2. април 2025.године
СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 55/17 од 23. октобра 2023. године окривљени Слободан Милосављевић, Душан Протић, Зоран Радоман, Јован Керавица и Мирјана Спасић су ослобођени од оптужбе да су извршили, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3 КЗ (од чега окр. Радоман, Керавица и Спасић у саизвршилаштву), док су окривљени Зоран Шћепановић, Илија Радосављевић и Мусулин Горки ослобођени од оптужбе да извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (Шћепановић у продуженом трајању, а Радосављевић и Горки као саизвршиоци).
Окривљенима је оптужницом стављено на терет да су:
- окр. Милосављевић и Протић у периоду од 6. јуна 2007. године до 27. јуна 2008. године у Београду и Новом Саду, по претходном договору у својству службених лица у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и то Слободан Милосављевић као министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, а Душан Протић као помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде и то Милосављевић искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења поступајући супротно одредбама Закона о пољопривредном земљишту којим су дефинисани услови који морају бити испуњени пре одобрења замене пољопривредног земљишта у државној својини и супротно одредби Закона о министарствима којим је одговоран за делокруг рада тог министарства у вези заштите и коришћења пољопривредног земљишта, а Протић прекорачењем граница свог службеног овлашћења, поступајући супротно одредби Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде из јуна 2006. године, којим као помоћник министра у Сектору за правне и опште послове није био овлашћен да обавља послове који се односе на замену пољопривредног земљишта, закључили уговор о замени земљишта између Републике Србије - Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредног друштва „Maxim&Co" доо од 13. јуна 2007. године, којим је извршена замена земљишта у државној својини и то кат.парцеле 309/1 која се води у КО Нови Сад 3, у површини од 26 хектара 0,4 ара и 0,2 м2, које су у поседовном листу водило као пољопривредно земљиште, културе - пашњак треће класе, на потезу - Град, која је парцела већ тада Генералним планом Града Новог Сада до 2021. године постала земљиште у грађевинском реону, а у намери пословање на улазним правцима једним делом и намени заштитног зеленила другим делом, као и да се на ову кат.парцелу морају применити прописи који се односе на грађевинско земљиште, а сходно објављеном Мишљењу Министарства финансија од 15. новембра 2006. године, чија је вредност не мања од 528.665.376,50 динара, за пољопривредно земљиште које се налази у пет катастарских општина и то Ченеј, Руменка, Бачки Јарак, Камендин и Нови Сад 4, у укупној површини од 26 хектара, 39 ари и 93 м2, у власништву привредног друштва „Maxim&Co" доо из Новог Сада, процењене вредности од 14.689.098,50 динара, у намери да Шћепановићу, власнику и одговорном лицу наведеног привредног друштва прибаве противправну имовинску корист на име разлике у вредности размењеног земљишта на тај начин што је окр. Шћапановић искоришћавањем положаја одговорног лица и власника „Maxim&Co" доо у намери да прибави себи и свом привредном друштву противправну имовинску корист, тако што је знајући да се кат.парцела 309/1 КО Нови Сад 3, генералним Планом града Новог Сада налази у оквиру грађевинског објекта Града и да је његова тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, дана 3. марта 2005. године, испред свог привредног друштва доставио „Понуду за размену земљишта" Општој земљорадничкој задрузи „Нови Сад" која је била корисник овог државног земљишта у коме се позива на раније упућен допис од 2. децембра 2004. године, којим је изразио заинтересованост за замену земљишта у власништву Републике Србије на кат.парцели 309/1 КО Нови Сад 3, па је у намери да ово реализује окр. Шћепановић куповином овог земљишта од физичких лица у периоду од 24. јануара до 14. фебруара 2005. године створио услове да ОЗЗ „Нови Сад" покрене иницијативу код надлежног Министарства, иако се његово привредно друштво никада није бавило пољопривредном производњом, нити је у свом поседу имало пољопривредно земљиште, нудећи им без икаквог правног основа и уплату износа од 40.000,оо евра у динарској противвредности, након чега је ОЗЗ „Нови Сад" на седници Управног одбора одржаног 16. марта 2005. године донела одлуку да се надлежном Министарству поднесе захтев са предлогом да се кат.парцела у власништву привредног друштва окривљеног замене са наведеним земљиштем у државној својини, у којој одлуци између осталог наводе да ће реализовати кредит у „Кулској банци" а да ће им јемство за наведени кредит обезбедити Привредно друштво „Maxim&Co" доо, за шта није постојао никакав правни основ, након чега је ОЗЗ „Нови Сад" дана 20. априла 2005. године упутила Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде захтев за замену пољопривредног земљишта у коме се наводи да је привредно друштво „Maxim&Co" доо, вољно да изврши замену свог пољопривредног земљишта у пет катастарских општина за коришћење пољопривредног земљишта на кп. 309/1 КО Нови Сад 3, након чега је разматарајући наведени предлог тадашњи министар Ивана Дулић - Марковић исти одбила са изјашњењем у допису од 12. октобра 2005. године у коме је као разлог навела да је „предметно земљиште у државној својини Генералним планом Града Новог Сада обухваћено у оквиру грађевиског подручја Града Новог Сада", да је предвиђено за заштитно зеленило и да Министарство није надлежно, па како се замена тада није реализовала окривљени је са променом надлежног министра поново иницирао да ОЗЗ „Нови Сад" поднесе истом министарству „Поднесак са ургенцијом" од 6. јуна 2007. године, након чега је Протић као помоћник министра већ архивирани предмет из 2005. године поново узео у рад, прекорачивши своја службена овлашћења, као помоћник министра у Сектору за правне и опште послове није био овлашћен да обавља послове које се односе на замену пољопривредног земљишта, и сугерисао да се по поновљеном захтеву и истом чињеничном стању сада одобри захтев за замену пољопривредног земљишта, па су Милосављевић и Протић имајући сазнање да је у наведеном предмету од стране тог Министарства раније било одлучивано и да је захтев био одбијен и да је Републичко јавно правобранилаштву у вези наведеног предлога дало негативно мишљење М 287/07 од 12. јуна 2007. године, упркос томе прихватили и одобрили наведену замену поступајући и супротно одредби Закона о пољопривредном земљишту јер се наведеном заменом извршило уситњавање уместо укрупњавање државног пољопривредног земљишта и јер је извршена замена са земљиштем које није исте тржишне вредности, па је Протић прихватајући процену вредности земљишта ДП Завода за судска вештачења Новог Сада од 11. априла 2005. године поднету уз раније одбијени захтев сачинио „Образложење одлуке о замени пољопривредног земљишта" након чега је Милосављевић донео Одлуку замени пољопривредног земишта од 13. јуна 2007. године коју је потписао а Протић парафирао након чега је Милосављевић са Шћепановићем закључио и потписао уговор о замени земљишта између Републике Србије - Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредног друштва „Maxim&Co" доо од 13. јуна 2007. године а Протић исти парафирао, којим уговором је прибављена противправна имовинска корист Шћепановићу, власнику и одговорном лицу наведеног привредног друштва у висини разлике у тржишној вредности размењеног земљишта која износи 513.976.278,00 динара након чега је Шћепановић привредном друштву „Bell Car" доо Нови Сад, на основу уговора о купопродаји од 27. јуна 2008. године и анекса 1 и 2 продао као грађевинско земљиште део парцеле 309/1, у површини од 2 ха, 27 ари и 79 м2, за укупну цену од 417.560,оо евра,
- окр. Зоран Радоман, Јован Керавица, Мирјана Спасић, Мусулин Горки и окр. Илија Радосављевић у периоду од 24. августа до 30. августа 2007. године у Новом Саду, у својству службених лица у Пореској управи Регионалног центра Нови Сад и то Радоман као помоћник директора, постављен решењем Владе Републике Србије, Керавица као начелник Пореске управе и Спасић као самостални саветник, распоређени решењем Министарства финансија, искоришћавањем својих службених положаја и овлашћења која су Радоману и Керавици посебним Решењем Министарства финансија од 2. фебруара 2006. године дата за решавање по жалбама на одлуке донете у пореском поступку у филијалама и експозитурама по поретходном договору омогућили прибављање противправне имовинске користи Шћепановићу, власнику и одговорном лицу привредног друштва „Maxim&Co" доо у износу од 23.345.541,31 динара у висини разлике између пореза на пренос апсолутних права који је Шћепановић требалао да плати у износу од 27.167.673,75 динара према стварној тржишној вредности размењеног државног земљишта у вредности не мањој од 543.354.475,00 динара и плаћеног пореза у износу од 3.822.132,44 динара, на тај начин што су у другостепеном поступку поступајући по жалбама на првостепена решења Пореске управе Филијала Нови Сад 1 и то на решење од 20. јула 2007. године којим је за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде утврђена пореска основица за кп 309/1 КО Нови Сад 3, на вредност грађевинског земљишта у износу од 1.054.628.100,оо динара, и на решење којим је за привредно друштво „Maxim&Co" доо утврђена пореска основица на вредност пољопривредног земљишта у износу од 14.689.098,50 динара а у вези утврђивања висине пореза на пренос апсолутних права по основу уговора о замени земљишта којим је Шћепановић преузео обавезу да у целини сноси трошкове пореза на пренос апсолутних права па су у спојеном поступку, имајући сазнање да се кат.парцела 309/1 КО Нови Сад 3, генералним планом налази у обухвату грађевинског подручја града и да је њена тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, која парцела је већ тада постала земљиште у грађевинском реону, као и да се на ову кат.