APELACIONI SUD

Arhiva

29.novembar 2024. godine
BOŽIDAR ŠARKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 61/21 od 25. oktobra 2023. godine okr. Božidar Šarković je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, koja će se izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora. Takođe, prvostepenom presudom je određeno da se oduzima imovinska koristi pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od ukupno 1.491.889,00 dinara pa je obavezana LD kojoj je izvršenjem krivičnog dela pribavljena imovinska korist da iznos od 1.491.889,00 dinara uplati u korist budžetskih sredstava Republike Srbije.

Okr.Božidar Šarković oglašen je krivim što je u periodu od 27. marta 2017. do 18. avgusta 2020. godine u opštini Klina, AP Kosovo i Metohija u svojstvu službenog lica – predsednika Privremenog organa SO Klina, iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio imovinsku korist zaposlenoj u iznosu od 1.491.889,00 dinara u vidu neto zarada koje su joj neosnovano isplaćene na osnovu mesečnih obračuna zarada, zahteva za prenos sredstava za isplatu zarada i naloga za isplatu, na štetu imovine Republike Srbije, na koje zarade su obračunati i uplaćeni troškovi poreza i pripadajući doprinosi, u ukupnom iznosu od 886.979,00 dinara, na taj način što je počev od isplate plate za april 2017. godine a zaključno sa isplatom plate za jul 2020. godine postupajući suprotno odredbama Zakona o radu, Zakona o radnim odnosima u državnim organima i Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinica lokalne samouprave, iako je znao da zaposlena LD od 27. marta 2017. godine nije dolazila na posao i nije obavljala svoje radne zadatke, niti je opravdala izostanak sa rada, potpisivao i overavao pečatom Privremenog organa opštine Klina mesečne obračune zarada, zahteve za prenos sredstva za isplatu zarada, dodataka i naknada izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u lokalnoj samoupravi i organizacijama i ustanovama čiji je osnivač lokalna samouprava, i naloge za prenos zarada, u kojima su, za zaposlenu i to u statusu radno angažovanog lica, bili uneti podaci da je svakog meseca ostvarila pun fond časova rada i to sa uvećanjem zarade, kao da spada u isplatnu kategoriju lica koja žive i rade na teritoriji AP Kosovo i Metohija, te je tako, odobravajući svojim potpisom mesečne obračune zarada, zahteve za prenos sredstava i naloge za prenos zarade u korist ovog lica, okr. Šarković omogućio isplatu zarada ovom licu odnosno stvorio uslove za prenos sredstava sa trezorskog računa SO Klina na tekući račun LD te pribavio imobinsku korist LD u ukupnom iznosu od 1.491.889,00 dinara koji iznos predstavlja neto iznos zarade uplaćen na tekući račun, na štetu imovine (budžeta) Republike Srbije na koje iznose zarada su obračunati i uplaćeni porezi i doprinosi u ukupnom iznosu od 886.979,00 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 28. oktobra 2024. godine presudu kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da se u radnjama okrivljenog Božidara Šarkovića stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, na način bliže opisan u izreci presude. Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da kazna bude manja ili veća, pa je na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio da je neosuđivan, pa je u odsustvu otežavajućih okolnosti na strani okr. Šarkovića, ceneći pri tom i težinu učinjenog krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog za učinjeno krivično delo, pravilno prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju ima mesta primeni instituta ublažavanja kazne ispod zakonom propisanog minimuma, jer olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, pre svega njegova neosuđivanost, po pravilnom zaključku prvostepenog suda imaju karakter naročito olakšavajućih, te mu je izrekao kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, pravilno nalazeći da će se kaznom zatvora u efektivnom trajanju u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela, te da se i na ovaj način ostvaruje svrha kako specijalne tako i generalne prevencije.

