ од 650.000 евра прода горе наведени пословни простор, да се купопродајна цена исплати на руке у готовом новцу, те да у јавним евиденцијама као власник и даље формално остане окр. Његуш а да се не уписује купац и стварни власник, сада покојни Бајић, како би се спречило евентуално одузимање ове имовине која потиче од кривичног дела, након ког договора је сада осуђени Раде Стакић, по налогу сада покојног Бајића, који се тада скривао и није смео да борави на адреси пребивалиштва у нашој земљи, због кривичног поступка који се против њега водио у Републици Италији, добијао од сада покојног Бајића готов новац и предао га на руке окр. Његушу у више наврата и то сукцесивно у периоду од септембра 2009. године до марта 2010. године, којом приликом су сачињавали признанице које су касније уништене по налогу сада покојног Бајића, осим признанице од септембра 2009. године на износ од 100.000 евра па је по исплати договорене цене у износу од 650.000 евра осуђени Стакић по налогу покојног Бајића и уз сагласност окр. Његуша преузео управљање пословањем овог објекта за рачун пок. Бајића, док се као власник у јавним евиденцијама и даље водио окр. Његуш.

По налажењу Апелационог суда, основно је жалбом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал указано овом суду да је првостепени суд ослобађајућу пресуду донео на основу погрешне оцене изведених доказа, те да су дати разлози за закључак о томе да тужилац није доказао наводе оптужбе нејасни, недовољно аргументовани и овај суд их није могао прихватити као правилне.

По оцени овог Суда, супротно закључку првостепеног суда, тужилац је успео да докаже „почетну тезу" - да новац од кога је окр. Драгиња Бајић купила предметни стан потиче од криминалне активности њеног сада покојног супруга а не од новца који је стечен на закоит и легалан начин, а што је окривљена знала. Даље, окр. Папић није суду пружио доказе за тезу о томе да је имао законите приходе из којих је исплатио 234.000 евра за купопродајну цену, док из доказа у списима произлази да је окр. Ђокић извршио кривично-правне радње за које се терети оптужницом, и чињенице наведене у оптужници јесу биле предмет утврђивања.

 

