Arhiva

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 143/24 – Kv Po1 668/24 od 2.oktobra 2024. godine potvrđena je optužnica Javnog tužilaštva za organizovani kriminal od 22.avgusta 2024. godine.

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 9. decembra 2024. godine rešenje Kž2 Po1 345/24 kojim je odbilo kao neosnovane žalbe, i odbacilo kao nedozvoljenu žalbu branioca okr. Stefana Andrejića i Vladimira Vojnovića, advokata Jelene Zakonović, te potvrdilo prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je potvrdio optužnicu Javnog tužioca za organizovani kriminal od 22. avgusta 2024. godine. Navedenom optužnicom okrivljenima su stavljena na teret sledeća krivična dela:

• okr. Darku Šariću i Veljku Belivuku po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu,
• okr. Milinku Brašnjoviću krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ,
• okr, Marku Stankoviću, Milošu Jevriću, Marku Petkoviću, Nataši Dedić, Blagoju Gašiću, Nebojši Jankoviću, Vladimiru Vojnoviću, Dušanu Jovanoviću, Radetu Stojićeviću i Filipu Kneževiću po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po jedno krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu
• okr. Milovanu Zdravkoviću, Ratku Živkoviću, Stefanu Andrejiću,  Draganu Tomiću, Vladimiru Mandiću i Slobodanu Vujačiću po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu sve dokaze u spisima predmeta, pravilno nalazeći da dokazi i podaci prikupljeni u dosadašnjem toku postupka po svom kvalitetu i značaju pružaju dovoljno osnova za izvođenje zaključka o postojanju opravdane sumnje da su okrivljena lica preduzela radnje izvršenja iz činjeničnog opisa krivičnog dela koja im se stavljaju na teret predmetnom optužnicom, i time o ispunjenosti neophodnog materijalnog uslova za optuženje u konkretnom slučaju. Nadalje, što se tiče navoda branilaca okrivljenih u podnetim odgovorima na optužnicu, kao i u žalbama branilaca, kojima se osporavaju predloženi dokazi, pre svega komunikacija okrivljenih sa aplikacije „SKY“ komunikaciju, prvostepeni sud je dao detaljne razloge u obrazloženju pobijanog rešenja, pravilno nalazeći da su isti neosnovani, budući da iz spisa predmeta proizlazi da su svi pisani dokazi – isprave dostavljeni putem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od strane nadležnih organa Republike Grčke i na osnovu Sporazuma o formiranju zajedničkog istražnog tima za koje podatke je od strane nadležnih pravosudnih organa Republike Francuske dato ovlašćenje za upotrebu i korišećnje od strane pravosudnih organa Republike Srbije. Prvostepeni sud je pravilno našao da u konkretnom slučaju predmetni dokazi sami po sebi, ni prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, niti opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i međunarodne pravne pomoći na osnovu napred navedenog Sporazuma nadležnih inostranih organa, u kojim zamoljenim državama su navedeni dokazi pribavljeni u zakonom propisanoj proceduri, budući da su isti na osnovu Evropskih naloga za istragu, izdatih od nadležnih organa Republike Grčke kao  zemlje izdavanja, od strane nadležnih organa zemlje izvršenja – Republike Francuske skinuti i prosleđeni zemlji izdavanja naloga, nakon čega su prosleđeni pravosudnim organima Republike Srbije uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnih organa Republike Francuske, te je stoga i po oceni ovog suda pravilan zaključak da se ne radi o nezakonitim dokazima, jer isti nisu pribavljeni protivno odredbi člana 16 ZKP. 

Suprotno navodima iz podnetih odgovora na optužnicu kojima se ukazuje na presudu Evropskog suda pravde u predmetu C- 670/22 od 30. aprila 2024. godine, te navoda da osim  „SKY“ komunikacije ne postoje drugi dokazi kojima se ukazuje na opravdanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret, prvostepeni sud je imao u vidu činjenicu da sudska praksa nije izvor prava u Republici Srbiji, te da kao takva ne obavezuje, zatim priroda i sadržina navedene presude, odnosno da je u pitanju „zahtev za prethodnu odluku“, a naročito činjenica da se opravdana sumnja da su ovde okrivljena lica preduzela radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela koja im se stavljaju na teret ne zasniva isključivo na ispravama – komunikaciji sa „SKY“ aplikcije, već i na brojnim pisanim dokazima koji su dostavljani u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od kojih su neki i navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja, a koji dokazi će biti predmet ocene i detaljne analize, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, od strane sudećeg veća na glavnom pretresu u konktradiktornom postupku, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da su izneti navodi branioca okrivljenih neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično pravnoj stvari.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 22/10 – Kv Po1 855/13, Kuo Po1 175/24 od 12. novembra 2024. godine odbačena je molba osuđenog Milorada Ulemeka za puštanje na uslovni otpust, koja je primljena u sud dana 4. novembra 2024. godine. 

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 4. decembra 2024. godine rešenje Kž Po1 uo  52/24 kojim je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, Posebno odeljenje, pravilan je stav prvostepenog suda da se prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za uslovni otpust primenjuju odredbe Zakona koji te uslove propisuje i koji važi u vreme izvršenja kazne, a ne Zakon koji važi u vreme izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju radi se o postupku izvršenja pravnosnažno izrečene kazne, a blaži zakon se primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom leku dođe do ukidanja pravnosnažne presude, odnosno do ponovnog suđenja. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbu člana 16 stav 1 KZ i da to nije u suprotnosti sa Zakonom i osnovnim postulatima krivičnog prava, kako to neosnovano branilac osuđenog navodi u žalbi. Takođe, u konkretnom slučaju, pravilno je prvostepeni sud odbacio molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog Ulemeka, jer osuđeni na dan podnošenja molbe za puštanje na uslovni otpust nije izdržao dve trećine kazne zatvora od 40 godina zatvora.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 34/24 od 3. septembra 2024. godine okr. Miladin Tadić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ.

 

Optužnicom Javnog Tužilaštva za organizovani kriminal Kto 28/17 od 25. maja 2017. godine, koja je izmenjena 11. aprila i 27. juna 2024. godine, okr. Miladinu Tadiću je stavljeno na teret da je 18. decembra 2014. godine na graničnom prelazu Bački Breg neposredno predao zahtevanu korist u novcu, službenim licima policije, da u okviru svojih službenih ovlašćenja izvrše službene radnje koje ne bi smeli izvršiti i to da mu omoguće nesmetan ulazak u Republiku Srbiju sa polovnom robom namenjenoj daljoj prodaji čiji unos u Republiku Srbiju je zabranjen, i to tako što je radi kontrole ispunjenosti uslova za prelazak granice u Republike Srbije, okr. Tadić pristupio na ovaj granični prelaz upravljajući kombi vozilom sa saputnikom P.M. a u pratnji se kretala još dva kombi vozila i to vozilo žute boje sa dva rotaciona svetla i vozilo sa prikolicom kojim je upravljao vozač L.S, te prilikom kontrole izvršene od strane okrivljenih Mirka Čortana kao vođe smene, Srđana Tošića koji je radio na PD pregledu vozila i Milorada Čekeliša koji je radio na ulaznoj kontroli lica i vozila, na poziv okrivljenog Čekeliša, okrivljeni Tadić u službenoj prostoriji zvanoj „salon“ ili „trpezarija“, neposredno predao zahtevanu korist  u novcu u iznosu od 60 evra, da bi u vezi sa službenim ovlašćenjem kontrole vozila, putnika i tereta policijski službenici izvršili službenu radnju koju ne bi smeli izvršiti, koja se sastoji u propuštanju vozila u Republiku Srbiju, sa većom količinom frižidera i zamrzivača i polovnih sudo i veš mašina čije je unošenje u Republiku Srbiju zabranjeno, kojom prilikom mu je okr. Čekeliš rekao da ima „tri kombi vozila“ i robu u količini od „70-80 komada“, te je tako okr. Tadić predao okr. Čekelišu zahtevanu korist u novcu rekavši „dosta je 20 evra po kombiju“, te su mu potom okrivljeni policijski službenici za datu korist u novcu dozvolili ulaz preko graničnog prelaza u Republiku Srbiju sa sva tri kombi vozila u kojima je bila navedena roba. 

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 29. novembra 2024.  godine presudu kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepenu presudu.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepni sud iz dokaza izvedenih u dokaznom postupku, te činjenice utvrđenim njihovim izvođenjem, našao da nije dokazano da je okrivljeni Tadić izvršio krivično delo davanje mita, koje mu je izmenjenom optužnicom stavljeno na teret, budući da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nije pružilo ni jedan dokaz za svoju tvrdnju iz činjeničnog opisa optuženja, i to da je opisanim radnjama službenih lica omogućen nesmetan ulazak u Republiku Srbiju okr. Tadića sa polovnom robom namenjenoj daljoj prodaji, čiji je unos u Republiku Srbiju inače zabranjen. Javni tužilac, u činjeničnom opisu optuženja nije naveo blanketni propis iz kog Javno tužilaštvo za organizovani kriminal crpi ovakvu svoju tvrdnju, a član 28 Zakona o zaštiti državne granice, naveden u dispozitivu optužnicu ne daje osnov za takvu tvrdnju tužilaštva.

 

S obzirom da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logično povezane, tako da predstavljaju konpletnu konačnu sliku kritičnog događaja i sa puno sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza se ne može izvesti zaključak da su na jasan, pouzdan i nesumnjiv način utvrđene sve relevantne činjenice koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da je okrivljeni Tadić izvršio krivično delo davanje mita, te je pravilno prvostepeni sud postupio kada je istog oslobodio od optužbe. 

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 12/10 – Kuo Po1 174/24 od 12. novembra 2024. godine odbačena je molba osuđenog Branka Berčeka za puštanje na uslovni otpust od 1. novembra 2024. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 61/21 od 25. oktobra 2023. godine okr. Božidar Šarković je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, koja će se izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora. Takođe, prvostepenom presudom je određeno da se oduzima imovinska koristi pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od ukupno 1.491.889,00 dinara pa je obavezana LD kojoj je izvršenjem krivičnog dela pribavljena imovinska korist da iznos od 1.491.889,00 dinara uplati u korist budžetskih sredstava Republike Srbije.

 

Okr.Božidar Šarković oglašen je krivim što je u periodu od 27. marta 2017. do 18. avgusta 2020. godine u opštini Klina, AP Kosovo i Metohija u svojstvu službenog lica – predsednika Privremenog organa SO Klina, iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio imovinsku korist zaposlenoj u iznosu od 1.491.889,00 dinara u vidu neto zarada koje su joj neosnovano isplaćene na osnovu mesečnih obračuna zarada, zahteva za prenos sredstava za isplatu zarada i naloga za isplatu, na štetu imovine Republike Srbije, na  koje zarade su obračunati i uplaćeni troškovi poreza i pripadajući doprinosi, u ukupnom iznosu od 886.979,00 dinara, na taj način što je počev od isplate plate za april 2017. godine a zaključno sa isplatom plate za jul 2020. godine postupajući suprotno odredbama Zakona o radu, Zakona o radnim odnosima u državnim organima i Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinica lokalne samouprave, iako je znao da zaposlena LD od 27. marta 2017. godine nije dolazila na posao i nije obavljala svoje radne zadatke, niti je opravdala izostanak sa rada, potpisivao i overavao pečatom Privremenog organa opštine Klina mesečne obračune zarada, zahteve za prenos sredstva za isplatu zarada, dodataka i naknada izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u lokalnoj samoupravi i organizacijama i ustanovama čiji je osnivač lokalna samouprava, i naloge za prenos zarada, u kojima su, za zaposlenu i to u statusu radno angažovanog lica, bili uneti podaci da je svakog meseca ostvarila pun fond časova rada i to sa uvećanjem zarade, kao da spada u isplatnu kategoriju lica koja žive i rade na teritoriji AP Kosovo i Metohija, te je tako, odobravajući svojim potpisom mesečne obračune zarada, zahteve za prenos sredstava i naloge za prenos zarade u korist ovog lica, okr. Šarković omogućio isplatu zarada ovom licu odnosno stvorio uslove za prenos sredstava sa trezorskog računa SO Klina na tekući račun LD te pribavio imobinsku korist LD u ukupnom iznosu od 1.491.889,00 dinara koji iznos predstavlja neto iznos zarade uplaćen na tekući račun, na štetu imovine (budžeta) Republike Srbije na koje iznose zarada su obračunati i uplaćeni porezi i doprinosi u ukupnom iznosu od 886.979,00 dinara.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 28. oktobra 2024.  godine presudu kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepenu presudu.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da se u radnjama okrivljenog Božidara Šarkovića stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, na način bliže opisan u izreci presude. Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da kazna bude manja ili veća, pa je na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio da je neosuđivan, pa je u odsustvu otežavajućih okolnosti na strani okr. Šarkovića, ceneći pri tom i težinu učinjenog krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog za učinjeno krivično delo, pravilno prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju ima mesta primeni instituta ublažavanja kazne ispod zakonom propisanog minimuma, jer olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, pre svega njegova neosuđivanost, po pravilnom zaključku prvostepenog suda imaju karakter naročito olakšavajućih, te mu je izrekao kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, pravilno nalazeći da će se kaznom zatvora u efektivnom trajanju u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela, te da se i na ovaj način ostvaruje svrha kako specijalne tako i generalne prevencije. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 71/11 od 29. januara 2024. godine, okr. Predrag Pajić je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 227 stav 3 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Takođe, prvostepenom presudom se od Privrednog društva „Terra engineering“ doo u stečaju oduzima imovinska korist pribavljena krivičnim delom, pa je privredno društvo obavezano da u budžet Republike Srbije uplati iznos od 14.310.000,00 dinara. Oštećeni Grad Požarevac je upućen da imovinsko pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

 

Okr. Predrag Pajić je oglašen krivim što je tokom 2006. i 2007. godine na teritoriji Republike Srbije podstrekao sada osuđenog Slobodana Jovanovića da iskoristi svoj položaj odgovornog lica – generalnog direktora preduzeća za puteve „Beograd“ ad, a od osuđenog Siniše Novakovića zatražio da iskoristi ovlašćenja koja je imao kao vlasnik SR „Novaković Siniša“ sve prilikom izvođenja radova na izgradnji puta Požarevac - Kostolac, obilaznica dužine L 7500 metara, po osnovu ugovora koji je zaključen između javnog preduzeća „Putevi Srbije“ kao investitora, Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“ kao suinvestitora i Preduzeća za puteve „Beograd“ ad kao izvođača i Aneksa tog ugovora i time pribavio protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Terra engineering“ doo u iznosu preko 1.500.000,00 dinara, na taj način što je, iako je znao da je privredno društvo „TE – KO Kostolac“ dalo saglasnost za eksploataciju peskovito-šljunkovitog materijala za izgranju puta bez naknade, jer su ga Odobrenjem od 19. jula 2006. godine o tome obavestili, predložio osuđenom Slobodanu Jovanoviću da u svojstvu generalnog direktora Preduzeća za puteve „Beograd“ ad, angažuje preduzeće „Terra engineering“ doo za navodnu nabavku šljunka, što je osuđeni Jovanović i učinio pa je, u svojstvu generalnog direktora preduzeća za puteve „Beograd“ zaključio sa Privrednim društvom „Terra engineering“ doo ugovor 15. decembra 2006. godine o nabavci 70.000 m3 šljunka za izradu nasipa na obilaznici po ceni od 270,00 dinara po kubiku, te je dalje osuđeni Pajić insistirao da Preduzeće za puteve „Beograd“ kao prevozioca šljunka angažuje SR „Novaković Siniša“ vlasništvo njegovog poznanika Siniše Novakovića, sa kojim je Preduzeće za puteve „Beograd“ ad zaključilo ugovor o prevozu dana 23. aprila 2007. godine dok je od osuđenog Siniše Novakovića zatražio da sa Privrednim društvom „Terra engineering“ doo zaključi ugovor o isporuci šljunka po ceni od 20,00 dinara po m3, koji mu je već sačinjen sa datumom 13. decembar 2006. godine i potpisan od strane ovlašćenog lica „Terra engineering“ doo doneo da potpiše, a da zatim šljunak koji je prevozio sa površiniskog kopa Drmno „TE-KO Kostolac“ fakturiše Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, prikazujući na taj način da privredno društvo „Terra engineering“ doo šljunak koji prodaje Preduzeće za puteve „Beograd“ navodno nabavlja od Siniše Novakovića, pa je u periodu od 19. maja do 26. decembra 2007. godine Novaković ispostavio Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, 7 računa o nabavci 53.000 m3 šljunka, koji je dobijen besplatno, nakon čega je „Terra engineering“ doo na osnovu tako dobijene ulazne dokumentacije od SR „Novaković Siniša“ izvršilo prefakturisanje navodno kupljenog šljunka prema Preduzeću za puteve „Beograd“ ad, ali po ceni od 270,00 dinara po m3 za 53.000 m3 i ispostavilo Preduzeću za puteve „Beograd“ račune u ukupnom iznosu od 16.885.800,00 dinara sa PDV, nakon čega je osuđeni Jovanović odobrio da se u periodu od 14. maja 2007. do 04. juna 2008. godine Privrednom društvu „Terra engineering“ doo izvrši plaćanje šljunka, iako je isti dobijen bez naknade, čime je privrednom društvu „Terra engineering“ doo pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 14.310.000,00 dinara, koliko iznosi umanjeni iznos za plaćeni PDV.