29.novembar 2024. godine
PREDRAG PAJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 71/11 od 29. januara 2024. godine, okr. Predrag Pajić je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 227 stav 3 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Takođe, prvostepenom presudom se od Privrednog društva „Terra engineering“ doo u stečaju oduzima imovinska korist pribavljena krivičnim delom, pa je privredno društvo obavezano da u budžet Republike Srbije uplati iznos od 14.310.000,00 dinara. Oštećeni Grad Požarevac je upućen da imovinsko pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Okr. Predrag Pajić je oglašen krivim što je tokom 2006. i 2007. godine na teritoriji Republike Srbije podstrekao sada osuđenog Slobodana Jovanovića da iskoristi svoj položaj odgovornog lica – generalnog direktora preduzeća za puteve „Beograd“ ad, a od osuđenog Siniše Novakovića zatražio da iskoristi ovlašćenja koja je imao kao vlasnik SR „Novaković Siniša“ sve prilikom izvođenja radova na izgradnji puta Požarevac - Kostolac, obilaznica dužine L 7500 metara, po osnovu ugovora koji je zaključen između javnog preduzeća „Putevi Srbije“ kao investitora, Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“ kao suinvestitora i Preduzeća za puteve „Beograd“ ad kao izvođača i Aneksa tog ugovora i time pribavio protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Terra engineering“ doo u iznosu preko 1.500.000,00 dinara, na taj način što je, iako je znao da je privredno društvo „TE – KO Kostolac“ dalo saglasnost za eksploataciju peskovito-šljunkovitog materijala za izgranju puta bez naknade, jer su ga Odobrenjem od 19. jula 2006. godine o tome obavestili, predložio osuđenom Slobodanu Jovanoviću da u svojstvu generalnog direktora Preduzeća za puteve „Beograd“ ad, angažuje preduzeće „Terra engineering“ doo za navodnu nabavku šljunka, što je osuđeni Jovanović i učinio pa je, u svojstvu generalnog direktora preduzeća za puteve „Beograd“ zaključio sa Privrednim društvom „Terra engineering“ doo ugovor 15. decembra 2006. godine o nabavci 70.000 m3 šljunka za izradu nasipa na obilaznici po ceni od 270,00 dinara po kubiku, te je dalje osuđeni Pajić insistirao da Preduzeće za puteve „Beograd“ kao prevozioca šljunka angažuje SR „Novaković Siniša“ vlasništvo njegovog poznanika Siniše Novakovića, sa kojim je Preduzeće za puteve „Beograd“ ad zaključilo ugovor o prevozu dana 23. aprila 2007. godine dok je od osuđenog Siniše Novakovića zatražio da sa Privrednim društvom „Terra engineering“ doo zaključi ugovor o isporuci šljunka po ceni od 20,00 dinara po m3, koji mu je već sačinjen sa datumom 13. decembar 2006. godine i potpisan od strane ovlašćenog lica „Terra engineering“ doo doneo da potpiše, a da zatim šljunak koji je prevozio sa površiniskog kopa Drmno „TE-KO Kostolac“ fakturiše Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, prikazujući na taj način da privredno društvo „Terra engineering“ doo šljunak koji prodaje Preduzeće za puteve „Beograd“ navodno nabavlja od Siniše Novakovića, pa je u periodu od 19. maja do 26. decembra 2007. godine Novaković ispostavio Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, 7 računa o nabavci 53.000 m3 šljunka, koji je dobijen besplatno, nakon čega je „Terra engineering“ doo na osnovu tako dobijene ulazne dokumentacije od SR „Novaković Siniša“ izvršilo prefakturisanje navodno kupljenog šljunka prema Preduzeću za puteve „Beograd“ ad, ali po ceni od 270,00 dinara po m3 za 53.000 m3 i ispostavilo Preduzeću za puteve „Beograd“ račune u ukupnom iznosu od 16.885.800,00 dinara sa PDV, nakon čega je osuđeni Jovanović odobrio da se u periodu od 14. maja 2007. do 04. juna 2008. godine Privrednom društvu „Terra engineering“ doo izvrši plaćanje šljunka, iako je isti dobijen bez naknade, čime je privrednom društvu „Terra engineering“ doo pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 14.310.000,00 dinara, koliko iznosi umanjeni iznos za plaćeni PDV.

