6. мај 2026. године
САША ДРАГИН И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 61/13 од 23. јануара 2025. године:
• због извршења, у саизвршилаштву, по једног продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ окр. Радосав Вујачић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Михаило Грујић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окр. Бранко Мијић и Гордана Мијић су осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године, окр. Милан Вељовић, Борислав Стојковић, Драган Митић, Гордан Марковић и Драго Стојаковић су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 године и 6 месеци, окр. Саша Остојић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 3 месеца, окр. Владо Крковић и Драги Попин су осуђени на казне затвора у трајању од по 1 године и 2 месеца, а окр. Арсеније Катанић, Драги Лазаревић, Игор Сабо, Србољуб Жујовић, Чедо Брбовић и Бранкица Билић су осуђени на казне кућног затвора, без електронског надзора, у трајању од по 1 године и
• због извршења, помагањем, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ окр. Бојан Јоксимовић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те је према свим наведеним окривљенима изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то забрана обављања дужности одговорног лица у привредном друштву у трајању од по 3 године, почев од правноснажности пресуде.
Такође, првостепеном пресудом окр. Бојан Јоксимовић је обавезан да солидарно са ХИП „Азотара" д.о.о. у корист буџета Републике Србије плати износ од 62.632.081,62 динара, окр. Бранко Мијић и Гордана Мијић су обавезани да солидарно са ХИП „Азотара" д.о.о, „Градска Пекара" а.д. и „Први октобар" а.д. у корист буџета Републике Србије плате износ од 187.562.995,80 динара, док је окр. Драго Стојаковић обавезан да солидарно са ХИП „Азотара" д.о.о и „Макота" д.о.о у корист буџета Републике Србије плати износ од 82.793.210,22 динара.
Окривљени Радослав Вујачић, Михаило Грујић, Милан Вељовић, Арсеније Катанић, Драган Митић и Игор Сабо су оглашени кривим да су у периоду од 10. јула 2009. године до краја марта 2010. године, као одговорна лица и то окр. Радослав Вујачић у својству лица које је овлашћено за управљање привредним друштвом, као привремени заступник капитала и као председник Управног одбода ХИП „Азотара" д.о.о. Панчево по Уговору од 6. марта 2009. године, и одлуке Управног одбора од 14. августа 2009. године, окр. Михаило Грујић у својству заменика директора ХИП „Азотара" д.о.о. у реструктурирању од 5. августа 2009. године до 11. октобра 2010. године,окр. Миљан Вељовић у својству директора „Poljoprivredne korporacije Beograd" a.d, окр. Арсеније Катанић у својству директора привредног друштва „Aleksa Šantić" а.д. у периоду од 7. априла до 30. децембра 2009. године, а окр. Звонимир Неназић, према коме је поступак раздвојен, као лице овлашћено за заступање „CES Mecon" д.о.о, као стручни консултант, руководилац и координатор консултативног тима ХИП „Азотара" д.о.о. у реструктурирању, својим предлозима и препорукама окр. Вељовића и окр. Катанића, подстрекао да „Poljoprivredna korporacija Beograd" и „Aleksa Šantić" а.д буду посредници у промету регресираног минералног ђубрива произвођача ХИП „Азотара" д.о.о. како би се омогућила продаја и промет односно наплата регреса од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за ХИП „Азотара" а окр. Вујачића и Грујића са умишљајем подстрекао да продају ђубрива посредством „Poljoprivredne korporacije Beograd" a.d и „Aleksa Šantić" а.д. и врше и за правна лица која ХИП „Азотара" односно окр. Вујачић и Грујић сами пронађу, окр. Емина Чобански, у својству директора „Sunce" а.д, окр. Драган Тансковић, у својству директора привредног друштва"Tan Trade" д.о.о, а према којима је кривични поступак раздвојен, окр. Драган Митић у својству оснивача и лица овлашћеног за заступање и пословање привредних друштава „Agro Forum" и „Agro Media", окр. Игор Сабо у својству директора привредног друштва „Agroseme Invest" д.о.о, окр. Вера Исаковић, према којој је кривични поступак раздвојен, у својству оснивача и лица овлашћеног за заступање и пословање привредног друштва „Chem-Co" д.о.о, искоришћавањем својих положаја и прекорачењем граница својих овлашћења, поступали супротно Уредби о условима и начину коришћења средстава за регресирање минералних ђубрива за јесењу сетву 2009. године са изменама и допунама, у циљу омогућавања да регресивно ђубриво, добију и правна лица која нису испуњавала услове за куповину регресираног ђубрива те да ХИП „Азотара" по основу испоручених количина овим правним лицима изврши неосновану наплату накнаде за регресирано минерално ђубриво по наведеним Уредбама и својим радњама омогућили прибављање противправне имовинске користи привредним друштвима и то: „Sunce" a.д, „Tan Trade" д.o.o, „Agro Forum" д.o.o, „ Agroseme Invest" д.o.o. и „Shem-Сo" д.о.о, у износу разлике нерегресиране и регресиране цене минералних ђубрива, а ХИП „Азотара" д.о.о, у реструктурирању у висини неосновано исплаћене надокнаде за регресирано ђубриво на коју не би имала право, у укупном износу од 255.774.500,00 динара, а на штету буџета Републике Србије, као и што су у периоду 17. децембра 2009. године до краја августа 2011. године, по постигнутом међусобном договору окр. Вујачић, Грујић и окр. Драги Лазаревић у својству директора „Института за крмно биље" Крушевац, окр. Борислав Стојковић у својству директора и заступника привредних друштава „Terra bo" д.о.о. и „Sektor 120" д.о.о, окр. Вера Исаковић, према којој је кривични поступак раздвојен, у својству оснивача и лица овлашћеног за заступање и пословање привредног друштва „Chem-Co" д.о.о, окр. Алекса Обрадовић према коме је кривични поступак раздвојен, у својству директора привредног друштва „Da car euro" д.о.о, окр. Горан Марковић у својству директора привредног друштва „Citadela" д.о.о. и окр. Србољуб Жујовић у својству директора привредног друштва „Srbokop" д.о.о, искоришћавањем својих положаја и прекорачењем граница својих овлашћења вршили промет регресираног минералног ђубрива у циљу омогућавања да регресирано ђубриво добију и наведена правна лица која нису испуњавала услове за куповину на тај начи што је окр. Грујић уз сагласност и одобрење окр. Вујачића, са окр. Лазаревићем договорио да се ради стварања услова за наплату регреса „Институт за крмно биље" пријави на Продуктној берзи а.д. Нови Сад као купац регресираног ђубрива ХИП „Азотаре", по основу Уредбе од 17. децембра 2009. година са изменама и допунама за максимално дозвољене количине, у укупној количини од 40.000 тона и да након закључења уговора о купопродаји за пријављене количине омогући даљи промет овог регресираног минералног ђубрива привредним друштвима са којима су одговорна лица ХИП „Азотара" договорила количине, рокове испоруке, модалитете преузимања дуга и услове плаћања, а која правна лица нису испуњавала услове из Уредбе да могу учествовати у промету регресираног ђубрива и то: „Terra bo" д.о.о, „ Chem-Co" д.о.о, „Da car euro" д.о.о, „Citadela" д.о.о. и „Srbokop" д.о.о, све у укупној количини од 9.846,70 тона, чиме су овако договореним и реализованим начином промета створени услови да за ХИП „Азотару" а на штету буџета Републике Србије буде прибављена имовинска корист неоснованом исплатом накнаде регреса у свеукупном износу од 54.233.500,00 динара и што су окр. Радосав Вујачић, Михаило Грујић, Владо Крковић, Борислав Стојковић, Горан Марковић, Драган Митић, Србољуб Жујовић, Саша Остојић, Драги Попин, Бојан Јоксимовић, Бранкица Билић, Чеда Брборић, Бранко Мијић и Гордана Мијић, искоришћавањем својих и прекорачењем граница својих овлашћена вршили промет регресираних азотних минералних ђубрива супротно Уредби о условима и начину коришћења средстава за регресирање азотних минералних ђубрива за зимско прехрањивање и припрему пролећне сетве од 17. дцембра 2009. године са изменама и допунама, и Уредби од 29. јула 2010. године са изменама и допунама у циљу омогућавања да регресно ђубриво добију и правна лица која нису испуњавала услове за куповину регресивног ђубрива, посредством земљорадничких задруга и правних лица која су имала право на куповину тог ђубрива, и да ХИП „Азотара" по основу испоручених количина минералног ђубрива овим правним лицима изврши неосновану наплату надокнаде за регресирано ђубриво по наведеним Уредбама те својим радњама омогућили прибављање противправне имовинске користи привредним друштвима у висини разлике нерегресиране и регресиране цене и у износу преузетог а неплаћеног минералног ђубрива, те да ХИП „Азотара" на штету буџета прибави противправну имовинску корист на име исплаћене надокнаде за регресирано минерално ђубриво на коју не би имала право, као и физичким лицима Драги Попину, Мирославу Томићу, према коме је поступак раздвојен у виду накнаде за остварено посредовање, при чему је окр. Бојан Јоксимовић са умишљајем помагао окр. Данојли Миатијашевић, окр. Драги Попин помагао окр. Бранкици Билић на тај начин што је окр. Радослав Вујачић одобравао и потписиаво Уговоре о продаји регресираног минералног ђубрива и Уговоре о преузимању дуга, а окр. Михаило Грујић и Владо Крковић уз сагласност и по одобрењу окр. Вујачића, са окр. Стојковићем, Марковићем, Жујовићем Остојићем, Попином, Јоксимовићем, Бранкицом Билић, Брборићем Бранком Мијић и Горданом Мијићем као и са другим окривљенима према којим је кривични поступак раздвојен или правноснажно обустављен или окончан, договарали да привредни субјекти и земљорадничен задруге које пронађу ови окривљени а који имају право на коповину регресног ђубрива издавањем налога за куповину преко „Продуктне берзе" а.д. изврше тзв. „букирање" дозвољених количина, након чега би са ХИП „Азотара" закључили уговор о продаји регресираног минералног ђубрива ради стварања услова да ХИП „Азотара" изврши наплату регреса, уз истовремено закључивање уговора о преузимању дуга између ХИП „Азотара" , као повериоца, земорадничких задруга као дужника и привредних друштава која нису могла бити корисницима средстава регреса, као преузимаоца дуга које је потписивао окр. Вујачић чиме су остварени услови да се преузимаоцима дуга привредним субјектима који не могу бити корисници средстава по Уредби, испоруче количине регресираног ђубрива пријављене на Продуктној берзи тзв."букирањем" и прибављање противправне имовинске користи уз договор са окривљенима који су одоговрна лица у привредним субјектима преузимаоцима или солидарних преузимаоцима дуга о начину промета, количини ђубрива, начину испоруке и динамике плаћања као и да се по фактурисању испоручених количина врши плаћање само пореских обавеза по издатим рачунима и извршеним испорукама и да се вредност ђубрива плаћа одложено на рате.
Такође су окр. Вујачић, Грујић, Крковић, Стојковић, Митић, Остојић, Попин, Јоксимовић Стојаковић, Бранко Мијић и Гордана Мијић оглашени кривим што су у периоду од почетка марта 2010. године до краја новембра 2012. године, као одговорна лица, искоришћавањем својих положаја и овлашћена, па је окр. Вујачић супротно инересима привредног друштва и дужностима привременог заступника капитала са окр. Стојаковим, Митићем, Остојићем Попином, Јоксимовићем, Бранком Мијићем и Горданом Мијић и осталим окривљенима према којима је поступак разввојен, договарао продају нерегресираних минералних ђубрива из производног програма ХИП „Азотара" тако да се врше само плаћања у висини пореза на додату вредност у динамици извршених испорука са условима вишемесечног одложеног плаћања у целости или на рате са минималним средствима обезбеђења плаћања по уговорима, те договорали одлагање принудне наплате када након рока доспелости не буду извршена плаћања, па су окр. Грујић и Крковић уз одобрење и сагласност окр. Вујачића налагали и одобравали испоруке прихватајући минимална средства обезбеђења -соло менице и као допунско обезбеђење недовољне хипотеке на непокретносима иако њихова стварна вредност не достиже уговорене вредности преузете робе чију наплату обезбеђују, док су остали наведени окривљени невршећи плаћања вредности преузете робе према ХИП „Азотара", приходе остварене даљом продајом минералних ђубрива, усмеравали и користили за пословање својих привредних друштава и своје личне потребе готовинским исплатама са рачуна привредних друштава и по доспелости обавеза плаћања у договору са окр. Вујачићем одлагали принудну наплату из средстава обезбеђења пуштањем меница па су прометом нерегресираног минераног ђубрива у укупној количини од 103.198,32 тона на описани начин, неплаћивањем вредности ђубрива за привредна друштва „Da sar euro", „Terra bo", „Sektor 120", „Agro Forum", „Agro Media", „Agro fish trade" „MAT", „Mlin Igir", „Agro bosman", „Jokom", „Polet plus", „Makota" Нови Сад, „Makota" Чуруг, „Akter research" „Akter Media Group", „1.oktobar" и „Gradska pekara", прибавили противправну имовинску корист у свеукупном износу од 2.396.465.727,10 динара пре чему је за ХИП „Азотара" д.о.о у истом износу наступила штета.
Истовремено, окр. Саша Драгин је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ, окр. Љубомир Куљић, Предраг Вујачић, Драган Шука, Бранко Јуришић и Славко Губеринић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, по једно продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ, те је одбијена оптужба да је окр. Михаило Грујић извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 6 КЗ као и да је окр. Борислав Стојковић извршио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ.