 

Istovremeno su prvostepenom presudom oslobođeni od optužbe i to: okr. Nenad Simić da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ, a okr. Aca Pavlović, Jugoslav Halavać i Vladimir Šekrevski da su izvršili po jedno kriivčno delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227 stav 3 KZ.

 

Optužnicom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal okr. Nenad Simiću, Aci Pavloviću, Jugoslavu Halavaću i Vladimiru Šekrevskom stavljeno je na teret da su tokom 2006. do 2007. godine na teritoriji Republike Srbije, okr. Nenad Simić kao službeno lice – direktor Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“, okr. Aca Pavlović kao odgovorno lice – vršilac stručnog nadzora u Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“, okr. Jugoslav Halavać kao odgovorno lice – šef gradilišta Treće grupe ili nadzori organ u Preduzeću za puteve „Beograd“ i okr. Vladimir Šekrevski kao odgovorno lice kome je faktički bilo povereno obavljanje poslova odgovornog lica u Privrednom društvu „Terra engineering“ doo, prilikom ivzođenja radova na izgradnji puta na oblizanici Požarevac – Kostolac dužine L 7500 metara po osnovu ugovora od 30. oktobra 2006. godine koji je zaključen između JP Putevi Srbije, kao investistora, JP „Direkcije za izgradnju opštine Požarevac“ kao suinvestitora i Preduzeća za puteve „Beograd“ kao izvođača i Aneksa tog ugovora od 01. februara 2007. godine koji je zaključen između JP „Direkcije za izgradnju opštine Požarevac“ i Preduzeća za puteve „Beograd“ pribavili protivpravnu imovinsku koristi privrednom društvu „Terra engineering“ doo u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara, na štetu JP „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac“.

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 16. oktobra 2024. godine presudu Kž1 Po1 22/24 kojom su odbijene kao neosnovane sve žalbe i potvrđena prvostepena presuda.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tokom postupka tužilaštvo nije dokazalo da su okrivljeni Nenad Simić, Jugoslav Halavać, Aca Pavlović i Vladimir Šekrevski izvršili predmetna krivična dela. Takođe, imajući u vidu činjenice utvrđene tokom postupka, na način kako je to prvostepeni sud obrazložio u pobijanoj presudi, isti pravilno nije prihvatio pravnu kvalifikaciju krivično-pravnih radnji okr. Pajića, a naime da se u njegovim radnjama stiču zakonski elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, nalazeći da inkriminisane radnje nije preduzeo iskorišćavanjem svog službenog položaja, jer iz ugovora od 01. aprila 2005. godine, aneksa tog ugovora, kao i ugovora o dopunskom radu, a koji su zaključeni između opštine Požarevac i okr. Pajića proizlazi da radnje koje je preduzeo u smislu posredovanja pri angažovanju izvođača radova, odnosno podizvođača i poslovi vezani za nabavku materijala za izgradnju obilaznice, nisu bili u opisu njegovih poslova, što upućuje na zaključak da okr. Pajić preduzimanjem inkriminisanih radnji nije iskoristio svoj službeni položaj, već da je samo iskoristio saznanja do kojih je došao na poziciji opštinskog menadžera da podstrekne drugog da izvrši delo na način kako je to opisano u izreci pobijane presude. 

 

Prilikom odlučivanja o visini kazne, prvostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti na strani okrivljenog, težinu izvršenog krivičnog dela kao i visinu protivpravne imovinske koristi koja je pribavljena preduzeću „Terra engineering“ doo, pa je pravilno okr. Pajića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, pravilno nalazeći da je odmerena kazna u svemu srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljenog kao izvršioca, te da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno od privrednog društva „Terra engineering“ doo u stečaju oduzeo pribavljenu imovinsku korist, a prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke, u iznosu od 14.310.000,00 dinara, dok iznos plaćen za nabavku šljunka i iznos plaćenog poreza na dobit, na čemu se u žalbi stečajnog upravnika insistira, može biti predmet eventualno građanskog postupka.

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Kre Po1 39/23-Kv Po1 399/24 od 26. juna 2024. godine je utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje nadležnim pravosudnim organima Kraljevine Švedske lica čije se izručenje zahteva Vanje Mijića, a radi vođenja krivičnog postupka. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon ročišta, doneo je 22. novembra 2024. godine rešenje Kž Po1 Kre 35/24 kojim je, odbio kao neosnovanu žalbu lica čije se izručenje zahteva i potvrdio prvostepeno rešenje te istovremeno odbacio kao neblagovremenu žalbu branioca lica čije se izručenje zahteva.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi za izručenje lica propisani odredbama člana 7 i 16 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i pretpostavke iz Evropske konvencije o ekstradiciji. Naime, ispunjeni su uslovi da krivična dela povodom kojih se zahteva izručenje predstavljaju krivična dela po pravu Republike Srbije, o čemu su dati argumentovani i pravilni razlozi i što okrivljeni u svojoj žalbi ne osporava, zatim da za ista krivična dela nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, niti je krivična sankcija u potpunosti izvršena, da imenovani nije državljanin Republike Srbije, već državljanin Kraljevine Švedske i da se protiv njega u republici Srbiji ne vodi krivični postupak zbog krivičnih dela povodom kojih se zahteva i izručenje, što takođe okrivljeni ne spori. O ispunjenosti uslova da dela povodom kojih se zahteva izručenje nisu izvršena na teritoriji Republike Srbije, protiv nje i njenog državljanina prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge, koje prihvata i ovaj Sud. Činjenica da je Vanja Mijić u jednom delu inkriminisanog perioda za koji je osnovano sumnjiv boravio na teritoriji Republike Srbije, na čemu okrivljeni u žalbi insistira, nije od uticaja na odluku, imajući u vidu da mu se stavlja na teret da je radnje preduzimao telefonskim putem, komunikacijom putem kodirane aplikacije, pri čemu su posledice izvršenja radnji za koje se okrivljeni tereti nastupile na teritoriji Kraljevine Švedske i ni u jednom slučaju radnje izvršenja ili posledice dela nisu imale veze sa teritorijom Republike Srbije i nisu izvršene na teritoriji Republike Srbije, protiv nje i njenog državljanina, veća na teritoriji Kraljevine Švedske. Imajući u vidu da sud zamoljene države prilikom odlučivanja o molbi za izručenje nije ovlašćen da se upušta u ocenu dokaza na koji se poziva država molilja, već samo da ceni da li postoji dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje, a koja i po oceni ovog suda u konkretnom slučaju proizlazi iz dokumentacije podnete uz molbu za izručenje. Neosnovani su i navodi žalbe okrivljenog da postoji protivrečnost u pogledu broja krivičnih dela za koja ga traži država molilja (13 ili 14). S obzirom na sve izneto, odluka prvostepenog suda da su ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog Vanje Mijića pravosudnim organima Kraljevine Švedske u svemu se pokazuje pravilnom i zakonitom i ista suprotno žalbenim navodima lica čije se izručenje zahteva nije dovedena u pitanje.

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi Po1 8/24 od 1. jula 2024. godine usvojen je zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i privremeno je od vlasnika - trećeg lica  J.S. oduzeta imovina i to: 3 sata marke „Rolex“, po jedan ručni sat marke „Tudor“ i marke „Casio“, kao i novac u iznosu od 96.000,oo evra i 391.000,oo HUF. 

 

Takođe je određeno da privremeno oduzimanje imovine traje najduže dok sud ne odluči o trajnom oduzimanju imovine, s tim što sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

 

Istovremeno je odbijen zahtev Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od vlasnika -  trećeg lica i to od J.S. nepokretnosti u Kruševcu, kao i četiri putnička vozila, a od B.S. jedno putničko vozilo i jedan motocikl i od M.S. jedan motocikl. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta dana 4. oktobra 2024. godine, doneo rešenje Kž Po1 Poi 9/24 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika trećih lica i potvrdio prvostepeno rešenje u usvajajućem delu, dok je delimičnim uvažavanjem žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal preinačio prvostepeno rešenje, usvojio zahtev javnog tužioca i odredio da se privremeno oduzima imovina i to od trećeg lica:

 

• J.S. nepokretnost – kat.parcela u Kruševcu na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada površine 53 m2 i površine 29 m2, i putničko vozilo „BMW X5 XDRIVE 25D“, godina proizvodnje 2019, 

• B.S. putničko vozilo marke „Audi A1“ godina proizvodnje 2017 i motocikl marke „Yamaha XP 560E“ godina proizvodnje 2021. i 

• M.S. motocikl marke „Yamaha YP 125RA SP X MAX TECH“ godina proizvodnje 2020. 

 

Žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za oraganizovani kriminal u preostalom delu u odnosu na imovinu trećeg lica J.S. i to tri putnička motorna vozila odbija se kao neosnovana. 

 

Imajući u vidu da prema podacima Poreske uprave i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje okr. Bojan Stanojković nije ostvarivao prihode ni u radnom ni van radnog odnosa, prvostepeni sud je pravilno ocenio da isti nije bio u mogućnosti da stekne devizna novčana sredstva u iznosu od 96.000, oo evra i 391.000,oo HUF, niti da pribavi satove („Rolex“, „Tudor“ i „Casio“) čija je ukupna vrednost u viđenom stanju procenjena na 5.179.600,oo dinara, tim pre kada se imaju i vudu uobičajeni troškovi porodice, te je pravilno našao da izvedeni dokazi  u dovoljnoj meri ukazuju na očiglednu i izrazitu nesrazmeru između zakonitih prihoda okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, odnosno na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni pribavio na nezakonit način predmetna novčana sredstva, kao i da je nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za sticanje predmetnih muških satova, pa samim tim ova imovine predstavlja imovinu koja je protekla iz krivičnog dela. 

 

Međutim, po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu ukupne zakonite prihode koje je J.S. ostvarila, a ceneći troškove života koja su okrivljeni i treća lica morali imati za sve te godine, posebnu vrednost minimalne potrošačke korpe porodice sa troje dece, to je ovaj sud našao da svi izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju da treće lice nije imalo zakonite prihode iz kojih bi mogla da finansira kupovinu nepokretnosti i vozila marke „BMW“. Ceneći izvedene dokaze iz kojih je utvrđeno da treća lica B.S. i M.S. nisu mogli da finansiraju kupovinu navedene imovine, te kako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje od navedenih trećih lica, pri čemu  treća lica nisu pružila dokaze o zakonitosti sredstava kojima je kupljena predmetna imovina, to je Apelacioni sud našao da je predmetna imovina trećih lica B.S. i M.S. u celosti proistekla iz krivičnog dela, jer postoji osnovana sumnja da je okrivljeni nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za kupovinu navedene imovine koja je preneta na treća lica, članove porodice okrivljenog. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 41/22 od 27. oktobra 2022. godine okr. Dragan Cvetinović je zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u podstrekavanju, a drugo u produženom trajanju) osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, dok je okr. Dragan Radivojević zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od 3 godine.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Gojko Lazarev je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju i u saizvršilaštvu), te su okr. Dušan Dozet i Olivera Lazarević oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega okr. Dozet podstrekavanjem, a okr. Lazarević pomaganjem).

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 205/22 od 22. novembra 2023. godine:

 

• zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ (od čega okr. Kovačević i Dimić u saizvršilaštvu, a Dimić i u produženom trajanju) okr. Nebojša Kovačević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godine, okr. Igor Dimić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, dok je okr. Bratislav Radovanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, 

 

• okr. Ivan Bakrač je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ i krijumčarenje iz člana 236 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 3 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara i 

 

• okr. Petar Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 236 stav 1 KZ i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara.

 

Takođe, prvostepenom presudom okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona, PVC paketa, elektronske vagice i dr, dok je od okr. Petra Pavlovića oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 1.150,oo evra, a takođe prema okr. Ivanu Bakraču izrečena je mera bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od 5 godina. 

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu  od kraja juna do 12. jula 2022. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Turske, okr. Kovačević, Dimić i Bakrač, neovlašćeno radi prodaje kupovali i prenosili opojnu drogu – heroin, a okr. Bakrač i Pavlović se, po prethodnom dogovoru, bavili prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora, tako što su okr. Dimić i Bakrać, po prethodnom odgovoru sa okr. Kovačevićem koji je finansirao kupovinu opojne droge – heroin, ostvarujuću ovu zajedničku odluku, okr. Dimić za vreme boravka u Republici Turskoj u periodu od 1. do 8. jula 2022. godine kupio 4.284,61 grama opojne droge – heroin koju je raspodelio u osam paketa, koju je opojnu drogu u periodu od 4. do 8. jula 2022. godine preuzeo okr. Bakrač i, po prethodnom dogovoru sa okr. Kovačevićem, za naknadu od 1.000,oo evra po kilogramu heroina organizovao transport opojne droge iz Republike Turske u Republiku Srbiju tako što je opojnu drogu upakovao u jedan od dvanaest paketa aromatizovanog duvanskog proizvoda nabavljenog u Turskoj i ove pakete u kojima se nalazila i prikrivena opojna droga u blizini istanbulskog aerodroma dana 9. jula 2022. godine, preko trećih lica – turskih državljana, predao okr. Pavloviću, radi transporta u Srbiju, a okr. Pavlović tih dvanaest paketa smestio u teretni deo teretnog vozila, izbegavajući mere carinskog nadzora, preko graničnog prelaza prevezao navedenu robu i opojnu drogu na teritoriju Republike Srbije, nastavio vožnju do Beograda i istog dana u Dobanovcima ih predao okr. Bakraču, te su drogu zajedno spakovali u gepek putničkog vozila koje je vozio okr. Bakrač, a koje je vozilo radi preuzimanja opojne droge prethodno pozajmio od okr. Kovačevića, započeo vožnju da bi ga na Ibarskoj magistrali zaustavila policija, te pregledom vozila pronašla iste pakete koji su uz potvrdu oduzeti od okr. Bakrača. 

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nebojša Kovačević, Igor Dimić, Ivan Bakrač, Bratislav Radovanović i Petar Pavlović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 5 KZ, te je okr. Kovačević oslobođen od optužbe da je izvršio i krivično delo krijumčarenje iz člana 236 stav 1 KZ, okr. Pavlović je oslobođen od optužbe da je izvršio i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 5 KZ, dok je okr. Radovanović oslobođen od optužbe da je izvršio i još dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 5 i 7 KZ. 

 

Optužnicom Javnot tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 12. novembra 2021. godine do 12. jula 2022. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Turske, zajedno sa pravnosnažno osuđenim Markom Dimitrijevićim, kao organizovana kriminalna grupa neovlašćeno radi prodaje kupovali i prenosili supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to heroin i kao organizovana kriminalna grupa, izbegavajući mere carinskog nadzora, prenosili robu preko carinske linije pri čemu je okr. Kovačević organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivično dela krijumčarenje, radi neposrednog sticanja finansijske koristi, pa su u navedenom periodu okr. Dimić, Bakrač, Radovanović, Pavlović i Dimitrijević postali pripadnici navedene organizovane kriminale grupe prihvatajući zadatke u skladu sa svojim ulogama predviđenim u okviru plana koji je osmislio okr. Kovačević, a koji plan je podrazumevao radi prodaje nabavku i transport opojne droge i robe iz Republike Turske u Republiku Srbiju. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 12. jula 2024. godine presudu Kž1 Po1 12/24 kojom je prvostepena presuda potvrđena u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Bratislava Radovanovića za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 7 KZ, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe, prema okr. Igoru Dimiću i Ivanu Bakraču produžen je pritvor do dalje odluke suda. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kome je prvostepena presuda ukinuta, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka jer su razlozi presude protivrečni izreci, izreka presude je nerazumljiva, te u istoj nisu dati dovoljno jasni razlozi o svim odlučnim činjenicama što je dovelo do pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega se činjenični i pravni zaključci prvostepenog suda, za sada, ne mogu ispitati. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 51/21 od 27. decembra 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 5 KZ okr. Siniša Zdjelarić i Slaviša Bojković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 11 godina, okr. Miroslav Mihajlović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i okr. Nikola Zdjelarić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Prema okr. Siniši i Nikoli Zdjelariću, te okr. Slaviši Bojkoviću je izrečena i mera oduzimanja predmeta i to: motornih vozila, velikih kutija i dr. 