парцелу морају применити прописи који се односе на грађевинско земљиште сходно мишљењу Министарства финансија од 15. и 23. новембра 2006. године, поступајући супротно одредбама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и то Спасић поступајући супротно обавези да примењује правне ставове и тумачења изражена у мишљењу Министарства финансија, а Керавица поступајући супротно обавези да усмерава рад непосредних извршилаца на законит начин и прати правилну примену прописа и Радоман супротно обавези да врши контролу законитости донетих пореско-правних аката, донели решење од 24. августа 2007. године, око чије садржине су се претходно договорили Керавица и Спасић и које су након израде најпре парафирали Керавица као начелник и Спасић као обрађивач предмета, након чега је садржину решења одобрио Радоман као помоћник директора, а затим су наведено решење потписали Радоман и Спасић којим решењем се укидају ожалбена решења и даје налог простепеном пореском органу да кп 309/1 КО Нови Сад 3, третира као пољопривредно земљиште, чиме су директно утицали на првостепени порески орган да се у поновљеном поступку утврди мања пореска основица, као и мањи износ пореза на пренос апсолутних права на земљишту у државном власништву које је уговором о замени стекао Шћепановић, након чега су Илија Радосављевић и Мусулин Горки у својству одговорних лица - судских вештака за област пољопривреде у ДП Заводу за судска вештачења, којима су поверени послови вештачења из делатности правног лица, по захтеву првостепеног пореског органа искоришћавањем свог положаја одговорних лица и датих овлашћења у поступку вештачења, по претходном договору поступајући супротно правилима струке израдили нетачан налаз од 30. августа 2007. године, којим су поновили садржину налаза од 11. априла 2005. године и земљиште које чини кп 309/1 КО Нови Сад 3, описали као пољопривредно земљиште чију су вредност определили у износу од 10.866.966,06 динара и ако су као вештаци имали сазнања да се кат.парцела налази у оквиру грађевинског подручја града и да је њена тржишна вредност много већа од тржишне вредности пољопривредног земљишта, обзиром да су наведени окривљени као вештаци за исту кат.парцелу вршећи вештачење у другом предмету по захтеву ЈП Завода за изградњу Града Новог Сада у вези процене тржишне вредности градског грађевинског земљишта по градским и приградским блоковима, којим је обухваћена и кп 309/1 КО Нови Сад 3, навели да се ради о градском грађевинском земљишту, па су овом нетачном преценом довели до тога да првостепени порески орган, поступајући по налогу из решења другостепеног пореског органа од 24. августа 2007. године а прихватајући процену вредности земљишта дату од Радосављевића и Горког, порез на пренос апсолутних права за привредно друштво „Maxim&Co" доо и Шћепановића као уговорног пореског обвезника одредили у износу од 3.822.132,44 динара, и ако је стварна тржишна вредност земљишта износила 543.354.475,00 динара на коју је трабало обрачунати износ пореза на пренос апсолутних права у износу од 27.167.673,75 динара, па је на овај начин за Шћепановића и привредно друштво „Maxim&Co" доо, омогућено прибављање противправне имовинске користи у висни разлике између пореза на пренос апсолутних права који је требало платити према стварној тржишној вредности земљишта и плаћеног пореза у износу од 23.345.541,31 динара.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 14. фебруара 2025. године пресуду Кж1 По1 27/24 којом је одбило као неосновану жалбу јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд у складу са начелом in dubio pro reo одлучио у корист окривљених, будући да ни из једног доказа изведеног током првостепеног поступка није са несумњивом сигурношћу утврђено да су окривљени извршили кривична дела како им је то стављено на терет оптужним актом Јавног тужиоца, при чему првостепена пресуда није захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд правилно, свеобухватно и потпуно утврдио чињенично стање и приликом доношења првостепене пресуде правилно применио кривични закон, те су супротни жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал којима се оспорава овакав закључак суда, оцењени и као такви одбијени као неосновани.
28. марта 2025. године
ЛАЗАР МАРИНКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 134/22 од 30. јануара 2024. године због извршења кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ осуђени су окр. Лазар Маринковић на јединствену казну затвора у трајању од 7 године, окр. Василије Николовски на јединствеу казну затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, окр. Вељко Огурлић, Никола Филиповић, Урош Булајић, Борислав Мармут, Стефан Милановић и Марко Вокић на казну затвора у трајању од по 5 година, а због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена прозводња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ су осуђени окр. Предраг Вучковић на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, окр. Лука Мумовић и због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и новчану казну од 100.000,00 динара, окр. Марко Трајковић и Лука Остојић на казну затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, окр. Стефан Симић на казну затвора у трајању од 3 године и 3 месеца, окр. Марко Прља, Алекса Кошутић, Лука Гемаљевић и Алекса Васић на казну затвора у трајању од по 3 године. Према окривљенима Лазару Маринковићу, Марку Трајковићу, Вељку Огурлићу, Стефану Симићу, Урошу Булајићу, Марку Прљи, Луки Гемаљевићу, Алекси Кошутићу, Бориславу Мармуту, Луки Остојићу, Предрагу Вучковићу, Луки Мумовићу, Стефану Милановићу, Марку Вокићу, изречена је и мера одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичних дела то: мобилних телефона, носача СИМ картица и др, а од окр. Николе Филиповића, Стефана Симића, Уроша Булајића, Борислава Мармута, Луке Остојића и Марка Вокића и опојна дрога кокаин, опојна дрога канабис различите грамаже. Према окр. Луки Мумовићу изречена је и мера одузимања предмета и то сигнални поштољ марке „Зораки", револвер марке „Застава" и 94 комада метака калибра 357 Магнум и 6 метака калибра 7,65*17мм. Одузета је имовинска корист и то од окр. Марка Трајковића у износу од 2.600 евра, од Вељка Огулића у износу од 1.570 евра и 167.000,00 динара, од окр. Николе Филиповића у износу од 16.940,00 динара, од окр. Борислава Мармута у износу од 4.050 евра, од окр. Луке Остојића у износу од 100 евра и 51.500,00 динара и од окр Стефана Милановића у износу од 350 евра.
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од од неутврђеног дана почетом јула 2021. године до 29. марта 2022. године, на територији Града Београда, окр. Лазар Маринковић, Вељко Огурлић, Никола Филиповић, Василије Николовски, Урош Булајић, Борислав Мармут, Стефан Милановић и Марко Вокић, заједно са окривљенима Марком Трајковићем, Стефаном Симићем, Марком Прљом, Александром Крстићем, Луком Гемаљевићем, Алексом Кошутићем, Предрагом Вучковићем, Луком Остојићем, Луком Мумовићем и Алексом Васићем, неовлашћено куповали ради продаје, преносили, држали, посредовали у продаји и продавали опојну дрогу cannabis тзв. марихуану у количини од најмање 7.850 грама, опојну дрогу хероин у количини од 19,91 грама, психоактивну супстанцу амфетамин у количини од најмање 3.810 милилитара и опојну дрогу кокаин у количини од 5.504,84 грама и у количини од најмање 681,33 грама коју су продали по цени од 80 евра за 1 грам, 500 евра за 10 грама, 1.400 евра за 30 грама и 4.000 евра за 100 грама, чија је производња, промет и употреба забрањена те неовлашћено држали супстанцу за производљу опојне дроге - сумпорну киселину, која се налази на Списку супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, као и смесу за увећање опојних дрога.
Такође, окривљени су ослобођени да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ.
Оптужницом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у временском периоду од неутврђеног дана почетком јула 2021. године до 29. марта 2022. године на територији Града Београда, окр. Лазар Маринковић, организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали окр. Марко Трајковић, Вељко Огурлић, Никола Филиповић од 1. октобра 2021. године, Срефан Симић, Василије Николовски, Урош Булајић, Марко Прља, Александар Крстић, Лука Гемаљевић, Алекса Кошутић, Борислав Мармут, Лука Остојић, Предраг Вучковић, Лука Мумовић, Алекса Васић, Стефан Милановић и Марко Вокић, као и више малолетних и НН лица, која је деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ради стицања финансијске користи, на тај начин што је окр. Лазар Маринковић створио план на организована криминална група неовлашћено врши куповину ради продаје, преношење, држање, посредовање у продаји и продају опојне дроге кокаин, cannabis тзв. марихуана, чија је производња, промет и употреба забрањена, супстанцу-сумпорну киселину, која се налази на Списку супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, као и семесе за увећање опојних дрога.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 13. фебруара 2025. године решење Кж1 По1 33/24 којом је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. Истовремено је према окр. Лазару Маринковићу продужен притвор до даље одлуке суда.
По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка које се огледају у томе да је изрека првостепене пресуде неразумљива, те да првостепени суд у образложењу побијане пресуде није дао јасне и непротивречне разлоге, због чега побијана пресуда није могла бити испитана.
28. март 2025. године
ФЉОРИМ ЛИМАНИ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 54/24 од 6. јуна 2024. године, окр. Фљорим Лимани је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година. Према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то 209 килограма и 783,18 грама опојне дроге cannabis, две пресе за вакумирање, један скалпел, једна дигитална вага, девет котура селотејп траке, једна ролна стреч фолије и више комада рукавица.