Оптужним актом је окр. Саши Драгину стављено на терет да је својим предлозима и препорукама утицао на окривљене Милана Вељовића и Арсенија Катанића да „Poljoprivredna korporacija" а.д. и "Aleksa Šantić" а.д, ради помоћи „оживљавања ХИП „Азората" д.о.о у реструктурирању, прихвате да учествују у поступку продаје регресираног ђубрива по Уредби о условима и начину коришћења средстава за регресирање минералних ђубрива за јесењу сетву 2009. године у износу регреса од 10.000 динара по тони, иако нису испуњавали услове из Уредбе за кориснике регресираног ђубрива, те да се формално појаве као купци 30.000 тона регресираног минералног ђубрива произвођања ХИП „Азотара" д.о.о у реструктурирању и, одобрених по јавном огласу од 13. јула 2009. године и закљученог Уговора о условима и начину продаје и испоруке регресираног минералног ђубрива за потребе јесење сетве 2009. године између ХИ „Азотраа" и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 21. јула 2009. године са анексом, а да ће за количине које нису потребне овим привредним друштвима ХИП „Азотара" пронаћи сама купце, на шта су окр. Вељовић и Катанић пристали и прихватили да привредна друштва преузму укупно 30.000 тона и да ће као ресорни Министар и овлашћени предлагач доношења подзаконских аката, у међувремену предложити доношење измена Уредбе којом би се омогућило да „Poljoprivredna korporacija" а.д. и "Aleksa Šantić" а.д. буду корисници средстава, па је окр. Драгин предложио доношење измене Уредбе тако што се проширује круг корисника и дозвољава да корисници регресираног минералног ђубрива буду и „привредна друштва, ако су код Агенције за привредне регистре регистовала делатност пољопривредне производње као претежну делатност и ако у свом капиталу имају удео државне својине", као услов су испуњавала привредна друштва „Poljoprivredna korporacija" а.д. и "Aleksa Šantić" а.д, уз повећање количине регресираног ђубрива са 100.000 на 130.000 тона, управо за колину која је Уговором закљученим дана 21. јула 2009. године између ХИП „Азотара" и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и анеска, одобрени ХИП „Азотари", док је окр. Љубомиру Куљићу стављено на терет да је као одговорно лице „Mlinоstep" д.о.о који није могло бити корисник средстава за регресирање минералних ђубрива, договорио са окр. Грујићем и Вујачићем да набавку потребних количина ђубрива изврши преко „Института за крмно биље" по повлашћеној регресној цени, те је са окр. Лазаревићем договорено да кооперанти и земљорадничке задруге „Mlinоstep" д.о.о који имају право на регресно минерално ђубриво по Уредби са „Институтом за крмно биље" закључе уговоре о пословнотехничкој сарадњи уз истовремено закључивање уговора о преузимању дуга између „Института за крмно биље", земорадничке задруге, ХИП „Азотаре" и „Mlinоstep" д.о.о, пре фактурисања ђубрива, издавања власничких листова и преузимања ђубрива од Института како би се створили услови за испоруку регресираног минералног ђубрива привредном друштву „Mlinоstep" д.о.о које је као солидарни дужник за 27 коопераната преузимао обавез плаћања „Институту за крмно биље" и наведених правних лица према ХИП "Азотара" за испоручену количину од 4.675 тона у укупној вредности од 63.799.650,00 динара чиме је омогућена набавка минералног ђубрива за „Mlinоstep" д.о.о по повлашћеној регресној цени односно прибављање имовинске користи за „Mlinоstep" д.о.о у износу од 23.375.000,00 динара по основу разлике у цени нерегресираног и регресираног минералног ђубрива, а за ХИП "Азотару" на штету буџета државе неоснованом наплатом надокнаде за регресирано минерално ђубриво у износу од 23.375.000,00 динара буде прибављена противправна имовинска корист.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал, браниоци окр. Милана Вељовића, Бојана Јоксимовића, Саше Остојића, Гордана Марковића, Гордане Мијић, Бранка Мијића, Чеда Брборића, Драга Стојаковића, Михаила Грујића, Драгана Митића, Влада Крковића, Драгог Попина, те окр. Игор Саба, Арсеније Катанић, Радослав Вујачић, Драги Лазаревић, Србољуб Жујовић, Бранкица Билић и. Борислав Стојковић и њиховив браниоци као и пуномоћник „Института за крмно биље".
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2026. године донело пресуду Кж1 По1 20/25 којом је одбило жалбу јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал у односу на окр. Бранка Јуришића и Славка Губеринића, који су ослобођени од оптужбе и у том делу потврдио првостепену пресуду, док је делимичним усвајањем жалби укинуо првостепену пресуду у осуђујућем делу и у делу којим су ослобођени оптужбе окр. Саша Драгин, Љубомир Куљић, Предраг Вујачић и Драган Шука те у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
Разматрајући наводе жалбе јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал у делу којим се указује да је суд погрешно ослободио окр. Бранка Јуришића и Славка Губеринића, по оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд донео одлуку да се наведени окривљени ослобађају од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили по једно продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, јер дело за које су оптужени није кривично дело, при чему нема услова за примену мере безбедности према окр. Јуришићу и Губеринићу, с обзиром да у конкретном случају недостају наводи који се односе на кривицу окривљених, јер их тужилаштво није навело у диспозитиву обједињене оптужнице, а да би у супротном, уношењем субјективних обележја бића кривичног дела од стране суда дошло до прекорачења оптужбе, а што суд није овлашћен да чини, будући да је измена чињеничног описа у надлежности јавног тужиоц. Стога су неосновани наводи у жалби јавног тужиоца да су пре обједињавања оптужнице претходиле три оптужнице које имају континуитет са обједињеном, измењеном и прецизираном оптужницом те је првостепени суд требало да их тако и цени, имајући у виду да је према одредбама Законика о кривичном поступку суд дужан да поступа по коначној обједињеној оптужници, што је у конретном случају провстепени суд и учинио те донео одлуку да се према окр. Јуршићу и Губеринићу донесе ослобађајућа пресуда.
По оцени Апелационог суда, основано се жалбама указује да је у преосталом делу, пресуда захваћена битном повредом одредабама кривичног поступка, односно да је изрека првостепене пресуде неразумљива, а да у пресуди нису дати довољни и јасни разлози о свим одлучним чињеницама, збо чега се чињенични и правни закључци првостепеног суда, за сада, не могу испитати. Наиме, у делу који се односи на промет регресираних минералних ђубрива, супротно Уредби о условима и начину коришћења средстава за регресирање минералних ђубрива за јесењу сетву 2009. године са изменама и допунама, изрека пресуде је неразумљива и нејасна јер у истој нису описане нити идивидуализоване радње извршења кривичног дела које се окривљенима стављају на терет, већ се у изреци пресуде кумулативно наводе обе алтернативно прописане радње-искоришћавање својих положаја и прекорачење граница својих овлашћења, али остаје нејасно коју радњу је свако од окривљених предузео у вези са прометовањем ђубрива-да ли радње којима су искористили свој положај или радње којима су прекорачили границе својих овлашћења а које су супротне интересима и циљевима службе. Ово посебно, ако се има у виду да се у вези наведеног у изреци наводе само својства која су окривљени имали у критичном периоду у наведеним привредним друштвима, међутим, у изреци се не означавају ближе њихова овлашћења која су имали у привредном друштву, на основу чега иста произлазе, те да ли су исти били овлашћени за доношење одлука или имали право потписа. Надаље сви окривљени су оглашени кривима да су извршили кривичног дело у договору или по претходном договору, при чему у изреци пресуде нису прецизно описане радње сваког саизвршиоца, да ли су то чинили заједно, на који начин је свако од саокривљених допринео зајединичком извршењу кривичног дела, посебно какав је психички однос сваког понаособ у погледу сопственог доприноса у извршењу заједничког кривичног дела, при чему је постојање саизвршилаштва неопходан умишљај као облик кривице и умишљајно заједничко извршење кривичног дела, што у присуству чињенице да се већина окривљених међусобно није познавала, о чему су се изјашњавали, указује на противречност разлога између образложења и изреке у овом делу.
Такође, у образложењу побијане пресуде у односу на кривична дела и окривљене у погледу утврђене кривице окривљених нису наведени било какви разлози о томе да ли су конректним радњама уопште окривљени нанели штету буџету Републике Србије, будући да су привредна друштва „ПКБ", „Алекса Шантић" те „Институт за крмно биље" били у већинском власништву Републике Србије тојест корисници буџетских средстава. Поред тога, основано се у свим изјављеним жалбама бранилаца окривљених указује да првостепени суд није дао довољно јасне разлоге везано за примену наведене Уредбе о условима коришћења средстава за регресирање минералних ђубрива за јесењу сетву 2009. године као и Уредбе из 2010. године.
У односу на део првостепене пресуде који се односи на промет регресираног минералног ђубрива преко „Инститита за крмно биље", основано се жалбама указује да су уговори о преузимању дуга закључивани на исти начин и са привредним друштвима која првостепени суд у побијаној пресуди није огласио кривим, односно да суд постојање уговора о преузимању дуга који прати промет регресираног минералног ђубрива, различито оцењује у једном делу пресуде, где је исти доказ о томе да је регресирано минерално ђубриво испоручивано друштвима која нису имала право на ово ђубриво, док у другом делу пресуде, постојање оваквих уговора не представља такав доказ, што указује на нејасне закључке суда у погледу ових одлучних чињеница. У погледу промета нерегресираног минералног ђубрива изрека пресуде је неразумљива у погледу индивидуализације радњи окривљених и самим тим противправности поступања окривљених у реализацији продаје нерегресираног ђубрива, односно која је правна норма или уговорена обавеза прекршена, односно на који начин је дошло до искроишћавања положаја или прекорачења граница својих овлашћења, посебно што остаје нејасно ко је био надлежан да организује испоруку нерегресираног ђубрива која је важећим уговором о купопродаји већ претходно уговорена и одобрена од стране Управног одбора те ко је овлашћен да одреди која ће средстава обезбеђења плаћања бити узимана од купца, ко је требало да врши проверу солвентности купаца и солвентности привредног друштва односно сваког од купаца, у ком смислу ни у овом делу пресуда нема разлога о чињеницама које су предмет доказивања.
По оцени Апелационог суда, основано се жалбом јавног тужиоца истиче да је првостепени суд дао недовољно јасне и аргументоване разлоге за доношење ослобађајуће пресуде за окр. Сашу Драгина, имајући у виду да је првостепени суд изоставио да наведе разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, односно да наведе на основу којих доказа је конкретно утврдио чињенице. Изостали су разлози које доказе у односу на кривично дело и окр. Сашу Драгина прихвата, а које не прихвата и пропустио је да за свој закључак да није доказан умишај код окривљеног да јасне и конкретне разлоге. Такође су остали нејасни разлози и о чињенично правном закључку првостепеног суда да окр. Љубомира Куљића ослободи од оптужбе за кривично дело које му је оптужбом стављено на терет, нити су дати јасни разлози о одлучним чињеницама предмета доказивања у односу на окр. Предрага Вујачића, као и у односу на окр. Радослава Вујачића и Михаила Грујића, у односу на које је ова тачка диспозитива изостављена из продуженог кривичног дела које им је стављено на терет.
Осим тога, нејасни су и разлози првостепеног суда у којима се висина регреса утврђује као притвправна имонинска корист, а у исто време се игноришу околности на тржишту и тржишна цена која није дефинисана током првостепеног поступка, па је у смислу наведеног било неоходно обавити свеобухватно вештачење које би морало обухватити циклус пољопривредне производње и пласмана пољопривредних производа.
29. април 2026. године
МИРОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 45/24 од 31. октобра 2024. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Јанковић и Ђорђевић помагањем) окр.Мирослав Богићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Миодраг Салаи је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, те су окр. Александар Јанковић и Оливера Ђорђевић осуђене на казну затвора у трајању од по 2 године. Оштећена „Привредна банка Београд" а.д. Београд, у стечају, и треће лице на које је пренет имовинско-правни захтев привредног друштва „EOX Matrix"д.о.о. са седиштем у Београду су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, Мирослав Богићевић, Миодраг Салаи и његова супруга, као и чланови његове породице, окр. Александра Јанковић и Оливера Ђорђевић, те браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду је, након одржаног претреса, донело 29. јануара 2026. године пресуду Кж1 По1 4/25 којом је:
• делимичним усвајањем жалби окривљених и њихове одбране преиначио првостепену пресуду, у погледу чињеничног описа дела и одлуке о казни, у односу на окр. Мирослава Богићевића, Миодрага Салаиа и Александру Јанковић, те због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Богићевић подстрекавањем а окр. Јанковић помагањем), окр. Мирослава Богићевића осудило на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Миодрага Салаиа осудило на казну затвора у трајању од 5 године и окр. Александру Јанковић осудило на казну кућног затвора уз електронски надзор у трајању од 1 године. У преосталом непреиначеном делу у односу на окр. Мирослава Богићевића, Миодрага Салаиа и Александру Јанковић првостепена пресуда је потврђена а жалба јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал је у целости одбијена као неоснована, и
• окр. Оливера Ђорђевић је ослобођена од оптужбе да је извршила помагањем продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ.