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od 16. juna do 8. oktobra 2020. godine, na teritoriji Republike Srbije, u organizovanoj kriminalnoj grupi, radi prodaje, neovlašćeno prenosili i držali supstance koje su proglašene za opojnu drogu, na taj način što je okr. Siniša Zdjelarić organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga radi neposrednog sticanja finansijske koristi, pa su u navedenom periodu okr. Mihajlović, Bojković i Nikola Zdjelarić postali pripadnici organizovane kriminalne grupe, prihvatajući zadatke u skladu sa svojim ulogama predviđenim u okviru plana koje je osmislio okr. Siniša Zdjelarić, a koji je plan podrazumevao radi prodaje nabavku, preuzimanje i transport opojne droge.  

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 9. jula 2024. godine rešenje Kž1 Po1 9/24 kojom je, usvajanjem žalbi okrivljenih, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama odbrane ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, da o činjenicama koje su predmet dokazivanja nisu navedeni razlozi, a da su oni koji su dati nejasni i protivrečni kako sami sebi tako i izreci, kao i da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije moguće ispitati njenu zakonitost i pravilnost. 

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi Po1 4/23 od 5. jula, ostavljeno je na snazi rešenje istog Suda Poi Po1 4/23 od 7. jula 2023. godine kojim je privremeno oduzeta imovina za koju postoji sumnja da je proistekla iz krivičnog dela i to: od okrivljenog Predraga Koluvije katastarske parcele koje čine pašnjak 7. klase, površine 7 ari 72 m2 sa zemljištem pod zgradom 28 m2, šuma 3. klase površine 23 ara 97 m2, šuma 6. klase površine 31 ar 68 m2, voćnjak 3. klase površine 7 ari 57 m2 sa zemljištem pod zgradom 24 m2, kao i katastarska parcela površine 51795 m2, potes Zaovice, Stara Pazova na kojoj se nalaze izgrađeni bez odobrenja za izgradnju objekti od rednog broja 1 do 9 i to plastenik-prizemne spratnosti, površine 9268 m2, nova upravna zgrada na mestu ostave sa nadstrešnicom bruto površine 522 m2, rasanik bruto površine 682 m2, trafo stanica, zgrada za smeštaj radnika bruto površine 169 m2, zgrada nove potirnice bruto površine 40 m2, hladnjača ukupne bruto površine 2407 m2, zgrada za smeštaj agregata brugo površine 40 m2 i staklenik (8 komada) bruto površine 640 m2, a od okrivljeno Koluvije i trećeg lica S.V. privremeno je oduzet stan površine 91 m2 u Beogradu, koji je vlasnicima ostavljen na korišćenje. 

 

Takođe je određeno da privremeno oduzimanje imovine traje najduže dok sud ne odluči o trajnom oduzimanju imovine, s tim što sud najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani krimilan, K Po1 111/22 od 28. juna 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ okr. Vinko Rakonjac je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, okr. Dejan Nedović, Enver Selmanović i Dejan Avramović su osuđeni na kaznu zatvora od po 7 godina i 6 meseci, okr. Vladimir Bošković i Zoran Janjušević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 8 godina, okr. Dragan Tomić i  okr. Vladimir Lakić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 7 godina, dok je okr. Miroljub Jovanović zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te im je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela i to: mobilnih telefona sa pripadajućim karticama, halo kartica i dr.

 

Okrivljeni Vinko Rakonjac je oglašan krivim što je u periodu od oktobra 2011. godine do 22. sepembra 2012. godine organizovao organizovanu kriminalnu grupu, čiji su pripadnici postali okr. Dejan Nedović, Vladimir Bošković, Enver Selmnović, Dragan Tomić, Zoran Janjušević, Dejan Avramović, Vladimir Lakić i Nebojša Bojović, protiv koga je vođen krivičnih postupak u Dominikanskoj Republici, koja je delovala sporazumno u dužem vremenskom periodu i u međunarodnim razmerama i to na teritoriji Srbije, Slovenije, Holandije, Turske, Austrije i Dominikanske Republike, sa ciljem vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, radi sticanja nezakonite finansijske koristi, pa su tako po prethodnom dogovoru sa članovima organizovane kriminalne grupe iz Slovenije, Dejanom Kefertom, Antonom Lucajem, Slavišom Kojadinovićem, Simonom Lucajem, Jakovom Bergantom i Fredijem Kukovcem, protiv kojih je pokrenut krivični postupak u Sloveniji, u navedenom periodu radi realizacije ovakvog plana ostvarivali intenzivne komunikacije putem telefona, kao i na sastancima u stanu, na benzinskim pumpama, na autoputu, u restoranima, u autuperionici i pečenjari, a u skladu sa preuzetim ulogama u ovim organizovanim kriminalnim grupama, vršili neovlašćenu kupovinu, prenos, posredovanje u prodaji i prodaju suptanci koje su proglašene za opojne droge – kokain i heroin, a čija je proizvodnja, promet, upotreba i dostava zabranjena.

 

Okrivljeni Enver Selmanović i njegov branilac, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 7. juna 2024. godine presudu Kž1 Po1 5/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 72/13 od 5. jula 2021. godine: 

 

• zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234, stav 3. KZ okrivljeni saradnik Danijela Jančić je osuđena na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, bez elektronskog nadzora, okr. Svetlana Vuksanović je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, okr. Slobodan Žigić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, okr. Nenad Cvetković je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, okr. Aleksandar Đorđevićć je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca i okr. Mladen Papaz je osuđen na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, bez elektronskog nadzora,

 

• zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. KZ (od čega okr. Kavgić pomaganjem) okr. Vojislav Milutin je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Rajko Dimić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 2.500.000,oo dinara i okr. Olgica Kavgić je osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci, bez elektronskog nadzora i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara i

 

• zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234, stav 3. KZ okr. Bajko Perović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci (u koju kaznu mu se uračunava i ranije utvrđena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 1 meseca), okr. Igor Melnik je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, sa elektronskim nadzorom, okr. Ivan Dančuk je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci, bez elektronskog nadzora.

 

Takođe, prvostepenom presudom je izrečena mera zabrane vršenja dužnosti odgovornog lica u privrednim društvima i to okr. Vojislavu Milutinu i Rajku Dimiću u trajanju od po 3 godine, okrivljenoj saradniku Danijeli Jančić, okr. Igoru Melniku i Ivanu Dančuku u trajanju od po 2 godine i okr. Olgici Kavgić u trajanju od 1 godine, dok je okr. Svetlani Vuksanović izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti knjigovođe u trajanju od 3 godine. Okrivljenom saradniku Danijeli Jančić, te okr. Svetlani Vuksanović, Slobodanu Žigiću, Vojislavu Milutinu, Rajku Dimiću, Bajki Peroviću, Nenadu Cvetkoviću, Igoru Melniku i Aleksandru Đorđeviću su oduzeti predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela i to mobilni telefoni, pečati, platne kartice, laptop računari, memorijske kartice, SIM kartice, USB modeli, faksimili, novčanice i dr, te je od okrivljenog saradnika Danijele Jančić na ime imovinske koristi koju je pribavila izvršenja krivičnog dela oduzeto putničko motorno vozilo marke „Mercedes CLS 320“. Dalje, okrivljeni su na ime imovinske koristi koju su pribavili izvršenjem krivičnog dela obavezani da sudu plate sledeće iznose: okr. Milutin Vojislav 35.072.621,46 dinara, okr. Bajko Perović 886.590,oo dinara, okr. Nenad Cvetković 72.660,oo dinara, okr. Aleksandar Đorđević 278.900,oo dinara, okr. Mladen Papaz 261.260,00 dinara, te su od sledećih okrivljenih na ime imovinske koristi koju su pribavili izvršenjem krivičnih dela oduzeti sledeći iznosi: Slobodan Žigić – 2.774.590,oo dinara i okr. Rajko Dimić iznos od 88.140.919,32 dinara.

 

Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

 

Prvostepenom presudom je, takođe, odbijena optužba prema okr. Bajku Peroviću za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je dana 10. maja 2024. godine presudu Kž1 Po1 8/22 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe, te je u odnosu na okr. Rajka Dimića i Olgicu Kavgić potvrdilo prvostepenu presudu preinačenu u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Rajka Dimića presudom Apelacionog suda Kž1 Po1 8/22 od 27. aprila 2023. godine. 

 

(Napomena: navedena presuda doneta je nakon što je dopisom Vrhovnog suda RS, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okr. Dimića i Kavgić, Vrhovni sud obavesti Apelacioni sud da je odlučio da se spisi predmeta vrate Apelacionom sudu radi donošenje odluke po žalbi imenovanog advokata izjavljenoj protiv prvostepene presude s obzirom na to da postoji zakonska mogućnost za odlučivanje po istoj).

 

Radi lakše preglednosti daje se osvrt i na presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 8/22 od 27. aprila 2023. godine. Navedenom presudom je:

 

• preinačena prvostepena presuda i, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivično gonjenja, odbijena optužba za izvršenje, svakog ponaosob, krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i to u odnosu na okr. Nenada Cvetkovića, okrivljenu saradnicu Danijelu Jančić, okr. Svetlanu Vuksanović, Aleksandra Đorđevića, Mladena Papaza i Slobodana Žigića,

 

• preinačena prvostepena presuda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i:

 

-zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ okrivljena saradnica Danijela Jančić osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci, bez elektronskog nadzora, okr. Svetlana Vuksanović i  Nenad Cvetković osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, okr. Slobodan Žigić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, okr. Bajko Perović i Aleksandar Đorđević osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu, okr. Mladen Papaz osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci, bez elektronskog nadzora i okr. Rajko Dimić zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 2.500.000,oo dinara,

 

• ukinuta prvostepena presuda u odnosu na okr. Vojislava Milutina i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i 

 

• u preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal: 

 

• okr. Nenadu Cvetkoviću, okrivljenoj Danijeli Jančić, okr. Svetlani Vuksanović, Aleksandru Đorđeviću i Mladenu Papazu je stavljeno na teret da su u periodu od 29. jula 2009. godine do 6. aprila 2012. godine, u Novom Sadu, pravnosnažno osuđeni Vladimir Jovanović organizovano organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno, sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi u dužem vremenskom periodu vrši krivična dela poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, čiji pripadnici su postali okrivljena saradnica Danijela Jančić, okr. Nenad Cvetković, Božidar Đođević, prema kome je krivičnih postupak razdvojen, Aleksandar Đorđević, Svetlana Vuksanović, Mladen Papaz i pravnosnažno osuđeni Milorad Deletić, Boško Golubović, Miodrag Golubović, Dušan Golubović, Pavle Bošnjak, Bojan Džambasan, Dejan Pajkić i Marko Ahmetović, pokazujući pripadnost izvršenjem prilikom postavljenih zadataka od strane organizatora kriminalne grupe i vršenjem krivičnih dela, pa su tako u okviru planirane aktivnosti kriminalne grupe koristili privredna društva pod kontrolom organizovane kriminalne grupe za pravljenje i upotrebu isprava sa neistinitom sadržinom vršili nezakonite uplate i isplate sa računa privrednih društava pod kontrolom kriminalne grupe i obezbeđivali gotovinska novčana sredstva za otkup sekundarnih sirovina od fizičkih lica, delimično izbegli plaćanje poreza na dodatu vrednost i potpuno izbegli plaćanje poreza na dohodak građana po osnovu otkupa sekundarni sirovina od fizičkih lica i omogućili prikrivanje podataka od značaja za utvrđivanje ovih poreskih obaveza;

 

• okrivljenoj sadradnici Danijeli Jančić, okr. Svetlani Vuksanović i Slobodanu Žigiću je stavljeno na teret da su u periodu od 1. januara 2010. godine do 31. jula 2012. godine, u Novom Sadu, pravnosnažno osuđeni Vladimir Ivanović i Boško Golubović organizovali organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno, sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi u dužem vremenskom periodu vrši krivična dela poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, čiji pripadnici su postali okrivljena saradnica Danijela Jančić, okr. Svetlana Vuksanović, Slobodan Žigić i pravnosnažno osuđeni Milorad Deletić, Miodrag Golubović, Marinko Simnović, Sandra Pletl i Bajko Perović i 

 

• okrivljena saradnica Danijela Jančić, okr. Svetlana Vuksanović i Slobodan Žigić u periodu od 23. februara do 24. decembra 2012. godine, u Novom Sadu, pravnosnažno osuđeni Boško Golubović organizovao organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno, sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi u dužem vremenskom periodu vrši krivično delo poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, koristeći deo strukture organizovane kriminalne grupe koju je orgaizovao sa pravnosnažno osuđenim Vladimirom Ivanovićem, u periodu od 1. januara 2010. do 31. jula 2012. godine, a pripadnici organizovane kriminalne grupe koji je u periodu od 23. februara do 24. decembra 2012. godine organizovao pravnosnažno osuđeni Boško Golubović postali su okrivljeni saradnik Danijela Jančić, okr. Svetlana Vuksanović, Slobodan Žigić i pravnosnažno osuđeni Bajko Perović, Milorad Deletić, Miodrag Golubović, Sandra Pletl, Stefan Kuljančić i Robert Peter.

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 224/21 od 12. oktobra 2023. godine:

 

• okr. Nikola Gardelini je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivičnog dela utaja u produženom trajanju iz člana 207 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara, 

 

• okr. Živan Mojsilov je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 KZ, krivičnog dela utaja u produženom trajanju iz člana 207 stav 4 KZ i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 400.000,00 dinara i

 

• zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 KZ i krivičnog dela utaja u produženom trajanju iz člana 207 stav 4 KZ okr. Stefan Dugonjić  je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Zoran Nikolić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, okr. Radosav Radosavljević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci  i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Slobodan Stojković i okr. Dalila Pajković su osuđeni na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od po 100.000,00 dinara i okr. Frančesko Gvida je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara.

 

Takođe, prvostepenom presudom okrivljenima je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to: od okr. Nikole Gardelinija u iznosu od 66.000,00 evra, od okr. Živana Mojsilova i Slobodana Stojkovića u iznosu od po 300,00 evra, od okr. Stefana Dugonjića u iznosu od 100,00 evra, od okr. Zorana Nikolića u iznosu od 500,00 evra, od okr. Radosava Radosavljevića u iznosu od 400,00 evra i od okr. Frančeska Gvida iznos od 200,00 evra. Prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: saobraćajnih dozvola, vlasničkih listova, mobilnih telefona i pištolja.

 

Okrivljeni Nikola Gardelini je oglašen krivim što je u periodu od 30. maja 2016. godine do 17. marta 2018. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Italije, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi u dužem vremenskom periodu vrši krivično delo utaje, čiji pripadnici su postali okr. Mojsilov, Dugonjić, Nikolić, sada pokojni okr. Milovan Jovanović, okr. Radosavljević, okr. Stojković, okr. Pajković, okr. Gvida i pravnosnažno osuđeni Milutin Radojević i Ivan Radojević, pa su tako u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminale grupe iznajmljivali vozila u rentakar agencijama u Italiji i dovozili ih u Srbiju, rastavljali ih u delove i prodavali u preduzetničkim radnjama ili preko oglasa na internetu u vezi sa čim je okr. Gardelini rukovodio i odlučivao u kojim rentakar agencijama na teritoriji Republike Italije će rentirati vozila, pronalazio pripadnike organizovane kriminalne grupe koji će sa njim odlaziti u Italiju, rentirati vozila i dovoziti ih u Srbiju, davao pripadnicima organizovane kriminalne grupe novac za rentiranje vozila, određivao sa čijim dokumentima će vozila biti iznajmljena, preuzimao novac od pravnosnažno osuđenih Radojevića za predata vozila, a ostali pripadnici kriminalne grupe odlazili u Italiju sa okr. Gardelinijem, rentirali vozila u različitim rentakar agencijama novcem koji bi im prethodno dao Gardelini i davali svoje lične isprave neophodne za iznajmljivanje vozila dovozili ih u Srbiju do Malog Požarevca gde je okr. Gardelini predavao vozila pravnosnažno osuđenim Radojevićima, a koji su ih zatim rastavljali u delove i prodavali u svojim preduzetničkim radnjama Autoserbis „Radojević“ i Autoservis – limarska radnja „Prća“ ili preko oglasa na internetu NN kupcima na teritoji Republike Srbije, na koji način je organizovana kriminalna grupa ostvarila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od najmanje 10.204.870,00 dinara.