Окривљени Фљорим Лимани је оглашен кривим што је у периоду од августа 2020. године до 6. децембра 2020. године, на територији Републике Србије организовао организовану криминалну групу, чији су припадници постали сада осуђени Милан Живовић и Небојша Подовац, ради непосредног стицања финансијске користи, на тај начин што је испланирао и организовао да се на територији Републике Србије неовлашћено држи и преноси ради даље продаје опојна дрога сannabis , која у свом саставу садржи психоактивну супстанцу ТХЦ у уделу већем од 0,3%, чија је произвдоња, промет и употеба забрањена, па је тако опојну дрогу cannabis, коју је набављао од НН лица на територији АП КиМ, преносио до места Просек, Општина Нишка Бања и складиштио у кући, коју је за потребе неовлашћеног држања опојне дроге обезбедио сада осуђени Милан Живовић, одакле је оранизовао даље преношење опојне дроге до Центалне и Северне Србије ради даље продаје, а осуђени припадници су прихватили да, по његовим налозима, предузимају радње у реализацији овог плана и то сада осуђени Милан Живовић да неовлашћено складишти - држи ову опојну дрогу ради даље продаје у кући, а сада осуђени Небојша Подовац да врши транспорт - неовлашћено преношење ради даље продаје ове опојне дроге.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. марта 2025. године пресуду Кж1 По1 31/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
28. март 2025. године
ЈАСНА МАТИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 112/12 од 26. априла 2023. године, окр. Јасна Матић је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став 2. КЗ осуђена на казну кућног затвора у трајању од 7 месеци, без примене електронског надзора, док су окр. Весна Перић и Бојан Јанковић због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359, став 3 КЗ осуђени на казне кућног затвора у трајању од по 1 годину, без електронског надзора. Такође, одузета је имовинска корист прибављена извршењем ових кривичних дела у укупном износу од 43.743.900,00 динара, те су обавезана лица којима је извршење наведених кривичних дела прибављена имовинска корист да иста уплате на рачун буџета Републике Србије.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених, лица од којих је одузета имовинска корист и њихови пуномоћници.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре на седници већа одржаној дана 7. октобра 2024. године донео решење којим је по службеној дужности обуставио кривични поступак према окр. Весни Перић, услед смрти, а затим, након одржаног претреса, донео је 25. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 6/24 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Јасну Матић и Бојана Јанковића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању.
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Јасни Матић је стављено на терет да је у периоду од 21. фебруара 2006. године па до 23. фебруара 2007. године, у Београду, најпре као секретар, а касније као директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавила себи и другим физичким лицима имовинску корист у укупном износу од 1.659.000,00 динара на име накнаде која је исплаћена извршиоцима по основу свих уговора о ауторском делу, на које уговоре су исплаћени трошкови пореза на приходе и припадајући доприноси у укупном износу од 458.637,73 динара, а на штету буџета Републике Србије, из средстава која су за рад Агенција предвиђена Законом о буџету РС за 2006. и 2007. годину, тако што је омогућила да се спредства са апропријације 423 - услуге по уговору, искористе на име исплате за фиктувну израду ауторских дела, па је у наведеном периоду закључила 71 уговор о ауторском делу и то 49 уговора са лицима која су била у радном односу у Агенцији, 22 уговора са лицима која нису била у радном односу у Агенцији, као и захтевала да део остварених прихода по овом основу враћају у готовини техничком секретару, иако за таквим уговорима није постојала реална потреба, већ је на на тај начин осмишљен систем остваривања паралелних прихода из буџета Републике, па је окривљена одобравала и потписивала захтеве за преузимање обавезе, захтеве за плаћање са преузетом обавезом, захтеве за креирање преузете обавезе и решења о преносу средстава на основу којих су вршена плаћања по основу закључених уговора, поступајући супротно Закону о буџетском систему РС, којим је као функционер директног буџетског корисника била одговорна за закониту, наменску и ефикасну употребу буџетских апропријација, као и супротно Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места којим је као секретар агенције била у обавези да руководи и организује рад у Агенцији у складу са законом, као и супротно Закону о јавним агенцијама којим је као директор била одговорна за законитост рада агенције, јер су наведени уговори закључивани супротно Закону о ауторским и сродним правима јер је ауторско дело оригинална духовна творенима аутора а ауторским делом се не сматрају службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију, с обзриом да је садржина уговора о ауторском делу обухватала редовен послове Агенције.
Окривљеном Бојану Јанковићу је оптужницом Јавног тужиоца за организовани криминал стављено на терет да је у периоду од 3. марта 2008. године до 1. марта 2012. године, у Београду, као службено лице - заменик директора Агенције за страна улагања и промоцију извоза, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења, прибавио себи и другим физичким лицима имовинску корист у укупном износу од 27.833.747,00 динара на име накнаде која је исплаћена извршиоцима по основу свих уговора о ауторском делу, на које уговоре су исплаћени трошкови пореза на приходе и припадајући доприноси у укупном износу од 8.241.968,89 динара, а на штету буџета Републике Србије, из средстава која су за рад Агенције предвиђена Законом о буџету РС за 2008, 2009, 2010 и 2012. годину, на тај начин што је омогућено да се средства са апропријације 423 - услуге по уговору, искористе на име исплате за фиктивну израду ауторских дела, тако што је у наведеном периоду закључио 481 уговор о ауторском делу и то 307 уговора о ауторском делу са лицима која су била у радном односу у Агенцији и 174 уговора о ауторском делу са лицима која нису била у радном односу у Агенцији, као и захтевао да део остварених прихода по овом основу се враћају у готовини техничком секретару, иако за таквим уговорима није постојала реална потреба, већ је на тај начин осмишљен систем остваривања паралелних прихода из буџета Републике Србије, па је окривљени као заменик директора у Агенцији у наведеном периоду одобравао и потписивао захтеве за преузимање обавезе, захтеве за плаћање са преузетом обавезом, захтеве за креирање преузете обавезе и решења о преносу средстава на основу којих су вршена плаћања по основу закључених уговора, поступајући супротно Закону о буџетском систему РС, којим је као функционер директног буџетског корисника био одговоран за закониту, наменску и ефикасну употребу буџетских апропријација, као и супротно Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Агенцији којим је као заменик директора одговоран за благовремено и законито обављање послова, јер су наведени уговори закључивани супротно Закону о ауторским и сродним правима јер је ауторско дело оригинална духовна творенима аутора а ауторским делом се не сматрају службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију, с обзриом да је садржина уговора о ауторском делу обухватала редовен послове Агенције
Апелациони суд је након оцене одбрана окр. Јасне Матић и Бојана Јанковића и свих доказа појединачно и у међусобној вези, који су изведени током поступка, утврдио да нема довољено доказа да су ови окривљени извршили кривично-правне радње које су им оптужним актом стављене на терет, односно да није доказано да су оптужени, сваки понаособ, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења предузели радње да би на тај начин прибавили себи и другим физичким лицима имовинску корист наведену у изреци пресуде. По оцени овог Суда, свака сумња да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет је остала на нивоу индиција, па како суд доноси пресуду само на основу чињеница у чију је извесност уверен, то је усвојио жалбе бранилаца, те применом начела in dubio pro reo, окр. Јасну Матић и Бојана Јанковића ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет. С обзиром да су окривљени ослобођени од оптужбе, то нема услова ни за примену одредби о одузимању имовинске користи прибаљење извршењем кривичног дела у односу на лица која су обавезана да плате износе наведене у изреци првостепен пресуде, па је из тог разлога усвојио и жалбе пуномоћника трећих лица од којих је одузета имовинска корист и жалбе трећих лица од којих је одузета имовинска корист, ближе наведених у изреци пресуде.
28. март 2025. године
ДРАГИЊА БАЈИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 151/21 од 28. новембра 2023. године, окр. Драгиња Бајић, Жељко Папић, Небојша Ђокић и Зоран Његуш ослобођени су од оптужбе да су извршили по једно кривично дело прање новца из члана 231 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јани тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 26. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 8/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног туужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела прање новца осудило окр. Драгињу Бајић на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеци, окр. Жељка Папића на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну од 500.000,00 динара, окр. Небојшу Ђокића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци те новчану казну од 500.000,00 динара, те окр. Зорана Његуша на казну затвора у трајању од 2 године. Истовремено је одређено да се од окр. Драгиње Бајић одузима новац у износу од 100.000 евра, од окр. Жељка Папића се одузима стан површине 151,84 м2 на Новом Београду, од окр. Небојше Ђокића одузимају се ствари које су уписане као неновчани капитал у ПД „Parket Planet" доо у износу од 235.618,06 евра у стварима и 500 евра у готовом новцу те од окр. Зорана Његуша новац у износу од 50.000 евра.
(Напомена: против ове пресуде може се изјавити жалба о којој одлучује Апелациони суд у трећем степену)
Окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић су оглашени кривим што су у периоду од 1. јануара 2007. године до 1. марта 2010 године у Београду, окр. Бајић користила и извршила конверзију имовине и то готовог ноца у износу који прелази милион и по хиљада динара, у право својине на непокретности, те извршила пренос имовине знајући ду тренутку пријема да тај готов новац потиче од кривичног дела за који постоји основана сумња да је њен супруг, сада покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетак 2007. године до маја 2009. године извршио кривична дела из области организованог криминала, у намери да прикрије незаконито порекло тог новца, а окр. Папић дана 1. марта 2010. године извршио пренос стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду, са знањем да потиче од кривичног дела у намери да прикрије незаконито порекло имовине у износу који прелази милион и по хиљада динара, уплаћујући га у своје име на рачун ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова у својству купца стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду а након исплате купопродајне цене у својству купца дана 23. маја 2007. године закључила уговор о купопродаји са продавцем ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова, те тако стекла право совијне на овој имовини коју до данас и користи, са знањем да потиче од кривичног дела, иако су дана 1. марта 2010. године окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић извршили пренос ове имовине, а све у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, као и чињенице о имовини, да се окр. Драгиња Бајић прикрије као стварни власник имовине која потиче од кривичног дела за која се у том тренутку водио кривични поступак против њеног супруга, сада покојног Бајића, у Републици Италији, тако што су закључили фиктивни уговор о купопродаји стана број 31 на Новом Београду са наводно исплаћеном ценом од 243.000 евра који је оверен у суду, којом је на окр. Жељка Папића само формално пренета својина на стану, јер он није стварно исплатио купопродајну цену од 243.000 евра, нити је уопште имао законитих прихода из којих би то платио, нити је икада ушао у посед стана, али је на основу овог уговора у јавним евиденцијама о непокретностима право својине на овој имовини уписана на окр. Папића, за коју имовину је знао да потиче од кривичног дела, док је наводно продати стан са свим покретним стварима у њему и након формалног закључења уговора наставила да користи окр. Драгиња Бајић са својом ћерком.