Istovremeno su prvostepenom presudom oslobođeni od optužbe i to: okr. Nenad Simić da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ, a okr. Aca Pavlović, Jugoslav Halavać i Vladimir Šekrevski da su izvršili po jedno kriivčno delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227 stav 3 KZ.

Optužnicom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal okr. Nenad Simiću, Aci Pavloviću, Jugoslavu Halavaću i Vladimiru Šekrevskom stavljeno je na teret da su tokom 2006. do 2007. godine na teritoriji Republike Srbije, okr. Nenad Simić kao službeno lice – direktor Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“, okr. Aca Pavlović kao odgovorno lice – vršilac stručnog nadzora u Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“, okr. Jugoslav Halavać kao odgovorno lice – šef gradilišta Treće grupe ili nadzori organ u Preduzeću za puteve „Beograd“ i okr. Vladimir Šekrevski kao odgovorno lice kome je faktički bilo povereno obavljanje poslova odgovornog lica u Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, prilikom ivzođenja radova na izgradnji puta na oblizanici Požarevac – Kostolac dužine L 7500 metara po osnovu ugovora od 30. oktobra 2006. godine koji je zaključen između JP Putevi Srbije, kao investistora, JP „Direkcije za izgradnju opštine Požarevac“ kao suinvestitora i Preduzeća za puteve „Beograd“ kao izvođača i Aneksa tog ugovora od 01. februara 2007. godine koji je zaključen između JP „Direkcije za izgradnju opštine Požarevac“ i Preduzeća za puteve „Beograd“ pribavili protivpravnu imovinsku koristi privrednom društvu „Terra engineering“ doo u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara, na štetu JP „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, okr. Predrag Pajić i stečajni upravnik Privrednog društva „Terra engineering“ doo

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 16. oktobra 2024. godine presudu Kž1 Po1 22/24 kojom su odbijene kao neosnovane sve žalbe i potvrđena prvostepena presuda.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tokom postupka tužilaštvo nije dokazalo da su okrivljeni Nenad Simić, Jugoslav Halavać, Aca Pavlović i Vladimir Šekrevski izvršili predmetna krivična dela. Takođe, imajući u vidu činjenice utvrđene tokom postupka, na način kako je to prvostepeni sud obrazložio u pobijanoj presudi, isti pravilno nije prihvatio pravnu kvalifikaciju krivično-pravnih radnji okr. Pajića, a naime da se u njegovim radnjama stiču zakonski elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, nalazeći da inkriminisane radnje nije preduzeo iskorišćavanjem svog službenog položaja, jer iz ugovora od 01. aprila 2005. godine, aneksa tog ugovora, kao i ugovora o dopunskom radu, a koji su zaključeni između opštine Požarevac i okr. Pajića proizlazi da radnje koje je preduzeo u smislu posredovanja pri angažovanju izvođača radova, odnosno podizvođača i poslovi vezani za nabavku materijala za izgradnju obilaznice, nisu bili u opisu njegovih poslova, što upućuje na zaključak da okr. Pajić preduzimanjem inkriminisanih radnji nije iskoristio svoj službeni položaj, već da je samo iskoristio saznanja do kojih je došao na poziciji opštinskog menadžera da podstrekne drugog da izvrši delo na način kako je to opisano u izreci pobijane presude.

Prilikom odlučivanja o visini kazne, prvostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti na strani okrivljenog, težinu izvršenog krivičnog dela kao i visinu protivpravne imovinske koristi koja je pribavljena preduzeću „Terra engineering“ doo, pa je pravilno okr. Pajića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, pravilno nalazeći da je odmerena kazna u svemu srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljenog kao izvršioca, te da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno od privrednog društva „Terra engineering“ doo u stečaju oduzeo pribavljenu imovinsku korist, a prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke, u iznosu od 14.310.000,00 dinara, dok iznos plaćen za nabavku šljunka i iznos plaćenog poreza na dobit, na čemu se u žalbi stečajnog upravnika insistira, može biti predmet eventualno građanskog postupka.