 

Okrivljeni Zoran Nikolić i njegov branilac, kao i branioci svih ostalih okrivljenih. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 5. jula 2024. godine presudu Kž1 Po1 7/24 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Mojsilova, i to tako što je okr. Živana Mojsilova zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, dok je prvostepena presuda u preostalom delu ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

Apelacioni sud je naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku otkloni povrede na koje je ukazano ovom presudom, te na pouzdan i jasan način utvrdi sve odlučne činjenice i brižljivom i pravilnom ocenom svih dokaza pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, dajući ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i nedovsmislene razloge. U tom smislu, prvostepeni sud će utvrditi da li su okrivljeni protivpravne radnje kvalifikovane kao krivično delo utaja vršili u okviru organizovane kriminalne grupe, čija organizaciona struktura i način delovanja odgovaraju zakonskoj definiciji iste, ili se eventualno radi o nekom od obliku kao saučesnika između pojedinih okrivljenih; da li se u radnjama okrivljenih stiču obeležja bića produženog krivičnog dela utaja, budući da su pojedini okrivljeni eventualno izvršili samo jedno krivično delo utaja, a što je od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnih dela; utvrditi vrednost pojedinačnih automobila iz svakog krivičnog dela utaja obuhvaćeno  konstrukcijom produženog krivičnog dela, utvrditi visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi ostvarene izvršenjem krivičnog dela, a takođe proveriti u kojoj fazi se nalazi krivični postupak protiv okrivljenih koji se vodi u Republici Italiji, te da li je u odnosu na okrivljene pred nadležnim sudom u Republici Italiji doneta pravnosnažna presuda i za koja krivična dela.

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Toi Po1 10/23 od 26. februara 2024. godine usvojen je zahtev Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, pa je trajno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela i to: od osuđenog Željka Vujanovića porodična stambena zgrada, površne osnove 98 m2, u Kragujevcu, pomoćna zgrada, površine u osnovi 77 m2, u Kragujevcu i porodična stambena zgrada, površne osnove 47 m2, U Kragujevcu, putničko vozilo marke „BMW“, model X 630D, godina proizvodnje 2008, a od trećeg lica M.V. oduzeti su porodična stambena zgrada, površne osnove 75 m2, u Glavici, kao i katastarske parcele ukupne površine 3 ha, 42 ara i 95 m, potez Glavica, te 12,24 idealnih delova katastarske parcele, površine 70 ari i 10 m2, potez Glavica, šuma treće klase, potez Glavica, te porodična stambena zgrada u Kragujevcu, površina 53 m2, pomoćna zgrada u Kragujevcu sa zemljištem pod zgradom objektom, površine 12 m2, zemljište uz zgradu, objekat i voćnjak druge klase, sa obimom udela 481/637 na kome treće lice ima pravo korišćenja, poslovni prostor u Kragujevcu, površine 257 m2, 125/313 idealnih delova poslovnog prostora, površine 313 m2, u Kragujevcu. Upravljanje trajno oduzetom imovinom je povereno Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. 

 

Takođe, prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u delu u kome je predloženo da se od trećeg lica M.V. trajno oduzme porodična stambena zgrada u Kragujevcu, površine 72 m2, zemljište pod prizemnom porodičnom stambenom zgradom, površine 0.00.72 ha, porodična stambena zgrada u Kragujevcu, površine 70 m2, zemljište pod zgradom, površine 0.00.70 ha, kao i katastarska parcela u Kragujevcu ukupne površine 3 ara i 80 m2, na kome ima pravo korišćenja sukorisničkog udela od 1/2.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, 27. juna 2024. godine doneo je rešenje Kž Po1 Toi 5/24 kojim je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 193/21 od 3. aprila 2024. godine okr. Živojin Bulatović je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona i SIM kartica. 

 

Okrivljeni Živojin Bulatović je oglašen krivim što je u periodu od 2. juna 2020. godine do 31. avgusta 2021. godine, na teritoriji Republike Srbije, postao pripadnik organizovane kriminalne grupe, koju je organizovao pravnosnažno osuđeni Milinko Kuveljić, koja je imala za cilj vršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga radi neposrednog sticanja finansijske koristi, pa su u navedenom periodu pravnosnažno osuđeni Dragan Kaćanski, Aleksandar Šesto, Božo Tepavčević, Vlatko Milačić, Miroljub Đurišić, Oliver Vasić, Branislav Bošković, Vladica Nikolić, Vladimir Terzić i Mitar Sandić postali pripadnici navedene organizovane kriminalne grupe, prihvatajući zadatke u skladu sa svojim ulogama predviđenim u okviru plana ove grupe koju je osmislio Kuveljić, a koji plan je podrazumevao proizvodnju opojne droge, nabavku opojne droge sa teritorije AP Kosovo i Methohija, kao i transport, skladištenje, razmeravanje, pakovanje i prodaju opojne droge na teritoriji Republike Srbije. 

Javni tužilac za organizovani kriminal i branilac okrivljenog. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 30. maja 2024. godine rešenje Kž1 Po1 13/24, kojim je, usvajanjem žalbi, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se uloženim žalbama ističe da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odradaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u obraloženju presude nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok su razlozi koji su dati potpuno nejasni, kao i da je, s tim u vezi, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.  

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 32/20 od 18. maja 2023. godine, zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivičnog dela posredovanja u vršenju prostiticije iz člana 184 stav 1 KZ: 

 

• okr. Miroslav Terzić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvorau trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 500.000,oo dinara, 

 

• okr. Vladimir Đorđević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 250.000,oo dinara (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna  zatvora u trajanju od 6 meseci),

 

• okr. Tatjana Lukić je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara, 

 

• okr. Tamara Hafizović je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara, 

 

• okr. Vukan Petrović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i  4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara,

 

• okr. Saša Nikolić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, 

 

• okr. Sreten Dučić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i  2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara i 

 

• okr. Marko Radomirović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,oo dinara. 

 

Takođe, prema okr. Terziću, Đorđeviću, Lukićki, Hafizovićki, Petroviću, Nikoliću i Radomiroviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta oduzetih u potvrdi MUP-a, te su okrivljeni obavezani da plate novčane iznose koje odgovoraju pribavljenoj imovinskoj koristi i to: okr. Terzić u iznosu od 4.000,oo evra u dinarskoj protivvrednosti, okr. Đorđević u iznosu od 8.000,oo dinara, okr. Lukić u iznosu od 295,oo evra u dinarskoj protivvrednosti, okr. Hafizović u iznosu od 355,oo evra u dinarskoj protivrednosti i okr. Dučić u iznosu od 18.000,oo dinara, dok je od okr. Petrovića, Nikolića i Radomirovića oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to: od okr. Petrovića u iznosu od 21.000,oo dinara, od okr. Nikolića u iznosu od 6.000,oo dinara i od okr. Radomirovića u iznosu od 3.000,oo dinara.  

 

Okrivljeni Miroslav Terzić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od kraja juna do kraja oktobra 2019. godine, u Beogradu, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, u cilju vršenja krivičnog dela posredovanje u prostituciji, na taj način što je stvorio plan delovanja organizovane kriminalne grupe na osnovu koga su radi neposrednog sticanja finansijske koristi više ženskih osoba navođene na prostituciju za šta im je stavljane u izgled zarada u visini jedne polovine dogovorenog iznosa za pružene seksualne usluge, nakon čega, su po pristanku da se pod dogovorenim uslovima odaju prostituciji, pružale seksualne usluge zainteresovanim klijentima na njihovim adresama ili u stanovima na više adresa koji su uzimani u zakup za potrebe funkcionisanja organizovane kriminalne grupe, na koji način je od prostitucije od navedenih ženskih osoba okr. Terzić kao organizator pribavljao finansijsku korist koju je, u zavisnosti od izvršenih zadataka, delio sa licima koji su postali pripadnici organizovane kriminalne grupe okr. Đorđevićem, Lukićkom, Hafizovićkom, Petrovićem, Nikolićem, Dučićem i Radomirovićem, koji su postupali sa jasno definisanim ulogama, poslovima i zadacima. 

 

Javni tužilac za organizovani kriminal, okr. Sreten Dučić, te branioci svih ostalih okrivljenih.  

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 28. maja 2024. godine rešenje Kž1 Po1 4/24 kojom je usvajanjem žalbi okr. Dučića i branioca ostalih okrivljenih, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome da prvostepeni sud u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja nije dao jasne i neprotivrečne razloge zbog čega prvostepena presuda nije mogla biti ispitana. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 41/22 od 27. oktobra 2022. godine okr. Dragan Cvetinović je zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u podstrekavanju, a drugo u produženom trajanju) osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, dok je okr. Dragan Radivojević zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa u trajanju od 3 godine.

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Gojko Lazarev je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju i u saizvršilaštvu), te su okr. Dušan Dozet i Olivera Lazarević oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega okr. Dozet podstrekavanjem, a okr. Lazarević pomaganjem).

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Dragan Cvetinović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Dragana Radivojevića.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  20.oktobra 2023. godine presudu Kž1 Po1 5/23 kojom je, usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu i: 

 

• okr. Gojka Lazareva zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, 

 

• okr. Dragana Cvetinovića zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega jedno u produženom trajanju) osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, 

 

• okr. Dragana Radivojevića zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359, stav 1. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci i

 

• okr. Dušana Dozeta zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359, stav 1. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

 

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

(Napomena protiv ove presude okr. Gojko Lazarev i Dušan Dozet mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u trećem stepenu)

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od aprila do 14. septembra 2016. godine, u Loznici, Šapcu, Klenku i Beogradu, i to okr. Gojko Lazarev u svojstvu predsednika vanpretresnog veća Višeg suda u Šapcu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlaćenja, pribavio korist okr. Dušanu Dozetu u vidu odlaganja izvršenja kazne zatvora do završetka odlaganja po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, koji je podnela J.A, na taj način što je u predmetu Višeg suda u Šapcu, dana 1. septembra 2016. godine doneo rešenje kojim je usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka osuđene J.A, kojim se primenom instituta „privilegija združivanja“ dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka i u odnosu na okr. Dozeta, koji je kao saosuđeni sa J.A, po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Šapcu trebao da stupi na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od 7 meseci 10. februara 2016. godine po rešenju Osnovnog suda u Pančevu koji mu je odbio molbu za odlaganje izvršenja kazne zatvora, iako je okr. Lazarev znao da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Šapcu od 2. februara 2016. godine prethodno bio odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, a koje je rešenje potvrđeno od strane Apelacionog suda u Novom Sadu rešenjem od 11. aprila 2016. godine uz obrazloženje da priloženi nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke nije novi dokaz jer je već ranije bio predmet razmatranja od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, pa uprkos tome što je u momentu odlučivanja po navedenom zahtevu okr. Lazarev povodom istih činjenica imao dve presude Apelacionog suda o tome da se ovaj nalaz ne može smatrati novim dokazom kao predsednik vanpretresnog veća je najpre 1. juna 2016. godine doneo naredbu da se izvrši izviđajna radnja ispitivanje istog veštaka ekonomsko-finansijske struke koji je dao isti već ranije razmatran nalaz i mišljenje i na osnovu kojeg je 1. septembra 2016. godine na održanoj sednici vanpretresnog veća sugerisao članovima veća usvajanje zahteva i u odnosu na okr. Dozeta, radi navodnog ujednačavanja sudske prakse i stavova Apelacionog suda, te usvojio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka u odnosu na osuđenu J.A, na šta su okr. Lazareva podstrekavali okr. Dragan Cvetinović, predsednik Osnovnog suda u Loznici, okr. Radivojević i okr. Dozet, tako što je okr. Dozet od okr. Radivojevića, znajući za njegove kontakte sa ljudima iz pravosuđa i da je on u prijateljskim odnosima sa okr. Cvetinovićem, a ovaj u prijateljskim odnosima sa okr. Lazarevim, zahtevao da se u što kraćem roku pred Višim sudom u Šapcu pronađe rešenje njegovog problema, pa je okr. Radivojević zahtevao od okr. Cvetinovića pomoć za njegovog prijatelja Dozeta „koji mu je stavio život u ruke“. 

 

Okrivljeni Dragan Cvetinović je oglašen krivim i što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik Osnovnog suda u Loznici:

 

• u periodu od 11. februara 2014. godine do 19. avgusta 2016. godine, u Loznici, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, osuđenom licu M.P. pribavio korist tako što je više puta iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi usvajao molbe za odlaganje izvršenja kazna zatvora ovog osuđenog, pa je tako usvojio sedam molbi za odlaganje izvršenja kazne zatvora iz zdravstvenih razloga, a povodom kojih molbi je sa osuđenim M.P. više puta kontaktirao telefonom lično i preko svog rođaka i sastao se sa njim radi dogovora oko sadržine podnetih molbi; 

 

• u periodu od 18. maja do 19. avgusta 2016. godine, u Loznici i Šapcu, zajedno sa okr. Gojkom Lazarevim, predsednikom Višeg suda u Šapcu, po prethodnom dogovoru, iskorišćavanjem svojih službenih položaja i ovlašćenja, u nameri da pribave korist osuđenom licu M.P. u vidu odlaganja izvršenja kazni zatvora u vezi sa njegovim molbama za odlaganjem izvršenja kazne zatvora i zahtevom za ponavljanje krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Šapcu, iako su okrivljeni znali da je Osnovnom sudu u Loznici naloženo hitno otklanjanje nepravilnosti koje su utvrđene izveštajem Višeg suda u Šapcu o izvršenoj kontroli u IK predmetima Osnovnog suda u Loznici, koji izveštaj je kao predsednik Komisije potpisao okr. Lazarev i u kom izveštaju je, između ostalog, konstatovano da je izdržavanje kazne zatvora osuđenom M.P. odloženo devet puta u ukupnom trajanju od 2 godine i 6 meseci, pri čemu osam puta iz medicinskih razloga, dok je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom, i pored toga su se u telefonskim razgovorima dogovarali oko načina kako da osuđenom M.P. bude usvojena molba i odloženo izvršenje kazne zatvora a da to ne bude sumnjivo, tako što je okr. Cvetinović rešenjem od 21. jula 2016. godine najpre odbio molbu za odlaganje izvršenja kazna zatvora osuđenom M.P. o čemu je obavestio okr. Lazareva navodeći da je to „G6 prava varijanta“ i da kada predmet po žalbi dođe u Viši sud u Šapcu da okr. Lazarev usvoji žalbu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Loznici kako bi okr. Cvetinović odložio izvršenje kazne, ali kako je u Višem sudu u Šapcu odluka doneta od strane drugog postupajućeg sudije  kojim je odbijena žalba osuđenog M.P. jer se okr. Lazarev tada nalazio na godišnjem odmoru, to okr. Lazarev nakon dolaska sa godišnjeg odmora u telefonskom razgovoru obaveštava okr. Cvetinovića o navedenom i da je potrebno da osuđeni M.P. ponovo podnese molbu Osnovnom sudu u Loznici, ali da ga ovoga puta o tome blagovremeno obavesti kako bi intervenisao, a okrivljeni su se dogovorili o načinu kako da pomognu osuđenom M.P. da Osnovni sud u Šapcu usvoji zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pa je u telefonskom razgovoru od 27. juna 2016. godine okr. Cvetinović obavestio okr. Lazareva da je molba podneta Osnovnom sudu u Šapcu, podsećajući ga da se radi o M.P. sa čijim predmetom je upoznat jer ga je „nosio“, nakon čega mu okr. Lazarev obećava da će urgirati preko predsednika Krivičnog odeljenja jer mora da  zaobiđe predsednika Osnovnog suda u Šapcu;

 

• u periodu od 19. juna 2013. godine do 14. septembra 2016. godine, u Loznici, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, osuđenom licu M.P. pribavio korist tako što je više puta, iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi usvajao molbe za odlaganje izvršenja kazne zatvora, pa je tako usvojio dvanaest molbi za odlaganje izvršenja kazne zatvora pri čemu se sa osuđenim M.P. sastajao u ugostiteljskim objektima u Loznici pa je od njega pozajmljivao novac i uzimao na poslugu putničko vozilo.

 

Takođe, okr. Gojko Lazarev je oglašen krivim što je 18. maja 2016. godine, u Šapcu, u svojstvu službenog lica kao predsednik Višeg suda u Šapcu, nevršenjem svoje službene dužnosti, iako je izveštajem Komisije Višeg suda u Šapcu čiji je on bio predsednik o izvršenoj kontroli u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici naložio hitno otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu za koju je utvrđeno da je izdržavanje kazne osuđenom M.P. odlagano duže od 3 godine, s tim da je provera zdravstvenog stanja osuđenog putem veštačenja izvršena samo jednom i to tako što je veštačenje povereno upravo lekaru čije je uverenje o zdravstvenom stranju priloženo uz molbu, o utvrđenom stanju u telefonskom razgovoru obavestio okr. Cvetinovića navodeći da u Ik predmetima Osnovnog suda u Loznici ima osam kritičnih osuđenih lica koji do 1. jula 2016. godine moraju stupiti na izdržavanje kazne, pa kada mu je okr. Cvetinović saopštio da se tu nalazi i lice koje je „isplaćivalo“ ponavljanje, odnosno osuđeni M.P. okrivljeni se sa tim saglasio i nije zahtevao od okr. Cvetinovića hitno otklanjanje nepravilnosti u tom predmetu, pa je okr. Cvetinović nakon njihovog razgovora doneo još dva rešenja o odlaganju izvršenja kazne osuđenom M.P, nepostupajući po nalogu iz izveštaja.