Окр. Небојша Ђокић је оглашен кривим што је у периоду од 27. фебруара 2009. године до 11. фебруара 2010. године у Београду, Старој Пазови и Котору у Црног Гори, извршио на своје име пренос имовине са сада покојног Бајића-власништво на уделу од 100% Привредног друштва „Parket Planet" доо у коме је био уплаћен капитал у износу од 500 евра и неновчани капитал у вредности од 235.618,06 евра у стварима, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, те је држао и користио ту имовину са знањем у тренутку пријема да је то имовина - капитал привредног друштва купљена готовим новцем који потиче од кривичног дела за које постоји основана сумња да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, на тај начин што је знајући да је покојни Бајић уложио готов новац који потиче од кривичног дела у ствари које су уписане као неновчани капитал овог привредног друштва у вредности од 235.618,06 евра, те капитал привредног друштва у износу од 500,оо евра и 82.637.428,00 динара у периоду од 20. јуна 2007. године до 9. априла 2009. године готовог новца на рачун овог привредног друштва на име позајмице оснивача за текуће пословање у том периоду, а који потиче од кривичног дела , по договру са покојним бајићем, окр. Ђокић пристао да се на њега фиктивно пренесе имовине, власништво на уделима привредног друштва и да се формално упише у јавним евиденцијама као нови власник, у намери да се сада покојни Бајић прикрије као власник удела у привредном друштву и новца који је у готовом уложио у привредно друштво и тако спречи могуће одузимање те имовине која потиче од кривичног дела, те закључује са Бајићем 2009. године у Београду најпре фиктивни уговор о стицању власништва на уделу од 31% у овом привредном друштву а дана 2. фебруара 2010. године у Црној Гори у Котору у време када је покојни Бајић био у бекству због кривичног поступка, због чега се скривао у Црној Гори и није смео да борави на адреси пребивалиштва у Београду, фиктивни уговор о стицању власништва на преосталих 69 удела у овом привредном друштву, у којима су неистинито наведене чињенице да је на име исплате купопродајне цене за ове уделе претходно исплатио 457.000 евра покојном Бајићу, јер окр. Ђокић није тај новац исплатио покојном Бајићу, на основу којих уговора је решењем Агенције за привредне регистре од 11. фебруара 2010. године окр. Ђокић уписан као једини власник на уделима у овом привредном друштву, а брисан покојни Бајић, а што му је омогућило да данас управља са наведеним правним лицем, користи наведену имовину привредног друштва.
Окр. Зоран Његуш је оглашен кривим што је од септембра 2009. године до марта 2010. године на Златибору извршио конверзију имовине - новца у готовини у износу од 650.000 евра који је примио од сада покојног Бајића, знајући да потиче од кривичног дела за које постоји основана сумља да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, да је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до краја маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, у право својине на непокретностима у намери да се прикрије незаконито порекло тог новца и прикрије да је покојни Бајић тим новцем стекао својину на пословном простору на Златибору и то локала површине 19,63 м2 и површине од 24 м2 са припадајућом терасом као и локала површине 172,44 м2, у којем се налази угоститељски објекат „Sunset" на тај начин што је оркивљени Његуш у току септембра 2009. године на Златибору договорио са сада покојним Бајићем да му за износ од 650.000 евра прода горе наведени пословни простор, да се купопродајна цена исплати на руке у готовом новцу, те да у јавним евиденцијама као власник и даље формално остане окр. Његуш а да се не уписује купац и стварни власник, сада покојни Бајић, како би се спречило евентуално одузимање ове имовине која потиче од кривичног дела, након ког договора је сада осуђени Раде Стакић, по налогу сада покојног Бајића, који се тада скривао и није смео да борави на адреси пребивалиштва у нашој земљи, због кривичног поступка који се против њега водио у Републици Италији, добијао од сада покојног Бајића готов новац и предао га на руке окр. Његушу у више наврата и то сукцесивно у периоду од септембра 2009. године до марта 2010. године, којом приликом су сачињавали признанице које су касније уништене по налогу сада покојног Бајића, осим признанице од септембра 2009. године на износ од 100.000 евра па је по исплати договорене цене у износу од 650.000 евра осуђени Стакић по налогу покојног Бајића и уз сагласност окр. Његуша преузео управљање пословањем овог објекта за рачун пок. Бајића, док се као власник у јавним евиденцијама и даље водио окр. Његуш.
По налажењу Апелационог суда, основно је жалбом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал указано овом суду да је првостепени суд ослобађајућу пресуду донео на основу погрешне оцене изведених доказа, те да су дати разлози за закључак о томе да тужилац није доказао наводе оптужбе нејасни, недовољно аргументовани и овај суд их није могао прихватити као правилне.
По оцени овог Суда, супротно закључку првостепеног суда, тужилац је успео да докаже „почетну тезу" - да новац од кога је окр. Драгиња Бајић купила предметни стан потиче од криминалне активности њеног сада покојног супруга а не од новца који је стечен на закоит и легалан начин, а што је окривљена знала. Даље, окр. Папић није суду пружио доказе за тезу о томе да је имао законите приходе из којих је исплатио 234.000 евра за купопродајну цену, док из доказа у списима произлази да је окр. Ђокић извршио кривично-правне радње за које се терети оптужницом, и чињенице наведене у оптужници јесу биле предмет утврђивања.
28. фебруар 2025. године
МИРОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 23/20 од 29. јануара 2024. године због извршења у саизвшилаштву продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (од чега окр. Јанковић и Ђорђевић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем) окр. Иван Маричић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Мирослав Богићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окр. Оливера Ђорђевић је осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Снежана Јаковљевић на казну затвора у трајању од 1 године. Оштећена Агенција за осигурање депозита је упућена на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од друге половине фебруара до 9. априла 2013. године, у Београду, окр. Иван Маричић и окр. Мирослав Богићевић, у својству одговорних лица и то окр. Иван Маричић председник Извршног одбора и председник Кредитног одбора за правна лица „Српске банке", искоришћавањем свог положаја и овлашћења, а окр. Богићевић, као власник привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. са седиштем у Шапцу, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, доносио одлуке о његовом задуживању код пословних банака у Републици Србији и иностранству, као и о његовом задуживању код других привредних друштава са седиштем на територији Републике Србије, те усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита и зајмова том привредном друштву и истовремено генерални директор тог привредног друштва, искоришћавањем свог положаја и овлашћења, привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. Шабац прибавили противправну имовиску корист у укупном износу од 1.780.814.375,00 динара, у виду новца пренетог том привредном друштву, по основу одобрених кредита или уговора о зајму од стране других кредита „Српске банке" а.д. Београд, који није враћен корисницима кредита, као ни оштећеној банци, а „Српској банци"нанели имовинску штету у износу од 1.746.089.500,10 динара у виду новца пласираног на име кредита, у чему су им помогле окр. Јанковић директор Сектора послова са привредом и заменик председника Кредитног одбора „Српске банке" и окр. Ђорђевић финансијски директор Привредног друштва „Концерн Фармаком МБ", стварањем услова за извршење тог кривичног дела, тако што су окр. Маричић и Богићевић крајем фебруара 2013. године, када су Привредно друштво „Концерн Фармаком МБ" и с њим повезана зависна Привредна друштва „Концерн Фармаком МБ- Млекара Шабац" а.д. и „Концерн Фармаком МБ - Фабрика акумулатора Сомбор", већ запала у лоше финансијско стање због слабих резултата пословања и високог нивоа задужености код „Српске банке" а.д и других домаћих и страних банака и финансијских институција, постигли договор да се упркос негативним финансијким показатељима и чињеници да привредна друштава нису измирила своје обавезе по основу раније одобрених кредита, да одобрене кредите неће моћи вратити из сопствених средстава, да су презадужена и кредитно неспособна, да се изложеност „Српске банке" а.д. према групи повезаних лица „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. приближила максимално дозвољеном кредиту од 25% капитала ове банке, настави даље кредитирање овог привредног друштва, на начин да им се одобравају нови краткорочни кредити уз неадекватне инструменте обезбеђења у виду меница са меничним овлашћењем тражилаца ових кредита и солидарног јемца привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и са њим повезаних лица, те да се у циљу изигравања законске одредбе која забрањује даље одобравање кредита „Концерну Фармаком МБ" д.о.о. Шабац истовремено преко других привредних друштава, која су мање кредитно изложена према „Српској банци", настави даље прикривено кредитирање привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. од стране ове банке, с тим што би се као корисници тих кредита формално појавила та друга привредна друштва, која формално не припадају том Концерну и према којима банка није уз знатној мери изложена, која су углавном и основана управо на иницијативу окр. Богићевића и окр. Оливере Ђорђевић ради оваквог финансијског пословања за потребе повезаних привредних друштава у саставу „Концерна Фармаком МБ" д.о.о. и чијим пословањем је суштински управљао окр. Богићевић уз помоћ окр. Ђорђевић преко других физичких лица од поверења - њихових сродника и пријатеља, као и радника, спољних сарадника и ранијих пословних партнера привредног друштва „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. који су се формално уписали у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре као оснивачи, заступници, која су такође била кредитно неспособна и без адекватне имовине, а у којима би солидарни јемци била привредна друштва из групе повезаних лица „Концерн Фармаком МБ" д.