27. novembar 2024. godine
VANjA MIJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Kre Po1 39/23-Kv Po1 399/24 od 26. juna 2024. godine je utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje nadležnim pravosudnim organima Kraljevine Švedske lica čije se izručenje zahteva Vanje Mijića, a radi vođenja krivičnog postupka.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon ročišta, doneo je 22. novembra 2024. godine rešenje Kž Po1 Kre 35/24 kojim je, odbio kao neosnovanu žalbu lica čije se izručenje zahteva i potvrdio prvostepeno rešenje te istovremeno odbacio kao neblagovremenu žalbu branioca lica čije se izručenje zahteva.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi za izručenje lica propisani odredbama člana 7 i 16 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i pretpostavke iz Evropske konvencije o ekstradiciji. Naime, ispunjeni su uslovi da krivična dela povodom kojih se zahteva izručenje predstavljaju krivična dela po pravu Republike Srbije, o čemu su dati argumentovani i pravilni razlozi i što okrivljeni u svojoj žalbi ne osporava, zatim da za ista krivična dela nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, niti je krivična sankcija u potpunosti izvršena, da imenovani nije državljanin Republike Srbije, već državljanin Kraljevine Švedske i da se protiv njega u republici Srbiji ne vodi krivični postupak zbog krivičnih dela povodom kojih se zahteva i izručenje, što takođe okrivljeni ne spori. O ispunjenosti uslova da dela povodom kojih se zahteva izručenje nisu izvršena na teritoriji Republike Srbije, protiv nje i njenog državljanina prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge, koje prihvata i ovaj Sud. Činjenica da je Vanja Mijić u jednom delu inkriminisanog perioda za koji je osnovano sumnjiv boravio na teritoriji Republike Srbije, na čemu okrivljeni u žalbi insistira, nije od uticaja na odluku, imajući u vidu da mu se stavlja na teret da je radnje preduzimao telefonskim putem, komunikacijom putem kodirane aplikacije, pri čemu su posledice izvršenja radnji za koje se okrivljeni tereti nastupile na teritoriji Kraljevine Švedske i ni u jednom slučaju radnje izvršenja ili posledice dela nisu imale veze sa teritorijom Republike Srbije i nisu izvršene na teritoriji Republike Srbije, protiv nje i njenog državljanina, veća na teritoriji Kraljevine Švedske. Imajući u vidu da sud zamoljene države prilikom odlučivanja o molbi za izručenje nije ovlašćen da se upušta u ocenu dokaza na koji se poziva država molilja, već samo da ceni da li postoji dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje, a koja i po oceni ovog suda u konkretnom slučaju proizlazi iz dokumentacije podnete uz molbu za izručenje. Neosnovani su i navodi žalbe okrivljenog da postoji protivrečnost u pogledu broja krivičnih dela za koja ga traži država molilja (13 ili 14). S obzirom na sve izneto, odluka prvostepenog suda da su ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog Vanje Mijića pravosudnim organima Kraljevine Švedske u svemu se pokazuje pravilnom i zakonitom i ista suprotno žalbenim navodima lica čije se izručenje zahteva nije dovedena u pitanje.

8. novembar 2024. godine
BOJAN STANOJKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi Po1 8/24 od 1. jula 2024. godine usvojen je zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i privremeno je od vlasnika - trećeg lica J.S. oduzeta imovina i to: 3 sata marke „Rolex“, po jedan ručni sat marke „Tudor“ i marke „Casio“, kao i novac u iznosu od 96.000,oo evra i 391.000,oo HUF.