Окр. Мирослав Богићевић, Миодраг Салаи и Александра Јанковић су оглашени кривим што су у периоду од марта 2012. године до марта 2013. године, у Београду и Шапцу, окр. Салаи као одговорно лице, председник Извршног одбора и Кредитног одбора банке „Привредна банка Београд" а.д. Београд, прекорачењем граница свог овлашћења, самовласно одобрио 27 краторочних кредита привредним друштвима која су по основу уговора о зајму новац од тих кредита пренела привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, који није враћен корисницима кредита као зајмодавцима, као ни тој банци по основу солидарног јемства за те кредите, у чему га је са умишљајем подстрекавао окр. Богићевић, одговорно лице- власник и генерални директор привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, који је по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, доносио одлуке о његовом задуживању код пословних банака у Републици Србији и иностранству, као и о његовом задуживању код других привредних друштава, те усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита и зајмова том привредном друштву, а окр. Александра Јанковић, као извршни директор Сектора за пласмане привреди и члан Кредитног одбора „Привредне банке Београд" а.д. Београд, му са умишљајем помагала, стварањем услова за извршење тог кривичног дела, на који начин су привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац прибавили противправну имовиску корист у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, тако што су у марту 2012. године када су кредитна способност и бонитет овог привредног друштва и са њим повезаних зависних привредних друштва знатно опали, услед незадовољавајућих показатеља њихове ликвидности и високог нивоа задужености код „Привредне банке Београд" а.д. Београд и других домаћих и страних банака и финансијских институција, окр. Салаи и Богићевић постигли договор да се упркос овим негативним финансијским показатељима даље финансирање привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" и повезаних привредних друштава од стране „Привредне банке Београд" а.д. Београд настави, али на начин да се не повећава у знатној мери изложеност ове банке према повезаним зависним привредним друштвима и то претежно путем одобравања краткорочних кредита другим привредним друштвима која формално не припадају наведеном Концерну и према којима та банка није у знатној мери изложена, па су се као корисници тих краткорочних кредита формално појавила та друга привредна друштва која би одмах након одобрења тих кредита и трансфера одобрених новчаних средстава на своје рачуне, та средства истог дана, по основу зајма, трансферисала на рачун стварног корисника ових кредита „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, које се код ових кредита формално појавило као солидарни јемац, с тим да изложеност „Привредне банке Београд"а.д. Београд, приликом одобравања ових кредита, према формалним корисницима ни у једном тренутку не пређе 10% капитала банке, како би се озбезбедило да за одлучивање о свим овим кредитима буде надлежан Кредитни одбор банке, те како би се истовремено избегло да о истима одлучује Управни одбор банке, како се тај Одбор, над чијим радом и одлучивањем окр. Салаи није имао никаквог утицаја, не би упознао са детаљима ових кредита, а посебно са чињеницом да је стварни корисник свих тих кредита привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, према којем је банка већ била знатно изложена, а окр. Богићевић у сврху оваквог посредног кредитирања привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, иницирао да привредна друштваа, која су и основана на његову иницијативу и чијим пословањем је он суштински управљао преко других физичких лица-пријатеља, бивших радника, спољних сарадника или сродника тих лица и пословних партнера привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, која су се формално уписала у регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре, као оснивачи, директори, заступници и прокуристи, у своје име од „Привредне банке Београд" а.д. Београд траже краткорочне кредите и одобрена новчана средства истог дана, по основу Уговора о зајму трансферишу на рачун привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, док је окр. Салаи иницирао да то учини привредно друштво „Тал" д.о.о. Трнава-Чачак, а затим окр. Богићевић у односу на све ове краткорочне кредите, у име привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац доносио одлуке о прихватању јемства и закључивао уговоре о зајму, ради стварања правног основа за трансфер свих одобрених новчаних средставања том привредном друштву, док је окр. Александра Јанковић дефинисала динамику и основне услове ових краткорочних кредита, пре свега њихову висину и рокове враћања, водећи рачуна да изложеност банке према било којем од привредних друштава-формалних корисника ових краткорочних кредита не пређе 10% капитала ове банке, те се по упутству Миодрага Салаиа, старала да се сачини и потпише неопходна кредитна документација, која је обавезни елемент сваког кредитног досијеа, ради стварања привида да су кредити одобрени и пласинари у складу са Процедуром за одобрење пласмана правним лицима из јула 2010. године и Пословником о раду Кредитног одбора од 1. јула 2018. године, а не на основу његових самовласних одлука, након чега се окр. Јанковић старала да се одобрена новчана средства тих кредита у најкраћем могућем року са рачуна формалних корисника, на основу уговора о зајму, трансферишу на рачун стварног корисника „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, при чему су сви окривљени знали да због већ постојеће знатне изложености „Привредне банке Београд" а.д. Београд према привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац и са њим повезаним привредним друштвима у саставу тог Концерна, ови краткорочни кредити, у већини случајева нису ни могли бити одобрени непосредно овом привредном друштву, а да се тиме не прекорачи максимално дозвољени лимит изложености банке према једном лицу или према групи повезаних правних лица а у висини од 25% капитала банке, него једино на описани посредан начин, као и да друга привредна друштва којима су формално одобрени ови кредити, немају финансијских могућности да их врате, јер се углавном радило о привредним друштвима са малим бројем запослених и без значајне имовине, од којих су поједина тек била основана, при чему је окр. Богићевић новчана средства ових краткорочних кредита, које је привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац примило преко других привредних друштава, формалних корисника тих кредита, у мањој мери користио за финансирање производње појединих привредних друштава у саставу Концерна, а у знатно већој мери у сврху враћања краткорочних кредита других банака, али је, и поред тога окр. Салаи у име „Привредне банке Београд" а.д. Београд, супротно финансијским интересима банке, кога је на то подстрекао окр. Богићевић, на описан начин у наведеном периоду одобрио 27 кредита.
Оптужницом је окр. Оливери Ђорђевић стављено на терет да је у периоду од марта 2012. до марта 2013. године у Шапцу, као финансијски директор привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, заједно са окр. Александром Јанковић, са умишљајем помогла окр. Салаиу и окр. Богићевићу да привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, прибаве противправну имовиску корист у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, на начин описан у претходном ставу, а „Привредној банци Београд" а.д. Београд нанесу штету у наведеном износу, стварањем услова за извршење тог кривичног дела тако што је заједно са окр. Богићевићем у сврху посредног кредитирања привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, иницирала да привредна друштва, која су и основана на њихову иницијативу и чијим пословањем су они суштински управљали преко других физичких лица- пријатеља, бивших радника, спољних сарадника и пословних партнера привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, која су се формално уписала у регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре, као оснивачи, директори, заступници и прокуристи, у своје име од „Привредне банке Београд" а.д. Београд траже краткорочне кредите и одобрена новчана средства истог дана, по основу Уговора о зајму трансферишу на рачун привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, а потом у непосредном контакту са окр. Јанковић дефинисала динамику и основне услове ових краткорочних кредита, пре свега њихову висину и рокове враћања, водећи рачуна да изложеност банке према било којем од привредних друштава-формалних корисника ових краткорочних кредита не пређе 10% капитала ове банке, те се старала да се сачини и потпише неоходна кредитна документација коју су требали да доставе банци формални корисници наведених краткорочних кредита и привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, као формални јемац истих, у циљу обезбеђења формалног „покрића" за ове кредите и стварања привида да су они одобрени и пласирани у прописаном поступку у складу са Процедуром и Пословником о раду Кредитног одбора од 1. јула 2018. године, при чему је знала да због већ постојеће знатне изложености „Привредне банке Београд" а.д. Београд према привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац и са њим повезаним привредним друштвима у саставу тог Концерна, ови краткорочни кредити, у већини случајева нису ни могли бити одобрени непосредно овом привредном друштву, а да се тиме не прекорачи максимално дозвољени лимит изложености банке према једном лицу или према групи повезаних правних лица а у висини од 25% капитала банке, него једино на описани посредан начин, као и да друга привредна друштва којима су формално одобрени ови кредити, немају финансијских могућности да их врате, јер се углавном радило о привредним друштвима са малим бројем запослених лица и без значајније имовине, од којих су поједина тек била основана, при чему су окр. Богићевић и окр. Ђорђевић новчана средства ових краткорочних кредита, које је привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац примило преко других привредних друштава, формалних корисника тих кредита, у мањој мери користио за финансирање производее појединих привредних друштава у саставу Концерна, а у знатно већој мери у сврху враћања краткорочних кредита других банака.
Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, је ценећи стање у списима и утврђено чињенично стање нашао да не може прихватити закључак првостепеног суда да су окр. Мирослав Богићевић и Миодраг Салаи кривично дело злоупотреба службеног положаја одговорног лица извршили у саизвршилаштву, и то нужном саизвршилаштву. Ово из разлога, што када је у питању саизвршилаштво код кривичног дела код којег је својство учиниоца битно обележје кривичног дела, а што је конкретно случај за кривично дело за које су окривљени побијаном пресудом оглашени кривима, саизвршилац може бити само оно лице које може бити самостални извршилац, па како је окр. Богићевић имао својство одговорног лица у привредном друштву „Концерн фармаком МБ" д.о.о. Шабац, у којој ситуацији се ово лично својство окр. Богићевића не може односити на друго привредно друштво, у овом случају на „Привредну банку Београд" а.д. Београд, а што даље практично значи да је окр. Богићевић свој положај и овлашћења могао искористити само у оквиру делатности које се тичу пословања привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, па су у вези са изнетим основани жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца да окр. Богићевић није могао да буде саизвршилац у кривичном делу које је окр. Салаи извршио прекорачењем граница свог овлашћења у „Привредној банци Београд" а.д. Београд, дакле потпуно другом правном субјекту у коме окр. Богићевић нема никакав положај нити овлашћење. Имајући у виду наведено, овај Суд је након одржаног претреса сходно утврђеном чињеничном стању на основу изведених доказа, оценио да су се у радњама окр. Богићевића за које оглашен кривим као у изреци ове пресуде стекла сва законска обележја продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, а које је предузео подстрекавањем, док су се у радњама окр. Салаиа стекла сва законска обележја продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, с обзиром на неспорно утврђено да је окр. Салаи као одговорно лице, председник Кредитног и Извршног одбора „Привредне банке Београд" а.д. Београд, прекорачењем граница свог овлашћења привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, прибавио противправну имовинску корист у виду новца пренетог том привредном друштву по основу уговора о зајму од стране корисника 27 кредита који су добијени од банке а који није враћени корисницима кредита, као зајмодавцима, као ни банци, по основу солидарног јемства за те кредите, да га је на наведено са умишљајем подстрекавао окр. Богићевић као одговорно лице, власник и генерални директор привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац, који је по основу власништа и уложених новчаних средстава у послове тог привредног друштва вршио послове, управљање и надзор над тим привредним друштвом а што призлази како из неспорно постигнутог договора између окривљених тако и свих околности под којима су предметни кредити одобравани.
Такође, стоји чињеница на коју се у жалбама указује да су према наводима изреке побијане пресуде оглашени кривим да су „били свесни да могу учинити дело и да је оно забрањено, па су на то пристали", што даље значи да су окр. Богићевић и Салаи кривично дело извршили са евентуалним умишљајем, као обликом виности, при чему првостепени суд у изреци пресуде утврђује да је код ових окривљених постојао претходни договор за извршење дела, што по питању облика виности значи да су поступали са дирекним умишљајем, а што све изреку побијане пресуде чини нејасном и противречном. Међутим, како је јавни тужилац, пред првостепеним судом и током претреса пред другостепеним судом, у свему остао код прецизиране оптужнице остајући самим тим и код облика виности-евентуалног умишљаја и пристајања на наступање забрањене последице, тако да у наведеној процесној ситуацији Апелациони суд у конкретној ситуацији, ни након одржаног претреса , кречући се у оквиру основа, дела и првца побијања истакнутих у жалбама, није могао да врши интервенције у изреци пресуде и окривљенима стави на терет тежи облик виности, дакле директан умишај у односу на евентуални умишај, као блажи облик виности, како је то окривљенима стављено на терет оптужним актом, па самим тим ни да ову повреду закона која је учињена у корист окривљених отклони.
Полазећи од тога да штета не представља квалификаторну околност за постојање кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, већ висина прибављене противправне имовинске користи, то је Апелациони суд ове чињеничне наводе оптужбе, који се односе на имовинску штету, изоставио из чињеничног описа у изреци пресуде.
Приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима Мирославу Богићевићу, Миодрагу Салаиу и Александри Јанковић, овај Суд је имао у виду све околности које су од утицаја, па је од отежавајућих околности на страни сво троје окривљених ценио чињенице које и првостепени суд правилно утврдио и то да је протиправно поступање окривљених трајало у дужем временском периоду, да прибављена противправна имовинска корист вишеструко превазилази законски лимит за квалификаторни облик кривичног дела, при чему је на стани олр. Богићевића ценио као отежавајућу околност његову ранију осуђиваност, док је на страни окр. Салаиа као отежавајућу околност ценио чињеницу да је као директор банке, по сопственом казивању, доведен управо како би опоравио банку, док су инкиминисане радње које је предузео имале управо супротан ефекат. На страни окр. Богићевића и Салаиа, од олакшавајућих околности, Суд је ценио активности предузете у циљу накнадног обезбеђења наплате потраживања, њихове породичне прилике а у односу на окр. Салаиа и Александру Јанковић да раније нису долазили у сукоб са законом као и протек времена од извршења кривичног дела у односу на сво троје окривљених, па је имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра, те степен кривице окривљених, налазећи да ће се изреченим казнама затвора на које су окривљени осуђени а у односу на окр. Алекандру Јанковић и начином извршења исте у кућним условима уз примену електронског надзора, довољно утицати да убудуће не врше кривична дела, док су супротни жалбени наводи јавног тужиоца, којима се предлаже строжије кажњавање ових окривљених, оцењени као неосновани.
По оцени Апелационог суда, основано се жалбеним наводима окр. Оливере Ђорђевић и њеног браниоца указује да нису доказани чињенични наводи оптужбе да поступање окривљене како је то ближе наведено у изреци ове пресуде представља радње помагања у извршењу кривичног дела које јој се ставља на терет нити је било доказа да је као помагач допринела радњи извршења кривичног дела, јер се није могло са несимњивом сигурношћу утврдити да је окр. Ђорђевић утицала на власнике привредних друштава да оснују иста нити је иницирала да привредна друштва аплицирају за добијање кредита. Наиме, на основу свих изведених доказа чињенични наводи оптужбе на страни окр. Оливере Ђорђевић током поступка нису доказани, па је Суд, у недостатку сигурних и поузданих доказа, окр. Оливеру Ђорђевић, применом начела „in dubio pro reo" ослободио од оптужбе да је извршила продужено кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди помагањем.
27. март 2026. године
СОФИЈА РАДУЛОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 165/22 од 5. јуна 2025. године окр. Софија Радуловић је ослобођена од оптужбе да је извршила два кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ.