о.о, тако што би им се као формалним корисницима одобравали кредити такође уз неадекватне инструменте обезбеђења, а новчана средства од одобрених кредита истог дана са рачуна ових привредних друштава, формалних корисника кредита по основу уговора о зајму, преносила на рачуне „Концерн Фармаком МБ" д.о.о, па је окр. Богићевић након постигнутог договора са окр. Иваном Маричићем око свих услова за одобравање пласмана између осталог и износа кредита, рокова отплате и инструмената обезбеђења, са или преко окр. Оливере Ђорђевић од одговорних лица привредних друштава: „Дистрибутивни центар Сигма" д.о.о Шабац - Драгана Тошковића; „Магма пром" д.о.о Шабац - Десимира Ћаласана; „Инмолд" д.о.о. Пожега - Горана Јанковића; „Лим - инг Линингс" д.о.о. Шабац - Јована Дебељачког; и „Басеми" д.о.о. Шабац - Снежане Бањац затражио да поднесу захтева за одобрење кредита, при чему је окр. Ђорђевић банци доставила комплетну финансијску документацију потребну за доношење формалне одлуке о одобравању кредита по унапред договорених условима, старајући се да она буде потписана од одговорних лица тих привредних друштава, а након одобравања кредита и по потписивању уговора о кредиту, а окр. Јаковљевић у циљу обезбеђења формалног „покрића" за ове кредите и стварања привида да су они одобрени и пласирани у прописаном поступку предвиђени процедурама оштећене банке, након обраде кредитног захтева и прибављеног мишљења од Сектора ризика потписивала реферат за обраду кредитног захтева и предлог одлуке о одобравању кредита и исте достављала на одлуку Кредитном и Извршном одбору банке, па је тако супротно финансијским интересима те банке, на описани начин истог дана када су и поднети захтеви за добијање кредита након обраде кредитних захтева и прелиминарне сагласности Извршног одбора банке, Кредитни одбор за правна лица „Српске банке", чији је потпреседник била окр. Јаковљевић, донео одлуку о одобрењу кредита у укупном износу од 676.127.780,00 динара који су одобрени такође уз неадекватна средства обезбеђења у виду меница са меничним овлашћењем тражилаца ових кредита и солидарног јемца „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и са њим повезаних лица, при чему је окр. Богићевићу и окр. Ђорђевић била позната чињеница да је одредбама споразума о дугорочном зајму од 2. јуна 2011. године са изменама и допунама закљученог између Међународне финансијске корпорације у Вашингтону (IFC) као зајмодавца и привредних друштава „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. и других као зајмопримца, с тим и другим повезаним привредним друштвима из састава наведеног Концерна, забрањено да без писмене сагласности зајмодавца, које у конкретном случају није било преузимају било какав нови финансијски дуг, да гарантују за било које финансијске обевезе неког другог лица и да успоставе залогу на било којој постојећој или будућој имовини, приходима или другој активи, све док зајмопримци у потпуности не изврше своје финансијске обавезе по својим дугорочним споразумима тј. до 15. јануара 2019. године, те да се описаним пословањем са „Српском банком" крше наведене уговорне обавезе које су преузете закључењем поменутог споразума, па су на описани начин окривљени привредном друштву „Концерн Фармаком МБ" д.о.о. прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 1.780.814.375,00 динара, а „Српској банци" нанели имовинску штету у износу од 1.746.089.500,10 динара.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Мирослав Богићевић и окр. Оливера Ђорђевић, те браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. јануара 2025. године решење Кж1 По1 10/24 којим је усвајањем жалби окривљених и њихових бранилаца, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром да је изрека првостепене пресуде неразумњива, противречна сама себи и разлозима датим у образложењу исте, да у првостепеном пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а да су поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се првостепена пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати њену законитост и правилност.
10. фебруар 2025. године
МИЛАН МИЛОВАЦ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Решењем Вишег суда у Београду Тои По1 4/24 од 4. септембра 2024. године усвојен је захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал, па је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела и то: од супруге и синова оставиоца Милана Миловца стан површине 94 м2, по структури троипособан са гаражом на Бежанијској коси, те од трећег лица М.М стан површине 52,50 м2, по структури двособан, у Београду, Звездара, и две гараже, као и од трећег лица А.С. стан двоетажни површине 138 м2 у Београду, Звездара. Управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Пуномоћник правних следбеника и пуномоћник трећих лица.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, посебно одељење, након одржаног рочишта, дана 27. децембра 2024. године донео је решење Кж По1 Тои 13/24 којим је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепено решење.
27. јануар 2025. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 59/19 од 31. јануара 2020. године:
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани кримилан и браниоци окривљеног сарадника Стеве Стојкова.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 11. јула 2022. године донело је пресуду Кж1 По1 22/20 којом је преиначило првостепену пресуду и то тако што је:
Такође, другостепеном пресудом од окр. Огњена Блажевског и Небојше Лојаничића је одузета имовинска корист у износу од 13.200,оо евра и 3.097.754,27 динара, док је од окривљеног сарадника Стеве Стојкова одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара, те је трајно одузето право својине на катастарским парцелама површине 398 м2, 854м2 и 93,23 м2, завршеном магацину у Панчеву површине 144,75 м2 и незавршеном магацину у Панчеву површине 117,52 м2. Оштећена Република Србија је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.
Окривљени Жарко Радоњић и Дејан Антић су оглашени кривим што су у периоду од септембра месеца 2009. године, у Суботици организовали организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, а која је деловала до 31. маја 2012. године, чији припадници су постали окривљени: Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нинчевић, Драган Агатоновић, Милан Суић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојаничић, окривљени сарадник Стева Стојков (према коме је обустављен поступак у односу на кривичнло дело удруживање ради вршења кривичних дела) и Исмет Пејић (према коме је кривични поступак правноснажно окончан), на тај начин што су створили план деловања да вишеструком симулацијом правног посла купопродаја – сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неисправном садржином привредног друштва „Moravex“ д.о.о. са седиштем у Суботици и других привредних друштава које су под контролом организоване криминалне групе пословала на територији Републике Србије, Републике Мађарске и Републике Румуније, неистинито показују да привредно друштво „Moravex“ робу широке потрошње и текстил пореклом из азијских и евроазијских земаља, о којој управа царина не располаже подацима о царинској вредности (у даљем тексту: роба) купује и увози од симулованог продавца – привредних друштава „Jutex trade“ KFT и „Legato coop“ KFT из Мађарске и привредног друштва „Jurotex office“ S.R.I из Румуније, која су исту робу претходно купила од симулованог продавца – привредних друштава из Турске, Италије и трговинских радњи из Мађарске, такође сачињавањем, оверавањем и употребом фалсификоване пословне документације са неистинитом садржином, а која роба је у Мађарској и Румунији претходно увозно оцарињена у сврху стварања формалних услова да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинској испостави по избору увозника и то у царинарници Суботица, а не у за то специјализованим царинарницама, које су актом управе Царина одређене за царињење робе, царински службеници царинарнице Суботица за примљене поклоне у новцу и робу убрзали поступак царињења пропуштањам обавезе прегледа робе, прегледом приложених докумената и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе; приликом утврђених несагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности приликом проналаска робе којом се повређује право интелектуалне својине не би предузимали мере из своје надлежности; и да би приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у специјализованим царинским испоставама и у другим царинарницама у Републици Србији приликом ранијих увоза и царињења робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника; да би након увозног царињења у Царинској испостави Јавна складишта Суботица и стављања робе у слободан промет, преко припадника организоване криминалне групе сачињавали, оверавали и употребљавали фалсификовану пословну документацију са неистинитом садржином привредног друштва „Moravex“, у којој су неистинито приказивали да ово привредно друштво увезену робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама чије пословање је било под контролом припадника организоване криминалне групе.
По налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљеног Стеве Стојкова истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд повредио идентитет оптужбе и пресуде, тако што је изменио диспозитив оптужнице и изреком пресуде утврдио да је окривљени сарадник Стева Стојков радње за које је оглашен кривим извршио са НН лицима, а не са окривљенима наведеним у оптужном акту, иако у пресуди којом суд оглашава кривим окривљеног који је закључио споразум о сведочењу не може да се мења опис кривичног дела јер је окривљени признао појединачно тачно одређено кривично дело које је описано у споразуму о сведочењу и то са описаним околностима о којима је сведочио, па измена описа кривичног дела у пресуди не одражава чињенично стање по опису из споразума који је окривљени признао, па је Апелациони суд, након одржаног претреса ту битну повреду одредбу кривичног поступка која се огледала у неразумљивости изреке првостепене пресуде и противречности самој себи отклонио.