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 121/16 od 5. jula 2023. godine zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 KZ okr. Branimir Pokimica je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godine, okr. Živojin Stamenković i  Bojan Stojčevski su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i okr. Zoran Popović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je od okrivljenih oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od: okr. Pokimice iznos od 6.450,00 evra, od okr. Stamenkovića iznos od 5.100,00 evra i od okr. Stojčevskog iznos od 2.750,00 evra. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona sa SIM karticama.

 

Okrivljeni Branimir Pokimica je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 3. januara do 29. februara 2016. godine zajedno sa sada osuđenim Nikolom Aleksićem, na teritoriji Beograda, Subotice – Palića i Horgoša, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što su sačinili plan delovanja organizovane kriminalne grupe da za finansijsku korist koja se kretala do 1.200,00 evra po jednom stranom državljaninu – migrantu, za njihov nedozvoljeni prelaz državne granice Srbije i Mađarske, nakon čega su stečenu finansijsku korist organizatori i pripadnici organizovane kriminalne grupe delili u zavisnosti od njihove pojedinačne uloge u ostvarenoj pojedinačnoj radnji omogućavanja migrantima nedozvoljenog prelaska granice Srbije, nedozvoljeni boravak u Srbiji i nedozvoljenog tranzita migranata kroz Srbiju, a kasnije i Mađarsku i Austriju, i to tako što su okr. Pokimica i sada osuđeni Aleksić uzimali od 300,00 do 400,00 evra po migrantu, dok bi ostali pripadnici organizovane kriminalne grupe uzimali od 50,00 do 800,00 evra po migrantu, a u čemu su bile uračunate zarade i troškovi organizatora i pripadnika organizovane kriminalne grupe, omogućili stranim državljanima nedozvoljen prelaz granice Srbije, nedozvoljen boravak u Srbiji i nedozvoljen tranzit migranata kroz Srbiju, a pripadnici ove organizovane kriminalne grupe su pored više NN lica, postali okr. Živojin Stamenković, Bojan Stojčevski i Zoran Popović, te sada osuđeni Dušan Petrović, Rašo Janković i Miloš Ćirilov, kao i NN Armen i druga NN lica koji su prihvatili naloge organizatora organizovane kriminalne grupe.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 16/21 od 4. jula 2023. godine okr. Milan Savić je zbog izvršenja krivičnog dela pranje novca pomaganjem iz člana 245 stav 2 KZ i krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 2 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora kućnog zatvora uz elektronski nadzor u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, okr. Aleksandar Janković je zbog izvršenja krivičnog dela pranje novca pomaganjem iz člana 245 stav 2 KZ i krivičnog dela poreska utaja iz člana 225 stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora uz elektronski nadzor u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara i okr. Raša Đurović je zbog izvršenja krivičnog dela pranje novca iz člana 245 stav 2 KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora uz elektronski nadzor u trajanju od 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara. Takođe, okrivljeni su obavezani da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplate u budžet Republike Srbije i to okr. Savić iznos od 6.080.752,00 dinara, okr. Janković iznos od 2.300.994,00 dinara i okr. Đurović iznos od 5.780.000,00 dinara.

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od sredine 2017. godine do sredine 2019. godine, u Beogradu, pripadnici organizovane kriminalne grupe i to sada osuđeni Damir Rožajac, Darko Jovičić, Vladimir Šelnić, Zoran Ćiraković, Miloš Lalatović, Aleksandar Janković i Gorjana Stanić, koristeći se poslovnom strukturom privrednih društava koje su oni osnovali koja su bila pod njihovom kontrolom radi izvršenja krivičnih dela i to udruživanja radi vršenja krivičnih dela i pranje novca, a ne radi obavljanja realne privredne delatnosti, stupali u kontakte sa vlasnicima i odgovornim licima privrednih društava uplatilaca iz Republike Srbije, kako bi ova privredna društva u cilju izbegavanja plaćanja poreskih obaveza na štetu budžeta RS, a „Flippng FRP“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i u cilju izvlačenja gotovinskih novčanih sredstava u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara, bez stvarnog pravnog osnova vršila prenose novca sa računa svojih privrednih društava na račune privrednih društava pod kontrolom organizovane kriminalne grupe, na osnovu faktura, otpremnica i računa o navodnom prometu dobara i izvršenim uslugama koje su sačinjavali pripadnici organizovane kriminalne grupe, u kojima je neistinito prikazano da su privredna društva pod kontrolom organizovane kriminalne grupe prodavali robu ili izvršila određene usluge navedenim privrednim društvima kao uplatiocima, pa su, nakon uplate novca na račune privrednih društava pod kontrolom organizovane kriminalne grupe pripadnici organizovane kriminalne grupe vršili dalje raslojavanje izvršenih uplata tako što su novčana sredstva transferisali na računa raznih fizičkih lica koja su, nakon podizanja gotovinskih novčanih sredstava, ista vraćali pripadnicima organizovane kriminalne grupe, pa je tako: 

 

• okr. Milan Savić: 

 

-u periodu od sredine 2018. godine do 14. novembra 2018. godine, u svojstvu vlasnika i odgovornog lica privrednog društva „Bauinter“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, pomogao pripadnicima organizovane kriminalne grupe da izvrše krivično delo pranje novca stvaranjem uslova za izvršenje tog krivičnog dela i 

-u periodu od 1. avgusta do 14. oktobra 2018. godine, u Beogradu, u svojstvu vlasnika i odgovornog lica privrednog društva „Bauinter“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, dostavio svom poslovnom knjigovodstvu na knjiženje i poresko evidentiranje račune neistinite sadržine koji su glasili na privredno društvo pod kontrolom organizovane kriminalne grupe „Sydnej Promet“ za fakturisanu robu u ukupnom iznosu od 36.484.512,00 dinara, a sve u nameri da neosnovano ostvari povraćaj prethodno iskazanog PDV-a.

 

• okr. Aleksandar Janković: 

 

-u periodu od sredine 2018. godine do 7. februara 2019. godine, u Beogradu i Mladenovcu, u svojstvu lica koje faktički upravlja poslovanjem privrednog društva i lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima na računu preduzetnika Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“sa sedištem u Mladenovcu, pomogao pripadnicima organizovane kriminalne grupe da izvrše krivično delo pranje novca stvaranjem uslova za izvršenje tog krivičnog dela i 

-u periodu od 1. oktobra do 30. novembra 2018. godine, u Beogradu i Mladenovcu, u svojstvu lica koje faktički upravlja poslovanjem privrednog društva i lica ovlašćenog za raspolaganje sredstvima na računu preduzetnika Biljana Karać PR, Trgovinska radnja „Zdravica APB“sa sedištem u Mladenovcu, davao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje poreske obaveze u nameri da ovaj privredni subjekat delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost.

 

• okr. Raša Đurović: 

 

-u periodu od februara meseca do 23. aprila 2019. godine, u svojstvu vlasnika i odgovornog lica privrednog društva „Flippng FRP“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, na račune privrednih društava pod kontrolom organizovane kriminalne grupe i to „Niti market 2018“ d.o.o,  „Sorteco d.o.o. Beograd, „Nopandor“ d.o.o. i „Izalita promet 2019“, u cilju izvlačenja gotovinskih novčanih sredstava u iznosu preko 1.500.000,00 dinara i izbegavanje plaćanja poreskih obaveza na štetu budžeta RS, bez stvarnog pravnog osnova vršio prenos novca sa računa svog privrednog društva na račune navedenih privrednih društava pod kontrolom organizovane kriminalne grupe, na osnovu faktura, otpremnica i računa po navodnom prometu dobara i izvršenim uslugama koje su sačinjavali pripadnici organizovane kriminalne grupe, a u kojima je neistinito prikazano da su privredna društva pod kontrolom organizovane kriminalne grupe izvršila određene usluge privrednom društvu „Flippng FRP“ d.o.o. kao uplatiocu, a privrednom društvu „Izalita promet 2019“ bez ikakvog pravnog osnova, pa su nakon uplate novca na račune privrednog društva pod kontrolom organizovane kriminalne grupe pripadnici organizovane kriminalne grupe vršili dalje raslojavanje izvršenih uplata tako što su novčana sredstva transferisali na račune raznih fizičkih lica koja su nakon podizanja gotovinskih novčanih sredstava ista vraćali pripadnicima organizovane kriminalne grupe, a oni, uz zadržavanje provizije novac vraćali okrivljenom, koji je isti držao sa znanjem, u trenutku prijema, da isti potiče od kriminalne delatnosti.

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Raša Đurović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225 stav 1 KZ.

 

Optužnicom Javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal okr. Raši Đuroviću je stavljeno na teret da je u periodu od početka 2018. godine do 1. jula 2019. godine, u Beogradu, u svojstvu vlasnika i odgovornog lica privrednog društva „Flippng FRP“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, davao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje poreske obaveze u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dobit pravnih lica.

 

PODNOSIOCI ŽALBE

 

Branioci okrivljenih.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sedenice veća, dana 15. aprila 2024. godine donelo je presudu Kž1 Po1 3/24 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi u odnosu na ovog okrivljenog i to tako što je obavezao privredno društvo „Bauinter“ da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplati u budžet Republike Srbije iznos od 6.080.752,00 dinara, dok je prvostepena presuda u preostalom delu u odnosu na okr. Milana Savića i Aleksandra Jankovića potvrđena. U odnosu na okr. Rašu Đurovića prvostepena presuda je ukinuta i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

 

Apelacioni sud nalazi, u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi u odnosu na okr. Savića, da je tokom postupka i izvedenim dokazima na nesumnjiv način utvrđeno da je protivpravnim postupanjem okr. Savića, odnosno izvrešenjem krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit od strane ovog okrivljenog korist pribavilo privredno društvo „Bauinter“, te da je prvostepeni sud pogrešno obavezao ovog okrivljenog da plati navedeni iznos zbog čega je provostepena presuda u tom delu preinačena.

 

U odnosu na okr. Rašu Đurovića prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku utvrdi visinu imovinske koristi pribavljenu izvršenjem krivičnog dela od strane ovog okrivljenog uzimajući u obzir proviziju ne manju od 3,5% koju su pripadnici organizovane kriminalne grupe zadržavali za sebe pre nego što bi preostali iznos novca bio vraćen okrivljenom nakon čega će prvostepeni sud biti u prilici da u  tom pogledu donese odluku za koju će dati jasne i argumentovane razloge, koje će Apelacioni sud moći da prihvati.

 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 165/21 od 24. aprila 2023. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 KZ, okr. Nadežda Veljković je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Jasminka Stojanović osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Takođe, od okrivljenih su oduzeti i mobilni telefoni, SIM kartice i dr. 

 

Okrivljene Nadežda Veljković i Jasminka Stojanović su oglašene krivim što su u vrmenskom periodu od 1. januara do 6. aprila 2021. godine, na teritoriji Republike Srbije i Mađarske, kao pripadnice organizovane kriminalne grupe koju je organizovao sada pok. Dragan Marinković, protiv koga je krivični postupak pravnosnažno obustavljen, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, a sve u cilju sticanja finansijske koristi.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  7. februara 2024. godine presudu Kž1 Po1 23/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kaznama, i zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350 stav 4 KZ okr. Nadeždu Veljković osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je okr. Jasminku Stojanović osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ukazuje da prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni u odnosu na okr. Veljković nije dao adekvatan značaj stepenu njene krivice i društvenoj opasnosti izvršenog krivičnog dela, kao i njenoj ranijoj osuđivanosti između ostalog, i zbog izvršenja srodnog krivičnog dela, kao i ispunjenoj upornosti u izvršenju krivičnog dela koje se ogleda u kontinuitetu i brojnosti preduzetih radnji, te je navedena okrivljena osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, nalazeći da je ista nužna da se utiče na ovu okrivljenu da ubuduće ne čini krivična dela. 

 

Kada je u pitanju odluka o kazni u odnosu na okr. Stojanović osnovano se žalbenim navodima Javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ukazuje da je isključena mogućnost ublažavanja kazne za krivično delo koje se ovoj okrivljenoj stavlja na teret, te je prvostepeni sud odmeravanjem kazni ovoj okrivljenoj ispod zakonom propisanog minimuma od 3 godine povredio Krivični zakon u njenu korist. Ceneći na strani ove okrivljene kao olakšavajuće okolnost i njenu raniju neosuđivanost, porodične prilike, u odsustvu otežavajućih okolnosti Apelacioni sud je stava da je kazna zatvora u trajanju od 3 godine nužna da se utiče na ovu okrivljenu da ubuduće ne čini krivična dela. 

 

Ovako odmerene kazne srazmerne su težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivica okrivljenih i društvenoj opasnoti izvršenog krivičnog dela, te su samim tim i nužne radi ostvarivanje svrhe kažnjavanja. 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 137/22 od 3. aprila 2024. godine prema okr. Milanu Vučinuću određeno je jemstvo koje glasi na novčani iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a prema okr. Dušku Šariću određeno je jemstvo koje glasi na novčani iznos od 800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a pritvor koji im se računa od 4. januara 2024. godine, kada su lišeni slobode, zameniće se, pa će se okrivljeni pustiti na slobodu nakon pružanja dokaza sudu da je položen navedeni novčani iznos jemstva u korist budžeta Republike Srbije ili stavljena hipoteka na iznos jemstva u na nepokretnosti u korist Republike Srbije. Takođe je određeno da ukoliko navedeni okrivljeni prekrše obećanje da se neće kriti i bez odobrenja napustiti boravište, sud će rešenjem oduzeti vrednost koja je data kao jemstvo u korist Republike Srbije, a prema okrivljenima će se odrediti pritvor. Ukoliko se okrivljeni tokom ovog postupka ne odazovu na poziv suda, a izostanak ne opravdaju ili ako se pojavi neki drugi razlog za određivanje privora, jemstvo će se ukinuti i prema okrivljenima će se odrediti pritvor. Prema okrivljenma je određena i mera zabrane napuštanja stava, uz elektronski nadzor.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 9. maja 2024. godine rešenje Kž2 Po1 130/24 kojim je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prilikom donošenja ovakve odluke za okrivljene pravilno je prvostepeni sud, najpre, imao u vidu da se radi o licima koja su opravdano sumnjiva da su pripadnik organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okr. Darko Šarić, kao i, a u vezi sa načinom izvršenja krivičnih dela i težinom posledice koja je nastupila, opravdanu sumnju u pogledu uloge ovih lica u izvršenju krivičnih dela za koja se terete. Kada se uzme u obzir obećanja ovih okrivljenih da se do kraja ovog krivičnog postupka neće kriti, da će se uredno odazivati na sve pozive suda, da je kada je u pitanju okr. Vučinić od poslednje osude proteklo skoro osmanaest godina, za koje vreme ovaj okrivljeni nije osuđivan, te da je okr. Duško Šarić neosuđivano lice, te njihove lične i porodične prilike, da žive na adresi poznatoj sudu, za koju su čvrsto vezani, gde im je centar njihovih porodičnih i životnih aktivnosti, sve navedene okolnosti, i po stavu Apelacionog suda, pružaju dovoljnu garanciju da će mera jemstva biti adekvatna i dovoljna za obezbeđenje njihovog prisustva na glavnom pretresu i dalje nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pritom je pravilno prvostepeni sud, prilikom određivanja visine novčanog iznosa jemstva, u sklopu ličnih prilika ovih okrivljenih, uzeo u obzir i njihovo imovno stanje, kao i činjenicu da su se okrivljeni po pokretanju krivičnog postupka već nalazili izvestan period u bekstvu, odnosno okr. Vučinić nalazio se na teritoriji Republike Srbije, a okr. Duško Šarić na teritoriji Beograda, pri čemu su se sami predali nadležnim organima 4. januara 2024. godine, pravilno ocenjujući da se određivanjem jemstva u pomenutim novčanim iznosima u konkretnom slučaju ostvaruje svrha ovih mera obezbeđenja. 

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 10. aprila 2024. godine rešenje Kž2 Po1 71/24 kojim je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepeno rešenje.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je potvrdio optužnicu Javnog tužioca za organizovani kriminal od 1. novembra 2023. godine. Navedenom optužnicom okrivljenima su stavljena na teret sledeća krivična dela:

 

• okr. Miroslavu Starčeviću tri krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, 

 

• okr. Mladenu Lazareviću dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 KZ, 

 

• okr. Radisavu Radoviću, Milovanu Zdravkoviću, Zoranu Jakšiću, Ljubiši Lindi, Vladanu Soldi, Milošu Radosavljeviću, Gligoriju Pejoviću, Petru Miloševiću, Marku Pavloviću, Marku Radovanoviću, Nikoli Đorđeviću i Denizu Mihajloviću po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ i  

 

• okr. Milošu Jovanoviću, Aleksandru Iliću,  Dragađu Đorđeviću, Milanu Mitiću, Draganu Nikoliću i Ivanu Cvetkoviću po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ.

