APELACIONI SUD

Arhiva

8. novembar 2024. godine
BOJAN STANOJKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi Po1 8/24 od 1. jula 2024. godine usvojen je zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i privremeno je od vlasnika - trećeg lica J.S. oduzeta imovina i to: 3 sata marke „Rolex“, po jedan ručni sat marke „Tudor“ i marke „Casio“, kao i novac u iznosu od 96.000,oo evra i 391.000,oo HUF.

Takođe je određeno da privremeno oduzimanje imovine traje najduže dok sud ne odluči o trajnom oduzimanju imovine, s tim što sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Istovremeno je odbijen zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od vlasnika - trećeg lica i to od J.S. nepokretnosti u Kruševcu, kao i četiri putnička vozila, a od B.S. jedno putničko vozilo i jedan motocikl i od M.S. jedan motocikl.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani krminal i punomoćnik trećih lica.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta dana 4. oktobra 2024. godine, doneo rešenje Kž Po1 Poi 9/24 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika trećih lica i potvrdio prvostepeno rešenje u usvajajućem delu, dok je delimičnim uvažavanjem žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal preinačio prvostepeno rešenje, usvojio zahtev javnog tužioca i odredio da se privremeno oduzima imovina i to od trećeg lica:

• J.S. nepokretnost – kat.parcela u Kruševcu na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada površine 53 m2 i površine 29 m2, i putničko vozilo „BMW X5 XDRIVE 25D“, godina proizvodnje 2019,

• B.S. putničko vozilo marke „Audi A1“ godina proizvodnje 2017 i motocikl marke „Yamaha XP 560E“ godina proizvodnje 2021. i

• M.S. motocikl marke „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ godina proizvodnje 2020.

Žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za oraganizovani kriminal u preostalom delu u odnosu na imovinu trećeg lica J.S. i to tri putnička motorna vozila odbija se kao neosnovana.

Imajući u vidu da prema podacima Poreske uprave i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje okr. Bojan Stanojković nije ostvarivao prihode ni u radnom ni van radnog odnosa, prvostepeni sud je pravilno ocenio da isti nije bio u mogućnosti da stekne devizna novčana sredstva u iznosu od 96.000, oo evra i 391.000,oo HUF, niti da pribavi satove („Rolex“, „Tudor“ i „Casio“) čija je ukupna vrednost u viđenom stanju procenjena na 5.179.600,oo dinara, tim pre kada se imaju i vudu uobičajeni troškovi porodice, te je pravilno našao da izvedeni dokazi u dovoljnoj meri ukazuju na očiglednu i izrazitu nesrazmeru između zakonitih prihoda okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, odnosno na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni pribavio na nezakonit način predmetna novčana sredstva, kao i da je nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za sticanje predmetnih muških satova, pa samim tim ova imovine predstavlja imovinu koja je protekla iz krivičnog dela.

Međutim, po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu ukupne zakonite prihode koje je J.S. ostvarila, a ceneći troškove života koja su okrivljeni i treća lica morali imati za sve te godine, posebnu vrednost minimalne potrošačke korpe porodice sa troje dece, to je ovaj sud našao da svi izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju da treće lice nije imalo zakonite prihode iz kojih bi mogla da finansira kupovinu nepokretnosti i vozila marke „BMW“. Ceneći izvedene dokaze iz kojih je utvrđeno da treća lica B.S. i M.S. nisu mogli da finansiraju kupovinu navedene imovine, te kako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje od navedenih trećih lica, pri čemu treća lica nisu pružila dokaze o zakonitosti sredstava kojima je kupljena predmetna imovina, to je Apelacioni sud našao da je predmetna imovina trećih lica B.S. i M.S. u celosti proistekla iz krivičnog dela, jer postoji osnovana sumnja da je okrivljeni nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za kupovinu navedene imovine koja je preneta na treća lica, članove porodice okrivljenog.

4. novembar 2024. godine
GOJKO LAZAREV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 41/22 od 27. oktobra 2022. godine okr. Dragan Cvetinović je zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u podstrekavanju, a drugo u produženom trajanju) osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, dok je okr. Dragan Radivojević zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od 3 godine.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Gojko Lazarev je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju i u saizvršilaštvu), te su okr. Dušan Dozet i Olivera Lazarević oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega okr. Dozet podstrekavanjem, a okr. Lazarević pomaganjem).