Оценом изведених доказа Апелациони суд је утврдио да су окр. Жарко Радоњић и Дејан Антић створили план деловања – криминални концепт у који нису улагали свој новац, односно да су направили модел – криминалну инфраструктуру у коју су новац улагали њихови клијенти – окривљени велетрговци текстилном робом, те да је преко рачуна „Moravexa“ уплаћиван новац њихових клијената, при чему су ови окривљени на том рачуну задржавали онолико новчаних средстава колико се окр. Радоњић у договору са окр. Антићем са својим клијентима претходно договорио да кошта њихова криминална услуга „јефтиног и брзог увоза“, те је тако окр. Радоњић након сваког симулованог увоза робе правио коначан обрачун међусобних потраживања који одражава њихов стварни пословни однос са припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робом, на тај начин што је од износа који су на рачун „Moravexa“ уплаћивале фирме велетрговаца робом по испостављеним фалсификованим фактурама, одузимао износ који чини збир: вредности робе и новца датог цариницима на име поклона за незаконит начин преглед робе и утврђивања њене царинске вредности и уговореног износа зараде за овакав начин увоза робе по ценовнику који је за сваки увезени појединачни артикал претходно понаособ договорио са припадницима организоване криминалне групе – велетрговцима робом, а разлика ова два износа је представљао тзв. поврат, који је у готовини сам или преко окр. Антића, Милошевића и Вукова, враћао припадницима организоване криминалне групе, велетрговцима робе.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, дана 25. септембра 2024. године донело је решење Кж3 По1 1/23 којим је у осуђујућем делу у односу на окривљене Жарка Радоњића, Дејана Антића, Роберта Вукова, Бранислава Милошевића, Данијеле Мандић, Ђура Радула, Горана Радула, Синана Ћосовића,Сафета Шамсовића, Дејана Комарицу, Игора Јевђевића, Огњена Блажевског, Небојшу Лојаничића, Петра Рнића, Горанку Петричевић, Пера Стевића, Светлану Рагуш, Славка Нимчевића, Драгана Агатоновића, Милана Сујића и Бранислава Кецмана укинуло другостепену пресуду и предмет у том делу вратило другостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу трећег степена Апелационог суда, другостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка због недостатака изреке другостепене одлуке и повреда процесних одредаба које обавезују суд на давање ваљане и целовите аргументације за своје закључке, како у погледу чињеничних, тако и правних питања, , ни чињенично стање ни могло бити испитано, односно за сада не могу прихватити закључци другостепеног судда о утврђивању свих релевантних чињеница неопходних за правилно пресуђење у овој конкретној кривичноправној ствари.
24. јануар 2025. године
МИЉАН МАНИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 216/23 од 12. марта 2024. године окр. Миљан Манић је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ, осуђен на казну затвора и трајању од 6 година и 3 месеца, те је окр. Предраг Петковић због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ и кривичног дела посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи помагањем из члана 350, став 2. КЗ, окр. Мирослав Петковић осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци а окр. Милена Петковић на казну затвора у трајању од 6 месеци, с тим што ће казне затвора издржавати (окр. Милена и Мирослав Петковић) у просторијама у којима станују без примене електронског надзора. Такође, одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окр. Миљана Манића износ од 2.880,оо евра, а од окр. Предрага Петковића износ од 3.250,оо евра, те је према окр. Манићу и Предрагу Петковићу изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: мобилних телефона, путничких моторних возила и др. Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, и то сада правноснажно осуђени Денис Траиловић организовао организовану криминалну групу, која је постојала одређено време и деловало споразумно, у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист која се кретала 300,оо евра по једном илегалном мигранту, за организацију недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Бугарском, затим прихвата илегалних миграната у Републици Бугарској или у месту Селачка, на територији Општини Зајечар, и омогућавање њиховог илегалног боравка у Републици Србији и њиховог недозвољеног транзита до Београда, након чега су од стечене финансијске користи у износу од 300,оо евра по једном илегалном мигранту осуђени Денис Траиловић и окр. Манић узимали по 50,оо до 75,оо по једном илегалном мигранту, а остатак новца давали осталим припадницима организоване криминалне групе у зависности од њихове улоге у оствареној појединачној инкриминисаној радњи омогућавања недозвољеног прелаза границе Србије, недозвољеног боравка или транзита кроз Србију, а припадници ове организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Миљан Манић, Предраг Петковић и сада правноснажно осуђени Драган Тодоровић, Роберт Станковић, Дарко Алексић и учинилац Вељко Траиловић, док су окр. Милена и Мирослав Петковић, који нису били припадници организоване криминалне групе, а у намери да другом прибаве финансијску корист, помогли у извршењу кривичног дела и тако омогућили за укупно 44 НН лица неутврђеног држављанства и 12 држављана Авганистана, недозвољен прелаз државне границе Републике Србије и Републике Бугарске, затим притхват илегалних миграната и њихов недозвољен транзит до Београда, на који начин су у оквиру деловања ове криминалне групе, организатор и припрадници организоване криминалне групе, заједнички извршили више радњи извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи. Такође, првостепеном пресудом окр. Миљан Манић је ослобођен оптужбе да је у временском периоду од 28. јуна до 10. августа 2021. године, на територији Републике Бугарске и Републике Србије, извршио продужено кривично дело посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356, став 1 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 20. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 19/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о казни у односу на окр. Миљана Манића те га због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350, став 4. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудило на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је приликом избора врсте и висине кривичних санкција које ће изрећи окривљенима имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окр. Манића, суд је ценио његов породични статус, чињеницу да је у битном признао кривично дело док је од отежавајућих околности ценио упорност окривљеног у извршењу кривичног дела које је извршено у продуженом трајању те чињеницу да је у периоду од 2005. до 2013. године осуђен још 4 пута за неистоврсна кривична дела што указује на склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела. Осим тога, у односу на окр. Манића првостепени суд је правилно закључио да од отпуштања са издржавање казне по ранијој осуди па до извршења новог кривичног дела које је предмет овог поступка није протекло 5 година. Међутим, првостепени суд није правилно одмерио казну затвора, због чега је Апелациони суд побијану пресуду у односу на окр. Манића преиначио у погледу одлуке о казни тако што је, ценећи све наведене, како олакшавајуће тако и отежавајуће околности окр. Манића осудио на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец, имајући виду да је прописана казна затвора од 3 до 15 година, те да распон од 3 до 15 година када се подели на 2 представља период од 6 година коме се додаје период од 3 године што представља укупан период од 9 година те како казна мора бити изнад половине распона приписане казне то је окр. Манића осудио на казну затвора у трајању од 9 година и 1 месец.
17. јануар 2025. године
СТЕФАН РУНИЋ И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 203/21 од 9. новембра 2023. године окр. Стефан Рунић, Петар Николић, Огњен Тројановић и Стефан Жижовић су због извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 5 КЗ, осуђени на казну затвора и то Стефан Рунић у трајању од 11 година, те окр. Петар Николић и окр. Огњен Тројановић у трајању од по 10 година, а окр. Стефан Жижовић у трајању од 4 година, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге 101,81 грама хероина, 196,18 грама хероина, 197,39 грама хероина и 296,42 грама хероина и од окр. Жижовића 18,60 грама опојне дроге кокаин и вагице за прецизно мерење. Од окр. Рунића, Николића и Тројановића одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 20.000,oo евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, а од окр. Стефана Жижовића новац у износу од 425.000,оо динара, 1.260,оо евра, 20,оо швајцарских франака и 200,оо америчких долара.