 

Po nalaženju Apelacionog suda u konkretnom slučaju postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na opravdanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret u ovom krivičnom postupku, pri čemu je jasno i određeno navedeno šta se svakom od okrivljenih stavlja na teret, tako da celokupno optuženje predstavlja logičku usklađenost, a prvostepeni sud je, proveravajući da li dokazi ponuđeni od strane tužioca u pogledu svih elemenata krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret, daju osnova za zaključak o postojanju opravdane sumnje koja opravdava iznošenje konkretne krivičnopravne stvari pred sud, dao dovoljno razloga. U svakom slučaju, svi prikupljeni dokazi biće predmet kontradiktornog postupka koji će se sprovesti pred prvostepenim sudom i o čemu će prvostepeni sud dati svoju ocenu nakon sprovedenog dokaznog postupka, pri čemu nakon izvođenja svakog dokaza pred sudom stranke mogu iznositi primedbe, a potom i ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, što će biti oredmet ocene suda u narednoj fazi predmetnog krivičnog postupka. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 189/22 od 26. juna 2023. godine okr. Dragan Mojašević je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 2. KZ i produženog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176, stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora  u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: boksova cigareta, čeličnih noževa, mobilnih telefona i dr.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 29. marta 2024. godine donelo je presudu kojom je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačilo prvostepenu presudu i okr. Dragana Mojaševića zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176, stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to boksova cigareta, čeličnih noževa, mobilnih telefona i dr. Takođe, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dragana Mojaševića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 2. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

Okrivljeni Dragan Mojašević je oglašen krivim što je 5, te 14. marta, zatim 23. aprila i 25. juna 2019. godine, na teritoriji Republike Srbije, neovlašćeno nabavljao radi prodaje i neovlašćeno stavljao u promet rezani duvan koji se u skladu sa Zakonom smatra akciznim proizvodom koji nije posebno obeležan propisanim kontrolnim akciznim markicama i bez potrebne prateće dokumentacije.

 

Takođe, optužnicom Javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal okr. Draganu Mojaševiću je stavljeno na teret i da je u vremenskom periodu od januara do 9. jula 2019. godine, na teritoriji Republike Srbije, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme, sa ciljem da, radi sticanja dobiti, sporazumno i po unapred određenim zadacima i ulogama, vrši krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda, a čiji pripadnici su postali osuđeni Mirko Lazić i Ozren Jevtić, gde je plan organizovane kriminalne grupe podrazumevao stavljanje u promet u Republici Srbiji akciznih proizvoda koji podležu oporezivanju akcizom, pa je u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe okr. Mojašević imao ulogu da organizuje i dogovara sa dobavljačima cenu, mesto i vreme preuzimanja sirovog duvana u listu, vrši nabavku duvana u listu (sirovine) skladištenje u magacinu, angažuje pomoćne radnike koji vrše preradu – rezanje duvana u listu, ugovara prodaju u pogledu količine i kupoprodajne cene i odlučuje o dinamici isporuke kupcima rezanog duvana, odnosno licima koja rezani duvan dalje prodaju „na veliko“, sve radi neposrednog sticanja finansijske koristi, dok su pripadnici organizovane kriminalne grupe, ostvarivali planove i ciljeve organizovane kriminalne grupe, pokazujući pripadnost grupi izvršenjem zadataka postavljenih od strane organizatora kriminalne grupe, pa je tako uloga pripadnika osuđenih Lazića i Jevtića bila da, po dogovoru sa okr. Mojaševićem, prilikom nabavke sirovine i distribucije rezanog duvana, obavljaju poslove vozača ili „čistača“, odnosno sa putničkim motornim vozilom se kreću isred kombi vozila u kome se transportuje rezani duvan koji nije posebno obeležen propisanim kontrolnim akciznim markicama i bez potrebne prateće dokumentacije, na udaljenosti od 1 do 4 km, vrše izviđanje terena, putnog pravca kojim se kreću, sve vreme transporta održavaju komunikaciju mobilnim telefonima – tzv. „specijalima“ preko tzv. „otvorene veze“ i ukoliko uoče patrolu policije o tome obaveštavaju vozača vozila koje prevozi duvan kako bi se ovaj zaustavio pre dolaska patrole policije i na takav način izbegli da budu uhvaćeni u izvršenju krivičnog dela sve radi neposrednog sticanja finansijske koristi organizovane kriminalne grupe, pa su tako u označenom  vremenskom periodu prodali 2.323 kg rezanog duvana. 

 

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivični zakonik kada je našao da su se u radnjama okr. Mojaševića stekli svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljeni promet akciznih proizvoda u produženom trajanju, za koje ga je oglasio krivim. Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Mojaševića cenio njegove lične i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti Apelacioni sud cenio njegovu raniju osuđivanost, te ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice i ličnosti okrivljenog, kao i da je ista neophodna, ali i dovoljna da se ostvari opšta svrha kažnjavanja.

 

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu u kome je okr. Mojašević oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela Apelacioni sud je imao u vidu to da je analizom svih dokaza koji su izvedeni tokom prvostepenog postupka i dovođenjem istih u međusobnu vezu nesporno utvrdio da su okr. Mojašević i osuđeni Lazić i Jevtić radili poslove oko duvana i da su prvobitno osuđeni Lazić i Jevtić bili radnici kod okr. Mojaševića, kao i da im je u jednom trenutku okr. Mojašević ponudio da posao oko duvana rade zajedno i to tako što bi njima pripadalo po 25% zarade, a okr. Mojaševiću 50%, da je u prvo vreme okr. Mojašević finansirao kupovinu rezanog duvana, a nakon toga se rezani duvan kupovao od novca koji su zajedno zaradili, te da su u nabavci duvana učestvovali svi, a da je osuđeni Lazić učestvovao u kupovini robe od seljaka i dopremanju robe s obzirom na to da je umeo da izabere robu kao i da je učestvovao u prevozu i isporučivanju robe kupcima, da je ugovarao i kupoprodajnu cenu sa dobavljačima, kontrolisao radnike kada je u pitanju rezanje duvana, a da je nekad u ime Mojaševića uzimao novac od kupaca. Istovremeno osuđeni Jevtić je u svojoj odbrani naveo da su u nabavci duvana učestvovali svi, ali da se ipak oko kupovine i prodaje rezanog duvana najviše pitao okr. Mojašević koji se dogovarao sa kupcima. 

 

Međutim, ovakvo činjenično utvrđenje ne ukazuje da su okrivljeni bili organizovani u organizovanu kriminalnu grupu, odnosno ne ukazuje na izrazit stepen organizovanosti ovih lica a čije postojanje je nužno kod organizovane kriminalne grupe, pa tako ni da je okr. Mojašević organizator organizovane kriminalne grupe jer to podrazumeva postojanje hijearhije u okviru organizovane kriminalne grupe, a što iz činjenica koje su utvrđene u ovom krivičnom postupku ne proizlazi. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 124/23 od  17. novembra 2023. godine okr. Jovica Drobnjak je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ i krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 250.000,00 dinara, dok je okr. Danja Milanović zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ i krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. KZ osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Takođe, prema okrivljenima je izvršena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima.

Okrivljeni Jovica Drobnjak je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od prve polovine septembra meseca 2022. godine, pa do 10. maja 2023. godine, na teritoriji grada Beograda, organizovao organizovanu kriminalnu grupu sa ciljem sticanja finansijske koristi od izvršenja krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe  - da organizuje navođenje na vršenje prostitucije i učestvuje u posredovanju u vršenju prostitucije više osoba ženskog pola na široj teritoriji grada Beograda i Aranđelovca, koje je lično pronalazio ili je to činio posredno izdavanjem naloga pripadnicima organizovane kriminalne grupe, nakon čega je ženske osobe podsticao na vršenje seksualnih usluga stavljajući u izgled zaradu u neodređenom iznosu od ukupne zarade od usluga prostitucije, obećavajući im prevoz do adresa klijenata – korisnika usluga prostitucije i ličnu zaštitu, nakon čega je, po pristanku ženskih osoba da se po navedenim uslovima odaju prostituciji, učestvovao u posredovanju u vršenju prostitucije angažovanih ženskih osoba, tako što je organizovao pronalaženje i uzimanje u zakup stanova na teritoriji Beograda, u kojima su boravile angažovane ženske osobe, koje stanove je, po njegovom nalogu, obezbeđivao pripadnik organizovane kriminalne grupe, Klarl Daniel, a potom organizovao oglašavanje prostitucije putem sredstava javnog informisnja tako što je izdavao naloge pripadnicima organizovane kriminalne grupe, tzv. sekretaricama, osuđenim Bosiljki Grabovac i Željani Štreker, kao i okr. Danji Milanović, da na internet portalu namenjenom za promovisanje pružanja seksualnih usluga postavljaju i ažuriraju oglase sa fotografijama i oglašenim brojevima telefona angažovanih ženskih osoba i da po njegovom nalogu sa klijentima ugovaraju vrste seksualne usluge, mesto, vreme, dužinu i cenu pružanja seksualne usluge, nakon čega je organizovao pružanje seksualnih usluga angažovanih ženskih lica i sprovodio organizaciju njihovog prevoza do ugovorenih mesta, organizovao predaju devojaka klijentima, kontrolu odlazaka angažovanih ženskih osoba kod klijenata u objekte smeštaja u kojima se odvijala prostitucija i organizovao način raspodele novca stečenog kroz prostituciju, lično ili posredstvom pripadnika organizovane kriminalne grupe, u smislu pokrivanja troškova vršenja krivivične delatnosti, a zatim i podelu stečene dobiti, na koji način je pribavljao finansijsku korist u neutvrđenom iznosu, dok je okr. Danja Milanović u vremenskom periodu od marta meseca do 10. maja 2023. godine postala pripadnica organizovane kriminalne grupe sa tačno definisanim ulogama.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 12. marta 2024. godine presudu Kž1 Po1 1/24 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 1/22 od 8. novembra 2022. godine okr. Nenad Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga i člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci, okr. Aleksandar Mandić je zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ (od čega jedno iz člana 246, stav 1. a drugo iz člana 246 stav 4 KZ) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci, dok je zbog izvršenja krivičnog dela dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ okr. Tijana Stanković osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, a zbog izvršenja dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Savo Panić i Mario Crnković osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. Od okrivljenih je oduzeta i opojna droga, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona sa karticama. Od okr. Nenada Stankovića, Aleksandra Mandića i Tijane Stanković na ime pribavljene imovinske koristi oduzet je novac u iznosu od 1.600,oo evra pribavljen krivičnim delom. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 1. februara 2024. godine donelo je presudu Kž1 Po1 10/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa dela i pravne kvalifikacije dela u odnosu na sve okrivljene, sem u odnosu okr. Nenada Stankovića za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a u odnosu na okr. Nenada Stankovića, Tijanu Stanković, Aleksandra Mandića i Maria Crnkovića i u delu odluke o kazni, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ okr. Nenada Stankovića osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, okr. Aleksandra Mandića osudilo na kaznu zatvora u trajaanju od 6 godina i 6 meseci, dok je okr. Tijanu Stanković osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ okr. Savu Panića i Maria Crnkovića osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je u odnosu na ove okrivljene za izvršenje ovih krivičnih dela potvrđena. Prema okr. Nenadu Stankoviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, prvostepena presuda je preinačena i odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

 

Okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić su oglašeni krivim što su u periodu od početka februara do 27. maja 2017. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge MDMA-ekstazi, iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije, pa je tako okr. Nenad Stanković obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne suptance i druge sirovine potrebne za izradu ove opojne droge, sve u vezi sa funcionisanjem labaratorije smeštene u pomoćnoj kući u dvorištu porodične kuće okr. Mandića u Resniku, gde se proizvodila opojna droga, okr. Mandić obezbedio potreban prostor u pomoćnom objektu u dvorištu svoje kuće u Resniku u kojem je instalirana labaratorija i u kojoj je neposredno učestvovao zajedno sa okr. Stankovićem, u proivodnji ove opojne droge, a i u kasnijoj distribuciji, dok je okr. Tijana Stanković bila zadužena da nakon pakovanja tableta u kese izvrši njihovo vakumiranje i zavarivanje na zavarivaču za kese, pripremajući ih za distribuciju, te ista predala opojnu drogu okr. Paniću i Crnkoviću, koju joj je dostavio okr. Mandić.

 

Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni postupali u sastavu organizovane kriminalne grupe, da to nije bio oblik delovanja kojim su obuhvaćeni okrivljeni, a posebno imajući u vidu međusobne odnose za koje sam prvostepeni sud navodi da se radio o odnosu poverenja, zbog čega Apelacioni sud nije mogao utvrditi da su njihove radnje postupanja preduzimali u okviru plana organizovane kriminalne grupe, a po uputstvu, komandi i nalogu organizatora ili da se mogu tretirati kao izvršavanje zadataka u smislu izdavanja naređenja od strane organizatora koje se ne može bazirati na postojanju poverenja, već postupanje u određenoj hijerarhijskoj strukturi, čije nepostupanje povlači i određene eventualne sankcije članova kriminalne organizovane grupe, a što tokom postupka nije dokazano. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o povezanosti njenih članova u formu grupe koja, u smislu Krivičnog zakonika, propisuje da je grupa najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, a konkretno, tokom postupka je utvrđeno da je okr. Nenad Stanković imao sveobuhvatnu ulogu, jer je obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne supstance i druge sirovine potrebne za izradu opojne droge MDMA-ekstazi, sve u vezi sa funkcionisanjem labaratorije. Nadalje, iz međusobnih komunikacije okrivljenih proizilazi da ni u jednom momentu niko od njih nije bio u dilemi da se radi o proizvodnji opojne droge, te da je svako od njih preduzimao radnje za koje je zadužen.

 

Ceneći krivično-pravne radnje koje je okr. Mandić kritičnom prilikom preduzeo i podvodeći ih pod pravnu normu, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom ovog okrivljenog ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud ovog okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela, budući da sticaj ova dva krivična dela u konkretnom slučaju nije moguć, a samo po sebi konstrukcija je pravno neodrživa, te da u konkretnom slučaju postoji samo osnovno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ.

 

Upodobljavanjem činjeničnog stanja koje je utvrđeno u izreci ove presude pod pravnu normu Apelacioni sud je našao da su okr. Nenad i Tijana Stanković, te Aleksandar Manić svojim radnjama ostvarili obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, a okr. Sava Panić i Mario Crnković neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 128/19 od 27. februara 2023. godine:

 

• okr. Zoran Jotić je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i na novčanu kaznu iznosu od 200.00,00 dinara,

 

• okr. Igor Gajić je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci,

 

• zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ okr. Saša Zoraja je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Iva Petrović osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i

 

• okr. Stefan Radulac je zbog izvršenja dva krivična dela ubistvo iz člana 113 KZ, dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav. 4 KZ, te krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ osuđen na jedinsvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. Takođe, prema ovom okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta koje je upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela i to pištolja, kao i 10 metaka.

 

Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

 

Okrivljeni Stefan Radulac je oglašen krivim što je 7. maja 2018. godine, u Kruševcu, lišio života sada pok. Vojina Stankovića tako što je, sedeći u letnjoj bašti kafea, ugledao sada pok. Stankovića sa kojim je oko mesec dana pre ovog događaja imao fizički obračun kako izlazi iz tog kafea, pa kada mu se sada pok. Stanković obratio rečima: „Šta je bilo, dođi ovamo“ okr. Radulac mu je odgovorio: „Šta je bilo“, pa je ustao sa stolice na kojoj je sedeo i krenuo iz letnje bašte u susret sada pok. Stankoviću, koji mu se tada ponovo obratio rečima: „Vadi ruke iz džepova“, nakon čega je izvadio pištolj, koji je neovlašćeno nosio i sa udaljenosti od oko 3 metra najpre ispalio dva metka u pravcu sada pok. Stankovića, koji je usled zadobijenih povreda pao na asfalt, a potom prišao bliže sada pok. Stankoviću i u njega ispalio još 5 metatak, nanevši mu smrtonosne povrede u delu glave i tela, od kojih je sada pok. Stanković i pored ukazane medicinske pomoći sada preminuo.