Takođe je određeno da privremeno oduzimanje imovine traje najduže dok sud ne odluči o trajnom oduzimanju imovine, s tim što sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Istovremeno je odbijen zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od vlasnika - trećeg lica i to od J.S. nepokretnosti u Kruševcu, kao i četiri putnička vozila, a od B.S. jedno putničko vozilo i jedan motocikl i od M.S. jedan motocikl.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani krminal i punomoćnik trećih lica.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta dana 4. oktobra 2024. godine, doneo rešenje Kž Po1 Poi 9/24 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika trećih lica i potvrdio prvostepeno rešenje u usvajajućem delu, dok je delimičnim uvažavanjem žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal preinačio prvostepeno rešenje, usvojio zahtev javnog tužioca i odredio da se privremeno oduzima imovina i to od trećeg lica:

• J.S. nepokretnost – kat.parcela u Kruševcu na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada površine 53 m2 i površine 29 m2, i putničko vozilo „BMW X5 XDRIVE 25D“, godina proizvodnje 2019,

• B.S. putničko vozilo marke „Audi A1“ godina proizvodnje 2017 i motocikl marke „Yamaha XP 560E“ godina proizvodnje 2021. i

• M.S. motocikl marke „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ godina proizvodnje 2020.

Žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za oraganizovani kriminal u preostalom delu u odnosu na imovinu trećeg lica J.S. i to tri putnička motorna vozila odbija se kao neosnovana.

Imajući u vidu da prema podacima Poreske uprave i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje okr. Bojan Stanojković nije ostvarivao prihode ni u radnom ni van radnog odnosa, prvostepeni sud je pravilno ocenio da isti nije bio u mogućnosti da stekne devizna novčana sredstva u iznosu od 96.000, oo evra i 391.000,oo HUF, niti da pribavi satove („Rolex“, „Tudor“ i „Casio“) čija je ukupna vrednost u viđenom stanju procenjena na 5.179.600,oo dinara, tim pre kada se imaju i vudu uobičajeni troškovi porodice, te je pravilno našao da izvedeni dokazi u dovoljnoj meri ukazuju na očiglednu i izrazitu nesrazmeru između zakonitih prihoda okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, odnosno na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni pribavio na nezakonit način predmetna novčana sredstva, kao i da je nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za sticanje predmetnih muških satova, pa samim tim ova imovine predstavlja imovinu koja je protekla iz krivičnog dela.

Međutim, po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu ukupne zakonite prihode koje je J.S. ostvarila, a ceneći troškove života koja su okrivljeni i treća lica morali imati za sve te godine, posebnu vrednost minimalne potrošačke korpe porodice sa troje dece, to je ovaj sud našao da svi izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju da treće lice nije imalo zakonite prihode iz kojih bi mogla da finansira kupovinu nepokretnosti i vozila marke „BMW“. Ceneći izvedene dokaze iz kojih je utvrđeno da treća lica B.S. i M.S. nisu mogli da finansiraju kupovinu navedene imovine, te kako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje od navedenih trećih lica, pri čemu treća lica nisu pružila dokaze o zakonitosti sredstava kojima je kupljena predmetna imovina, to je Apelacioni sud našao da je predmetna imovina trećih lica B.S. i M.S. u celosti proistekla iz krivičnog dela, jer postoji osnovana sumnja da je okrivljeni nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za kupovinu navedene imovine koja je preneta na treća lica, članove porodice okrivljenog.

4. novembar 2024. godine
GOJKO LAZAREV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 41/22 od 27. oktobra 2022. godine okr. Dragan Cvetinović je zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u podstrekavanju, a drugo u produženom trajanju) osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, dok je okr. Dragan Radivojević zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od 3 godine.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Gojko Lazarev je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju i u saizvršilaštvu), te su okr. Dušan Dozet i Olivera Lazarević oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega okr. Dozet podstrekavanjem, a okr. Lazarević pomaganjem).

