28. јануар 2026. године
МИЛАН ЛАЗАРЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 218/10 од 8. маја 2023. године:
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ и кривичног дела изнуда из члана 214 став 2 КЗ окр. Милан Лазаревић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 35 године,
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ окр. Зоран Јеличић је осуђен на казну затвора у трајању од 35 године, а окр. Милан Милијановић (помагањем) на казну затвора у трајању од 15 година,
• због извршења два кривична дела изнуда из члана 214 став 1 КЗ, окр. Небојша Голоскоковић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци, а окр. Александар Павловић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и
• због извршења једног кривичног дела изнуда из члана 214 став КЗ, окр. Мирко Лазаревић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, а окр. Дејан Велимировић и окр. Марко Миличковић су осуђени на казну затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци.
Такође је одређено да се од окривљених одузима имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела изнуда, за које су оглашени кривим, и то новчани износ од 2.330 евра у динарској противвредности од окр. Небојше Голоскоковића и новчани износ од 7.000,00 динара од окривљених Небојше Голоскоковића, Александра Павловића и Мирка Лазаревића. Према окр. Мирку Лазаревићу извречена је мера безбедности одузимања предмета и то стране путне исправе издате на име КЈ дана 19. јуна 2002. године.
Првостепеном пресудом, окр. Милан Лазаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, док су окр. Александар Бошковић, Александар Павловић и окр. Дејан Велимировић ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело изнуда из члана 214 став 4 КЗ.
Првостепеном пресудом, такође, одбијена је оптужба према окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Мирку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, затим према окр. Мирку Лазаревићу и за извршење продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ, а према окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу и за извршење кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ.
Окр. Милан Лазаревић, окр. Зоран Јеличић и окр. Милан Милијановић су оглашени кривим да су дана 3. априла 2009. године у Ваљеву, по претходном договору, и то окр. Лазаревић и окр. Јеличић на подмукао начин лишили живота оштећеног ЖЂ у чему им је са умишљајем помагао окр. Милан Мијилановић стварањем услова за извршење кривичног дела на подмукао начин, тако што је окр. Лазаревић незадовољан одлукама Врховног суда којима су према оштећеном укинути притвор и пресуда којом је оглашен кривим у поступпку који се према њему водио због сумње да је извршио кривично дело убиство у подстрекавању на штету окр. Лазаревића, донео одлуку да се освети оштећеном тако што ће га лишити живота на подмукао начин и то тако ће извршилац носити полицијску униформу како би код оштећеног отклонио сумњу да се ради о нападачу и како би спречио његову реакцију која би омела извршење кривичног дела, што је саопштио окр. Зорану Јеличићу са којим је претходно био на издржавању казне затвора где су и упознали окр. Милана Милијановића од којег је почетко марта 2009. године затражио делове полицијске униформе коју је окр. Милијановић као полицајац поседовао, па је окр. Милијановић током марта 2009. године у више наврата доносио делове полицијске униформе окр. Лазаревићу а које му је окр. Лазаревић враћао и то први пут неутврђеног дана у марту 2009. године, којом приликом је делове униформе пробао окр. Јеличић, који је по плану окр. Лазаревића требало да буде непосредни извршилац, те су окр. Лазаревић и окр. Милијановић договорили посебне шифре које су означавале места на којима треба се сретну приликом предаје и враћања униформи, а окр. Лазаревић је дао окр. Милијановићу два мобилна телефона са картицама у којима су под шифром били меморисани само његови бројеви телефона, како би их он и окр. Милијановић користили искључиво за међусобну комуникацију, те је дана 31. марта 2009. године окр. Јеличић, по позиву окр. Лазаревића поново дошао у Ваљево и сместио се у стан који је закупио окр. Лазаревић и кључ дао окр. Јеличићу, који је раније, више пута долазио и боравио у том стану, па је дана 2. априла 2009. године окр. Лазаревић позвао окр. Милијановића да дође на претходно договорено место под шифром „Кец" и донесе униформу, где му је окр. Милијановић предао тражене делове полицијске униформе, након чега је окр. Лазаревић истог дана довезао окр. Јеличића у своју кућу, предао му униформу окр. Милијановића у којој ће окр. Јеличић лишити живота ЂЖ као и пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт", те је окр. Јеличић дана 3. априла 2009. године у кући окр. Лазаревића где је преспавао, обукао наведену полицијску униформу, а након што је окр. Лазаревић добио информацију да се оштећени налази у спортској хали, окр. Лазаревић и окр. Јеличић су се возлом, довезли у улицу где је било паркирано возило оштећеног, те је окр. Јеличић ушао у спортску халу да би проверио да ли је оштећени унутра, па како није могао да уочи оштећеног, вратио се у возило у којем га је чекао окр. Милан Лазаревћ па су у возилу, које