 

Okrivljeni Zoran Jotić je oglašen krivim što je u periodu od maja 2018. godine do 15. avgusta 2019. godine, u Kruševcu i Paraćinu, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, čiji su pripadnici bili okr. Gajić i Radulac, kao i pravnosnažno osuđeni Marija Jotić i Nenad Jovanović, koja grupa je u pomenutom vremenskom periodu delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela pranje novca i ubistvo, a sve radi sticanja nezakonite finansijske koristi, a pošto je okr. Zoran Jotić osmislio plan da lično i preko drugih lica – pravnosnažno osuđenih Marije Jotić i Nenada Jovanovića, vrši prenos imovine – novca koji potiče od njegove kriminalne delatnosti i koristi tu imovinu, a u nameri da se prikrije njeno nezakonito poreklo, kao i da se u cilju eliminisanja konkurencije liše života članovi drugih kriminalnih grupa, pa su okr. Gajić i Radulac, kao i pravnosnažno osuđeni Marija Jotić i Nenad Jovanović prihvatili ovakav kriminalni plan organizatora okr. Zorana Jotića, te su u navedenom vremenskom periodu izvršavali konkretne zadatke koje im je on odredio, pa je tako okr. Zoran Jotić organizovao lišenje života sada pok. Dejana Stankovića zvanog „Ždrokinac“ pripadnika suparničke kriminalne grupe „Ždrokinci“ i oca pok. Vojina Stankovića istaknutog člana kriminalne grupe „Ždrokinci“ tako što je angažovao okr. Radulca da neposredno izvrši to krivično delo i obezbedio mu odgovarajuću logističku podršku za izvršenje tog dela od strane okr. Gajića, te okr. Radulcu obezbedio unapred obećano prikrivanje tog krivičnog dela, njega kao učinioca, te sredstava kojima je učinio to krivično delo i tragova tog krivičnog dela, a takođe je, lično i preko pravnosnažno osuđenih Marije Jotić i Nenada Jovanovića vršio prenos imovine – novca, koji potiče od njegove kriminalne delatnosti i koristio tu imovinu, sa znanjem da taj novac – imovina potiče od njegove kriminalne delatnosti, a u nameri da se prikrije nezakonito poreklo te imovine.

 

Okrivljeni Zoran Jotić, Igor Gajić i Stefan Radulac su oglašeni krivim i što su 6. juna 2018. godine, u Kruševcu, delujući u sastavu organizovane kriminalne grupe, lišili života sada pok. Dejana Stankovića „Ždrokinac“, tako što je okr. Zoran Jotić, u uverenju da sada pok. Stanković planira njegovu skoru likvidaciju, znajući da je prethodno, dana 7. maja 2018. godine okr. Radulac lišio života sada pok. Vojina Stankovića, sina Dejana Stankovića, odmah nakon tog događaja stupio u kontakt sa okr. Radulcem, koji se skrivao na nepoznatoj lokaciji i istog angažovao da liši života Dejana Stankovića, unapred mu obećavši u dogovoru sa okr. Gajićem da će mu on i okr. Gajić neposredno pružiti logističku podršku pri lišenju života Dejana Stankovića i prikrivati nakon izvršenja tog krivičnog dela, te prikriti sredstva kojima će to krivično delo biti izvršeno, kao i tragove tog krivičnog dela, što je okr. Radulac i prihvatio, pa je, po prethodnom dogovoru 6. juna 2018. godine okr. Jotić okr. Gajiću stavio na raspolaganje putničko motorno vozilo marke „Golf“ kojim se okr. Gajić dovezao u blizinu hotela i ostao da čeka okr. Radulca, dok je okr. Radulac pešice došao ispred hotela, naoružan pištoljem i potpuno maskiran i čegao da sada pok. Dejan Stanković izađe iz teretane tog hotela, pa je, kada je sada pok. Dejan Stanković došao do svog skutera, prišao do njega, izvadio pomenuti pištolj, koji je neovlašćeno nosio, te je u pravcu sada pok. Stankovića koji je video pištolj i počeo da beži u trku ispalio 13 metaka, od kojih ga je najmanje 8 pogodilo u različite delove tela, te je na licu mesta preminuo, a zatim trčećim korakom došao do vozila marke „Golf“, kojim ga je okr. Gajić odvezao do mesta poznatog po nazivom „Šumice“ gde su okr. Gajić i Radulac polili sa tri kantice benzina i zapalili maskiranu jaknu i pantalone koje je okr. Radulac prethodno imao na sebi, nakon čega je okr. Gajić odvezao okr. Radulca na nepoznatu lokaciju kako ne bi bio pronađen od strane policijskih službenika, a zatim navedeno putničko motorno vozilo vratio okr. Jotiću, koji ga je odmah odvezao u auto-perionicu u Kruševcu, zahtevajući od prisutnih radnika da izvrše pranje spolja i iznutra, a u cilju uništenja eventualnih bioloških tragova okr. Radulca i svih drugih tragova navedenog krivičnog dela u tom vozilu, što je sprečeno blagovremenom intervencijom policijskih službenika, pa je nakon desetodnevnog skrivanja okr. Radulca na nepoznatoj lokaciji u Kruševcu okr. Jotić sa okr. Gajićem organizovao ilegalno prebacivanje okr. Radulca u Relubliku Bosnu i Hercegovinu tako što su, po uputstvu okr. Jotića, okr. Zoraja i Petrović, pružali pomoć licu koje je izvršilo krivično delo, na taj način što su 16. juna 2018. godine preuzeli okr. Radulca na neutvrđenoj lokaciji u Kruševcu, odakle je okr. Zoraja svojim putničkim motornim vozilom prevezao okr. Gajića i Radulca, autoputem, preko Beograda i Rume, do neposredne blizine graničnog prelaza „Pavlovića most“, pri čemu je okr. Radulac svo vreme ove vožnje ležao na zadnjem sedištu i u prostoru između prednjeg i zadnjeg sedišta pomenutog vozila, a okr. Gajić se ispred naplatnih rampi premeštao sa sedišta suvozača na zadnje sedište, sve u cilju da sigurnosne kamere na naplatnim rampama ne registruju prisustvo okr. Gajića i Radulca i navedenom vozilu, pa su po dolasku u blizinu navedenog graničnog prelaza okr. Zoraja i Gajić, preko svojih kriminalnih veza iz Republike Bosne i Hercegovine, omogućili okr. Radulcu da ilegalno pređe na teritoriju te strane države, nakon čega je, po odobrenju okr. Jotića i po njegovim uputstvima, kontakt sa okr. Radulcem neposredno održavala i pružala mu potrebnu finansijsku pomoć okr. Petrović, pa je okr. Radulac, prilikom pokušaja preuzimanja novca, 17. jula 2019. godine, u Banja luci, po raspisanoj međunarodnoj poternici, lišen slobode.

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Saša Zoraja, Iva Petrović i Vuk Petrović su oslobođeni od optužbe da su izvršili i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. KZ, te je okr. Vuk Petrović oslobođen od optužbe da je 6. juna 2018. godine, delujući u sastavu pomenute organizovane kriminalne grupe, lišio života sada pok.  Dejana Stankovića, čime bi izvršio krivično delo ubistvo iz  člana 113. KZ, dok su okr. Saša Zoraja i Zoran Jotić oslobođeni od optužbe da su izvršili i po jedno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je dana 31. januara  2024. godine presudu Kž1 Po1 21/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Radulca, te je okr. Stefan Radulac zbog izvršenja 7. maja 2018. godine, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 10 meseci, te je prvostepena presuda u preostalom, nepreinačenom, delu u odnosu na ovo krivično delo potvrđena. Prvostepena presuda je ukinuta u preostalom osuđujućem delu, kao i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Sašu Zoraju, Ivu Petrović i Vuka Petrovića. Prema okr. Stefanu Radulcu i Zoranu Jotiću pritvor je produžen do dalje odluke prvostepenog suda.

 

Odlučujući o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Stefana Radulca, a vezano za izvršenje krivičnog dela ubistvo 7. maja 2018. godine, kada je lišen života Vojin Stanković, kao i u odnosu na izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog cenio činjenicu njegove mladosti u vreme izvršenja krivičnog dela, faktičko priznanje činjeničnog stanja ovih krivičnih dela, a zatim i da je ta krivična dela izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, dok je od otežavajućih okolnosti cenio način pripreme i realizaciju izvršenog krivičnog dela ubistvo, što sve ukazuje na iskazanu izuzetnu sistematičnost, upornost i odlučnost, kao i njegov raniji život, odnosno osuđivanost, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 10 meseci, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

 

Prvostepena presuda je ukinuta u osuđujućem delu vezano za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nalazeći da je ista doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, s obzirom na to da su razlozi prvostepene presude protivrečni kako sebi, tako i izreci. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje i da prvostepena presuda i u delu koji se odnosi na izvršenje krivičnog dela ubistva, a u kojima je lišen života pok. Dejan Stanković, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ne sadrži razloge o pojedinim činjenicama koje su predmet dokazivanja, da su razlozi protivrečni kako sami sebi, tako izreci, da prvostepeni sud  o predlogu za izdvajanje dokaza kao nezakonitih nije dao nikakve razloge, te da je propustio da odluči o svim dokaznim predlozima odbrane, pa je po nalaženju Apelacionog suda presuda i u ovom delu doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog kojih istu nije moguće ispitati i njenu zakonitost i pravilnost u ovom delu proveriti. Na temelju svega prethodno navedenog prvostepena presuda je ukinuta u osuđujućem delu i u odnosu na izvršenje krivičnog dela pranje novca, kao i u oslobađajućem delu koji se odnosi na okr. Sašu Zoraju, Ivu Petrović i Vuka Petrovića, te je predmet u tom delu vraćen na ponovno suđenje.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 1/22 od 8. novembra 2022. godine okr. Nenad Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga i člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci, okr. Aleksandar Mandić je zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ (od čega jedno iz člana 246, stav 1. a drugo iz člana 246 stav 4 KZ) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci, dok je zbog izvršenja krivičnog dela dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ okr. Tijana Stanković osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, a zbog izvršenja dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Savo Panić i Mario Crnković osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. Od okrivljenih je oduzeta i opojna droga, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona sa karticama. Od okr. Nenada Stankovića, Aleksandra Mandića i Tijane Stanković na ime pribavljene imovinske koristi oduzet je novac u iznosu od 1.600,oo evra pribavljen krivičnim delom. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 1. februara 2024. godine donelo je presudu Kž1 Po1 10/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa dela i pravne kvalifikacije dela u odnosu na sve okrivljene, sem u odnosu okr. Nenada Stankovića za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a u odnosu na okr. Nenada Stankovića, Tijanu Stanković, Aleksandra Mandića i Maria Crnkovića i u delu odluke o kazni, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ okr. Nenada Stankovića osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, okr. Aleksandra Mandića osudilo na kaznu zatvora u trajaanju od 6 godina i 6 meseci, dok je okr. Tijanu Stanković osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ okr. Savu Panića i Maria Crnkovića osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je u odnosu na ove okrivljene za izvršenje ovih krivičnih dela potvrđena. Prema okr. Nenadu Stankoviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, prvostepena presuda je preinačena i odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

 

Okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić su oglašeni krivim što su u periodu od početka februara do 27. maja 2017. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge MDMA-ekstazi, iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije, pa je tako okr. Nenad Stanković obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne suptance i druge sirovine potrebne za izradu ove opojne droge, sve u vezi sa funcionisanjem labaratorije smeštene u pomoćnoj kući u dvorištu porodične kuće okr. Mandića u Resniku, gde se proizvodila opojna droga, okr. Mandić obezbedio potreban prostor u pomoćnom objektu u dvorištu svoje kuće u Resniku u kojem je instalirana labaratorija i u kojoj je neposredno učestvovao zajedno sa okr. Stankovićem, u proivodnji ove opojne droge, a i u kasnijoj distribuciji, dok je okr. Tijana Stanković bila zadužena da nakon pakovanja tableta u kese izvrši njihovo vakumiranje i zavarivanje na zavarivaču za kese, pripremajući ih za distribuciju, te ista predala opojnu drogu okr. Paniću i Crnkoviću, koju joj je dostavio okr. Mandić.

 

Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni postupali u sastavu organizovane kriminalne grupe, da to nije bio oblik delovanja kojim su obuhvaćeni okrivljeni, a posebno imajući u vidu međusobne odnose za koje sam prvostepeni sud navodi da se radio o odnosu poverenja, zbog čega Apelacioni sud nije mogao utvrditi da su njihove radnje postupanja preduzimali u okviru plana organizovane kriminalne grupe, a po uputstvu, komandi i nalogu organizatora ili da se mogu tretirati kao izvršavanje zadataka u smislu izdavanja naređenja od strane organizatora koje se ne može bazirati na postojanju poverenja, već postupanje u određenoj hijerarhijskoj strukturi, čije nepostupanje povlači i određene eventualne sankcije članova kriminalne organizovane grupe, a što tokom postupka nije dokazano. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o povezanosti njenih članova u formu grupe koja, u smislu Krivičnog zakonika, propisuje da je grupa najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, a konkretno, tokom postupka je utvrđeno da je okr. Nenad Stanković imao sveobuhvatnu ulogu, jer je obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne supstance i druge sirovine potrebne za izradu opojne droge MDMA-ekstazi, sve u vezi sa funkcionisanjem labaratorije. Nadalje, iz međusobnih komunikacije okrivljenih proizilazi da ni u jednom momentu niko od njih nije bio u dilemi da se radi o proizvodnji opojne droge, te da je svako od njih preduzimao radnje za koje je zadužen.

 

Ceneći krivično-pravne radnje koje je okr. Mandić kritičnom prilikom preduzeo i podvodeći ih pod pravnu normu, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom ovog okrivljenog ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud ovog okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela, budući da sticaj ova dva krivična dela u konkretnom slučaju nije moguć, a samo po sebi konstrukcija je pravno neodrživa, te da u konkretnom slučaju postoji samo osnovno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ.

 

Upodobljavanjem činjeničnog stanja koje je utvrđeno u izreci ove presude pod pravnu normu Apelacioni sud je našao da su okr. Nenad i Tijana Stanković, te Aleksandar Manić svojim radnjama ostvarili obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, a okr. Sava Panić i Mario Crnković neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 87/22 od 22. juna 2023. godine zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. KZ okr. Ibrahim Safet (Ibrahim Safet) je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od 10 godina, dok su okr. Marko Bujaković i Dragoje Kalajdžija osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, sim kartica, putničko motorno vozilo i dr. Prvostepenom presudom okr. Bujaković  i Kalajdžija su obavezani i da na ime imovinske koristi koju su pribavili izvršenjem krivičnog dela plate novčani iznos i to okr. Vujaković od 500,00 evra, a okr. Kalajdžija od 400,00 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti.

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 11. juna do 4. avgusta 2021. godine, na teritoriji Republike Srbije i to opština Vršac i Sečanj, okr. Ibrahim organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja više krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi, a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da za protivpravnu imovinsku korist u neutvrđenom novčanom iznosu organizuje prihvat ilegalnih migranata na teritoriji opštine Vršac, njihov nedozvoljeni boravak i nedozvoljeni tranzit preko teritorije Republike Srbije, a u cilju njihovog nedozvoljenog prelaza državne granice Republike Srbije sa Republikom Rumunijom, nakon čega su stečenu finansijsku korist organizator i pripadnici organizovane kriminalne grupe delili u zavisnosti njihove pojedinačne uloge ostvarene u pojedinačnoj radnji omogućavanja nedozvoljenog boravka i tranzita radi nedozvoljenog prelaza državne granice Srbije, a pripadnici ova organizovane kriminalne grupe su, pored više NN lica, u navedenom vremenskom periodu postali okr. Vujaković i okr. Kalajdžija, te prihvatili naloge organizatora organizovane kriminalne grupe.

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  28. februara 2024. godine presudu Kž1 Po1 25/23 kojom je, usvajanjem žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Vujakovića i Kalajdžiju, te zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice  i krijumčarenja ljudi iz člana 350. stav 3. KZ okr. Marka Vujakovića i Dragoja Kalajdžiju osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Marka Vujakovića, pravilno je prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije od otežavajućih okolnosti na njegovoj strani našao iskazanu upornost, s obzirom na broj radnji izvršenja koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela i ilegalnih migranata u čijem prevozu je učestvovao, opet koristeći pojavu migracije usled opšte poznatih okolnosti radi sticanja protivpravne imovinske koristi, pri čemu je sud imao u vidu da se radi o penzionisanom policajcu granične policije, koji je svoja znanja i veštine, profesionalna i privatna poznanstva zloupotrebio, dok je od olakšavajućih okolnosti cenio životnu dob, njegov raniji život i da ranije nije osuđivan. Kada je u pitanju okr. Dragoja Kalajdžija Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti kod ovog okrivljenog utvrdio brojnost preduzetih radnji u sastavu produženog krivičnog dela, korišćenje ljudske nevolje radi ostvarenja protivpravne imovinske koristi, zloupotrebu svojih profesionalnih kapaciteta i informacija koje su mu kao aktivnom pripadniku granične policije dostupni, te njegov doprinos u izvršenju krivičnog dela, s obzirom na to da bi bez njegovog učešća kao policijskog službenika osmišljeni plan bio znatno otežan, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, činjenicu da kao pripadnik granične policije daje podatke iz službe organizatoru organizovane kriminalne grupe preko okr. Vujakovića pomoću kojih informacija je isti organizovao rad organizovane kriminalne grupe pre i za vreme izvršenja dela, a od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike, raniji život, činjenicu da ranije nije osuđivan, te držanje pred sudom. Međutim, pravilno utvrđenim okolnostima na strani ovih okrivljenih prvostepeni sud nije dao adektvatan značaj, kako se to osnovano ukazuje žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal, imajući u vidu da je obaveza policijskih službenika da sprečavaju izvršenje krivičnih dela, pri čemu je njihova dužnost, što je ujedno i dužnost svakog građanina da pruže pomoć ljudima u nevolji, da svoja saznanja o eventualnom izvršenju krivičnog dela i kršenju ljudskih prava prijave nadležnim organima, odnosno u slučaju aktivnog policijskog službenika da ista procesuiraju – što okrivljeni nisu učinili, već su naprotiv svoja znanja i veštine, a okr. Kalajdžija kapacitete informacija koje su mu bile na raspolaganju, kao službenom licu zloupotrebili zarad lične koristi, pri čemu je istovremeno prvostepeni sud dao preveliki značaj o olakšavajućim okolnostima na strani građana, jer se radi o okolnostima koje postoje kod svakog prosečnog građana i ne mogu se pripisati u zaslugu okrivljenima, posebno kada je reč o ranijoj neosuđivanosti, imajući u vidu da se radi o penzionisanom i aktivnom policijskom službeniku koji ovu dužnost ne bi ni mogli da obavljaju da su ranije osuđivani, te imajući u vidu stepen krivice okrivljenih, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra i sve okolnosti konkretnog slučaja, Apelacioni sud je ove okrivljene osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, pravilno nalazeći da će se ovako izrečenim krivičnim sankcijama postići svrha kažnjavanja.