28. фебруар 2025. године
МИРОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 23/20 од 29. јануара 2024. године због извршења у саизвшилаштву продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (од чега окр. Јанковић и Ђорђевић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем) окр. Иван Маричић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Мирослав Богићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окр. Оливера Ђорђевић је осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Снежана Јаковљевић на казну затвора у трајању од 1 године. Оштећена Агенција за осигурање депозита је упућена на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од друге половине фебруара до 9. априла 2013. године, у Београду, окр. Иван Маричић и окр. Мирослав Богићевић, у својству одговорних лица и то окр. Иван Маричић председник Извршног одбора и председник Кредитног одбора за правна лица „Српске банке", искоришћавањем свог положаја и овлашћења, а окр. Богићевић, као власник привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. са седиштем у Шапцу, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, доносио одлуке о његовом задуживању код пословних банака у Републици Србији и иностранству, као и о његовом задуживању код других привредних друштава са седиштем на територији Републике Србије, те усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита и зајмова том привредном друштву и истовремено генерални директор тог привредног друштва, искоришћавањем свог положаја и овлашћења, привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац прибавили противправну имовиску корист у укупном износу од 1.780.814.375,00 динара, у виду новца пренетог том привредном друштву, по основу одобрених кредита или уговора о зајму од стране других кредита „Српске банке" а.д. Београд, који није враћен корисницима кредита, као ни оштећеној банци, а „Српској банци"нанели имовинску штету у износу од 1.746.089.500,10 динара у виду новца пласираног на име кредита, у чему су им помогле окр. Јанковић директор Сектора послова са привредом и заменик председника Кредитног одбора „Српске банке" и окр. Ђорђевић финансијски директор Привредног друштва „Концерн Фармаком МБ", стварањем услова за извршење тог кривичног дела, тако што су окр. Маричић и Богићевић крајем фебруара 2013. године, када су Привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" и с њим повезана зависна Привредна друштва „Концерн Фармаком МБ- Млекара Шабац" а.д. и „Концерн Фармаком МБ - Фабрика акумулатора Сомбор", већ запала у лоше финансијско стање због слабих резултата пословања и високог нивоа задужености код „Српске банке" а.д и других домаћих и страних банака и финансијских институција, постигли договор да се упркос негативним финансијким показатељима и чињеници да привредна друштава нису измирила своје обавезе по основу раније одобрених кредита, да одобрене кредите неће моћи вратити из сопствених средстава, да су презадужена и кредитно неспособна, да се изложеност „Српске банке" а.д. према групи повезаних лица „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. приближила максимално дозвољеном кредиту од 25% капитала ове банке, настави даље кредитирање овог привредног друштва, на начин да им се одобравају нови краткорочни кредити уз неадекватне инструменте обезбеђења у виду меница са меничним овлашћењем тражилаца ових кредита и солидарног јемца привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и са њим повезаних лица, те да се у циљу изигравања законске одредбе која забрањује даље одобравање кредита „Концерну Фармаком МБ" д.о.о. Шабац истовремено преко других привредних друштава, која су мање кредитно изложена према „Српској банци", настави даље прикривено кредитирање привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. од стране ове банке, с тим што би се као корисници тих кредита формално појавила та друга привредна друштва, која формално не припадају том Концерну и према којима банка није уз знатној мери изложена, која су углавном и основана управо на иницијативу окр. Богићевића и окр. Оливере Ђорђевић ради оваквог финансијског пословања за потребе повезаних привредних друштава у саставу „Концерна Фармаком МБ" д.о.о. и чијим пословањем је суштински управљао окр. Богићевић уз помоћ окр. Ђорђевић преко других физичких лица од поверења - њихових сродника и пријатеља, као и радника, спољних сарадника и ранијих пословних партнера привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. који су се формално уписали у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре као оснивачи, заступници, која су такође била кредитно неспособна и без адекватне имовине, а у којима би солидарни јемци била привредна друштва из групе повезаних лица „Концерн Фармаком МБ" д.о.о, тако што би им се као формалним корисницима одобравали кредити такође уз неадекватне инструменте обезбеђења, а новчана средства од одобрених кредита истог дана са рачуна ових привредних друштава, формалних корисника кредита по основу уговора о зајму, преносила на рачуне „Концерн Фармаком МБ" д.о.о, па је окр. Богићевић након постигнутог договора са окр. Иваном Маричићем око свих услова за одобравање пласмана између осталог и износа кредита, рокова отплате и инструмената обезбеђења, са или преко окр. Оливере Ђорђевић од одговорних лица привредних друштава: „Дистрибутивни центар Сигма" д.о.о Шабац - Драгана Тошковића; „Магма пром" д.о.о Шабац - Десимира Ћаласана; „Инмолд" д.о.о. Пожега - Горана Јанковића; „Лим - инг Линингс" д.о.о. Шабац - Јована Дебељачког; и „Басеми" д.о.о. Шабац - Снежане Бањац затражио да поднесу захтева за одобрење кредита, при чему је окр. Ђорђевић банци доставила комплетну финансијску документацију потребну за доношење формалне одлуке о одобравању кредита по унапред договорених условима, старајући се да она буде потписана од одговорних лица тих привредних друштава, а након одобравања кредита и по потписивању уговора о кредиту, а окр. Јаковљевић у циљу обезбеђења формалног „покрића" за ове кредите и стварања привида да су они одобрени и пласирани у прописаном поступку предвиђени процедурама оштећене банке, након обраде кредитног захтева и прибављеног мишљења од Сектора ризика потписивала реферат за обраду кредитног захтева и предлог одлуке о одобравању кредита и исте достављала на одлуку Кредитном и Извршном одбору банке, па је тако супротно финансијским интересима те банке, на описани начин истог дана када су и поднети захтеви за добијање кредита након обраде кредитних захтева и прелиминарне сагласности Извршног одбора банке, Кредитни одбор за правна лица „Српске банке", чији је потпреседник била окр. Јаковљевић, донео одлуку о одобрењу кредита у укупном износу од 676.127.780,00 динара који су одобрени такође уз неадекватна средства обезбеђења у виду меница са меничним овлашћењем тражилаца ових кредита и солидарног јемца „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и са њим повезаних лица, при чему је окр. Богићевићу и окр. Ђорђевић била позната чињеница да је одредбама споразума о дугорочном зајму од 2. јуна 2011. године са изменама и допунама закљученог између Међународне финансијске корпорације у Вашингтону (IFC) као зајмодавца и привредних друштава „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и других као зајмопримца, с тим и другим повезаним привредним друштвима из састава наведеног Концерна, забрањено да без писмене сагласности зајмодавца, које у конкретном случају није било преузимају било какав нови финансијски дуг, да гарантују за било које финансијске обевезе неког другог лица и да успоставе залогу на било којој постојећој или будућој имовини, приходима или другој активи, све док зајмопримци у потпуности не изврше своје финансијске обавезе по својим дугорочним споразумима тј. до 15. јануара 2019. године, те да се описаним пословањем са „Српском банком" крше наведене уговорне обавезе које су преузете закључењем поменутог споразума, па су на описани начин окривљени привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 1.780.814.375,00 динара, а „Српској банци" нанели имовинску штету у износу од 1.746.089.500,10 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Мирослав Богићевић и окр. Оливера Ђорђевић, те браниоци свих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. јануара 2025. године решење Кж1 По1 10/24 којим је усвајањем жалби окривљених и њихових бранилаца, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром да је изрека првостепене пресуде неразумњива, противречна сама себи и разлозима датим у образложењу исте, да у првостепеном пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а да су поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се првостепена пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати њену законитост и правилност.

 

10. фебруар 2025. године
МИЛАН МИЛОВАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду Тои По1 4/24 од 4. септембра 2024. године усвојен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал, па је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела и то: од супруге и синова оставиоца Милана Миловца стан површине 94 м2, по структури троипособан са гаражом на Бежанијској коси, те од трећег лица М.М стан површине 52,50 м2, по структури двособан, у Београду, Звездара, и две гараже, као и од трећег лица А.С. стан двоетажни површине 138 м2 у Београду, Звездара. Управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Пуномоћник правних следбеника и пуномоћник трећих лица.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, посебно одељење, након одржаног рочишта, дана 27. децембра 2024. године донео је решење Кж По1 Тои 13/24 којим је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепено решење. 