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Dragan Cvetinović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Dragana Radivojevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je 23.oktobra 2024. godine presudu Kž1 Po1 17/24 kojom je, usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu i okr. Gojka Lazareva zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju) osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a okr. Dušana Dozeta zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359, stav 1. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

(Napomena: protiv ove presude okr. Gojko Lazarev i Dušan Dozet mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u trećem stepenu. Presuda je doneta nakon što je Apelacioni sud, u trećem stepenu, usvojio žalbe okr. Lazareva i Dozeta i njihovih branilaca, te ukinuo presudu Apelacionog suda Kž1 Po1 5/23 od 20. oktobra 2023. godine, samo u odnosu na ove okrivljene, i predmet u tom delu vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje)

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od aprila do 14. septembra 2016. godine, u Loznici, Šapcu, Klenku i Beogradu, i to okr. Gojko Lazarev u svojstvu predsednika vanpretresnog veća Višeg suda u Šapcu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, pribavio korist okr. Dušanu Dozetu u vidu odlaganja izvršenja kazne zatvora do završetka odlaganja po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, koji je podnela J.A, na taj način što je u predmetu Višeg suda u Šapcu, dana 1. septembra 2016. godine doneo rešenje kojim je usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka osuđene J.A, kojim se primenom instituta „privilegija združivanja“ dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka i u odnosu na okr. Dozeta, koji je kao saosuđeni sa J.A, po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Šapcu trebao da stupi na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od 7 meseci 10. februara 2016. godine po rešenju Osnovnog suda u Pančevu koji mu je odbio molbu za odlaganje izvršenja kazne zatvora, iako je okr. Lazarev znao da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Šapcu od 2. februara 2016. godine prethodno bio odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, a koje je rešenje potvrđeno od strane Apelacionog suda u Novom Sadu rešenjem od 11. aprila 2016. godine uz obrazloženje da priloženi nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke nije novi dokaz jer je već ranije bio predmet razmatranja od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, pa uprkos tome što je u momentu odlučivanja po navedenom zahtevu okr. Lazarev povodom istih činjenica imao dve presude Apelacionog suda o tome da se ovaj nalaz ne može smatrati novim dokazom kao predsednik vanpretresnog veća je najpre 1. juna 2016. godine doneo naredbu da se izvrši izviđajna radnja ispitivanje istog veštaka ekonomsko-finansijske struke koji je dao isti već ranije razmatran nalaz i mišljenje i na osnovu kojeg je 1. septembra 2016. godine na održanoj sednici vanpretresnog veća sugerisao članovima veća usvajanje zahteva i u odnosu na okr. Dozeta, radi navodnog ujednačavanja sudske prakse i stavova Apelacionog suda, te usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka u odnosu na osuđenu J.A, na šta su okr. Lazareva podstrekavali sada osuđeni Dragan Cvetinović, predsednik Osnovnog suda u Loznici, sada osuđeni Dragan Radivojević i okr. Dozet, tako što je okr. Dozet od okr. Radivojevića, znajući za njegove kontakte sa ljudima iz pravosuđa i da je on u prijateljskim odnosima sa osuđenim Cvetinovićem, a ovaj u prijateljskim odnosima sa okr. Lazarevim, zahtevao da se u što kraćem roku pred Višim sudom u Šapcu pronađe rešenje njegovog problema, pa je sada osuđeni Dragan Radivojević zahtevao od sada osuđenog Dragana Cvetinovića pomoć za njegovog prijatelja Dozeta „koji mu je stavio život u ruke“.