су потом паркирали на око 30 метара од возила оштећеног, чекали да се оштећени појави, за које време су се окривљени Лазаревић и Јеличић договарали да након што окр. Јеличић лиши живота оштећеног, окр. Јеличић уђе у просторије шах клуба и присутнима каже да је дошло до пуцњаве и да зову Хитну помоћ како би обманули органе кривичног гоњења, с обзиром да је окр. Јеличић на себи имао полицијску униформу, па када се на улаци појавио оштећени, окр. Јеличић је обучен у полицијску униформу са пиштољем у фуртоли на опасачу и револвером за опасачем изашао из возила и пришао оштећеном на удаљености од око 3-4 метра те извадио револвер који је држао за опасачем и обратио се оштећеном речима: „..., руке горе", а након што прво није реаговао, оштећени је полако кренуо према окр. Јеличићу те је окр. Јеличић из револвера испалио три хица у тело и два хица у главу оштећеном наневши му повреде услед којих је насупила смрт оштећеног а потом је окр. Јеличић ушао у шах клуб, рекао присутнима да зову Хитну помоћ јер је упуцао човека па отишао до возила у којем га је чекао окр. Лазаревић и потом га одвезао са лица места, за које време је у возилу окр. Јеличић скинуо полицијску униформу и исту, заједно са пиштољем и револвером, спаковао у најлонску кесу и предао окр. Лазаревићу, који је после тога, позвао окр. Милијановића на мобилни телефон са картицома у којој је под шифром „Раде" био умеморисан само његов број телефона, да дође на претходно договорено место под шифром „Двојка", како би му вратио делове униформе.
Окривљени су оглашени кривим и што су и то:
• окр. Милан Лазаревић, Дејан Велимировић, Марко Миличковић и Александар Павловић, у периоду од краја новембра до 8. децембра 2006. године, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног МП, принудили оштећеног да на штету своје имовине исплати износ од укупно 12.000 евра,
• окр. Небојша Голоскоковић, у периоду од 06/07. октобра 2008. године до неутврђеног дана марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 2.330 евра и
• окр. Небојша Голоскоковић, Александар Павловић и Мирко Лазаревић у Ваљеву у периоду од неутврђеног дана крајем септембра-почетком октобра 2008. године до 28. октобра 2008. године у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, силом и претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, принудили оштећеног и радницу његовог локала да на штету оштећеног предају новац у укупном износу од 7.000,00 динара и покушали да принуде оштећеног да им на штету своје имовине преда путничко возило марке „Мерцедес".
Оптужницом је окривљенима стављено на терет да су и то: окр. Лазаревић у другој половини 2006. године на подручју Ваљева организовао криминалну групу са циљем да ради непосредног стицања финансијске и друге користи у дужем временском периоду, споразумно, по правилима интерне контроле и дисциплине чланова и по унапред утврђеним задацима и улогама уз континуирано примењивање силе, озбиљних претњи, нападима на живот и тело и разних других облика насиља и застрашивањeм, наношењем тешких телесних повреда и уништавањем материјалних добара, припадници врше кривична дела тешко убиство, убиство и изнуда, окр. Александар Павловић да је у периоду од новембра 2008. године до марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, а по претходном договoру, међусобно и са осталим окривљенима, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 1.500 евра, окр. Дејан Велимировић да је у Ваљеvу у периоду од половине августа па до краја октобра 2008. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, а по претходном договору међусобно и са осталим окривљенима, у више наврата, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, најпре захтевао да за новац пружају наводну заштиту у угоститељском локалу оштећеног, а како оштећени на то није пристајао, принудио употребом силе оштећеног да на штету своје имовине преда 1.000,00 динара и моторно возило а на исти начин принудио и радницу у локалу да преда пазар у износу од 6.000,00 динара.
Оптужницом, такође је стављено на терет окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Марку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу да су постали припадници криминалне групе коју је у другој поливини 2006. године па подручју Ваљева организовао окр. Лазаревић, затим окр. Мирку Лазаревићу да је у току 2008. године од НН лица набавио ради употребе две преиначене јавне исправе на којима су се налазиле његове фотографије у намери да их употреби као праве, од којих је једну и употребио као праву приликом преласка државне границе на граничном прелазу Хоргош, те окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу да је окр. Лазаревић неовлашћено набавио и до дана 2. априла 2009. године држао неидентификовани пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт" а окр. Јеличић да је у Ваљеву неовлашћено носио пиштољ и револвер.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал, окр. Милан Лазаревић, Зоран Јеличић, Милан Милијановић и Александар Павловић, те браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. септембра 2025. године пресуду Кж1 По1 43/24 којом се одбацује жалба окр. Милана Лазаревића и одбијају као неосноване све остале жалбе те потврђује првостепена пресуда.