 

27. јануар 2025. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 59/19 од 31. јануара 2020. године:

• окр. сарадник Стева Стојков је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године те му је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара и трајно му је одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2;

• окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ (од чега окр. Радоњић и Антић из члана 346, став 2. КЗ, а остали окривљени из члана 346, став 4. КЗ);

• окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ и

• окр. Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић и Бранислав Кецман су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани кримилан и браниоци окривљеног сарадника Стеве Стојкова.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 11. јула 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 22/20 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је:

• због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Жарка Радоњића  осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године, а окр. Дејана Антића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године;

• због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ окр. Роберта Вукова на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, окр. Бранислава Милошевића и Данијела Мандића  на казне затвора у трајању од по 2 године и 2 месеца, окр. Ђуру Радула, Горана Радула, Синана Ћосовића, Сафета Шемсовића, Дејана Комарицу, Игора Јевђевића, Огњана Блажевског, Небојшу Лојаничића и окривљеног сарадника Стеву Стојкова на казне затвора у трајању од по 2 године;

• због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ окр. Петра Рнића, Горанку Петричевић и Пера Стевића на казне затвора у трајању од по 2 године и 6 месеци, окр. Светлану Рагуж, Драгана Агатоновића на казне затвора у трајању од по 2 године и 3 меесца, окр. Славка Нинчевића на казну затвора у трајању од 2 године и 2 месеца, окр. Милана Суића и Бранислава Кецмана на казне затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци и

• према окр. Роберту Вукову, Браниславу Милошевићу, Данијелу Мандићу, Петру Рнићу, Горанки Петричевић, Перу Стевићу, Светлани Рагуж, Славку Нинчевићу, Драгану Агатоновићу, Милану Суићу, Браниславу Кецману, Ђуру Радулу, Горану Радулу, Синану Ћосовићу, Сафету Шемсовићу, Дејану Комарици, Игору Јевђевићу, Огњану Блажевксом и Небојши Лојаничићу је одбијена оптужба да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

Такође, другостепеном пресудом од окр. Огњена Блажевског и Небојше Лојаничића је одузета имовинска корист у износу од 13.200,оо евра и 3.097.754,27 динара, док је од окривљеног сарадника Стеве Стојкова одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара, те је трајно одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2. Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Жарко Радоњић и Дејан Антић су оглашени кривим што су у периоду од септембра месеца 2009. године, у Суботици организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, а која је деловала до 31. маја 2012. године, чији припадници су постали окривљени: Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нинчевић, Драган Агатоновић, Милан Суић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојаничић, окривљени сарадник Стева Стојков (према коме је обустављен поступак у односу на кривичнло дело удруживање ради вршења кривичних дела) и Исмет Пејић (према коме је кривични поступак правноснажно окончан), на тај начин што су створили план деловања да вишеструком симулацијом правног посла купопродаја – сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неисправном садржином привредног друштва „Moravex“ д.о.о. са седиштем у Суботици и других привредних друштава које су под контролом организоване криминалне групе пословала на територији Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, неистинито показују да привредно друштво „Moravex“ робу широке потрошње и текстил пореклом из азијских и евроазијских земаља, о којој управа царина не располаже подацима о царинској вредности (у даљем тексту: роба) купује и увози од симулованог продавца – привредних друштава „Jutex trade“ KFT и „Legato coop“ KFT из Мађарске и привредног друштва  „Jurotex office“ S.R.I из Румуније, која су исту робу претходно купила од симулованог продавца – привредних друштава из Турске, Италије и трговинских радњи из Мађарске, такође сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неистинитом садржином, а која роба је у Мађарској и Румунији претходно увозно оцарињена у сврху стварања формалних услова да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинској испостави по избору увозника и то у царинарници Суботица, а не у за то специјализованим царинарницама, које су актом управе Царина одређене за царињење робе, царински службеници царинарнице Суботица за примљене поклоне у новцу и робу убрзали поступак царињења пропуштањам обавезе прегледа робе, прегледом приложених докумената и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе; приликом утврђених несагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности приликом проналаска робе којом се повређује право интелектуалне својине не би предузимали мере из своје надлежности; и да би приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у специјализованим царинским испоставама и у другим царинарницама у Републици Србији приликом ранијих увоза и царињења робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника; да би након увозног царињења у Царинској испостави Јавна складишта Суботица и стављања робе у слободан промет, преко припадника организоване криминалне групе сачињавали, оверавали и употребљавали фалсификовану пословну документацију са неистинитом садржином привредног друштва „Moravex“, у којој су неистинито приказивали да ово привредно друштво увезену робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама чије пословање је било под контролом припадника организоване криминалне групе.

По налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљеног Стеве Стојкова истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд повредио идентитет оптужбе и пресуде, тако што је изменио диспозитив оптужнице и изреком пресуде утврдио да је окривљени сарадник Стева Стојков радње за које је оглашен кривим извршио са НН лицима, а не са окривљенима наведеним у оптужном акту, иако у пресуди којом суд оглашава кривим окривљеног који је закључио споразум о сведочењу не може да се мења опис кривичног дела јер је окривљени признао појединачно тачно одређено кривично дело које је описано у споразуму о сведочењу и то са описаним околностима о којима је сведочио, па измена описа кривичног дела у пресуди не одражава чињенично стање по опису из споразума који је окривљени признао, па је Апелациони суд, након одржаног претреса ту битну повреду одредбу кривичног поступка која се огледала у неразумљивости изреке првостепене пресуде и противречности самој себи отклонио.