Окр. Стефан Рунић, Петар Николић и Огњен Трајановић су оглашени кривим што су у периоду од неутврђеног дана почетком 2021. године до краја маја 2021. године у Београду, поступајући по плану и договору, ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а делујући у оквиру организоване криминалне групе, поступајући по створеном плану деловања организатора организоване криминалне групе окр. Дарија Ђорђевића, да неовлашћено ради продаје од НН лица купује опојну дрогу хероин и потом је држи на територији града Београда, проналази купце опојне дроге и уговара продају исте, а потом преко припадника организоване криминалне групе продаје опојну дрогу, где су припадници организоване криминалне групе окр.Стефан Рунић, окр. Петар Николић и окр. Огњен Тројановић прихватили њене активности као своје и извршавали одређене задатке који су се у конкретним ситуацији пред њима постављали, заједно са окр. Владом Стевићем, према коме је кривични поступак раздвојен, неовлашћено продавали опојну дрогу хероин на тај начин што је окр. Ђорђевић, према коме је кривични поступак раздвојен, од НН лица куповао веће количине хероина, држао га на више локација у Београду, потом посредством криптоване апликације ANOM у којој је користио псеудоним „Spomenko Gostiс" ступао у контакт са потенцијалним купцима, уговарао продају хероина, његову цену и количину и преко припадника организоване криминалне групе продавао хероин другим лицима, међу којима и прикривеном иследнику „М 33", са којим је такође комуницирао преко наведене апликације, па су тако дана 11. априла 2021. године након што је окр. Ђођевић путем апликације ANOM под псеудонимом „Spomenko Gostiс" ступио у контакт са прикривеним иследнимком „М 33" који је у овој апликацији користио псеудоним „Reggie" и са њим постигао договор да му прода 100 грама опојне дроге хероин по ценио д 2.500,оо евра и у апликацији ANOM направио групу под називом „100zu 18-30h", окр. Рунић који је на ANOM-u користио псеудоним „Underground" најпре је по налогу окр. Ђорђевића подстредством ANOM-а одредио место и време где ће бити извршена примопредаја хероина и то окретницу аутобуса 35, код гробља Лешће, а потом се у оквиру договореног временског периода заједно са окр. Николићем и Стевићем, путничким возилом довезао до паркинга испред гробља, када је окр. Стевић изашао из возила, пришао возилу прекривеног иследника, „М 33" предао му једну пвц кесу у којој се налазило 101,81 грама хероина и од њега преузео износ од 2.500,оо евра, те
• дана 18. априла 2021. године, након што је прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 200 грама опојне дроге хероин по цени од 5.000,оо евра, окр. Ђорђевић је на апликацији ANOM направио групу под називом „zu bg 200g" и посредством ње наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио у икао место примопредаје одредио окретницу аутобуса 35, код гробља Лешће, око 18:30 часова, након чега се дана 19. априла 2021. године, окр. Рунић довози до паркинг простора испред гробља Лешће, потом улази у возило прикривеног иследника „М 33" и предаје му једну пвц кесу у којој се налазило 196,18 грама хериоина и од њега узима 5.000,00 евра, и затим возилом одлази код окр. Петра Николића, те
• дана 28. априла 2021. године, прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 200 грама опојне дроге хероин по цени од 5.000,оо евра, након чега окр. Ђорђевић на апликацији ANOM направио групу под називом „200g 8h bg" и посредством ње наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио у и као место примопредаје одредио адресу у Београду, где је сутрадан 29. априла 2021. године, у договорено време дошао прикривени иследник „М 33" када је окр. Рунић пешке пришао возилу прикривеног иследника „М 33", ушао у возило, и предао му 197,39 грама хериоина и од њега узео 5.000,00 евра, и затим се удаљио, те
• дана 10. маја 2021. године, прикривени иследник „М 33" путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie" ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс" и договорио симуловану куповину 300 грама опојне дроге хероин по цени од 2.500,оо евра за 100 грама хероина, уз договор да у случају куповине количине веће од 500 грама, цена за 100 грама буде 1.800,оо евра, након чега је окр. Ђорђевић на апликацији ANOM направио групу под називом „200z + 100zbg" и посредством које је поново наложио окр. Рунићу који је на ANOM-u користило псеудоним „Underground" да одреди време и место примопредаје, што је он и учинио и као место примопредаје одредио адресу у Београду, након чега се сутрадан 11. маја 2021. године, окр. Жижовић возилом са адресе у Београду кретао центром града, а окр. Рунић хероин предаје окр. Тројановићу, а потом окр. Тројановић пешке прилази возилу прикривеног иследника „М 33", улази у возило, и прикривеном иследнику предаје у два паковања укупно 296,42 грама хероина и од њега узима договорених 7.500,оо евра и
• дана 8. јуна 2021. године окр. Жижовић у изнајмљеном стану у Београду је неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу кокаин укупне нето масе од 18,60 грама и вагицу за прецизно мерење опојне дроге, са траговима опојне дроге кокаин и ТХЦ, које ствари су пронађене приликом претреса стана.
Такође, првостепеном пресудом окр. Стефан Жижовић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ, а окр. Стефан Рунић да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљени Стефан Жижовић и окр. Петар Николић, те браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 13. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 21/24 којом је усвајањем жалбе окр. Стефана Жижовића и његовог браниоца, преиначило првостепену пресуду у односу на окр. Жижовића у делу одлуке о казни, те због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, окр. Жижовића осудило на казану затвора у трајању од 3 године, док је у преосталом, непреиначеном делу који се односи на овог окривљеног првостепена пресуда потврђена. Првостепена пресуда је укинута у преосталом осуђујућем делу у односу на окр. Рунића, окр. Николића и окр. Тројановића и предмет у укинутом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.
Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Стефана Жижовића, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи овом окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, али овим околностима није дао адекватан значај. Тако је од олакшавајућих околности на страни окр. Жижовића првостепени суд ценио његову младост и да се ради о лицу које није осуђивано, док отежавајуће околности на страни овог окривљеног није нашао. Међутим, првостепени суд није дао довољан значај олакшавајућим околностима на страни окривљеног, с обзиром да се ради о лицу које до сада није осуђивано и о младом човеку, а посебно како отежавајућих околности на страни окривљеног није било, то је овај Суд у делу одлуке о кривичној санкцији преиначио окр. Жижовићу одлуку о кривичној санкцији тако што га је за извршење кривичног дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од 3 године, налазећи да ће се овако одмереном казном затвора остварити сврха кажњавања.
Првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу у односу на окр. Рунића, окр. Николића и окр. Тројановића, у вези извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, налазећи да првостепена пресуда у овом делу садржи битне повреде одредаба кривичног поступка имајући у виду да је изрека пресуде неразумљива, противречна разлозима датим у истој, те да су образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене тако да се пресуда у овом делу заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.
8. јануар 2025. године
ЂУРО МИЈАКОВАЦ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 241/23 од 21. марта 2024. године окр. Ђуро Мијаковац је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци (пошто му је узета као утврђена раније изречена казна затвора због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 3 КЗ), те му је изречена мера безбедности одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичног дела и то: картонске кутије, металне канте, висеће мреже, 796 биљака зелене боје налик на опојну дрогу канабис у саксијама, дробилица, дигиталне вагице за прецизно мерење, машине са сушење, супстрати за узгој биљака опојне дроге канабис, више џакова супстрата, апарат за испитивање ПХ вредности, више лампи са сијалицама, апарат за вакумирање и др.
Окривљени Ђуро Мијаковац је оглашен кривим што је у периоду од 25. августа 2021. године до 12. маја 2022. године, у Београду, заједно са осуђенима Сашом Ромићем и Милетом Миљковићем неовлашћено производили и неовлашћено ради продаје држали супстанце које су проглашене за опојну дрогу и то канабис, на тај начин што је окр. Мијаковац обезбедио простор за узгој опојне дроге канабис, те финансирање опреме за узгајање опојне дроге канабис у вештачким условима и опреме за одвајање грана, листова и цветова, сушење, размеравање и паковање опојне дроге, контролу целокупног процеса неовлашћене производње опојне дроге, а осуђени Саша Ромић и Милета Миљковић су имали задатак да непосредно спроводе целокупан процес производњу опојне дроге, вршећи засађивање опојне дроге канабис, њихово наводњавање, прехрањивање хемијским и другим препаратима, подешавање одговарајуће влажности, вентилације, расвете и температуре, као и сечење, сушење и паковање опојне дроге, па је тако окр. Мијаковац Ђуро у Мислођину изградио кућу и скривене просторије испод површине земље где је обезбедио и инсталирао опрему за неовлашћену производњу опојне дроге канабис, а потом заједно са осуђеним Ромићем и Миљковићем су континуирано неовлашћено производили опојну дрогу канабис, да би дана 11. маја 2022. године на тој адреси приликом претресања полицијски службеници пронашли у скривеним просторијама испод површине земље 796 биљака опојне дроге канабис, укупне нето масе након сушења 20.240,59 грама, исечену биљну материју у свежем стању, која представља опојну дрогу канабис, укупне нето масе након сушења 14.661 грама и исечену биљну материју у сувом стању опојне дроге канабис у нето количини од 19.547,57 грама.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕЈавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 10. децембра 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 23/24 којом је преиначило првостепену пресуду само у делу одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом, тако што је од окр. Ђура Мијаковца одузео имовинску корист прибављену кривичним делом и то новчанице пронађене у коверти беле боје са руком написаним бројевима 3.900,оо у десном углу, 2 свежња новчаница – укупно 100.000 евра, пронађени у паприној браон кеси са ручком браон боје, затим новчанице – укупно 4.800 евра, пронађени у коверти беле боје на које је плавом хемијском оловком написано 4.800,оо, 78 новчаница – укупно 3.900 евра пронађени у коверти беле боје, затим новчанице – укупно 3.605 евра, пронађени у једној мушкој торбици црне боје, као и новчанице од укупно 49.700 аустралијских долара, 16.300 аустралијских долара, једна новчаница од 5 аустралијских долара, као и 230 новчаница – укупно 115.000 евра, као и 4 новчанице у апоенима од 200 евра, 2 новчанице у апоенима од 50 евра, 5 новчаница у апоенима од 20 евра, 5 новчаница у апоенима од 10 евра, 2 новчанице у апоенима од 5 евра, 5 новчаница у апоенима од 100 швајцарских франака и 66 новчаница у апоенима од 100 евра, као и новчанице са ближе наведеним серијским бројевима укупно 185 евра, 800 америчких долара, 160 фунти и 90 швајцарскх франака, све по потврди о привремено одузетим предметима од 12. маја 2022. године. У преосталом делу су све жалбе одбијене као неосноване, а ожалбена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Према налажењу Апелацоног суда у Београду основано је изјављеном жалбом јавног тужиоца указано да је првостепени суд начинио пропуст када је одбио предлог за одузимање имовинске користи од окр. Мијаковца и то новца у износу од 235.150 евра, 66.355 аустралијских долара и 5.890 швајцарскх франака, јер је окривљени оглашен кривим да је неовлашећно производио и неовллашћено држао ради продаје супстанце проглашене за опојну дрогу, али не и да је опојну дрогу продао. Према ставу овог Суда, из доказа предметног кривичног поступка се несумњиво може утврдити да новац пронађен код окривљеног јесте имовинска корист прибављена кривичним делом, те је овај суд преиначио ожалбену пресуду и одузео имовинску корист прибављену кривичним делом, односно одузео предметни новац, имајући у виду да се у конкретном случају ради о лицу које је, по сопственом казивању незапослено и издржавано, те које нема сталне изворе прихода, затим да до окончања поступка није приложио нити предложио ни један једини доказ о легалном стицању велике количине новца која је код њега пронађена, при том имајући у виду да је оглашен кривим због тога што је у време, на месту и на начин описан у изреци пресуде, обезбедио простор за узгој опојне дроге канабис, финансирао опрему за узгајање биљака опојне дроге канабис у вештачким условима и опреме за одвајање грана, листова и цветова, сушење, размеравање и паковање опојне дроге, контролу целокупног процеса неовлашћене производње опојне дроге, односно да је изградио скривене просторије испод површине земље, где је обезбедио и инсталирао опрему за неовлашћену производњу опојне дроге, те да је заједно са осуђеним Ромићем и Миљковићем у дужем временском периоду континуирано неовлашћено производио опојну дрогу канабис, код опште познате чињенице да се предметним кривичним делом стиче знатна имовинска корист, те овај Суд сматра да наведени новац не представља његов легални приход.