9. јануар 2026. године
НЕНАД ТРИШОВИЋ И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 96/17 од 11. априла 2025. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4 КЗ и продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208, став 4 КЗ окривљени Ненад Тришовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца, као и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Иван Радичев на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 1 месеца, као и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара,
Оштећени су ради остваривања својих имовинскоправних захтева упућени на парнични поступак.
Првостепеном пресудом су окр. Милан Стаменић и окр. Зоран Стаменић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара у помагању из члана 208 став 4 КЗ, а окр. Милан Стаменић и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окр. Ненада Тришовића и окр. Ивана Радичева.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. децембар 2025. године пресуду Кж1 По1 17/25 којом је преиначило првостепену пресуду и, због наступања апсолутне застарелости кривично гоњења, према окр. Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву одбило оптужбу за извршење по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ, те усвајањем жалби бранилаца, преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и због извршења кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 КЗ окривљеног Ненада Тришовића осудило на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева за продужено кривично дело преваре осудило на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара док је у преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда потврђена.
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр.Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву стављено је на терет да су од октобра 2014. године, постали припадници ОКГ, коју је организовала осуђена Ивана Попин, а чији припадници су били и осуђени Констатинидис Демостенис, Момир Ристановић, Иља Беретић, Јадранка Комленски, Игор Бранковић, Предраг Бановић, Милан Муњас, Бранислав Миловановић и Славица Пилиповић, а која је деловала до 21. октобра 2015. године споразумно, на територији Републике Србије у циљу вршења кривичног дела преваре, на тај начин што је осуђена Ивана Попин створила план, финансирала његово остварење, у оквиру кога су, специјано за ову намену проналажена и купована привредна друштва, која послују дуже време и нису у блокади, а којима је потом сачињавања лажних уговора и исправа подизан бонитет, где је као одговорно лице таквог привредног друштава уписиван припадник ОКГ, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани, како би се створила фиктивна слика успешног привредног друштва, да би затим припадници ОКГ путем телефона или у непосредном контакту, у кратком временском периоду од 30 до 40 дана, од великог броја привредених друштава са територије Републике Србије, наручивали веће количине разноврсне робе и договарали одложни рок њеног плаћања, након чега је припадник ове групе, као одговорно лице наведеног привредног друштва, закључивао уговоре о сараднњи и купопродаји са одговорним лицима оштећених привредених друштава, а као гаранцију плаћања им предавао својручено потписане бланко оверене менице, при чему су сви припадници ОКГ у тренутку преузимања робе, односно закључења посла, знали да на рачунима њиховог привредног друштва нема новчаних средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити преузета роба, након чега је по приспећу робе у магацински простор под контролом ОКГ, у кратком временском року роба продавана по знатно нижим ценама од тржишних, физичким лицима као купцима, за готов новац који су затим међусобно делили, док је у пословној документацији привредног друштва ова роба раскњижавана, тако да су прављене лажне фактуре, по којима је роба наводно продата несолвентним привредним друштвима као даљим купцима или уопште није књижена, да би након доспећа на наплату првих меница, датих оштећеним привредним друштвима и блокаде рачуна привредних друштава ОКГ, припадници ОКГ привредна друштва преносила на трећа лица и на тај начин постали недоступни оштећеним привредним друштвима а новац добијен продајом робе по налозима осуђене Иване Попин расподелили међу припадницима ОКГ, док је окр. Ненад Тришовић, у својству одговорног лица у привредним друштвима, под контролом ОКГ у личним контактима са представницима оштећеним привредних друштава наручивао робу, давао као средство обезбеђења плаћања менице или преко осуђених, продавао физичким лицима пре рока доспећа менице за готов новац па уз координацију између организатора и осталих припадника групе расподелили међусобно новац, а организатор осуђена Ивана Попин сачињавала лажну документацију везано за куповину робе.