Оценом изведених доказа Апелациони суд је утврдио да су окр. Жарко Радоњић и Дејан Антић створили план деловања – криминални концепт у који нису улагали свој новац, односно да су направили модел – криминалну инфраструктуру у коју су новац улагали њихови клијенти – окривљени велетрговци текстилном робом, те да је преко рачуна „Moravexa“ уплаћиван новац њихових клијената, при чему су ови окривљени на том рачуну задржавали онолико новчаних средстава колико се окр. Радоњић у договору са окр. Антићем са својим клијентима претходно договорио да кошта њихова криминална услуга „јефтиног и брзог увоза“, те је тако окр. Радоњић након сваког симулованог увоза робе правио коначан обрачун међусобних потраживања који одражава њихов стварни пословни однос са припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робом, на тај начин што је од износа који су на рачун „Moravexa“ уплаћивале фирме велетрговаца робом по испостављеним фалсификованим фактурама, одузимао износ који чини збир: вредности робе и новца датог цариницима на име поклона за незаконит начин преглед робе и утврђивања њене царинске вредности и уговореног износа зараде за овакав начин увоза робе по ценовнику који је за сваки увезени појединачни артикал претходно понаособ договорио са припадницима организоване криминалне групе – велетрговцима робом, а разлика ова два износа је представљао тзв. поврат, који је у готовини сам или преко окр. Антића, Милошевића и Вукова, враћао припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робе.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, дана 25. септембра 2024. године донело је решење Кж3 По1 1/23 којим је у осуђујућем делу у односу на окривљене Жарка Радоњића, Дејана Антића, Роберта Вукова, Бранислава Милошевића, Данијеле Мандић, Ђура Радула, Горана Радула, Синана Ћосовића,Сафета Шамсовића, Дејана Комарицу, Игора Јевђевића, Огњена Блажевског, Небојшу Лојаничића, Петра Рнића, Горанку Петричевић, Пера Стевића, Светлану Рагуш, Славка Нимчевића, Драгана Агатоновића, Милана Сујића и Бранислава Кецмана укинуло другостепену пресуду и предмет у том делу вратило другостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу трећег степена Апелационог суда, другостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка због недостатака изреке другостепене одлуке и повреда процесних одредаба које обавезују суд на давање ваљане и целовите аргументације за своје закључке, како у погледу чињеничних, тако и правних питања, , ни чињенично стање ни могло бити испитано, односно за сада не могу прихватити закључци другостепеног судда о утврђивању свих релевантних чињеница неопходних за правилно пресуђење у овој конкретној кривичноправној ствари. 

 

24. јануар 2025. године
МИЉАН МАНИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 216/23 од 12. марта 2024. године окр. Миљан Манић је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ, осуђен на казну затвора и трајању од 6 година и 3 месеца, те је окр. Предраг Петковић због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ и кривичног дела посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи помагањем из члана 350, став 2. КЗ, окр. Мирослав Петковић осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци а окр. Милена Петковић на казну затвора у трајању од 6 месеци, с тим што ће казне затвора издржавати (окр. Милена и Мирослав Петковић) у просторијама у којима станују без примене електронског надзора. Такође, одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окр. Миљана Манића износ од 2.880,оо евра, а од окр. Предрага Петковића износ од 3.250,оо евра, те је према окр. Манићу и Предрагу Петковићу изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: мобилних телефона, путничких моторних возила и др. Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, и то сада правноснажно осуђени Денис Траиловић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловало споразумно, у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист која се кретала 300,оо евра по једном илегалном мигранту, за организацију  недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Бугарском, затим прихвата илегалних миграната у Републици Бугарској или у месту Селачка, на територији Општини Зајечар, и омогућавање њиховог илегалног боравка у Републици Србији и њиховог недозвољеног транзита до Београда, након чега су од стечене финансијске користи у износу од 300,оо евра по једном илегалном мигранту осуђени Денис Траиловић и окр. Манић узимали по 50,оо до 75,оо по једном илегалном мигранту, а остатак новца давали осталим припадницима организоване криминалне групе у зависности од њихове улоге у оствареној појединачној инкриминисаној радњи омогућавања недозвољеног прелаза границе Србије, недозвољеног боравка или транзита кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Миљан Манић, Предраг Петковић и сада правноснажно осуђени Драган Тодоровић, Роберт Станковић, Дарко Алексић и учинилац Вељко Траиловић, док су окр. Милена и Мирослав Петковић, који нису били припадници организоване криминалне групе, а у намери да другом прибаве финансијску корист, помогли у извршењу кривичног дела и тако омогућили за укупно 44 НН лица неутврђеног држављанства и 12 држављана Авганистана, недозвољен прелаз државне границе Републике Србије и Републике Бугарске, затим притхват илегалних миграната и њихов недозвољен транзит до Београда, на који начин су у оквиру деловања ове криминалне групе, организатор и припрадници организоване криминалне групе, заједнички извршили више радњи извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи.  Такође, првостепеном пресудом окр. Миљан Манић је ослобођен оптужбе да је у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, извршио продужено кривично дело посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356, став 1 КЗ. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених. 

 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 20. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 19/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о казни у односу на окр. Миљана Манића те га због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350, став 4. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудило на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је приликом избора врсте и висине кривичних санкција које ће изрећи окривљенима имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окр. Манића, суд је ценио његов породични статус, чињеницу да је у битном признао кривично дело док је од отежавајућих околности ценио упорност окривљеног у извршењу кривичног дела које је извршено у продуженом трајању те чињеницу да је у периоду од 2005. до 2013. године осуђен још 4 пута за неистоврсна кривична дела што указује на склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела. Осим тога, у односу на окр. Манића првостепени суд је правилно закључио да од отпуштања са издржавање казне по ранијој осуди па до извршења новог кривичног дела које је предмет овог поступка није протекло 5 година. Међутим, првостепени суд није правилно одмерио казну затвора, због чега је Апелациони суд побијану пресуду у односу на окр. Манића преиначио у погледу одлуке о казни тако што је, ценећи све наведене, како олакшавајуће тако и отежавајуће околности окр. Манића осудио на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец, имајући виду да је прописана казна затвора од 3 до 15 година, те да распон од 3 до 15 година када се подели на 2 представља период од 6 година коме се додаје период од 3 године што представља укупан период од 9 година те како казна мора бити изнад половине распона приписане казне то је окр. Манића осудио на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец.   