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Dragan Cvetinović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Dragana Radivojevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je 23.oktobra 2024. godine presudu Kž1 Po1 17/24 kojom je, usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu i okr. Gojka Lazareva zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju) osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a okr. Dušana Dozeta zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359, stav 1. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

(Napomena: protiv ove presude okr. Gojko Lazarev i Dušan Dozet mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u trećem stepenu. Presuda je doneta nakon što je Apelacioni sud, u trećem stepenu, usvojio žalbe okr. Lazareva i Dozeta i njihovih branilaca, te ukinuo presudu Apelacionog suda Kž1 Po1 5/23 od 20. oktobra 2023. godine, samo u odnosu na ove okrivljene, i predmet u tom delu vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje)

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od aprila do 14. septembra 2016. godine, u Loznici, Šapcu, Klenku i Beogradu, i to okr. Gojko Lazarev u svojstvu predsednika vanpretresnog veća Višeg suda u Šapcu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, pribavio korist okr. Dušanu Dozetu u vidu odlaganja izvršenja kazne zatvora do završetka odlaganja po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, koji je podnela J.A, na taj način što je u predmetu Višeg suda u Šapcu, dana 1. septembra 2016. godine doneo rešenje kojim je usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka osuđene J.A, kojim se primenom instituta „privilegija združivanja“ dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka i u odnosu na okr. Dozeta, koji je kao saosuđeni sa J.A, po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Šapcu trebao da stupi na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od 7 meseci 10. februara 2016. godine po rešenju Osnovnog suda u Pančevu koji mu je odbio molbu za odlaganje izvršenja kazne zatvora, iako je okr. Lazarev znao da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Šapcu od 2. februara 2016. godine prethodno bio odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, a koje je rešenje potvrđeno od strane Apelacionog suda u Novom Sadu rešenjem od 11. aprila 2016. godine uz obrazloženje da priloženi nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke nije novi dokaz jer je već ranije bio predmet razmatranja od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, pa uprkos tome što je u momentu odlučivanja po navedenom zahtevu okr. Lazarev povodom istih činjenica imao dve presude Apelacionog suda o tome da se ovaj nalaz ne može smatrati novim dokazom kao predsednik vanpretresnog veća je najpre 1. juna 2016. godine doneo naredbu da se izvrši izviđajna radnja ispitivanje istog veštaka ekonomsko-finansijske struke koji je dao isti već ranije razmatran nalaz i mišljenje i na osnovu kojeg je 1. septembra 2016. godine na održanoj sednici vanpretresnog veća sugerisao članovima veća usvajanje zahteva i u odnosu na okr. Dozeta, radi navodnog ujednačavanja sudske prakse i stavova Apelacionog suda, te usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka u odnosu na osuđenu J.A, na šta su okr. Lazareva podstrekavali sada osuđeni Dragan Cvetinović, predsednik Osnovnog suda u Loznici, sada osuđeni Dragan Radivojević i okr. Dozet, tako što je okr. Dozet od okr. Radivojevića, znajući za njegove kontakte sa ljudima iz pravosuđa i da je on u prijateljskim odnosima sa osuđenim Cvetinovićem, a ovaj u prijateljskim odnosima sa okr. Lazarevim, zahtevao da se u što kraćem roku pred Višim sudom u Šapcu pronađe rešenje njegovog problema, pa je sada osuđeni Dragan Radivojević zahtevao od sada osuđenog Dragana Cvetinovića pomoć za njegovog prijatelja Dozeta „koji mu je stavio život u ruke“.

Takođe, okrivljeni Gojko Lazarev je oglašen krivim i što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik Višeg suda u Šapcu:

u periodu od 18. maja do 19. avgusta 2016. godine, u Loznici i Šapcu, zajedno sa sada osuđenim Draganom Cvetinovićem, kao predsednikom Osnovnog suda u Loznici, po prethodnom dogovoru, iskorišćavanjem svojih službenih položaja i ovlašćenja, u nameri da pribave korist osuđenom licu M.P. u vidu odlaganja izvršenja kazni zatvora u vezi sa njegovim molbama za odlaganjem izvršenja kazne zatvora i zahtevom za ponavljanje krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Šapcu, iako su okrivljeni znali da je Osnovnom sudu u Loznici naloženo hitno otklanjanje nepravilnosti koje su utvrđene izveštajem Višeg suda u Šapcu o izvršenoj kontroli u IK predmetima Osnovnog suda u Loznici, koji izveštaj je kao predsednik Komisije potpisao okr. Lazarev i u kom izveštaju je, između ostalog, konstatovano da je izdržavanje kazne zatvora osuđenom M.P. odloženo devet puta u ukupnom trajanju od 2 godine i 6 meseci, pri čemu osam puta iz medicinskih razloga, dok je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom, i pored toga su se u telefonskim razgovorima dogovarali oko načina kako da osuđenom M.P. bude usvojena molba i odloženo izvršenje kazne zatvora a da to ne bude sumnjivo, tako što je sada osuđeni Cvetinović rešenjem od 21. jula 2016. godine najpre odbio molbu za odlaganje izvršenja kazna zatvora osuđenom M.P. o čemu je obavestio okr. Lazareva navodeći da je to „G6 prava varijanta“ i da kada predmet po žalbi dođe u Viši sud u Šapcu da okr. Lazarev usvoji žalbu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Loznici kako bi sada osuđeni Cvetinović odložio izvršenje kazne, ali kako je u Višem sudu u Šapcu odluka doneta od strane drugog postupajućeg sudije kojim je odbijena žalba osuđenog M.P. jer se okr. Lazarev tada nalazio na godišnjem odmoru, to okr. Lazarev nakon dolaska sa godišnjeg odmora u telefonskom razgovoru obaveštava sada osuđenog Cvetinovića o navedenom i da je potrebno da osuđeni M.P. ponovo podnese molbu Osnovnom sudu u Loznici, ali da ga ovoga puta o tome blagovremeno obavesti kako bi intervenisao, a okrivljeni su se dogovorili o načinu kako da pomognu osuđenom M.P. da Osnovni sud u Šapcu usvoji zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pa je u telefonskom razgovoru od 27. juna 2016. godine sada osuđeni Cvetinović obavestio okr. Lazareva da je molba podneta Osnovnom sudu u Šapcu, podsećajući ga da se radi o M.P. sa čijim predmetom je upoznat jer ga je „nosio“, nakon čega mu okr. Lazarev obećava da će urgirati preko predsednika Krivičnog odeljenja jer mora da zaobiđe predsednika Osnovnog suda u Šapcu;

18. maja 2016. godine, u Šapcu, u svojstvu službenog lica kao predsednik Višeg suda u Šapcu, nevršenjem svoje službene dužnosti, iako je izveštajem Komisije Višeg suda u Šapcu čiji je on bio predsednik o izvršenoj kontroli u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici naložio hitno otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu za koju je utvrđeno da je izdržavanje kazne osuđenom M.P. odlagano duže od 3 godine, s tim da je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom i to tako što je veštačenje povereno upravo lekaru čije je uverenje o zdravstvenom stanju priloženo uz molbu, o utvrđenom stanju u telefonskom razgovoru obavestio sada osuđenog Cvetinovića navodeći da u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici ima osam kritičnih osuđenih lica koji do 1. jula 2016. godine moraju stupiti na izdržavanje kazne, pa kada mu je sada osuđeni Cvetinović saopštio da se tu nalazi i lice koje je „isplaćivalo“ ponavljanje, odnosno osuđeni M.P. okrivljeni se sa tim saglasio i nije zahtevao od sada osuđenog Cvetinovića hitno otklanjanje nepravilnosti u tom predmetu, pa je sada osuđeni Cvetinović nakon njihovog razgovora doneo još dva rešenja o odlaganju izvršenja kazne osuđenom M.P, nepostupajući po nalogu iz izveštaja.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovno se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija prvostepena presuda u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Lazareva i Dozeta, jer je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da nije dokazano da su ovi okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret, budući da iz izvedenih dokaza tokom ovog postupka nesumnjivo proizlazi da su u radnjama okrivljenih sadržana sva bitna obeležja krivičnih dela koja su im optužnim predlogom stavljena na teret.