Окривљени Ненад Тришовић и Иван Радичев су оглашени кривим што су поступајући по плану и договору, а делујући у оквиру ОКГ у намери да себи и припадницима ОКГ прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница да је њихово привредно друштво ликвидно и да ће стога испоручена роба оштећеним привредним друштвима као добављачима бити плаћена, иако нису имали намеру да је икада плате, јер на рачунима свог привредног друштва нису имали новца, нити су очекивали прилив, доводили у заблуду одговорна лица оштећених привредних друштава и тиме их наводили да им ови, на штету свог привредног друштва, испоруче робу са валутом одложеног плаћања, па су тако на овај начин прибавили себи имовинску корист у укупном износу који прелази 1.500.000,оо динара, па је тако окр. Ненад Тришовић дана 6. новембра 2014. године у Новом Саду, по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин и непосредним налозима, закључио уговор о преносу оснивачким права „Транзит ауто" д.о.о. Футог и стекао својство одговорног лица па је у немери да себи, организатору и припадницима ОКГ прибави противправну имовинску корист по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин наложио лицу које је фактички обављало послове комерцијалисте у предузећу да ступи у контакт са овлашећним лицем у оштећеним предузећима, те их лажним приказивањем чињеница да ће испоручена роба бити плаћена довело у заблуду, иако нису имали намеру да робу икада плате јер на рачуну привредног друштва није било новчаних средстава нити је очекиван прилив, па их је навео да закључе уговор о купопродаји при чему је окр. Ненад Тришовић оштећенима предао бланко менице оверене својим потписима и печатом „Транзит ауто" д.о.о. Футог са меничним овлашћењем као гаранција плаћања за преузету робу и на тај начин одржавали у заблуди привредно друштво да ће плаћање преузете робе по приспећу меница моћи бити извршена иако су знали да ће у оквиру плана ОКГ преузета роба бити стављена у промет на „црно" и да на текућем рачуну неће бити новчаних средстава, те што су фактички обављајући послове комерцијалисте у „Ерион" д.о.о. Зрењанин, појединачно испоручену робу пре доспећа рока менице продавали физичким лицима за готов новац чиме су за себе, организатора и припаднике ОКГ прибавли противправну имовинску корист на штету привредних друштава.
Апелациони суд, најпре у односу на кривично дело удруживање ради врешња кривичних дела, налази да је кривично гоњење апсолутно застарело, па је по службеној дужности одбио оптужбу према окривљенима Ненаду Тришовић и Ивану Радичеву за по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела.
По оцени Апелационог суда, у односу на кривично дело превара у саизвршилаштву, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање, у односу на окривљеног Тришовића и Радичева, при чему је довољно разјаснио одлучне чињенице за ово кривично дело и за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд, па је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама ових окривљених стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела превара у саизвршилаштву.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, по оцени Апелационог суда, правилно је од олакшавајућих околности првостепени суд ценио на страни окривљених њихове породичне прилике, а од отежавајућих околности на страни окр. Тришовића његову ранију вишеструку осуђиваност, док отежавајуће околности на страни окр. Радичева није нашао, па како је у односу на ове окривљене наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, из којих разлога је одбијена оптужба, то је усвајањем жалби браниоца окривљених преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окр. Тришовића због извршења продуженог кривичног дела превара осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну од 50.000,00 динара. По налажењу овог суда овако одмереним казнама затвора и новчаним казнама, на које су окривљени осуђени у потпуности ће се остварити сврха кажњавања и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених, као учинилаца, те насталим последицама.
5. јануар 2026. године
РАДОМИР МАРКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 73/20 од 2. децембра 2021. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ (од чега окр. Марковић у подстрекавању, а окр. Радоњић, Курак и Ромић као саизвршиоци) окр. Радомир Марковић и Милан Радоњић су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док су окр. Мирослав Курак и Ратко Ромић осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.