Оптужним актом је окр. Софији Радуловић стављено на терет да је у својству в.д. помоћника директора - Сектор за финансијске, инвестиционе и правне послове Управе царина именована од стране Владе Републике Србије решењем од 28. новембра 2011. године па до 12. маја 2021. године када је решењем разрешена дужности, као службено лице, прекорачењем граница свог службеног овлашћења другоме прибавила корист и то тако што је:
- у периоду од јуна 2017. године па до краја 2018. године, а почетком јуна 2017. године, пре формирања Комисије за јавну набавку, наложила Јасмини Матовић и Зорану Михаиловићу да започну припрему конкурсне документације за поступак јавне набавке добара - електронских локатора, којом приликом им је супротно одредбама Закона о јавним набавкама, доставила комплетну конкурсну документацију на УСБ меморији, а онда током јула 2017. године у више наврата у писаној форми, достављала им измене и допуне конкурсне документације које се односе на „критеријуме за бодовање на тендеру и тенедрске захтеве" и тиме супротно члану 85. став 4. Закона о јавним набавкама предвидела додатни услов - референтну листу као један од елемената критеријума за доделу уговора, што су Јасмина Матовић и Зоран Михаиловић, касније као чланови комисије, ангажовани 27. јула 2017. године на припреми конкурсне документације и учинили иако је на незаконитост предвиђене референтне листе као критеријума за доделу уговора, по објављивању конкурсне документације указано у допису представника понуђача „Alamaks Security Sistems" д.о.о. Београд, а који критеријум је у току пристиглих понуда створио услове члановима Комисије за јавну набавку да и у извештају о стручној оцени понуда од 20. септембра 2017. годину понуду групе понуђача на челу са „GovTax UG" бодовањем, незаконито предвиђеног елемента критеријума „референтна листа" са подкритеријумима, оцени као прихватљиву и предложи да се у отвореном поступку ЈН бр. 44/17 уговор додели групи понуђача „GovTax UG", „Geneko" и „Schmidt&Co" да би дана 20. септембра 2017. године окр. Радуловић донела одлуку о додели уговора која се у отвореном поступку ЈН бр. 44/17 уговор додељује групи понуђача „GovTax UG", „Geneko" и „Schmidt&Co", након чега је током 2018. године и дошло до испоруке одабраних локатора, па је тиме прибавила корист групи понођача у виду омогућавања победе на ЈН и закључења уговора о купопродаји електронских локатора дана 26. октобра 2017. године,
- у периоду од октобра 2020. године до 3. фебруара 2021. године супротно одредбама Закона о јавним набавкама и противно акту Сектора за тарифске послове од 13. новембра 2020. године упућеног Сектору за финансијске, инфестиционе и правне послове, којим је изражена потреба за 56 комада уређаја за контролу радиоактивности, и иницијалном акту за покретање поступка јавне набавке од 4. јануара 2021. године, којим је иницирана набавка 54 комада уређаја за контролу радиоактивности, са техничким карактеристикама уређаја које се већ користе у царинарницама, и у складу са исказаним потребама и наведеним актом Сектора за тарифске послове и на таквом захтеву формираној конкурсној документацији, којим је предвиђена набавка 54 уређаја за контролу радиоактивности предала члану конкурсне комисје у штампаном и електронском облику конкурсну документацију под називом „Набавка персоналних уређаја за детекцију радиоизотопа" (пејџери) која је садржала додатне услове и техничке карактеристике и наложила да објави јавну набавку за 4 уређаја након чега је по усменом налогу окр. Радуловић дана 15. јануара 2021. гоидне на порталу за јавне набавке Зоран Михаиловић објавио јавну набавку број 18/21 која је за предмет имала набавку укупно 4 пејџера, под условима и са техничким карактеристикама уређаја које је одредила окр. Радуловић уместо 54 предвиђених Иницијалним актом за покретање поступка јавне набавке од 4. јануара 2021. године, након чега је окр. Радуловић 28. јануара 2021. године, по спроведеном поступку ЈН бр. 18/21, испред наручиоца донела одлуку о додели уговора једином понуђачу ПД „Eelectus" д.о.о. Београд, са којим је окр. Радуловић дана 3. фебруара 2021. године закључила уговор о купопродаји пејџера за контролу радиоактивности од 28. јануара 2021. године по којем је 23. фебруара 2021. године извршено авансно плаћање у износу од 100% уговорене вредности од 7.048.069,05 динара, без претходне прибављене сагласности Владе Републике Србије, која одлучује о набавци опреме веће вредности за потребе државних органа и организација, чија појединачна вредност прелази износ од 1.000.000,00 динара, и тиме прибавила корист ПД „Eelectus"д.о.о. Београд у виду омогућавања победе на ЈН и закључења уговора о купопродаји а истовремено нанела штету УЦ у износу од 5.436.822,88 динара.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљена и њени браниоци.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду у седници већа одржаној дана 6. марта 2026. године донело је пресуду Кж1 По1 24/25 којом је одбио жалбу јавног тужиоца и потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја- став І (поступак јавне набавке добара - елетронских локатора) и истовремено делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца укинуо првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја- став ІІ (набавка уређаја за контролу радиоактивности) и у том делу предмет вратио на поновно суђење.
По оцени Апелационог суда, Посебног одељења за организовани криминал насупорт изнетим наводима јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал првостепена пресуда је у ставу І изреке пресуде (поступак јавне набавке добара - елетронских локатора) донета без повреде кривичног закона а на основу правилно утврђеног чињеничног стања, при чему је првостепени суд за донету одлуку у образложењу побијане пресуде дао јасне, непротивречне и аргументоване разлоге, као и разлоге због којих није прихватио исказе сведока, имајући у виду да су се у погледу одлучних чињеница различито изјашњавали како на записнику пред јавним тужиоцем, тако и на претресу, правилно налазећи да су њихови искази непоуздани и међусобно контрадикторни. Дати разлози првостепеног суда и њихова правилност по оцени овог суда нису доведени у сумњу наводима жалбе јавног тужиоца. Насупрот жалбеним наводима јавног тужиоца правилан је закључак првостепеног суда да током поступка није доказано да је окр. Радуловић прекорачила границе свог службеног овлашћења и тиме прибавила корист групи понуђача око фирме „Gov Tax" у виду победе у јавној набавци и закључења убоговра, те је правилно услед недостатка сигурних и поузданих доказака правилно окривљену ослободио оптужбе да је извршила једно кривично дело злоупотреба службене дужности.
По оцени Апелационог суда основано се жалбом јавног тужиоца указује да се за сада није могао прихватити закључак првостепеног суда да нису доказане радње извршења кривичног дела злоупотреба сужбеног положаја од стране окр. Радуловић везано за јавну набавку добара број 18/21 јер је у наведеном делу побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка будући да су изостали разлози о одлучним чињеницама, при чему су дати разлози нејасни и противречени а што је надаље за последицу имало да се ни чињенично стање са сигурношћу није могло испитати, па је побијана пресуда у наведеном делу (став ІІ набавка уређаја за контролу радиоактивности) морала бити укинута и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење.
20. МАРТ 2026. године
ПРЕДРАГ ПРОКИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 45/23 од 11. јула 2025. године због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 КЗ, осуђени су окр. Предраг Прокић и окр. Димитрије Сарајлин на казну затвора у трајању од по 3 године, окр. Олга Инђин на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, а окр. Роберт Бихлер и окр. Радован Којић на казну затвора у трајању од по 2 године.
Такође према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања и то једног путничког возила, више мобилних телефона, као и од окр. Бихлера новца у износу од 80 евра.
Окривљенима Предрагу Прокићу, Олги Инђин и Роберту Бихлеру одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то у износу од 1.600 евра (окр. Прокић), 1.200 евра (окр.Олга Инђин) и 200 евра (окр. Роберт Бихлер) који су ови окривљени дужни да уплате у корист буџета Републике Србије у динарској противвредности.
Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 6. априла до 16. септембра 2021. године на територији Републике Србије у саставу групе, ради повременог вршења кривичног дела, а ради непосредног стицања финансијске користи, по претходном договору, омогућили у седам наврата ирегуларним мигрантима недозвољени транзит кроз Србију, од чега у четири наврата и недозвољени боравак за 33 ирегуларна мигранта, од којих је 16 прешло границу Србије у Румунију.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 5. фебруара 2026. године пресуду Кж1 По1 21/25 којом се одбијају као неосноване све жалбе те потврђује првостепена пресуда.
20. МАРТ 2026. године
НЕБОЈША КОВАЧЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 169/24 од 30. децембра 2024. године:
• због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (од чега окр. Димић у саизвршилаштву), окр. Игор Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година, док је окр. Братислав Радовановић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године,
• окр. Иван Бакрач је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,00 динара и
• окр. Петар Павловић је због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 150.000,00 динара.
Такође, првостепеном пресудом окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона, ПВЦ пакета, електронске вагице и др и од окр. Павловића два гасна пиштоља, док је од окр. Петра Павловића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 1.150 евра, а такође према окр. Ивану Бакрачу изречена је мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 5 година.
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од краја јуна до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, окр. Димић и окр. Бакрач, заједно са окр. Небојшом Ковачевићем према којем је кривични поступак раздвојен, неовлашћено ради продаје куповали и преносили опојну дрогу - хероин, а окр. Бакрач и Павловић се, по претходном договору, бавили преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора, тако што су окр. Димић и Бакраћ, по претходном договору са окр. Ковачевићем који је финансирао куповину опојне дроге - хероин, остварујућу ову заједничку одлуку, окр. Димић за време боравка у Републици Турској у периоду од 1. до 8. јула 2022. године купио 4.284,61 грама опојне дроге - хероин коју је расподелио у осам пакета, коју је опојну дрогу у периоду од 4. до 8. јула 2022. године преузео окр. Бакрач и, по претходном договору са окр. Ковачевићем, за накнаду од 1.000 евра по килограму хероина организовао транспорт опојне дроге из Републике Турске у Републику Србију тако што је опојну дрогу упаковао у један од дванаест пакета ароматизованог дуванског производа набављеног у Турској и ове пакете у којима се налазила и прикривена опојна дрога у близини истанбулског аеродрома дана 9. јула 2022. године, преко трећих лица - турских држављана, предао окр. Павловићу, ради транспорта у Србију, а окр. Павловић тих дванаест пакета сместио у теретни део теретног возила, избегавајући мере царинског надзора, преко граничног прелаза превезао наведену робу и опојну дрогу на територију Републике Србије, наставио вожњу до Београда и истог дана у Добановцима их предао окр. Бакрачу, те су дрогу заједно спаковали у гепек путничког возила које је возио окр. Бакрач, а које је возило ради преузимања опојне дроге претходно позајмио од окр. Ковачевића, започео вожњу да би га на Ибарској магистрали зауставила полиција, те прегледом возила пронашла исте пакете који су уз потврду одузети од окр. Бакрача. Окр. Петар Павловић је оглашен кривим и што је 12. јула 2022. године неовлашћено држао конвертавилно оружје и то стартно гасно оружје - два пиштоља, уклоњеног фабричког броја, док је окр. Братислав Радовановић оглашен кривим и што је дана 4. октобра 2022. године на територији Републике Србије неовлашћено ради продаје преносио опојну дрогу и то хероин, на тај начин што је наведеног дана из правца Ниша ка Београду, у аутобусу превозника „Ниш експрес" преносио један платнени ранац црне боје у коме се налазила опојна дрога хероин у смеси са кофеином и парацетамолом укупне нето масе 3.630,41 грама која је била распоређена у 8 мањих ПВЦ пакета, па је након доласка аутобуса у Београд, на аутобуском стајалишту предао ранац са опојном дрогом хероин окр. Димићу, након чега су се разишли, па је окр.Радовановић отишао у правцу главне аутобуске станице у Београду одакле се истог дана вратио у Ниш. Окр. Димић је оглашен кривим и што је 4. октобра 2022. године у Београду неовлашћено ради продаје држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин, на тај начин што је након изласка из локала у приземљу зграде у коме је држао један платнени ранац у коме се налазила опојна дрога хероин у смеси са кофеином и парацетамолом укупне нето масе 3.630,41 грама која је била распоређена у 8 мањих пакета.
Такође, првостепеном пресудом окр. Игор Димић, Иван Бакрач, Братислав Радовановић и Петар Павловић су ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ, те су окр. Радовановић и окр. Павловић ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ.
Оптужницом Јавнот тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 12. новембра 2021. године до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, заједно са правноснажно осуђеним Марком Димитријевићим, као организована криминална група неовлашћено ради продаје куповали и преносили супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин и као организована криминална група, избегавајући мере царинског надзора, преносили робу преко царинске линије при чему је окр. Ковачевић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и кривично дела кријумчарење, ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Димић, Бакрач, Радовановић, Павловић и Димитријевић постали припадници наведене организоване криминалне групе прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана који је осмислио окр. Ковачевић, а који план је подразумевао ради продаје набавку и транспорт опојне дроге и робе из Републике Турске у Републику Србију.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. новембра 2025. године пресуду Кж1 По1 11/25 којом је, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца првостепена пресуда преиначена само у погледу одлуке о казнама, па је окр. Игор Димић осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, окр. Иван Бакрач на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, а окр. Петар Павловић на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, док је жалба јавног тужиоца одбијена као и жалбе бранилаца окривљених и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
По налажењу Апелационог суда, побијана пресуда је резултат свеобухватне анализе и правилне оцене изведених доказа и, супротно наводима жалби одбране и јавног тужиоца, ван сваке разумне сумње је утврђено да су окривљени извршили инкриминисане радње у време, на месту и на начине ближе наведене у осуђујућем делу побијане пресуде и у њима се стичу елементи кривичних дела за која су оглашени кривима, жалбени наводи којима се оспорава оцена доказа дата од стране првостепеног суда и с тим у вези, правилност примене кривичног закона, оцењени су неоснованим.
Испитујући побијену пресуду у погледу одлуке о казнама, Апелациони суд у Београду налази да су жалбени наводи јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал делимично основани. Наиме ценећи на страни окр. Димића као олакшавајућу околност његове породичне прилике, а као отежавајуће околности да је до сада већ осуђиван за истоврсно кривично дело и упорност у вршењу кривичног дела, с обзиром да је извршено у два наврата и то са знатнијом количином опојне дроге, другостепени суд га је осудио на казну затвора у трајању од 10 година. Ценећи на страни окр. Бакрача као олакшавајућу околност да до сада није осуђиван и у битном искрено држање пред судом којим је допринео расветљавању околности извршења кривичног дела, а као отежавајућу околност знатнију количину опојне дроге у чијем је преносу учествовао, другостепени суд му је претходно утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у трајању од 5 година, а за кривично дело кријумчарење у трајању од 7 месеци и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, и потом га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца и новчану казну од 300.000,00 динара, док је на страни окр. Павловића као олакшавајуће околности ценио да до сада није осуђиван и његово искрено држање пред судом, а у одсуству отежавајућих околности, другостепени суд му је задржао као правилно утврђене појединачне казне затвора и то за кривично дело недовзољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и за кривично дело кријумчарење у трајању од по 7 месеци, али му је новчану казну одмерио на 300.000,00 динара и потом га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну од 300.000,00 динара. По оцени Апелационог суда у Београду овако одмерене казне су сразмерне тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених, али и довољне да би се остварила сврха кажњавања.
20. март 2026. године
ФАХРО РЕШОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 93/25 од 23. октобра 2025. године окр. Фахро Решовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 КЗ и у продуженом трајању кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и истовремено му је одређена мера безбедности одузимања предмета и то фалсификованих докумената као и противправне имовинске користи у износу од 2.660 евра у динарској противвредности.
Окр. Фехро Решовић је оглашен кривим што је у периоду од 7. априла до 1. новембра 2022. године у Новом Пазару, Београду, Панчеву, организовао групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело фалсификовање исправе, чији су припадници постали осуђени Харис Лекић и Денис Крушевљанин, па су тако у оквиру планиране активности групе за новчану надокнаду лицима која су била заинтересована за набавку лажних исправа Републике Србије, Републике Украјине и држава ЕУ набавили лажне јавне исправе ради употребе на којима су се у зависности од врсте исправе налазиле фотографије и лични подаци заинтересованих лица, предавали овакве лажне јавне исправе заинтересованим лицима и од њих примали новац, у вези чега је окр. Решовић руководио и одлучивао о свим битним детаљима у поступку од тренутка када би био постигнут договор са заинтересованим лицем да за новчану надокнаду добије лажне јавне исправе па док то лице не би преузело лажне јавне исправе од припадника групе и исплатило договорени новчани износ, припадницима групе издавао задатке у вези проналаска заинтересованих лица, прибављања личних података и фотографија, набављања лажних јавних исправа Републике Србије, Републике Украјине и државе ЕУ, предаје лажних јавних исправа и преузимања новца, давао припадницима групе део новца добијен од заинтересованих наручилаца лажних јавних исправа у складу са њиховом улогом у оквиру групе, проналазио заинтересована лица, од њих примао новац за набавку јавних лажних исправа, вршио испоруку лажних јавних исправа, примао новац од припадника групе добијен од заинтересованих лица, у вези испоручених лажних исправа.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. марта 2026. године пресуду Кж1 По1 26/25 којом је одбио као неосноване све жалбе те потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, на основу свих изведених анализираних доказа, а који су делом потрепљени и признањем окривљеног, правилно је првостепени суд утврдио да је окр. Решовић организовао осуђене Лекића и Крушевљанина ради вршења кривичног дела фалсификовање исправа које имају карактер јавних исправа, како би се заинтересованим лицима уз одређену накнаду прибавли лажни документи који би они даље користили, чиме су им створени услови за даљу криминалну делатност. Такође правилно је првостепени суд, имајући у виду међусобни однос између организатора и чланова, нашао да је група претежно деловала споразумно и договорно, при чему су организатори и чланови имали своје релативно дефинисане улоге, али не на нивоу беспоговорног извршења задатака и наредбодавно - извршног хијерархиског карактера који је обележје организоване криминалне групе, па је у том смислу правилно првостепени суд закључио да је окр. Решовић организовао групу, а не организовану криминалну групу, како му је то стављено на терет оптужним актом. Са друге стране, и по оцени овога суда, не може се прихватити ни став о обичном саизвршилаштву, а што је била теза одбране, будући да на несумњив начин утврђене чињенице указују да је постојао одређени степен организације и поделе улога, довољан за закључак да је окр. Решовић организовао групу.