 

17. јануар 2025. године

СТЕФАН РУНИЋ И ДР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 203/21 од 9. новембра 2023. године окр. Стефан Рунић, Петар Николић, Огњен Тројановић и Стефан Жижовић су због извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 5 КЗ, осуђени на казну затвора и то Стефан Рунић у трајању од 11 година, те окр. Петар Николић и окр. Огњен Тројановић у трајању од по 10 година, а окр. Стефан Жижовић у трајању од 4 година, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге 101,81 грама хероина, 196,18 грама хероина, 197,39 грама хероина и 296,42 грама хероина и од окр. Жижовића 18,60 грама опојне дроге кокаин и вагице за прецизно мерење. Од окр. Рунића, Николића и Тројановића одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 20.000,oo евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, а од окр. Стефана Жижовића новац у износу од 425.000,оо динара, 1.260,оо евра, 20,оо швајцарских франака и 200,оо америчких долара.

Окр. Стефан Рунић, Петар Николић и Огњен Трајановић су оглашени кривим што су у периоду од неутврђеног дана почетком 2021. године до краја маја 2021. године у Београду, поступајући по плану и договору, ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а делујући у оквиру организоване криминалне групе, поступајући по створеном плану деловања организатора организоване криминалне групе окр. Дарија Ђорђевића, да неовлашћено ради продаје од НН лица купује опојну дрогу хероин и потом је држи на територији града Београда, проналази купце опојне дроге и уговара продају исте, а потом преко припадника организоване криминалне групе продаје опојну дрогу, где су припадници организоване криминалне групе окр.Стефан Рунић, окр. Петар Николић и окр. Огњен Тројановић прихватили њене активности као своје и извршавали одређене задатке који су се у конкретним ситуацији пред њима постављали, заједно са окр. Владом Стевићем, према коме је кривични поступак раздвојен, неовлашћено продавали опојну дрогу хероин на тај начин што је окр. Ђорђевић, према коме је кривични поступак раздвојен, од НН лица куповао веће количине хероина, држао га на више локација у Београду, потом посредством криптоване апликације ANOM у којој је користио псеудоним „Spomenko Gostiс" ступао у контакт са потенцијалним купцима, уговарао продају хероина, његову цену и количину и преко припадника организоване криминалне групе продавао хероин другим лицима, међу којима и прикривеном иследнику „М 33", са којим је такође комуницирао преко наведене апликације, па су тако дана 11. априла 2021. године након што је окр. Ђођевић путем апликације ANOM под псеудонимом „Spomenko Gostiс" ступио у контакт са прикривеним иследнимком „М 33" који је у овој апликацији користио псеудоним „Reggie" и са њим постигао договор да му прода 100 грама опојне дроге хероин по ценио д 2.500,оо евра и у апликацији ANOM направио групу под називом „100zu 18-30h", окр. Рунић који је на ANOM-u користио псеудоним „Underground" најпре је по налогу окр. Ђорђевића подстредством ANOM-а одредио место и време где ће бити извршена примопредаја хероина и то окретницу аутобуса 35, код гробља Лешће, а потом се у оквиру договореног временског периода заједно са окр. Николићем и Стевићем, путничким возилом довезао до паркинга испред гробља, када је окр. Стевић изашао из возила, пришао возилу прекривеног иследника, „М 33" предао му једну пвц кесу у којој се налазило 101,81 грама хероина и од њега преузео износ од 2.500,оо евра, те
• дана 18. априла 2021. године, након што је прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 200 грама опојне дроге хероин по цени од 5.000,оо евра, окр. Ђорђевић је на апликацији ANOM направио групу под називом „zu bg 200g" и посредством ње наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио у икао место примопредаје одредио окретницу аутобуса 35, код гробља Лешће, око 18:30 часова, након чега се дана 19. априла 2021. године, окр. Рунић довози до паркинг простора испред гробља Лешће, потом улази у возило прикривеног иследника „М 33" и предаје му једну пвц кесу у којој се налазило 196,18 грама хериоина и од њега узима 5.000,00 евра, и затим возилом одлази код окр. Петра Николића, те
• дана 28. априла 2021. године, прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 200 грама опојне дроге хероин по цени од 5.000,оо евра, након чега окр. Ђорђевић на апликацији ANOM направио групу под називом „200g 8h bg" и посредством ње наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио у и као место примопредаје одредио адресу у Београду, где је сутрадан 29. априла 2021. године, у договорено време дошао прикривени иследник „М 33" када је окр. Рунић пешке пришао возилу прикривеног иследника „М 33", ушао у возило, и предао му 197,39 грама хериоина и од њега узео 5.000,00 евра, и затим се удаљио, те
• дана 10. маја 2021. године, прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 300 грама опојне дроге хероин по цени од 2.500,оо евра за 100 грама хероина, уз договор да у случају куповине количине веће од 500 грама, цена за 100 грама буде 1.800,оо евра, након чега је окр. Ђорђевић на апликацији ANOM направио групу под називом „200z + 100zbg" и посредством које је поново наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио и као место примопредаје одредио адресу у Београду, након чега се сутрадан 11. маја 2021. године, окр. Жижовић возилом са адресе у Београду кретао центром града, а окр. Рунић хероин предаје окр. Тројановићу, а потом окр. Тројановић пешке прилази возилу прикривеног иследника „М 33", улази у возило, и прикривеном иследнику предаје у два паковања укупно 296,42 грама хероина и од њега узима договорених 7.500,оо евра и

• дана 8. јуна 2021. године окр. Жижовић у изнајмљеном стану у Београду је неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу кокаин укупне нето масе од 18,60 грама и вагицу за прецизно мерење опојне дроге, са траговима опојне дроге кокаин и ТХЦ, које ствари су пронађене приликом претреса стана.