Окривљени су оглашени кривим што су априла месеца 1999. године, по налогу НН лица, по претходном договору и плану, лишили живота власника, директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, оштећеног, сада покојног, Славка Ћурувију, из ниских побуда, због његовог иступања у земљи и иностранству и критике носиоца политичке власти, а ради очувања постојеће структуре власти, тако што је окр. Марковић, тада начелник Ресора државне безбедности МУП-а РС, а након одбијања команданта ЈСО Милорада Улемека, крајем марта месеца 1999. године, да, са припадницима своје јединице, лиши живота оштећеног, почетком априла 1999. године, план о лишењу живота оштећеног пренео окр. Радоњићу и тако истог подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног, па је окр. Радоњић постигао договор о лишењу живота оштећеног, са припадником РДБ-а, окр. Ромићем и Кураком, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривичног дела, тако што је противзаконито без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора, супротно Правилу о раду службе државне безбедности и Упутства о примењивању прописаних средстава и метода рада у извршавања послова из делокруга СДБ и издао усмени налог, сада покојном, Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се 9. и 10. априла 1999. године примени мера трајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног, а 11. априла 1999. године, због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути ка свом стану, те организовао да са подацима о кретању оштећеног буду упознати окр. Ромић и Курак, а преко њих и непосредни извршилац и тако омогућио непосредно извршење дела од стране НН лица и то тако што је 9. априла 1999. године Драгану Павићу дао налог да преда возило марке „Голф“ окр. Ромићу, који је истог дана у вечерњим сатима преузео наведено возило, а које је без евидентирања у колској књижици, исти користио у непосредној близини места извршења, те преко колске радио станице, у возилу 11. априла 1999. године чуо извештавање припадника Деветог одељења и тако имао информацију о кретању истих и оштећеног, па након што је окр. Радоњић издао усмени налог Павићу да обустави трајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица, на који начин је спречио да окр. Ромић, Курак, а поред њих и непосредни извршилац, НН лице, буду уочени од припадника Деветог одељења РДБ, одмах, по давању налога, телефонским путем обавестио окр. Ромића и Курака о кретању оштећеног, који су омогућили НН лицу да, а након уласка, сада покојног Славка Ћурувије, са оштећеном Бранком Прпом, у пролаз зграде број 35 у садашњој Светогорској улици, истима неопажено приђе иза леђа и око 16,45 часова, са раздаљине од око 1,5 метар, из аутоматског пиштоља испали рафално 5 пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од којих се оштећени занео и пао, потом оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду, па је потом, из непосредне близине од 0,8 метара, поново рафално испалио више пројектила у главу и тело оштећеног, и нанео му 7 устрелина и прострелина, па је, услед оштећења за живот важних можданих центара, наступила смрт истог.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал, окривљени и њихови браниоци, као и супруга окр. Радомира Марковића.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 19. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 9/22 којом је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окр. Радомира Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ, те окр. Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак.
Апелациони суд је, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, првостепени суд је пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.
Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда. Сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење. Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.
По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника "Европљанин” оштећеног сада пок. Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.
Такође, ни наводи да је окр. Марковић упознао окр. Радоњића са планом о лишењу живота новинара сада пок. Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, нису поткрепљени ни једним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.
Током поступка није изведен ни један доказ који би потврдио наводе оптужбе да је окр. Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са окр. Кураком и Ромићем.
Апелациони суд је неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка окр. Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада пок. Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота.
Такође, Апелациони суд је на основу доказа и то, првенствено, на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада пок. Славка Ћурувије утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио, детаљно је образложио у својој одлуци.
Сведок оштећена Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни окр. Курак ни окр. Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом.
Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит, налазећи да треба прихватити аргументе из решења Апелационог суда од 29. јуна 2018. године, те се није даље упуштао у питање законитости наведеног извештаја, прихватајући аргументацију Апелационог суда који је својим решењима у два наврата одлучивао о предлогу за издвајање доказа. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда.
Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају, притом је Апелациони суд утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године, а исти се изјаснио да је тога дана уобичајено разговарао. Наведено је посебно значајно, с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008.године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле, пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима, Суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је исти изјавио да у томе осим потписивања извештаја није учествовао јер нема потребна знања, већ да је то обављала Д. П, која никада није испитана, с обзиром да је преминула, тако да све чињенице које су наведене у извештају од 21. фебруара 2008. године, нису ни могле бити проверене у судском поступку.
Дакле, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима је извршено без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије, а притом у извештају од 21. фебруара 2008. године, не постоји податак када је и у ком временском периоду и на који начин, односно по којим критеријумима вршена селекција података, док у даљем току кривичног поступка нико по накнадно доношеним наредбама за вештачење није успео да податке са ДЛТ трака очита, нити да изврши увид у садржину истих.
Овакав закључак Суда потврђује и чињеница да и након достављања извештаја од 12. фебруара 2012. године, тужилаштво и суд настављају са даљим поступањим у односу на ДЛТ траке о чему сведоче и докази у спису који потврђују да се и у наставку поступка одузимају подаци о електронској комуникацији, прибављају подаци о локацијама базних станица, њиховим координатама.
Апелациoни суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела.
ОДЛУКА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА - по захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр. 196/24 од 2. септембра 2024. године, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године
Врховни суд је, одлучујући о поднетом захтеву за заштиту законитости, у седници већа одржаној дана 13. октобра 2025. године, донео пресуду Кзз ОК 38/2024, којом се делимично усваја као основан захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр.196/24 од 2. септембра 2024. године и утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва одбија као неоснован.
По ставу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва указује да су доношењем побијане пресуде учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, због којих није било могуће испитати законитост и правилност другостепене пресуде.