Апелацоини суд у Београду налази да је првостепени суд приликом одлучивања о избору и висине кривичне санкције коју ће изрећи окр. Решовићу правилно ценио од отежавајућих околности на страни окривљеног, најпре бројност радњи извршења кривичног дела будући да, супротно жалбеним наводима одбране, управо број радњи које су ушле у састав продуженог кривичног дела прелази меру која је потребна за постојање истог, те је правилно ценио на страни окривљеног исказану упорност и висину стечене противправне имовинске користи, а од олакшавајућих околности правилно је ценио чињеницу да је реч о неосуђиваном лицу, породичном човеку, признање продуженог кривичног дела фалсификовање исправе, као и његове личне прилике. Ценећи све наведене околности правилно је првостепени суд окр. Решовићу најпре утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела казну затвора у трајању од 8 месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе у продуженом трајању казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци налазећи да су исте сразмерне тежини извршених кривичних дела, степену кривице окривљеног и насталим последицама, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године, правилно налазећи да ће се овако изреченом казнном остварити сврха кажњавања, како на генералном плану, тако и на плану специјалне превенције.
9. март 2026. године
ЗОРАН ЈОТИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 67/24 од 27. јануара 2025. године:
• окр. Зоран Јотић је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и продуженог кривичног дела прање новца из члана 245 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 година и на новчану казну износу од 200.00,00 динара,
• окр. Игор Гајић је због извршењау саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година,
• због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ окр. Саша Зораја је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, док је окр. Ива Петровић осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 1 месеца и
• окр. Стефан Радулац је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став. 4 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 18 година.
Такође, првостепеном пресудом окр. Зоран Јотић, Игор Гајић, Саша Зораја, Стефан Радуљац, Ива Петровић и Вук Петровић су ослобођени од оптужбе да су извршили и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ, те је окр. Вук Петровић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ.
Окривљени су ослобођени оптужбе да су у периоду од 7. маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу, окр. Зоран Јотић организовао организовану криминалну групу, чији су припадници били окр. Гајић, Радулац, Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић, која група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела прање новца, убиство и помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, а све ради стицања незаконите финансијске користи, тако што је окр. Зоран Јотић осмислио план да лично и преко других лица - правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића, врши пренос имовине - новца који потиче од његове криминалне делатности и користи ту имовину, а у намери да се прикрије њено незаконито порекло, као и да се у циљу елиминисања конкуренције лише живота чланови других криминалних група, с тим даа се непосредним учиниоцимаа тих кривичних дела убиства пружи посебна логистичка подршка и сва потребна помоћ након извршења ових кривичних дела, како не би били откривени, па су окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић прихватили овакав криминални план организатора окр. Зорана Јотића, те су у наведеном временском периоду извршавали конкретне задатке које им је он одредио, па је тако окр. Зоран Јотић организовао лишење живота сада пок. Дејана Станковића званог „Ждрокинац" припадника супарничке криминалне групе „Ждрокинци" тако што је ангажовао окр. Радулца да непосредно изврши то кривично дело и обезбедио му одговарајућу логистичку подршку за извршење тог дела од стране окр. Гајића, те окр. Радулцу обезбедио унапред обећано прикривање тог кривичног дела, њега као учиниоца, те средстава којима је учинио то кривично дело и трагова тог кривичног дела, а такође је, лично и преко правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића вршио пренос имовине - новца, који потиче од његове криминалне делатности и користио ту имовину, са знањем да тај новац - имовина потиче од његове криминалне делатности, а у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине, те је окр. Игор Гајић, по налогу окр. Јотића непосредно обезбедио логистичку подршку окр. Радулцу приликом лишења живота сада пок. Дејана Станковића, његово прикривање, као и учиниоца тог кривичног дела, те прикиравање средстава којима је то кривично дело извршено и трагова тог кривичног дела, окр. Стефан Радулац по налогу окр. Јотића и уз унапред обећану логистичку подршку окр. Гајића лишио живота са да пок. Дејана Станковића, окр. Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић који су постали припадници организоване криминалне групе након лишења живота сада пок. Дејана Станковића, након извршења овог кривичног дела, а по налозима окр. Јотића заједно са окр. Гајићем на разне начине помагали окр. Стефану Радулцу, као непосредном учиниоцу да не буде откривен.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац, те њихов бранилац, као и браниоци осталих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног главног претреса, донело је већином гласова дана 5. децембра 2025. године пресуду Кж1 По1 12/25 којом је, поновном оценом изведених доказа, преиначило првостепену пресуду те је окр. Зоран Јотић због извршења кривичног дела прање новца из члана 245 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну од 100.000,оо динара, док су окр. Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац ослобођени од оптужбе да су 6. јуна 2018. године учинили кривично дело убиство из члана 113. КЗ, а окр. Стефан Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, те окривљени Саша Зораjа и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ, док је првостепена пресуда у ослобађајућем делу потврђена.
Окривљени Зоран Јотић је оглашен кривим што је у периоду од маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу и Параћину, вршио пренос имовине - новца у износу од 300.000 евра, са знањем да та имовина потиче од његове криминалне делатности, у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине, тако што је најпре осуђени Ненад Јовановић у току 2003. године, након покретања кривичног поступка против окр. Јотића и његовог лишења слободе због кривичних дела злочиначко удруживање и изнуда за које је правноснажно осуђен на јединствену казну затвора од 12 година, наведени новчани износ од 300.000 евра у готовини најпре примио на чување од бивше супруге окр. Јотића иако је знао да та имовина потиче од криминалне делатности окр. Зорана Јотића, те је затим тај новац држао код себе и делимично га користио све до маја 2018. године када је са окр. Јотићем постигао договор да са његовом супругом, осуђеном Маријом Јотић закључи фиктивни уговор о зајму, у којем би се та осуђена појавила као зајмодавац, а осуђени Ненад Јовановић као зајмопримац, како би на тај начин прикрио незаконито порекло тог новца и истовремено створили правни основ да окривљени Јотић преко своје супруге, осуђене Марије Јотић, поново дође у посед тог незаконито стеченог девизног новца, па се, поступајући по том договору, у наведеном циљу, осуђена Марија Јотић, најпре дана 18. маја 2018. године фиктивно развела од окр. Јотића, наставивши заправо да живи са њим у заједници у стану у Крушевцу, након чега су дана 23. маја 2018. године, осуђена Марија Јотић, као зајмодавац, и осуђени Ненад Јовановић, као зајмопримац, закључили фиктивни уговор о зајму на износ од 300.000 евра са роком враћања до 31. децембра 2018. године и оверили га код јавног бележника, сачинивши претходно признаницу са неистинитом садржином од 22. маја 2018. године, из које произлази да је осуђена Марија Јотић осуђеном Јовановићу претходно предала наведени девизни износ иако примопредаје тог новца између њих није било, па, су, по наведеном фиктивном уговору о зајму, а на име враћања тог наводног зајма, на молбу осуђеног Ненада Јовановића, чланови породице овог осуђеног, на текући рачун осуђене Марије Јотић до сада уплатити у готовини укупан износ од 4.257.000,00 динара.
Окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац су ослобођени од оптужбе да су 6. јуна 2018. године, у Крушевцу, делујући у саставу организоване криминалне групе, лишили живота сада пок. Дејана Станковића „Ждрокинац", тако што је окр. Зоран Јотић, у уверењу да сада пок. Станковић планира његову скору ликвидацију, знајући да је претходно, дана 7. маја 2018. године окр. Радулац лишио живота сада пок. Војина Станковића, сина Дејана Станковића, одмах након тог догађаја ступио у контакт са окр. Радулцем, који се скривао на непознатој локацији, предочивши му да ће отац сада покојног Војина Станковића, вероватно ускоро покушати да лиши живота њих двојицу, уколико они и окривљени Игор Гајић претходно не лише живота сада покојног Дејана Станковића, па је предложио окр. Радулцу да употребом ватреног оружја лично лиши живота сада покојног Дејана Станковића, унапред му обећавши у договору са окр. Гајићем да ће му он и окр. Гајић непосредно пружити логистичку подршку при лишењу живота Дејана Станковића и прикривати након извршења тог кривичног дела, те прикрити средства којима ће то кривично дело бити извршено, као и трагове тог кривичног дела, што је окр. Радулац и прихватио, па је, по претходном договору 6. јуна 2018. године окр. Јотић окр. Гајићу ставио на располагање путничко моторно возило марке „Голф" којим се окр. Гајић довезао у близину хотела и остао да чека окр. Радулца, док је окр. Радулац пешице дошао испред хотела, наоружан пиштољем и потпуно маскиран и чекао да сада пок. Дејан Станковић изађе из теретане тог хотела, па је, када је сада пок. Дејан Станковић дошао до свог скутера, пришао до њега, извадио поменути пиштољ, који је неовлашћено носио, те је у правцу сада пок. Станковића који је видео пиштољ и почео да бежи у трку испалио 13 метака, од којих га је најмање 8 погодило у различите делове тела, те је на лицу места преминуо, а затим трчећим кораком дошао до возила марке „Голф", којим га је окр. Гајић одвезао до места познатог по називом „Шумице" где су окр. Гајић и Радулац полили са три кантице бензина и запалили маскирану јакну и панталоне које је окр. Радулац претходно имао на себи, након чега је окр. Гајић одвезао окр. Радулца на непознату локацију како не би био пронађен од стране полиције, а затим наведено путничко моторно возило вратио окр. Јотићу, који га је одмах одвезао у ауто-перионицу у Крушевцу, захтевајући од присутних радника да изврше прање споља и изнутра, а у циљу уништења евентуалних биолошких трагова окр. Радулца и свих других трагова наведеног кривичног дела у том возилу, што је спречено благовременом интервенцијом полицијских службеника, па су затим припадници ове криминалне групе постали окривљени Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић, који су по упутствима окр. Зорана Јотића и уз његово учешће и учешће окр. Игора Гајића, на разне начине помагали окр. Радулцу да не буде откривен као непосредни учинилац кривичног дела убиство, те је након десетодневног скривања окр. Радулца на непознатој локацији у Крушевцу окр. Јотић са окр. Гајићем организовао илегално пребацивање окр. Радулца у Релублику Босну и Херцеговину тако што су, по упутству окр. Јотића, окр. Зораја и Гајић дана 16. јуна 2018. године преузели окр. Радулца на неутврђеној локацији у Крушевцу, одакле је окр. Зораја својим путничким моторним возилом превезао окр. Гајића и Радулца, аутопутем, преко Београда и Руме, до непосредне близине граничног прелаза „Павловића мост", при чему је окр. Радулац сво време ове вожње лежао на задњем седишту и у простору између предњег и задњег седишта поменутог возила, а окр. Гајић се испред наплатних рампи премештао са седишта сувозача на задње седиште, све у циљу да сигурносне камере на наплатним рампама не региструју присуство окр. Гајића и Радулца у наведеном возилу, па су по доласку у близину наведеног граничног прелаза окр. Зораја и Гајић, преко својих криминалних веза из Републике Босне и Херцеговине, омогућили окр. Радулцу да илегално пређе на територију те стране државе, након чега је, по одобрењу окр. Јотића и по његовим упутствима, контакт са окр. Радулцем непосредно одржавала и пружала му потребну финансијску помоћ окр. Ива Петровић, па је окр. Вук Петровић дана 24. новембра 2018. године своје путничко возило уступио окр. Иви Петровић која је потом заједно са њиховим познаником отпутовала у Босну и Херцеговину где је окр. Радулцу пружила потребну финансијску и другу помоћ у скривању, па је затим 26. јануара 2019. године по одобрењу окр. Јотића, истим путничком возилом, знајући за сврху овог њеног путовања поново отпутовала у Републику Босну и Херцеговину где је потом заједно боравила са окр.Радулцем све док их није открила полиција по расписаној међународној потерници за окр. Радулцем, након чега се са тим окривљеним илегално пребацила на другу локацију, а након сазнања за ове догађаје окривљени Јотић Гајић и Вук Петровић су дана 13. фебруара 2019. године од познаника преузели његов нови пасош, након чега је окр. Јотић овај лични документ, преко својих криминалних веза послао окр. Радуљцу а у циљу његовог евентуалног преласка у неку другу страну замљу, па се окр. Ива 1. марта 2019. године вратила у Србију, након чега је наставила да шаље новац окр. Радулцу у циљу финансирања његовог даљег скривања у Босни и Херцеговини, када је приликом покушаја преузимања новца, 17. јула 2019. године, у Бања Луци, по расписаној међународној потерници, окр. Стефан Радулац лишен слободе.
По оцени Апелационог суда, правно ценећи утврђено чињенично стање, у радњама окривљеног Јотића стичу се сва битна обележја кривичног дела прање новца, извршеног у време, на месту и на начин како је то ближе описано изреком другостепене пресуде.
Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Зорана Јотића, Апелациони суд је од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, протек времена од последње осуде, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот, односно осуђиваност, те га је осудио за извршено кривично дело прање новца на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 100.000,оо динара, налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.