Такође, првостепеном пресудом окр. Стефан Жижовић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ, а окр. Стефан Рунић да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљени Стефан Жижовић и окр. Петар Николић, те браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 13. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 21/24 којом је усвајањем жалбе окр. Стефана Жижовића и његовог браниоца, преиначило првостепену пресуду у односу на окр. Жижовића у делу одлуке о казни, те због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, окр. Жижовића осудило на казану затвора у трајању од 3 године, док је у преосталом, непреиначеном делу који се односи на овог окривљеног првостепена пресуда потврђена. Првостепена пресуда је укинута у преосталом осуђујућем делу у односу на окр. Рунића, окр. Николића и окр. Тројановића и предмет у укинутом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Стефана Жижовића, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи овом окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, али овим околностима није дао адекватан значај. Тако је од олакшавајућих околности на страни окр. Жижовића првостепени суд ценио његову младост и да се ради о лицу које није осуђивано, док отежавајуће околности на страни овог окривљеног није нашао. Међутим, првостепени суд није дао довољан значај олакшавајућим околностима на страни окривљеног, с обзиром да се ради о лицу које до сада није осуђивано и о младом човеку, а посебно како отежавајућих околности на страни окривљеног није било, то је овај Суд у делу одлуке о кривичној санкцији преиначио окр. Жижовићу одлуку о кривичној санкцији тако што га је за извршење кривичног дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од 3 године, налазећи да ће се овако одмереном казном затвора остварити сврха кажњавања.

Првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу у односу на окр. Рунића, окр. Николића и окр. Тројановића, у вези извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, налазећи да првостепена пресуда у овом делу садржи битне повреде одредаба кривичног поступка имајући у виду да је изрека пресуде неразумљива, противречна разлозима датим у истој, те да су образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене тако да се пресуда у овом делу заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

  

8. јануар 2025. године
ЂУРО МИЈАКОВАЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 241/23 од 21. марта 2024. године окр. Ђуро Мијаковац је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци (пошто му је узета као утврђена раније изречена казна затвора због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 3 КЗ), те му је изречена мера безбедности одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичног дела и то: картонске кутије, металне канте, висеће мреже, 796 биљака зелене боје налик на опојну дрогу канабис у саксијама, дробилица, дигиталне вагице за прецизно мерење, машине са сушење, супстрати за узгој биљака опојне дроге канабис, више џакова супстрата, апарат за испитивање ПХ вредности, више лампи са сијалицама, апарат за вакумирање и др.