8. јануар 2025. године
ИВАН БОГДАНОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 221/23 од 8. јула 2024. године окр. Иван Богдановић је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те је обавезан да на име имовинске користи прибављене извршеним кривичним делом исплати Републици Србији износ од 4.232.413,31 динара и изречена му је мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 5 година.
Окр. Иван Бодановић је оглашен кривим што је у временском периоду од 17. септембра 2013. године до 31. октобра 2019. године у Зајечару, као службено лице, искоришћавањем свог службеног положаја прибавио за себе имовинску корист у вредности која прелази 1.500.000,00 динара, у стању смањене урачуљивости али не битно, на тај начин што је вршећи функцију судије и председника Вишег суда у Зајечару у више наврата захтевао од запослених у рачуноводству Вишег суда у Зајечару да му из судског депозита предају коверте у којима се налазио новац привремено одузет у кривичним предметима, са образложењем да новац преузима ради вештачења или враћања лицима од којих је привремено одузет, па је тако преузео из кривичних предмета: К 2/23 новац у износу од 10.140 евра, К 31/19 новац у износу од 970 евра, К 24/11 новац у износу од 2.000 евра, К 105/10 новац у износу од 310 евра и 7.000,00 динара, К 149/10 новац у износу од 200 евра, К 68/09 новац у износу од 9.700,00 динара, К 52/18 новац у износу од 5 евра и 40.340,00 динара, К 59/10 новац у износу од 240 евра, К 69/14 новац у износу од 120 евра и 570,00 динара, К 44/13 новац у износу од 285 евра и 68.750,00 динара, а потом преузети новац није предао на вештачење, нити га је вратио лицима од којих је привремено одузет, већ га је задржао за себе и истовремено дана 15. новембра 2017. године присвојио новац у износу од 485 евра који је привремено одузет у предмету Основног суда у Зајечару Кв 342/17, на тај начин што је од службеника Основног суда преузео коверту у којој се налазио новац и на пропратном акту Основног суда у Зајечару Кв 342/17 од дана 15. новембра 2017. године својеручно написао „примљено“, потписао се и оверио печатом Вишег суда у Зајечару, а новац потом није предао рачуноводству Вишега суда у Зајечару, већ га је задржао за себе и дана 19. априла 2017. године присвојио новац у износу од 20.000 евра положеног као јемство у предмету Основног суда у Зајечару К 28/17, а који је због стварне ненадлежности уступљен Вишем суду у Зајечару, на тај начин што је лично сачинио, потписао и оверио печатом Вишег суда захтев К 72/17 за преузимање новца, упућен Основном суду у Зајечару, а потом наведени новац лично преузео од службеника Основног суда и потписао записник Основног суда у Зајечару К 28/17 о примопредаји ових новчаних средстава на име положеног јемства, при чему наведени новац није предао рачуноводству Вишег суда, већ је новац задржао за себе, нити је наведени захтев и записник уложио у предмет Вишег суда у Зајечару, на који начин је прибавио за себе имовинску корист у укупном износу од 4.232.423,31 динара од чега 34.755 евра и 126.360,00 динара.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕОкривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након седнице, донело је дана 20. децембра 2024. године пресуду којом је делимичним усвајањем жалби, у делу одлуке о мери безбедности, преиначило првостепену пресуда, тако што је окр. Богдановићу изрекло меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то обављања судијске функције у трајању од 5 година, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајање ове мере, док су у преосталом делу жалбе одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
По налажењу Апелационог суда у Београду, жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца без утицаја су на другачију одлуку о казни и као такви оцењени неосновани, с обзиром да је првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције ценио све околности које су од значаја за одмеравање висине казне, те је од олакшавајућих околности на страни окривљеног пре свега ценио његово потпуно признање извршеног кривичног дела у свим фазама поступка, које је у конкретном случају имајући у виду све прикупљене и предложене доказе, у битном допринело бржем и ефикаснијем окончању поступка, коректно и искрено држање пред судом, недвосмислено исказано жаљење и кајање, те да раније није осуђиван, док је нашао да отежавајућих околности није било. Имајући у виду наведене олакшавајуће околности, а у одсуству отежавајућих, противправност извршеног кривичног дела, јачину угроженог добра, степен кривице и побуде окривљеног, чињеницу да је дело извршио у стању смањене урачунљивости, али не битно, као и све околности случаја, али и у одређеној мери исказану упорност, с обзиром на дужину инкриминисаног периода и бројност предузетих радњи, првостепени суд је, насупрот жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца, и по оцени овог Суда правилно окр. Богдановића осудио на казну затвора у трајању од 2 године. Међитим, када је у питању мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, обављања свих послова у области правосуђа, која је првостепеном пресудом изречена окр. Богдановићу, основано се изјављеним жалбама наводи да је изрека у овом делу нејасна, непрецизна и прешироко одређена, због чега је усвајањем жалби првостепена пресуда у том делу преиначена, тако што је окр. Богдановићу Апелациони суд изрекао меру безбедности и то забране обављања судијске функције у трајању од 5 година, имајући у виду околности извршеног кривичног дела и чињеницу да је окривљени предметно кривично дело извршио вршећи функцију судије и председника Вишег суда у Зајчару, због чега постоји опасност од даљег вршења кривичних дела услед вршења судијске функције.
8. јануар 2025. године
МАРКО ЈАНИЧИЈЕВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 136/23 од 19. марта 2024. године окр. Марко Јаничијевић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела и то неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 5 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге хероин укупне нето масе 494,02 грама, те му је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 9.000,oo евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате.
Окр. Марко Јаничијевић је оглашен кривим што је у периоду од неутврђеног дана почетком 2021. године, до краја маја 2021. године у Београду, поступајући по плану и договору, ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а делујући у оквиру организоване криминалне групе чији су припадници поред њега били и окр. Стефан Дуњић, Петар Николић и Огњен Тројановић, према којима је у току кривични поступак, као и окр. Влада Стевић према коме је кривични поступак раздвојен, поступајући по створеном плану деловања организатора организоване криминалне групе окр. Дарија Ђорђевића да неовлашћено ради продаје од НН лица купује опојну дрогу хероин и потом је држи на територији града Београда, проналази купце опојне дроге и уговара продају исте, а потом преко припадника организоване криминалне групе продаје опојну дрогу, где је окр. Јаничијевић прихватио њене активности као своје и извршавао одређене задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њим постављали, па је неовлашћено продавао опојну дрогу хероин, на тај начин што је окр. Ђорђевић, према коме је кривични поступак раздвојен, од НН лица куповао веће количине хероина, држао га на више локација у Београду, потом посредством криптоване апликације ANOM у којој је користио псеудоним „Spomenko Gostiс“ ступао и контакт са потенцијалним купцима, уговарао продају хероина, његову цену и количину и преко припадника организоване криминалне групе продавао хероин другим лицима, међу којима и прикривеном иследнику „М 33“, са којим је такође комуницирао преко наведене апликације, па је тако дана 27. маја 2021. године, након што је прикривени иследник „М 33“ путем апликације ANOM под псеудонимом „Reggie“ ступио у контакт са окр. Ђорђевићем који је на овоj апликацији користио псеудоним „Spomenko Gostiс“ и најавио му да је скупио паре и да жели да купи око 500 гр хероина дана 28. маја 2021. године, у комуникацији путем наведене апликације договарају сусрет, а дана 29. маја 2021. године се састају у кафеу где je окр. Ђорђевић у непосредном сусрету прикривеном иследнику рекао да ће му продати хероин по цени од 1.800,oo евра за 100 грама; и по договору у вечерњим сатима окр. Ђорђевић на апликацији ANOM прави групу под називом „500z bg“ посредством које је наложио лицу које је на ANOM-u користило псеудоним „Stephcurry“ да хериоин упакује у паковања од по око 200 и 300 грама и да одреди време и место примопредаје, након чега је лице које користило псеудоним „Stephcurry“ одредило да се примопредаја хероина обави сутрадан, дана 30. маја 2021. године где је НН лице мотоциклом дошло до уговореног места и опојну дрогу хероин предало окр. Јаничијевићу који потом долази на договорену адресу, прилази возилу прикривеног иследника и предаје му опојну дрогу хероин укупне нето масе 494,02 грама упакованог у две пластичне кесе и од прикривеног иследника узима 9.000 евра.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕЈавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окривљени и његов бранилац.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 2. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 28/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.