Takođe, okrivljeni Gojko Lazarev je oglašen krivim i što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik Višeg suda u Šapcu:

u periodu od 18. maja do 19. avgusta 2016. godine, u Loznici i Šapcu, zajedno sa sada osuđenim Draganom Cvetinovićem, kao predsednikom Osnovnog suda u Loznici, po prethodnom dogovoru, iskorišćavanjem svojih službenih položaja i ovlašćenja, u nameri da pribave korist osuđenom licu M.P. u vidu odlaganja izvršenja kazni zatvora u vezi sa njegovim molbama za odlaganjem izvršenja kazne zatvora i zahtevom za ponavljanje krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Šapcu, iako su okrivljeni znali da je Osnovnom sudu u Loznici naloženo hitno otklanjanje nepravilnosti koje su utvrđene izveštajem Višeg suda u Šapcu o izvršenoj kontroli u IK predmetima Osnovnog suda u Loznici, koji izveštaj je kao predsednik Komisije potpisao okr. Lazarev i u kom izveštaju je, između ostalog, konstatovano da je izdržavanje kazne zatvora osuđenom M.P. odloženo devet puta u ukupnom trajanju od 2 godine i 6 meseci, pri čemu osam puta iz medicinskih razloga, dok je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom, i pored toga su se u telefonskim razgovorima dogovarali oko načina kako da osuđenom M.P. bude usvojena molba i odloženo izvršenje kazne zatvora a da to ne bude sumnjivo, tako što je sada osuđeni Cvetinović rešenjem od 21. jula 2016. godine najpre odbio molbu za odlaganje izvršenja kazna zatvora osuđenom M.P. o čemu je obavestio okr. Lazareva navodeći da je to „G6 prava varijanta“ i da kada predmet po žalbi dođe u Viši sud u Šapcu da okr. Lazarev usvoji žalbu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Loznici kako bi sada osuđeni Cvetinović odložio izvršenje kazne, ali kako je u Višem sudu u Šapcu odluka doneta od strane drugog postupajućeg sudije kojim je odbijena žalba osuđenog M.P. jer se okr. Lazarev tada nalazio na godišnjem odmoru, to okr. Lazarev nakon dolaska sa godišnjeg odmora u telefonskom razgovoru obaveštava sada osuđenog Cvetinovića o navedenom i da je potrebno da osuđeni M.P. ponovo podnese molbu Osnovnom sudu u Loznici, ali da ga ovoga puta o tome blagovremeno obavesti kako bi intervenisao, a okrivljeni su se dogovorili o načinu kako da pomognu osuđenom M.P. da Osnovni sud u Šapcu usvoji zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pa je u telefonskom razgovoru od 27. juna 2016. godine sada osuđeni Cvetinović obavestio okr. Lazareva da je molba podneta Osnovnom sudu u Šapcu, podsećajući ga da se radi o M.P. sa čijim predmetom je upoznat jer ga je „nosio“, nakon čega mu okr. Lazarev obećava da će urgirati preko predsednika Krivičnog odeljenja jer mora da zaobiđe predsednika Osnovnog suda u Šapcu;

18. maja 2016. godine, u Šapcu, u svojstvu službenog lica kao predsednik Višeg suda u Šapcu, nevršenjem svoje službene dužnosti, iako je izveštajem Komisije Višeg suda u Šapcu čiji je on bio predsednik o izvršenoj kontroli u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici naložio hitno otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu za koju je utvrđeno da je izdržavanje kazne osuđenom M.P. odlagano duže od 3 godine, s tim da je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom i to tako što je veštačenje povereno upravo lekaru čije je uverenje o zdravstvenom stanju priloženo uz molbu, o utvrđenom stanju u telefonskom razgovoru obavestio sada osuđenog Cvetinovića navodeći da u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici ima osam kritičnih osuđenih lica koji do 1. jula 2016. godine moraju stupiti na izdržavanje kazne, pa kada mu je sada osuđeni Cvetinović saopštio da se tu nalazi i lice koje je „isplaćivalo“ ponavljanje, odnosno osuđeni M.P. okrivljeni se sa tim saglasio i nije zahtevao od sada osuđenog Cvetinovića hitno otklanjanje nepravilnosti u tom predmetu, pa je sada osuđeni Cvetinović nakon njihovog razgovora doneo još dva rešenja o odlaganju izvršenja kazne osuđenom M.P, nepostupajući po nalogu iz izveštaja.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovno se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija prvostepena presuda u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Lazareva i Dozeta, jer je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da nije dokazano da su ovi okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret, budući da iz izvedenih dokaza tokom ovog postupka nesumnjivo proizlazi da su u radnjama okrivljenih sadržana sva bitna obeležja krivičnih dela koja su im optužnim predlogom stavljena na teret.