Окривљени Ђуро Мијаковац је оглашен кривим што је у периоду од 25. августа 2021. године до 12. маја 2022. године, у Београду, заједно са осуђенима Сашом Ромићем и Милетом Миљковићем неовлашћено производили и неовлашћено ради продаје држали супстанце које су проглашене за опојну дрогу и то канабис, на тај начин што је окр. Мијаковац обезбедио простор за узгој опојне дроге канабис, те финансирање опреме за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима и опреме за одвајање грана, листова и цветова, сушење, размеравање и паковање опојне дроге, контролу целокупног процеса неовлашћене производње опојне дроге, а осуђени Саша Ромић и Милета Миљковић су имали задатак да непосредно спроводе целокупан процес производњу опојне дроге, вршећи засађивање опојне дроге канабис, њихово наводњавање, прехрањивање хемијским и другим препаратима, подешавање одговарајуће влажности, вентилације, расвете и температуре, као и сечење, сушење и паковање опојне дроге, па је тако окр. Мијаковац Ђуро у Мислођину изградио кућу и скривене просторије испод површине земље где је обезбедио и инсталирао опрему за неовлашћену производњу опојне дроге канабис, а потом заједно са осуђеним Ромићем и Миљковићем су континуирано неовлашћено производили опојну дрогу канабис, да би дана 11. маја 2022. године на тој адреси приликом претресања полицијски службеници пронашли у скривеним просторијама испод површине земље 796 биљака опојне дроге канабис, укупне нето масе након сушења 20.240,59 грама, исечену биљну материју у свежем стању, која представља опојну дрогу канабис, укупне нето масе након сушења 14.661 грама и исечену биљну материју у сувом стању опојне дроге канабис у нето количини од 19.547,57 грама.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 10. децембра 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 23/24 којом је преиначило првостепену пресуду само у делу одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом, тако што је од окр. Ђура Мијаковца одузео имовинску корист прибављену кривичним делом и то новчанице пронађене у коверти беле боје са руком написаним бројевима 3.900,оо у десном углу, 2 свежња новчаница – укупно 100.000 евра, пронађени у паприној браон кеси са ручком браон боје, затим новчанице – укупно 4.800 евра, пронађени у коверти беле боје на које је плавом хемијском оловком написано 4.800,оо, 78 новчаница – укупно 3.900 евра пронађени у коверти беле боје, затим новчанице – укупно 3.605 евра, пронађени у једној мушкој торбици црне боје, као и новчанице од укупно 49.700 аустралијских долара, 16.300 аустралијских долара, једна новчаница од 5 аустралијских долара, као и 230 новчаница – укупно 115.000 евра, као и 4 новчанице у апоенима од 200 евра, 2  новчанице у апоенима од 50 евра, 5 новчаница у апоенима од 20 евра, 5 новчаница у апоенима од 10 евра, 2 новчанице у апоенима од 5 евра, 5 новчаница у апоенима од 100 швајцарских франака и 66 новчаница у апоенима од 100 евра, као и новчанице са ближе наведеним серијским бројевима укупно 185 евра, 800 америчких долара, 160 фунти и 90 швајцарскх франака, све по потврди о привремено одузетим предметима од 12. маја 2022. године. У преосталом делу су све жалбе одбијене као неосноване, а ожалбена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Према налажењу Апелацоног суда у Београду основано је изјављеном жалбом јавног тужиоца указано да је првостепени суд начинио пропуст када је одбио предлог за одузимање имовинске користи од окр. Мијаковца и то новца у износу од 235.150 евра, 66.355 аустралијских долара и 5.890 швајцарскх франака, јер је окривљени оглашен кривим да је неовлашећно производио и неовллашћено држао ради продаје супстанце проглашене за опојну дрогу, али не и да је опојну дрогу продао. Према ставу овог Суда, из доказа предметног кривичног поступка се несумњиво може утврдити да новац пронађен код окривљеног јесте имовинска корист прибављена кривичним делом, те је овај суд преиначио ожалбену пресуду и одузео имовинску корист прибављену кривичним делом, односно одузео предметни новац, имајући у виду да се у конкретном случају ради о лицу које је, по сопственом казивању незапослено и издржавано, те које нема сталне изворе прихода, затим да до окончања поступка није приложио нити предложио ни један једини доказ о легалном стицању велике количине новца која је код њега пронађена, при том имајући у виду да је оглашен кривим због тога што је у време, на месту и на начин описан у изреци пресуде, обезбедио простор за узгој опојне дроге канабис, финансирао опрему за узгајање биљака опојне дроге канабис у вештачким условима и опреме за одвајање грана, листова и цветова, сушење, размеравање и паковање опојне дроге, контролу целокупног процеса неовлашћене производње опојне дроге, односно да је изградио скривене просторије испод површине земље, где је обезбедио и инсталирао опрему за неовлашћену производњу опојне дроге, те да је заједно са осуђеним Ромићем и Миљковићем у дужем временском периоду континуирано неовлашћено производио опојну дрогу канабис, код опште познате чињенице да се предметним кривичним делом стиче знатна имовинска корист, те овај Суд сматра да наведени новац не представља његов легални приход.

 

8. јануар 2025. године
ИВАН БОГДАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 221/23 од 8. јула 2024. године окр. Иван Богдановић је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те је обавезан да на име имовинске користи прибављене извршеним кривичним делом исплати Републици Србији износ од 4.232.413,31 динара и изречена му је мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 5 година.

Окр. Иван Бодановић је оглашен кривим што је у временском периоду од 17. септембра 2013. године до 31. октобра 2019. године у Зајечару, као службено лице, искоришћавањем свог службеног положаја прибавио за себе имовинску корист у вредности која прелази 1.500.000,00 динара, у стању смањене урачуљивости али не битно, на тај начин што је вршећи функцију судије и председника Вишег суда у Зајечару у више наврата захтевао од запослених у рачуноводству Вишег суда у Зајечару да му из судског депозита предају коверте у којима се налазио новац привремено одузет у кривичним предметима, са образложењем да новац преузима ради вештачења или враћања лицима од којих је привремено одузет, па је тако преузео из кривичних предмета: К 2/23 новац у износу од 10.140 евра, К 31/19 новац у износу од 970 евра, К 24/11 новац у износу од 2.000 евра, К 105/10 новац у износу од 310 евра и 7.000,00 динара, К 149/10 новац у износу од 200 евра, К 68/09 новац у износу од 9.700,00 динара, К 52/18 новац у износу од 5 евра и 40.340,00 динара, К 59/10 новац у износу од 240 евра, К 69/14 новац у износу од 120 евра и 570,00 динара, К 44/13 новац у износу од 285 евра и 68.750,00 динара, а потом преузети новац није предао на вештачење, нити га је вратио лицима од којих је привремено одузет, већ га је задржао за себе и истовремено дана 15. новембра 2017. године присвојио новац у износу од 485 евра који је привремено одузет у предмету Основног суда у Зајечару Кв 342/17, на тај начин што је од службеника Основног суда преузео коверту у којој се налазио новац и на пропратном акту Основног суда у Зајечару Кв 342/17 од дана 15. новембра 2017. године својеручно написао „примљено", потписао се и оверио печатом Вишег суда у Зајечару, а новац потом није предао рачуноводству Вишега суда у Зајечару, већ га је задржао за себе и дана 19. априла 2017. године присвојио новац у износу од 20.000 евра положеног као јемство у предмету Основног суда у Зајечару К 28/17, а који је због стварне ненадлежности уступљен Вишем суду у Зајечару, на тај начин што је лично сачинио, потписао и оверио печатом Вишег суда захтев К 72/17 за преузимање новца, упућен Основном суду у Зајечару, а потом наведени новац лично преузео од службеника Основног суда и потписао записник Основног суда у Зајечару К 28/17 о примопредаји ових новчаних средстава на име положеног јемства, при чему наведени новац није предао рачуноводству Вишег суда, већ је новац задржао за себе, нити је наведени захтев и записник уложио у предмет Вишег суда у Зајечару, на који начин је прибавио за себе имовинску корист у укупном износу од 4.232.423,31 динара од чега 34.755 евра и 126.360,00 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након седнице, донело је дана 20. децембра 2024. године пресуду којом је делимичним усвајањем жалби, у делу одлуке о мери безбедности, преиначило првостепену пресуда, тако што је окр. Богдановићу изрекло меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то обављања судијске функције у трајању од 5 година, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајање ове мере, док су у преосталом делу жалбе одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