Надаље је оценом изведених доказа закључено да није на несумљив начин доказао да је окр Зоран Јотић у периоду од 31. децембра 2004. године до 15. августа 2019. године у Крушевцу заједно са осуђеном Маријом Јотић вршио конверзију и пренос имовине у укупном износу од 200.000 евра са знањем да та имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине а такође и да је користио ту имовину тако што је осуђена Марија Јотић по договору са окривљеним Зораном дана 31. децембра 2004. године као суинвеститор са Миодрагом Васиљковићем као инвеститором закључила уговор о заједничком финансирању градње стамбено пословних објеката, којим је уговорено да девизни новац у износу од 200.000,оо евра, који је окр. Јотић претходно позајмио Васиљковићу а која потиче од раније криминалне делатности окр. Јотића, представља улагање осуђене Марије Јотић у изградњу стамбено пословних објеката, те се уписала као власник станова у изграђеном објекту, након чега је држала и користила сама ту имовину до марта 2018. године када се окр. Зоран Јотић вратио са издржавања раније правноснажно изречене казне затвора и заједно са осуђеном Маријом Јотић држао и користио ту имовину. Ово стога што ни из једног изведеног доказа, како писаног, тако ни исказа сведока не произлази да новац потиче од криминалне активности. Наиме, за тврдњу да новац у износу од 200.000,оо евра потиче од криминалне делатности окр. Зорана Јотића није било чврстих и необоривих доказа, већ је све остало у границама индиција и претпоставки. Поред чињенице да се није могло утврдити ни о којој се криминалној делатности окр. Зорана Јотића ради а из које је потекао новац који је позамљен сведоку, по оцени суда, нема доказа ни да је окр. Јотић заједно са осуђеном Маријом Јотић вршио на описани начин пренос и конверзију тог новца у намери да прикрије незаконито порекло истог. Имајући у виду наведено, током поступка није на несумљив начин доказана тврдња оптужбе да је окр. Јотић предузео радње једног продуженог кривичног дела прање новца већ је током поступка доказано да је предузео радње једног кривичног дела прање новца, па је кривично дело прање новца ближе описано у ставу III (тачка 2) оптужнице изостављено из изреке другостепене пресуде.
Такође, по оцени Апелационог суда, из доказа изведених у доказном поступку, те чињеница утврђених њиховим извођењем није доказано да су окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац извршили кривично дело убиство, те окр. Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а окривљени Зораја и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, како им се то ставља на терет оптужницом.
Наиме, по оцени Апелационог суда одбране окр. Јотића и Гајића сагласне су другим изведеним доказима, те их је суд прихватио. По налажењу Апелационог суда није логично да је окр. Јотић, с обзиром на ранији живот и криминалну прошлост, засигурно познат у граду у коме живи, аутомобил своје супруге дао окр. Гајићу са сазнањем да ће исто бити коришћено при убиству Дејана Станковића, управо свесни бројних сигурносних камера постављених на разним објектима у центру града, те није логично ни да окр. Гајић у возилу на коме се јавно виде регистарске таблице, без да је предузео било шта у циљу скривања свог идентитета дочекује извршиоца кривичног дела, нити из било ког доказа произлази да он чека окр. Радулца.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама окр. Стефана Радулца и његовог браниоца указује да ниједним изведеним доказном ни појединачно нити у вези да другим доказима изведеним у доказном поступку, није на несумњив и поуздан начин утврђено да је окр. Радулац лишио живота сада пок. Дејана Станковића користећи притом пиштољ који је неовлашћено носио. Овакав закључак не произлази ни из одбране окривљених, нити из исказа саслушаних сведока, а ни из објективних показатеља лица места.
Притом, Апелациони суд, Посебно одељење за организовани криминал налази да су наводи оптужног акта у делу који се односи на пружање помоћи непосредном извршиоцу кривичног дела убиство Дејана Станковића (који је у оптужници означен као Стефан радулац) а од стране окр. Саше Зораје и Иве Петровић да извршилац не буде откривен, остали нејасни, нелогични и на доказима неутемељени.
С обзиром да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логички повезане да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, та да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, то према оцени Апелационог суда у конректном случају на основу изведених доказа се не може извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да су окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац извршили кривично дело убиство, те окр. Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а окривљени Саша Зораја и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, како им се то ставља на терет оптужницом.
У погледу ослобађајућег дела првостепене пресуде, по правилној оцени првостепеног суда, није доказано постојање елемената организоване криминалне групе, односно постојање развијене, јасно дефинисане структуре нити постојање хијерархије ни јасно дефинисане улоге окривљених. Пре свега није доказано да је окр. Јотић организовано организовану криминалну групу односно осмислио план рад исте нити да је окр. Јотић ангажовао окривљене за извршење кривичних дела наведених у оптужном акту. По оцени Апелационог суда, правилан је и закључак првостепеног суда да није доказано да је окр. Вук Петровић извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела те га је правилно ослободио оптужбе за наведено кривично дело.
13. фебруар 2026. године
МИЛОШ ЉУЈИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/17 од 4. јула 2017.године окр. Милош Љујић, Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривично дело превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ, док је окр. Божидар Карличић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361, став 3. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско - правних захтева упућени на парницу.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 31. јануара 2020. године пресуду Кж1 По1 24/19 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ (од чега окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ да су кривично дело превара извршили у саизвршилаштву, а окр. Дивац, Јањић и Крповић да су кривично дело превара извршили у помагању) осудио окр. Милоша Љујића на казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 8.000.000,00 динара, окр. Снежану Митровић на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, окр. Роберта Кишкароља на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 700.000,00 динара, док је окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милоша Крповића осудило на јединствену казну затвора у трајању од по 1 годину и 4 месеца и на новчану казну у износу од по 300.000,00 динара. Оштећено привредно друштво „Project one" д.о.о. са седиштем у Београду је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу. Према окр. Милошу Љујићу, Снежани Митровић, Роберту Кишкарољу, Милошу Дивцу, Саши Јањичу и Милану Крповићи је одбијена оптужба за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346, став 1. КЗ (Напомена: против ове пресуде у осуђујућем делу дозвољена је жалба суду у трећем степену).
Окривљени Милош Љујић је оглашен кривим што је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се пословна документациај привредних друштава и off - shore предузећа чији су власници, оснивачи и одговорна лица били или су то постали по његовбом налогу, припадници организоване криминалне групе, употребили приликом подношења захтева „Hypo Alpe Adria Bank" a.д са седиштем у Београду за одобравање дугорочних наменских кредита са назнаком да су средства намењена куповини акција предузећа из приватизације и то предузећа „Медифарм" и „Техносервис" као и ширењу оперативног бизниса, односно ширењу дистрибутивне мреже и асортимана понуде уз подношење извештаја са вишеструко увећаном проценом вредности објеката у власништву привредног друштва „Криваја", повезаног правног лица које се јавља као заложни дужник, а потом да се након одобравања кредита и куповине акција предметних предузећа из приватизације, без знања банке, изврши пренос наведених акција на привредна друштва којима окривљени такође управљају и то тако што се цена акција на берзи значајно умањује путем продаје између повезаних правних лица чије пословање контролишу окривљени, и то најпре мањег дела акција путем диригованог упаривања понуде и тражње по знатно нижим ценама акција, а потом у блок трансакцијама продајом целог пакета акција по знатно умањеним ценама, при чему се и оперативни бизнис предузећа, као и преостала потраживања и сви запослени у правним лицима којима је кредит од банке био одобрен, измештају на повезана правна лица, док кредитно задужена правна лица, на основу бројних уговора о промени оснивача, одговорних лица и седишта предузећа постају власништво предузећа из off - shore зона која послују, такође, под контролом окр. Љујића, на који начин се обезвређује имовина предузећа која од банке повлаче кредите и која, стога престају да сервисирају кредите, који тако у целости доспевају на наплату, пре истека уговора, па се због тога над њима отвара поступак стечаја, док банка због стварне вредности заложене имовине није у могућности да наплати своје потраживање њеном евентуалном продајом, па су окр. Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић, као и Бриндза Ференц, према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом за наведено кривично дело, постали припадници ове организоване криминалне групе, прихватајући план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.
По налажењу Апелационог суда у радњама окр. Љујића, Митровић и Кишкароља стичу се сва битна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву, те како нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу, то их је Апелациони суд огласио кривим. Наиме, окривљени су, свако понаособ, предузели радње којима су лажно приказивале чињенице које су банку довеле у заблуду да одобре кредите и исплате новац на штету своје имовине при чему су окривљени поступали у намери прибављања противправне имовинске користи и то окр. Љујић себи и окр. Ференцу, а окр. Митровић и Кишкарољ окр. Љујићу и Ференцу.
Да су кривично дело окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ извршили у саизвршилаштву произлази из чињенице да су, свако својом радњом, битно допринели извршењу кривичног дела и то окр. Љујић доношењем одлуке да се узму кредити дајући налоге непосредно или преко Митровића да се изврши међусобна упарена куповина акција како би се извршило обарање цена акција, а затим да се пакети акција продају повезаним правним лицима под његовом контролом и контролом окр. Ференца; окр. Митровић, поступајући по налозима окр. Љујића, сачинила и поднела бизнис план за куповину акција „Техносервиса", учествовала у куповини акција у упареним куповинама како би им се оборила цена, преносила налоге окр. Дивцу и Јањићу у вези са овом куповином, договорила са окр. Ивошевићем оснивање предузећа „Trim Majmar" и куповину акција „Медифарма", а затим и пренос основачког удела предузећа „Trim Majmar" на „Finsector"; окр. Кишкарољ доставио бизнис план за куповину акција „Медифарма" по налогу окр. Љујића потписао уговор о зајму и уговор о банкарској гаранцији, по налогу Митровић потписао налоге за блок трансакције акција „Медифарма" као директор „Alstara", након тога дао налог као директор „Professional Maxa" за продају акција „Медифарма" предузећу „Trim Majmar" као директор „Alstara", потписао уговор о преносу знања и искуства са елементима уговора о купопродаји робе са „Alstara distribution". У односу на окр. Дивца, Јањића и Крповића, супротно наводима Тужилаштва, Апелациони суд налази да из противправних радњи за коју је утврђено да су ови окривљени поступали као помагачи.
Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, Апелациони суд налази да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења и то у односу на окр. Љујића 2017. године, у односу на окр. Митровић и Кишкароља 2011. године, а у односу на окр. Дивца и Крповића 2012. године због чега је оптужба према овим окривљенима у том делу одбијена.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Окривљени Милош Љујић, Снежана Митровић, Милош Дивац и Милан Крповић, те њихови браниоци, као и браниоци окр. Роберта Кишкароља и Саше Јањића, те пуномоћник привредног друштва „Project One" д.о.о. са седиштем у Београду.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, дана 17. јануара 2022. године донело је пресуду Кж3 По1 1/20 којом је преиначило другостепену пресуду, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милана Крповића, и исте осудио на казне кућног затвора уз електронски надзор у трајању од по 1 годину и на новчане казне у износу од по 300.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу другостепена пресуда је потврђена.
Пресудом Врховног касационог суда Кзз Ок 9/22 од 19. маја 2022. године одбијени су као неосновани закони за заштиту законитости бранилаца окривљенихМилоша Љујића, Снежане Митровић, Роберта Киша Кароља и Саше Јањића, Милана Крповића, Милоша Дивца, поднети против правноснажних пресуда Апелационог суда Кж1 По1 24/19 од 31. јануара 2020. године и Кж2 По1 1/20 од 17. јануара 2022. године.
Након што су, по уставној жалби Милоша Љујића, одлуком Уставног суда Уж 2302/22 од 8. септембра 2025. године, поништене пресуда Апелационог суда Кж3 По1 1/20 од 17. јануара 2022. године и пресуда Врховног касационог суда Кзз Ок 9/22 од 19. маја 2022. године у односу на подносиоца уставне жалбе и наложено Апелационом суду да донесе нову одлуку о жалбама окривљеног Милоша Љујића и његових бранилаца, изјављеним против пресуде Кж1 По1 24/19 пд 31. јануара 2020. године, Апелациони суд је одржао седницу већа у трећем степену дана 17. децембра 2025. године, и донело пресуду Кж2 По1 3/25 којом је одбио као неосноване жалбе окривљеног Милоша Љујића и бранилаца окривљеног, адвоката Драгана Петровића и Зорана Атељевића и потврдио другостепену пресуду у односу на овог окривљеног, док је жалбу његовог браниоца адвоката Зорана Атељевића, поднету 8. децембра 2025. године одбацио као недозвољену. У новој пресуди, поступљено је по налогу Уставног суда да се у поновном поступку Апелациони суд врати у тачно одређену фазу поступка поновног одлучивања о жалбама окривљеног Милоша Љујића и његових бранилаца, те је утврдио да је чињенични опис кривичног дела за које је окривљени Љујић оглашен кривим, у свему у граница поднетог оптужног акта, да из изреке другостепене пресуде произлазе сва битна субјективна и објективна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву за које је окривљени Љујић оглашен кривим, те да се изјављеним жалбама окривљеног и његових бранилаца не доводе у сумњу јасни и аргументовани разлози дати у образложењу другостепене пресуде.
13. фебруар 2026. године
ДРАГИЊА БАЈИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 151/21 од 28. новембра 2023. године, окр. Драгиња Бајић, Жељко Папић, Небојша Ђокић и Зоран Његуш ослобођени су од оптужбе да су извршили по једно кривично дело прање новца из члана 231 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јани тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 26. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 8/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног туужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела прање новца осудило окр. Драгињу Бајић на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеци, окр. Жељка Папића на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну од 500.000,00 динара, окр. Небојшу Ђокића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци те новчану казну од 500.000,00 динара, те окр. Зорана Његуша на казну затвора у трајању од 2 године. Истовремено је одређено да се од окр. Драгиње Бајић одузима новац у износу од 100.000 евра, од окр. Жељка Папића се одузима стан површине 151,84 м2 на Новом Београду, од окр. Небојше Ђокића одузимају се ствари које су уписане као неновчани капитал у ПД „Parket Planet" доо у износу од 235.618,06 евра у стварима и 500 евра у готовом новцу те од окр. Зорана Његуша новац у износу од 50.000 евра.
Окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић су оглашени кривим што су у периоду од 1. јануара 2007. године до 1. марта 2010 године у Београду, окр. Бајић користила и извршила конверзију имовине и то готовог новца у износу који прелази милион и по хиљада динара, у право својине на непокретности, те извршила пренос имовине знајући ду тренутку пријема да тај готов новац потиче од кривичног дела за који постоји основана сумња да је њен супруг, сада покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетак 2007. године до маја 2009. године извршио кривична дела из области организованог криминала, у намери да прикрије незаконито порекло тог новца, а окр. Папић дана 1. марта 2010. године извршио пренос стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду, са знањем да потиче од кривичног дела у намери да прикрије незаконито порекло имовине у износу који прелази милион и по хиљада динара, уплаћујући га у своје име на рачун ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова у својству купца стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду а након исплате купопродајне цене у својству купца дана 23. маја 2007. године закључила уговор о купопродаји са продавцем ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова, те тако стекла право совијне на овој имовини коју до данас и користи, са знањем да потиче од кривичног дела, иако су дана 1. марта 2010. године окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић извршили пренос ове имовине, а све у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, као и чињенице о имовини, да се окр. Драгиња Бајић прикрије као стварни власник имовине која потиче од кривичног дела за која се у том тренутку водио кривични поступак против њеног супруга, сада покојног Бајића, у Републици Италији, тако што су закључили фиктивни уговор о купопродаји стана број 31 на Новом Београду са наводно исплаћеном ценом од 243.000 евра који је оверен у суду, којом је на окр. Жељка Папића само формално пренета својина на стану, јер он није стварно исплатио купопродајну цену од 243.000 евра, нити је уопште имао законитих прихода из којих би то платио, нити је икада ушао у посед стана, али је на основу овог уговора у јавним евиденцијама о непокретностима право својине на овој имовини уписана на окр. Папића, за коју имовину је знао да потиче од кривичног дела, док је наводно продати стан са свим покретним стварима у њему и након формалног закључења уговора наставила да користи окр. Драгиња Бајић са својом ћерком.
Окр. Небојша Ђокић је оглашен кривим што је у периоду од 27. фебруара 2009. године до 11. фебруара 2010. године у Београду, Старој Пазови и Котору у Црног Гори, извршио на своје име пренос имовине са сада покојног Бајића-власништво на уделу од 100% Привредног друштва „Parket Planet" доо у коме је био уплаћен капитал у износу од 500 евра и неновчани капитал у вредности од 235.618,06 евра у стварима, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, те је држао и користио ту имовину са знањем у тренутку пријема да је то имовина - капитал привредног друштва купљена готовим новцем који потиче од кривичног дела за које постоји основана сумња да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, на тај начин што је знајући да је покојни Бајић уложио готов новац који потиче од кривичног дела у ствари које су уписане као неновчани капитал овог привредног друштва у вредности од 235.618,06 евра, те капитал привредног друштва у износу од 500,оо евра и 82.637.428,00 динара у периоду од 20. јуна 2007. године до 9. априла 2009. године готовог новца на рачун овог привредног друштва на име позајмице оснивача за текуће пословање у том периоду, а који потиче од кривичног дела , по договру са покојним бајићем, окр. Ђокић пристао да се на њега фиктивно пренесе имовине, власништво на уделима привредног друштва и да се формално упише у јавним евиденцијама као нови власник, у намери да се сада покојни Бајић прикрије као власник удела у привредном друштву и новца који је у готовом уложио у привредно друштво и тако спречи могуће одузимање те имовине која потиче од кривичног дела, те закључује са Бајићем 2009. године у Београду најпре фиктивни уговор о стицању власништва на уделу од 31% у овом привредном друштву а дана 2. фебруара 2010. године у Црној Гори у Котору у време када је покојни Бајић био у бекству због кривичног поступка, због чега се скривао у Црној Гори и није смео да борави на адреси пребивалиштва у Београду, фиктивни уговор о стицању власништва на преосталих 69 удела у овом привредном друштву, у којима су неистинито наведене чињенице да је на име исплате купопродајне цене за ове уделе претходно исплатио 457.000 евра покојном Бајићу, јер окр. Ђокић није тај новац исплатио покојном Бајићу, на основу којих уговора је решењем Агенције за привредне регистре од 11. фебруара 2010. године окр. Ђокић уписан као једини власник на уделима у овом привредном друштву, а брисан покојни Бајић, а што му је омогућило да данас управља са наведеним правним лицем, користи наведену имовину привредног друштва.
Окр. Зоран Његуш је оглашен кривим што је од септембра 2009. године до марта 2010. године на Златибору извршио конверзију имовине - новца у готовини у износу од 650.000 евра који је примио од сада покојног Бајића, знајући да потиче од кривичног дела за које постоји основана сумља да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, да је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до краја маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, у право својине на непокретностима у намери да се прикрије незаконито порекло тог новца и прикрије да је покојни Бајић тим новцем стекао својину на пословном простору на Златибору и то локала површине 19,63 м2 и површине од 24 м2 са припадајућом терасом као и локала површине 172,44 м2, у којем се налази угоститељски објекат „Sunset" на тај начин што је оркивљени Његуш у току септембра 2009. године на Златибору договорио са сада покојним Бајићем да му за износ од 650.000 евра прода горе наведени пословни простор, да се купопродајна цена исплати на руке у готовом новцу, те да у јавним евиденцијама као власник и даље формално остане окр. Његуш а да се не уписује купац и стварни власник, сада покојни Бајић, како би се спречило евентуално одузимање ове имовине која потиче од кривичног дела, након ког договора је сада осуђени Раде Стакић, по налогу сада покојног Бајића, који се тада скривао и није смео да борави на адреси пребивалиштва у нашој земљи, због кривичног поступка који се против њега водио у Републици Италији, добијао од сада покојног Бајића готов новац и предао га на руке окр. Његушу у више наврата и то сукцесивно у периоду од септембра 2009. године до марта 2010. године, којом приликом су сачињавали признанице које су касније уништене по налогу сада покојног Бајића, осим признанице од септембра 2009. године на износ од 100.000 евра па је по исплати договорене цене у износу од 650.000 евра осуђени Стакић по налогу покојног Бајића и уз сагласност окр. Његуша преузео управљање пословањем овог објекта за рачун пок. Бајића, док се као власник у јавним евиденцијама и даље водио окр. Његуш.
По налажењу Апелационог суда, основно је жалбом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал указано овом суду да је првостепени суд ослобађајућу пресуду донео на основу погрешне оцене изведених доказа, те да су дати разлози за закључак о томе да тужилац није доказао наводе оптужбе нејасни, недовољно аргументовани и овај суд их није могао прихватити као правилне.
По оцени овог Суда, супротно закључку првостепеног суда, тужилац је успео да докаже „почетну тезу" - да новац од кога је окр. Драгиња Бајић купила предметни стан потиче од криминалне активности њеног сада покојног супруга а не од новца који је стечен на закоит и легалан начин, а што је окривљена знала. Даље, окр. Папић није суду пружио доказе за тезу о томе да је имао законите приходе из којих је исплатио 234.000 евра за купопродајну цену, док из доказа у списима произлази да је окр. Ђокић извршио кривично-правне радње за које се терети оптужницом, и чињенице наведене у оптужници јесу биле предмет утврђивања.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, донело је 10. децембра 2025. године пресуду Кж3 По1 2/25 којом је, усвајањем жалби, укинуло другостепену пресуду и предмет вратило другостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу већа Апелационог суда које је одлучивало у трећем степену основано се уложеним жалбама указује да је ожалбена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, јер је изрека противречна самој себи и датим разлозима, да постоји одсуство разлога о битним чињеницама а дати разлози су нејасни, при чему о неким чињеницама које су предмет доказивања, постоји знатна протвречност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и самих тих исправа, а што је последицца погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега је другостепена пресуда нужно морала бити укинута. Осим тога, повређено је временско важење кривичног закона а на који пропуст је основано указано изјављеним жалбама.
28. јануар 2026. године
МИЛАН ЛАЗАРЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 218/10 од 8. маја 2023. године:
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ и кривичног дела изнуда из члана 214 став 2 КЗ окр. Милан Лазаревић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 35 године,
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ окр. Зоран Јеличић је осуђен на казну затвора у трајању од 35 године, а окр. Милан Милијановић (помагањем) на казну затвора у трајању од 15 година,
• због извршења два кривична дела изнуда из члана 214 став 1 КЗ, окр. Небојша Голоскоковић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци, а окр. Александар Павловић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и
• због извршења једног кривичног дела изнуда из члана 214 став КЗ, окр. Мирко Лазаревић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, а окр. Дејан Велимировић и окр. Марко Миличковић су осуђени на казну затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци.
Такође је одређено да се од окривљених одузима имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела изнуда, за које су оглашени кривим, и то новчани износ од 2.330 евра у динарској противвредности од окр. Небојше Голоскоковића и новчани износ од 7.000,00 динара од окривљених Небојше Голоскоковића, Александра Павловића и Мирка Лазаревића. Према окр. Мирку Лазаревићу извречена је мера безбедности одузимања предмета и то стране путне исправе издате на име КЈ дана 19. јуна 2002. године.
Првостепеном пресудом, окр. Милан Лазаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, док су окр. Александар Бошковић, Александар Павловић и окр. Дејан Велимировић ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело изнуда из члана 214 став 4 КЗ.
Првостепеном пресудом, такође, одбијена је оптужба према окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Мирку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, затим према окр. Мирку Лазаревићу и за извршење продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ, а према окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу и за извршење кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ.
Окр. Милан Лазаревић, окр. Зоран Јеличић и окр. Милан Милијановић су оглашени кривим да су дана 3. априла 2009. године у Ваљеву, по претходном договору, и то окр. Лазаревић и окр. Јеличић на подмукао начин лишили живота оштећеног ЖЂ у чему им је са умишљајем помагао окр. Милан Мијилановић стварањем услова за извршење кривичног дела на подмукао начин, тако што је окр. Лазаревић незадовољан одлукама Врховног суда којима су према оштећеном укинути притвор и пресуда којом је оглашен кривим у поступпку који се према њему водио због сумње да је извршио кривично дело убиство у подстрекавању на штету окр. Лазаревића, донео одлуку да се освети оштећеном тако што ће га лишити живота на подмукао начин и то тако ће извршилац носити полицијску униформу како би код оштећеног отклонио сумњу да се ради о нападачу и како би спречио његову реакцију која би омела извршење кривичног дела, што је саопштио окр. Зорану Јеличићу са којим је претходно био на издржавању казне затвора где су и упознали окр. Милана Милијановића од којег је почетко марта 2009. године затражио делове полицијске униформе коју је окр. Милијановић као полицајац поседовао, па је окр. Милијановић током марта 2009. године у више наврата доносио делове полицијске униформе окр. Лазаревићу а које му је окр. Лазаревић враћао и то први пут неутврђеног дана у марту 2009. године, којом приликом је делове униформе пробао окр. Јеличић, који је по плану окр. Лазаревића требало да буде непосредни извршилац, те су окр. Лазаревић и окр. Милијановић договорили посебне шифре које су означавале места на којима треба се сретну приликом предаје и враћања униформи, а окр. Лазаревић је дао окр. Милијановићу два мобилна телефона са картицама у којима су под шифром били меморисани само његови бројеви телефона, како би их он и окр. Милијановић користили искључиво за међусобну комуникацију, те је дана 31. марта 2009. године окр. Јеличић, по позиву окр. Лазаревића поново дошао у Ваљево и сместио се у стан који је закупио окр. Лазаревић и кључ дао окр. Јеличићу, који је раније, више пута долазио и боравио у том стану, па је дана 2. априла 2009. године окр. Лазаревић позвао окр. Милијановића да дође на претходно договорено место под шифром „Кец" и донесе униформу, где му је окр. Милијановић предао тражене делове полицијске униформе, након чега је окр. Лазаревић истог дана довезао окр. Јеличића у своју кућу, предао му униформу окр. Милијановића у којој ће окр. Јеличић лишити живота ЂЖ као и пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт", те је окр. Јеличић дана 3. априла 2009. године у кући окр. Лазаревића где је преспавао, обукао наведену полицијску униформу, а након што је окр. Лазаревић добио информацију да се оштећени налази у спортској хали, окр. Лазаревић и окр. Јеличић су се возлом, довезли у улицу где је било паркирано возило оштећеног, те је окр. Јеличић ушао у спортску халу да би проверио да ли је оштећени унутра, па како није могао да уочи оштећеног, вратио се у возило у којем га је чекао окр. Милан Лазаревћ па су у возилу, које су потом паркирали на око 30 метара од возила оштећеног, чекали да се оштећени појави, за које време су се окривљени Лазаревић и Јеличић договарали да након што окр. Јеличић лиши живота оштећеног, окр. Јеличић уђе у просторије шах клуба и присутнима каже да је дошло до пуцњаве и да зову Хитну помоћ како би обманули органе кривичног гоњења, с обзиром да је окр. Јеличић на себи имао полицијску униформу, па када се на улаци појавио оштећени, окр. Јеличић је обучен у полицијску униформу са пиштољем у фуртоли на опасачу и револвером за опасачем изашао из возила и пришао оштећеном на удаљености од око 3-4 метра те извадио револвер који је држао за опасачем и обратио се оштећеном речима: „..., руке горе", а након што прво није реаговао, оштећени је полако кренуо према окр. Јеличићу те је окр. Јеличић из револвера испалио три хица у тело и два хица у главу оштећеном наневши му повреде услед којих је насупила смрт оштећеног а потом је окр. Јеличић ушао у шах клуб, рекао присутнима да зову Хитну помоћ јер је упуцао човека па отишао до возила у којем га је чекао окр. Лазаревић и потом га одвезао са лица места, за које време је у возилу окр. Јеличић скинуо полицијску униформу и исту, заједно са пиштољем и револвером, спаковао у најлонску кесу и предао окр. Лазаревићу, који је после тога, позвао окр. Милијановића на мобилни телефон са картицома у којој је под шифром „Раде" био умеморисан само његов број телефона, да дође на претходно договорено место под шифром „Двојка", како би му вратио делове униформе.
Окривљени су оглашени кривим и што су и то:
• окр. Милан Лазаревић, Дејан Велимировић, Марко Миличковић и Александар Павловић, у периоду од краја новембра до 8. децембра 2006. године, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног МП, принудили оштећеног да на штету своје имовине исплати износ од укупно 12.000 евра,
• окр. Небојша Голоскоковић, у периоду од 06/07. октобра 2008. године до неутврђеног дана марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 2.330 евра и
• окр. Небојша Голоскоковић, Александар Павловић и Мирко Лазаревић у Ваљеву у периоду од неутврђеног дана крајем септембра-почетком октобра 2008. године до 28. октобра 2008. године у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, силом и претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, принудили оштећеног и радницу његовог локала да на штету оштећеног предају новац у укупном износу од 7.000,00 динара и покушали да принуде оштећеног да им на штету своје имовине преда путничко возило марке „Мерцедес".
Оптужницом је окривљенима стављено на терет да су и то: окр. Лазаревић у другој половини 2006. године на подручју Ваљева организовао криминалну групу са циљем да ради непосредног стицања финансијске и друге користи у дужем временском периоду, споразумно, по правилима интерне контроле и дисциплине чланова и по унапред утврђеним задацима и улогама уз континуирано примењивање силе, озбиљних претњи, нападима на живот и тело и разних других облика насиља и застрашивањeм, наношењем тешких телесних повреда и уништавањем материјалних добара, припадници врше кривична дела тешко убиство, убиство и изнуда, окр. Александар Павловић да је у периоду од новембра 2008. године до марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, а по претходном договoру, међусобно и са осталим окривљенима, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 1.500 евра, окр. Дејан Велимировић да је у Ваљеvу у периоду од половине августа па до краја октобра 2008. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, а по претходном договору међусобно и са осталим окривљенима, у више наврата, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, најпре захтевао да за новац пружају наводну заштиту у угоститељском локалу оштећеног, а како оштећени на то није пристајао, принудио употребом силе оштећеног да на штету своје имовине преда 1.000,00 динара и моторно возило а на исти начин принудио и радницу у локалу да преда пазар у износу од 6.000,00 динара.
Оптужницом, такође је стављено на терет окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Марку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу да су постали припадници криминалне групе коју је у другој поливини 2006. године па подручју Ваљева организовао окр. Лазаревић, затим окр. Мирку Лазаревићу да је у току 2008. године од НН лица набавио ради употребе две преиначене јавне исправе на којима су се налазиле његове фотографије у намери да их употреби као праве, од којих је једну и употребио као праву приликом преласка државне границе на граничном прелазу Хоргош, те окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу да је окр. Лазаревић неовлашћено набавио и до дана 2. априла 2009. године држао неидентификовани пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт" а окр. Јеличић да је у Ваљеву неовлашћено носио пиштољ и револвер.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал, окр. Милан Лазаревић, Зоран Јеличић, Милан Милијановић и Александар Павловић, те браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. септембра 2025. године пресуду Кж1 По1 43/24 којом се одбацује жалба окр. Милана Лазаревића и одбијају као неосноване све остале жалбе те потврђује првостепена пресуда.
9. јануар 2026. године
НЕНАД ТРИШОВИЋ И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 96/17 од 11. априла 2025. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4 КЗ и продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208, став 4 КЗ окривљени Ненад Тришовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца, као и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Иван Радичев на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 1 месеца, као и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара,
Оштећени су ради остваривања својих имовинскоправних захтева упућени на парнични поступак.
Првостепеном пресудом су окр. Милан Стаменић и окр. Зоран Стаменић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара у помагању из члана 208 став 4 КЗ, а окр. Милан Стаменић и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окр. Ненада Тришовића и окр. Ивана Радичева.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. децембар 2025. године пресуду Кж1 По1 17/25 којом је преиначило првостепену пресуду и, због наступања апсолутне застарелости кривично гоњења, према окр. Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву одбило оптужбу за извршење по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ, те усвајањем жалби бранилаца, преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и због извршења кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 КЗ окривљеног Ненада Тришовића осудило на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева за продужено кривично дело преваре осудило на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара док је у преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда потврђена.
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр.Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву стављено је на терет да су од октобра 2014. године, постали припадници ОКГ, коју је организовала осуђена Ивана Попин, а чији припадници су били и осуђени Констатинидис Демостенис, Момир Ристановић, Иља Беретић, Јадранка Комленски, Игор Бранковић, Предраг Бановић, Милан Муњас, Бранислав Миловановић и Славица Пилиповић, а која је деловала до 21. октобра 2015. године споразумно, на територији Републике Србије у циљу вршења кривичног дела преваре, на тај начин што је осуђена Ивана Попин створила план, финансирала његово остварење, у оквиру кога су, специјано за ову намену проналажена и купована привредна друштва, која послују дуже време и нису у блокади, а којима је потом сачињавања лажних уговора и исправа подизан бонитет, где је као одговорно лице таквог привредног друштава уписиван припадник ОКГ, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани, како би се створила фиктивна слика успешног привредног друштва, да би затим припадници ОКГ путем телефона или у непосредном контакту, у кратком временском периоду од 30 до 40 дана, од великог броја привредених друштава са територије Републике Србије, наручивали веће количине разноврсне робе и договарали одложни рок њеног плаћања, након чега је припадник ове групе, као одговорно лице наведеног привредног друштва, закључивао уговоре о сараднњи и купопродаји са одговорним лицима оштећених привредених друштава, а као гаранцију плаћања им предавао својручено потписане бланко оверене менице, при чему су сви припадници ОКГ у тренутку преузимања робе, односно закључења посла, знали да на рачунима њиховог привредног друштва нема новчаних средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити преузета роба, након чега је по приспећу робе у магацински простор под контролом ОКГ, у кратком временском року роба продавана по знатно нижим ценама од тржишних, физичким лицима као купцима, за готов новац који су затим међусобно делили, док је у пословној документацији привредног друштва ова роба раскњижавана, тако да су прављене лажне фактуре, по којима је роба наводно продата несолвентним привредним друштвима као даљим купцима или уопште није књижена, да би након доспећа на наплату првих меница, датих оштећеним привредним друштвима и блокаде рачуна привредних друштава ОКГ, припадници ОКГ привредна друштва преносила на трећа лица и на тај начин постали недоступни оштећеним привредним друштвима а новац добијен продајом робе по налозима осуђене Иване Попин расподелили међу припадницима ОКГ, док је окр. Ненад Тришовић, у својству одговорног лица у привредним друштвима, под контролом ОКГ у личним контактима са представницима оштећеним привредних друштава наручивао робу, давао као средство обезбеђења плаћања менице или преко осуђених, продавао физичким лицима пре рока доспећа менице за готов новац па уз координацију између организатора и осталих припадника групе расподелили међусобно новац, а организатор осуђена Ивана Попин сачињавала лажну документацију везано за куповину робе.
Окривљени Ненад Тришовић и Иван Радичев су оглашени кривим што су поступајући по плану и договору, а делујући у оквиру ОКГ у намери да себи и припадницима ОКГ прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница да је њихово привредно друштво ликвидно и да ће стога испоручена роба оштећеним привредним друштвима као добављачима бити плаћена, иако нису имали намеру да је икада плате, јер на рачунима свог привредног друштва нису имали новца, нити су очекивали прилив, доводили у заблуду одговорна лица оштећених привредних друштава и тиме их наводили да им ови, на штету свог привредног друштва, испоруче робу са валутом одложеног плаћања, па су тако на овај начин прибавили себи имовинску корист у укупном износу који прелази 1.500.000,оо динара, па је тако окр. Ненад Тришовић дана 6. новембра 2014. године у Новом Саду, по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин и непосредним налозима, закључио уговор о преносу оснивачким права „Транзит ауто" д.о.о. Футог и стекао својство одговорног лица па је у немери да себи, организатору и припадницима ОКГ прибави противправну имовинску корист по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин наложио лицу које је фактички обављало послове комерцијалисте у предузећу да ступи у контакт са овлашећним лицем у оштећеним предузећима, те их лажним приказивањем чињеница да ће испоручена роба бити плаћена довело у заблуду, иако нису имали намеру да робу икада плате јер на рачуну привредног друштва није било новчаних средстава нити је очекиван прилив, па их је навео да закључе уговор о купопродаји при чему је окр. Ненад Тришовић оштећенима предао бланко менице оверене својим потписима и печатом „Транзит ауто" д.о.о. Футог са меничним овлашћењем као гаранција плаћања за преузету робу и на тај начин одржавали у заблуди привредно друштво да ће плаћање преузете робе по приспећу меница моћи бити извршена иако су знали да ће у оквиру плана ОКГ преузета роба бити стављена у промет на „црно" и да на текућем рачуну неће бити новчаних средстава, те што су фактички обављајући послове комерцијалисте у „Ерион" д.о.о. Зрењанин, појединачно испоручену робу пре доспећа рока менице продавали физичким лицима за готов новац чиме су за себе, организатора и припаднике ОКГ прибавли противправну имовинску корист на штету привредних друштава.
Апелациони суд, најпре у односу на кривично дело удруживање ради врешња кривичних дела, налази да је кривично гоњење апсолутно застарело, па је по службеној дужности одбио оптужбу према окривљенима Ненаду Тришовић и Ивану Радичеву за по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела.
По оцени Апелационог суда, у односу на кривично дело превара у саизвршилаштву, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање, у односу на окривљеног Тришовића и Радичева, при чему је довољно разјаснио одлучне чињенице за ово кривично дело и за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд, па је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама ових окривљених стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела превара у саизвршилаштву.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, по оцени Апелационог суда, правилно је од олакшавајућих околности првостепени суд ценио на страни окривљених њихове породичне прилике, а од отежавајућих околности на страни окр. Тришовића његову ранију вишеструку осуђиваност, док отежавајуће околности на страни окр. Радичева није нашао, па како је у односу на ове окривљене наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, из којих разлога је одбијена оптужба, то је усвајањем жалби браниоца окривљених преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окр. Тришовића због извршења продуженог кривичног дела превара осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну од 50.000,00 динара. По налажењу овог суда овако одмереним казнама затвора и новчаним казнама, на које су окривљени осуђени у потпуности ће се остварити сврха кажњавања и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених, као учинилаца, те насталим последицама.
5. јануар 2026. године
РАДОМИР МАРКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 73/20 од 2. децембра 2021. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ (од чега окр. Марковић у подстрекавању, а окр. Радоњић, Курак и Ромић као саизвршиоци) окр. Радомир Марковић и Милан Радоњић су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док су окр. Мирослав Курак и Ратко Ромић осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.
Окривљени су оглашени кривим што су априла месеца 1999. године, по налогу НН лица, по претходном договору и плану, лишили живота власника, директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, оштећеног, сада покојног, Славка Ћурувију, из ниских побуда, због његовог иступања у земљи и иностранству и критике носиоца политичке власти, а ради очувања постојеће структуре власти, тако што је окр. Марковић, тада начелник Ресора државне безбедности МУП-а РС, а након одбијања команданта ЈСО Милорада Улемека, крајем марта месеца 1999. године, да, са припадницима своје јединице, лиши живота оштећеног, почетком априла 1999. године, план о лишењу живота оштећеног пренео окр. Радоњићу и тако истог подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног, па је окр. Радоњић постигао договор о лишењу живота оштећеног, са припадником РДБ-а, окр. Ромићем и Кураком, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривичног дела, тако што је противзаконито без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора, супротно Правилу о раду службе државне безбедности и Упутства о примењивању прописаних средстава и метода рада у извршавања послова из делокруга СДБ и издао усмени налог, сада покојном, Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се 9. и 10. априла 1999. године примени мера трајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног, а 11. априла 1999. године, због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути ка свом стану, те организовао да са подацима о кретању оштећеног буду упознати окр. Ромић и Курак, а преко њих и непосредни извршилац и тако омогућио непосредно извршење дела од стране НН лица и то тако што је 9. априла 1999. године Драгану Павићу дао налог да преда возило марке „Голф“ окр. Ромићу, који је истог дана у вечерњим сатима преузео наведено возило, а које је без евидентирања у колској књижици, исти користио у непосредној близини места извршења, те преко колске радио станице, у возилу 11. априла 1999. године чуо извештавање припадника Деветог одељења и тако имао информацију о кретању истих и оштећеног, па након што је окр. Радоњић издао усмени налог Павићу да обустави трајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица, на који начин је спречио да окр. Ромић, Курак, а поред њих и непосредни извршилац, НН лице, буду уочени од припадника Деветог одељења РДБ, одмах, по давању налога, телефонским путем обавестио окр. Ромића и Курака о кретању оштећеног, који су омогућили НН лицу да, а након уласка, сада покојног Славка Ћурувије, са оштећеном Бранком Прпом, у пролаз зграде број 35 у садашњој Светогорској улици, истима неопажено приђе иза леђа и око 16,45 часова, са раздаљине од око 1,5 метар, из аутоматског пиштоља испали рафално 5 пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од којих се оштећени занео и пао, потом оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду, па је потом, из непосредне близине од 0,8 метара, поново рафално испалио више пројектила у главу и тело оштећеног, и нанео му 7 устрелина и прострелина, па је, услед оштећења за живот важних можданих центара, наступила смрт истог.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал, окривљени и њихови браниоци, као и супруга окр. Радомира Марковића.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 19. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 9/22 којом је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окр. Радомира Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ, те окр. Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак.
Апелациони суд је, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, првостепени суд је пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.
Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда. Сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење. Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.
По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника "Европљанин” оштећеног сада пок. Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.
Такође, ни наводи да је окр. Марковић упознао окр. Радоњића са планом о лишењу живота новинара сада пок. Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, нису поткрепљени ни једним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.
Током поступка није изведен ни један доказ који би потврдио наводе оптужбе да је окр. Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са окр. Кураком и Ромићем.
Апелациони суд је неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка окр. Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада пок. Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота.
Такође, Апелациони суд је на основу доказа и то, првенствено, на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада пок. Славка Ћурувије утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио, детаљно је образложио у својој одлуци.
Сведок оштећена Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни окр. Курак ни окр. Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом.
Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит, налазећи да треба прихватити аргументе из решења Апелационог суда од 29. јуна 2018. године, те се није даље упуштао у питање законитости наведеног извештаја, прихватајући аргументацију Апелационог суда који је својим решењима у два наврата одлучивао о предлогу за издвајање доказа. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда.
Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају, притом је Апелациони суд утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године, а исти се изјаснио да је тога дана уобичајено разговарао. Наведено је посебно значајно, с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008.године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле, пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима, Суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је исти изјавио да у томе осим потписивања извештаја није учествовао јер нема потребна знања, већ да је то обављала Д. П, која никада није испитана, с обзиром да је преминула, тако да све чињенице које су наведене у извештају од 21. фебруара 2008. године, нису ни могле бити проверене у судском поступку.
Дакле, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима је извршено без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије, а притом у извештају од 21. фебруара 2008. године, не постоји податак када је и у ком временском периоду и на који начин, односно по којим критеријумима вршена селекција података, док у даљем току кривичног поступка нико по накнадно доношеним наредбама за вештачење није успео да податке са ДЛТ трака очита, нити да изврши увид у садржину истих.
Овакав закључак Суда потврђује и чињеница да и након достављања извештаја од 12. фебруара 2012. године, тужилаштво и суд настављају са даљим поступањим у односу на ДЛТ траке о чему сведоче и докази у спису који потврђују да се и у наставку поступка одузимају подаци о електронској комуникацији, прибављају подаци о локацијама базних станица, њиховим координатама.
Апелациoни суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела.
ОДЛУКА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА - по захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр. 196/24 од 2. септембра 2024. године, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године
Врховни суд је, одлучујући о поднетом захтеву за заштиту законитости, у седници већа одржаној дана 13. октобра 2025. године, донео пресуду Кзз ОК 38/2024, којом се делимично усваја као основан захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр.196/24 од 2. септембра 2024. године и утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва одбија као неоснован.
По ставу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва указује да су доношењем побијане пресуде учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, због којих није било могуће испитати законитост и правилност другостепене пресуде.