По налажењу Апелационог суда у Београду, жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца без утицаја су на другачију одлуку о казни и као такви оцењени неосновани, с обзиром да је првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције ценио све околности које су од значаја за одмеравање висине казне, те је од олакшавајућих околности на страни окривљеног пре свега ценио његово потпуно признање извршеног кривичног дела у свим фазама поступка, које је у конкретном случају имајући у виду све прикупљене и предложене доказе, у битном допринело бржем и ефикаснијем окончању поступка, коректно и искрено држање пред судом, недвосмислено исказано жаљење и кајање, те да раније није осуђиван, док је нашао да отежавајућих околности није било. Имајући у виду наведене олакшавајуће околности, а у одсуству отежавајућих, противправност извршеног кривичног дела, јачину угроженог добра, степен кривице и побуде окривљеног, чињеницу да је дело извршио у стању смањене урачунљивости, али не битно, као и све околности случаја, али и у одређеној мери исказану упорност, с обзиром на дужину инкриминисаног периода и бројност предузетих радњи, првостепени суд је, насупрот жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца, и по оцени овог Суда правилно окр. Богдановића осудио на казну затвора у трајању од 2 године. Међитим, када је у питању мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, обављања свих послова у области правосуђа, која је првостепеном пресудом изречена окр. Богдановићу, основано се изјављеним жалбама наводи да је изрека у овом делу нејасна, непрецизна и прешироко одређена, због чега је усвајањем жалби првостепена пресуда у том делу преиначена, тако што је окр. Богдановићу Апелациони суд изрекао меру безбедности и то забране обављања судијске функције у трајању од 5 година, имајући у виду околности извршеног кривичног дела и чињеницу да је окривљени предметно кривично дело извршио вршећи функцију судије и председника Вишег суда у Зајчару, због чега постоји опасност од даљег вршења кривичних дела услед вршења судијске функције.

 

8. јануар 2025. године
МАРКО ЈАНИЧИЈЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 136/23 од 19. марта 2024. године окр. Марко Јаничијевић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела и то неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 5 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге хероин укупне нето масе 494,02 грама, те му је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 9.000,oo евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате.

Окр. Марко Јаничијевић је оглашен кривим што је у периоду од неутврђеног дана почетком 2021. године, до краја маја 2021. године у Београду, поступајући по плану и договору, ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а делујући у оквиру организоване криминалне групе чији су припадници поред њега били и окр. Стефан Дуњић, Петар Николић и Огњен Тројановић, према којима је у току кривични поступак, као и окр. Влада Стевић према коме је кривични поступак раздвојен, поступајући по створеном плану деловања организатора организоване криминалне групе окр. Дарија Ђорђевића да неовлашћено ради продаје од НН лица купује опојну дрогу хероин и потом је држи на територији града Београда, проналази купце опојне дроге и уговара продају исте, а потом преко припадника организоване криминалне групе продаје опојну дрогу, где је окр. Јаничијевић прихватио њене активности као своје и извршавао одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њим постављали, па је неовлашћено продавао опојну дрогу хероин, на тај начин што је окр. Ђорђевић, према коме је кривични поступак раздвојен, од НН лица куповао веће количине хероина, држао га на више локација у Београду, потом посредством криптоване апликације ANOM у којој је користио псеудоним „Spomenko Gostiс" ступао и контакт са потенцијалним купцима, уговарао продају хероина, његову цену и количину и преко припадника организоване криминалне групе продавао хероин другим лицима, међу којима и прикривеном иследнику „М 33", са којим је такође комуницирао преко наведене апликације, па је тако дана 27. маја 2021. године, након што је прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и најавио му да је скупио паре и да жели да купи око 500 гр хероина дана 28. маја 2021. године, у комуникацији путем наведене апликације договарају сусрет, а дана 29. маја 2021. године се састају у кафеу где je окр. Ђорђевић у непосредном сусрету прикривеном иследнику рекао да ће му продати хероин по цени од 1.800,oo евра за 100 грама; и по договору у вечерњим сатима окр. Ђорђевић на апликацији ANOM прави групу под називом „500z bg" посредством које је наложио лицу које је на ANOM-u користило псеудоним „Stephcurry" да хериоин упакује у паковања од по око 200 и 300 грама и да одреди време и место примопредаје, након чега је лице које користило псеудоним „Stephcurry" одредило да се примопредаја хероина обави сутрадан, дана 30. маја 2021. године где је НН лице мотоциклом дошло до уговореног места и опојну дрогу хероин предало окр. Јаничијевићу који потом долази на договорену адресу, прилази возилу прикривеног иследника и предаје му опојну дрогу хероин укупне нето масе 494,02 грама упакованог у две пластичне кесе и од прикривеног иследника узима 9.000 евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 2. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 28/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.