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Toi – Po1 11/23 od 11. septembra 2023. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine prostekle iz krivičnog dela, te je od osuđenog Rodoljuba Radulovića oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela i to novčana potraživanja koje je stekao po osnovu predugovora o prodaji nepokretnosti sa elementima ugovora o kapari, zaključenog dana 19. aprila 2006. godine, u iznosu od 395.000,00 evra, i udeo 45% člana u Privrednom društvu za razvoj projekata o nekretninama „Znak invest“ d.o.o. sa sedištem u Pančevu.

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nakon održane sednice veća dana 14. marta 2024. godine doneo je rešenje Kž-Po1-Toi 5/23 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika osuđenog vlasnika Rodoljuba Radulovića i potvrdio prvostepeno rešenje. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 116/22 od 19. juna 2023. godine okr. Igor Despotović je zbog izvršenja krivičnog dela javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela iz člana 391a KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, memorijskih kartica i dr. 

 

Okrivljeni Igor Despotović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 8. marta 2020. godine do 5. februara 2022. godine, u Beogradu i Crnoj Gori, javno iznosio ideje kojima se posredno podstiče na vršenje krivičnog dela terorizam.

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i branilac okrivljenog. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 6. februara 2024. godine rešenje Kž1 Po1 26/23 kojim je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Po mišljenju veća Apelacionog suda, osnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da je prvostepenom presudom načinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što su istoj izostali dovoljni, jasni i argumentovani razlozi o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, dok su razlozi koji su navedeni potpuno nejasni, zbog čega se pravilnost i zakonitost prvostepene presude nije mogla ispitati. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 79/15 od 21. aprila 2023. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Janković i Đorđević pomaganjem) okr.Miroslav Bogićević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Miodrag Salai je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te su okr. Aleksandar Janković i Olivera Đorđević osuđene na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine. Oštećena „Privredna banka Beograd“ a.d. sa sedištem u Beogradu, u stečaju, i treće lice na koje je prenet imovinsko-pravni zahtev privrednog društva „EOX Matrix“d.o.o. sa sedištem u Beogradu su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od marta 2012. godine do marta 2013. godine, u Beogradu i Šapcu, okr. Salai i Bogićević kao odgovorna lica i to okr. Salai kao predsednik Izvršnog odbora i Kreditnog odbora  banke „Privredna banka Beograd“, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, a okr. Bogićević, kao vlasnik privrednog društva „Koncern Farmakom MB“ d.o.o. sa sedištem u Šapcu, koji je, po osnovu vlasništva i uloženih novčanih sredstava u poslovanje tog privrednog društva, vršio poslove upravljanja i nadzora nad tim privrednim društvom i njegovom imovinom, donosio odluku o njegovom zaduživanju kod poslovnih banaka u Republici Srbiji i inostranstvu, kao i o njegovom zaduživanju kod drugih privrednih društava sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, te usmeravanju novčanih sredstava plasiranih na ime kredita i zajmova tom privrednom društvu i istovremeno generalni direktor tog privrednog društva, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, ovom privrednom društvu pribavili protivpravnu imovisku korist u ukupnom iznosu od 2.827.236.658,78 dinara, u vidu novca prenetog tom privrednom društvu, po osnovu ugovora o zajmu od strane korisnika 27 spornih kredita banke„Privredna banka Beograd“ koji nije vraćen korisnicima kredita, kao zajmodavcima, kao ni toj banci, po osnovu solidarnog jemstva za sporne kredite, a banci „Privredna banka Beograd“ naneli imovinsku štetu u istom ukupnom iznosu, u čemu su im pomogle okr. Janković i Đorđević stvaranjem uslova za izvršenje tog krivičnog dela i to  okr. Janković kao izvršni direktor Sektora za plasmane privredi i član Kreditnog odbora banke „Privredna banka Beograd“, a okr. Đorđević kao finansijski direktor privrednog društva „Koncern Farmakom MB“, tako što su u martu 2012. godine kada su kreditna sposobnost i bonitet ovog privrednog društva i sa njim povezanih zavisnih privrednih društva znatno opali, usled nezadovoljavajućih pokazatelja njihove likvidnosti i visokog nivoa zaduženosti kod banke „Privredna banka Beograd“ i drugih domaćih i stranih banaka i finansijskih institucija okr. Salai i Bogićević postitli dogovor da se uprkos ovim negativnim finansijkim pokazateljima dalje finansiranje privrednog društva „Koncern Farmakom MB“ i povezanih privrednih društava od stranebanke  „Privredna banka Beograd“ nastavi, ali na način da se ne povećava u znatnijoj meri izloženost ove banke prema povezanim privrednim društvima i to pretežno putem odobravanja kratkoročnih kredita drugim privrednim društvima koja formalno ne pripadaju navedenom Koncernu i prema kojima ta banka nije u znatnijoj meri izložena i to tako što bi se kao korisnici tih kratkoročnih kredita formalno prijavila ta privredna društva koja bi odmah nakon odobrenja tih kredita i transfera odobrenih novčanih sredstava na svoje račune ta sredstva istog dana, po osnovu zajma, transferisala na račun stvarnog korisnika ovih kredita „Koncern Farmakom MB“, koje bi se kod tih kredita pojavilo formalno kao solidarni  jemac, s tim da prilikom ovakvog posebnog kreditiranja tog privrednog društva, izloženost banke „Privredna banka Beograd“ prema bilo kom formalnom korisniku navedenih kredita ni u jednom trenutku ne pređe 10% kapitala ove banke kako bi se ozbezbedilo da za odlučivanje o svim ovim kreditima bude nadležan Kreditni odbor banke „Privredna banka Beograd“ nad čijim radom je okr. Salai imao potpunu kontrolu, te kako bi se istovremeno izbeglo da o ovim kreditima odlučujue Upravni odbor banke „Privredna banka Beograd“, da se taj Odbor, na čiji rad i odlučivanje okr. Salai nije imao nikakvog uticaja ne bi upoznao sa detaljima ovih kredita, a posebno sa činjenicom da je stvarni korisnik svih tih kredita u visokim novčanim iznosima zapravo „Koncern Farmakom MB“, prema kojima je već ta banka bila znatno izložena, a sve ovo uz nedovoljna i neadekvatna sredstva obezbeđenja, te su okr. Salai i Bogićević tehničku realizaciju ovog dogovra poverili okr. Janković i Đorđević, pri čemu su svi okrivljeni znali, zbog već postojeće znatne izloženosti banke „Privredna banka Beograd“ prema Koncernu i sa njim povezanim privrednim društvima ovi sporni kratkoročni kredita u većini slučajeva nisu ni mogli biti odobreni neposredno Koncernu, a da se time ne prekorači maksimalno dozvoljeni limit izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih pravnih lica u visini od 25% kapitala banke, ali je, i pored toga okr. Salai po dogovoru sa okr. Bogićevićem u ime banke „Privredna banka Beograd“, suprotno finansijskim itneresima te banke u navedenom periodu, između ostalog odobrio 27 kredita, te okr. Bogićević i Đorđević, u ime Koncerna, sve do pokretanja stečajnog postupka prema tom privrednom društvu dana 12. septembra 2014. godine, većem broju privrednih društava, po osnovu zaključenih ugovora o zajmu, nisu vratili primljena novčana sredstva u ukupnom iznosu od 2.827.236.658,78 dinara, koja potiču iz navedenih spornih kredita, niti su ta novčana sredstva vratili banci  „Privredna banka Beograd“ po osnovu zaključenih ugovora o solidarnom jemstvu, iako je obaveza Koncerna da vrati sva ta sredstva po navedenim ugovorima dospela znatno pre pokretanja stečajnog postupka prema tom privrednom društvu, a druga privredna društva, koja se formalno pojavljuju kao korisnici navedenih spornih kredita banci „Privredna banka Beograd“, uzetih za potrebe Koncerna, takođe toj banci nisu vratili te kredite jer nisu bila finansijski sposobna da to učine, pa su na navedeni način svi okrivljeni Koncernu pribavili protivpravnu imovinsku korist u napred navedenom iznosu a banci „Privredna banka Beograd“   naneli imovinsku štetu u istom iznosu. 

 

PODNOSIOCI ŽALBE

 

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Miroslav Bogićević, Miodrag Salai i njegova supruga, i članovi njegove uže porodice, okr. Aleksandra Janković i Olivera Đorđević, te branioci svih okrivljenih. 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 2. februara 2024. godine rešenje Kž1 Po1 22/23 kojim je usvajanjem žalbi okrivljenih i njihovih branilaca, te supruge okr. Salaia i članova njegove uže porodice, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka presude nerazumnjiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima, da su u presudi izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatoj meri protivrečni, pri čemu su pojedine činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjenje tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 38/20 od 27. septembra 2023. godine izdvojeni su iz spisa predmeta zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP od 18. novembra 2019. godine, potvrda o privremenim oduzetim predmetima MUP od 18. novembra 2019. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, kao i dopuna izveštaja MUP od 20.i 24. novembra 2019. godine, zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 25. novembra 2019. godine, kao i dopuna zapisnika od 6. februara 2020. godine, te zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 2. decembra 2019. godine i ispravka zapisnika od 6. februara 2020. godine. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  26. januara 2024. godine rešenje Kž2 Po1 238/23 kojim je, uvažavanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepeno rešenje i odbilo predlog odbrane okr. Predraga Koluvije, Sergeja Mrđe, Zdravka Miloševića, Vladana Živojinovića, Petra Živanovića, Petra Hricaja, Stevana Holića, Vulete Bojovića, Bobana Jovanovića i Branislava Miljevića da se iz spisa izdvoje:

• zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP od 18. novembra 2019. godine,
• potvrda o privremenim oduzetim predmetima MUP od 18. novembra 2019. godine,
• izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta MUP od 20. novembra 2019. godine,
• izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta MUP od 24. novembra 2019. godine,
• zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 25. novembra 2019. godine, kao i dopuna zapisnika od 6. februara 2020. godine i
• zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 2. decembra 2019. godine i ispravka zapisnika od 6. februara 2020. godine.

U zapisniku  o pretresanju stana i drugih prostorija od 18. novembra 2019. godine naznačeni su datum kada je sastavljen zapisnik, podaci o službenim licima, naredba sudije za prethodni postupak za pretresanje stana – ostalih prostorija, kao i podaci za dva svedoka, a opisani su i predmeti i mesta na kojima su pronađeni prilikom obavljenog pretresa, koji je zapisnik potpisan od strane prisutnih lica bez primedbi. U tom zapisniku navedene su i potrebne odredbe članova Zakonika o krivičnom postupku, ali nije konstatovano da li je i kome predata naredba, odnosno zašto se pristupilo pretresanju bez prethodne predaje naredbe. Iako se time radi o propustu koji bi imao karakter relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, po nalaženju Apelacionog suda, ne radi se o propustu koji utiče na ocenu ispunjenosti uslova za pribavljanje dokaza, propisanih zakonom. Naime, navedeni nedostaci otklonjeni su ispitivanjem svedoka, policijskih službenika, koji su u svojim iskazima naveli da je vreme pretresa prostorija usmeno saopšteno jednom braniocu i odgovornom licu. Svedok, Ljubomir Petrović, je naveo da je 18. novembra 2019. godine, pre započinjanja pretresa, uporno pozivao odgovorno lice privrednog društva „Jovanjica“, te je i svedok policijski službenik Miloš Jurišević naveo da je pozivao izabranog branioca okr. Koluvije, advokata Zoru Dobričanin Nikodinović, i da mu je upravo ona preko telefona izjavila da ne želi da dolazi na pretresanje objekta „Jovanjica“ dana 18. novembra 2019. godine (ista se situacija ponovila i prilikom pretresa 5. februara 2020. godine). U svojim iskazima navedeni svedoci su naveli da je kontaktiran i sudija koga su obavestili o navedenom i koji im je rekao da mogu vršiti pretres. Činjenica da o okolnostima, o kojima su govorili svedoci, policijski službenici, u spisima predmeta ne postoje službene beleške, ne dovodi u pitanje istinitost navoda svedoka, koji su u svojim iskazima naveli da su bili obavešteni i o preletanju dronova preko imanja i da je postojala mogućnost ugrožavanja i uništavanja tragova i predmeta važnih za postupak, a na koju okolnost i razlog otpočinjanja pretresa ne mora biti od uticaja činjenica da je imanje „Jovanjica“ pre, za vreme i posle pretresa od 18. novembra 2019. godine bilo neprekidno i kontinuirano obezbeđeno od strane policije.

Dakle, Apelacioni sud nalazi da dokaz u vidu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 18. novembra 2019. godine nije pribavljen povredom osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom ili međunarodnim pravom. Time što se u zapisniku o pretresanju stanja u drugih prostorija nije formalno konstatovalo zašto se pretresanju pristupa bez prethodne predaje naredbe i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari i pouke o pravu na branioca (sa kojom poukom je okr. Koluvija bio upoznat i pre 18. novembra 2019. godine) ne krši se neko od osnovnih ljudskih prava okrivljenog, niti se radi o takvoj nezakonitosti da dokaz treba izdvojiti iz spisa. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno našao da su dokazi nezakoniti po načinu pribavljanja, a kao posledica ovakve nepravilne primene odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizašla je i nepravilna odluka u prvostepenom rešenju da se iz spisa predmeta izdvoje potvrda o privremeno oduzetim predmetima, izveštaji o forenzičkom pregledu lica mesta i zapisnici o veštačenju.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 73/20 od 2. decembra 2021. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ (od čega okr. Marković u podstrekavanju, a okr. Radonjić, Kurak i Romić kao saizvršioci) okr. Radomir Marković i Milan Radonjić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 30 godina, dok su okr. Miroslav Kurak i Ratko Romić osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su aprila meseca 1999. godine, po nalogu NN lica, po prethodnom dogovoru i planu, lišili života vlasnika, direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, oštećenog, sada pokojnog, Slavka Ćuruviju, iz niskih pobuda, zbog njegovog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosioca političke vlasti, a radi očuvanja postojeće strukture vlasti, tako što je okr. Marković, tada načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a RS, a nakon odbijanja komandanta JSO Milorada Ulemeka, krajem marta meseca 1999. godine, da, sa pripadnicima svoje jedinice, liši života oštećenog, početkom aprila 1999. godine, plan o lišenju života oštećenog preneo okr. Radonjiću i tako istog podstrekao da pripremi fizičku likvidaciju oštećenog, pa je okr. Radonjić postigao dogovor o lišenju života oštećenog, sa pripadnikom RDB-a, okr. Romićem i Kurakom, iskoristio svoja službena ovlašćenja načelnika CRDB Beograd radi izvršenja planiranog krivičnog dela, tako što je protivzakonito bez pismenog predloga, dao usmeni nalog za primenu mere tajna kontrola telefonskih razgovora, suprotno Pravilu o radu službe državne bezbednosti i Uputstva o primenjivanju propisanih sredstava i metoda rada u izvršavanja poslova iz delokruga SDB i izdao usmeni nalog, sada pokojnom, Zoranu Paviću, načelniku Devetog odeljenja CRDB Beograd, da se 9. i 10. aprila 1999. godine primeni mera trajnog praćenja neprekidno 24 časa i da ga izveštava o svakom kretanju oštećenog, a 11. aprila 1999. godine, zbog zakasnelog javljanja prethodnog dana, kada je oštećeni već ušao u stan, naložio da ga hitno i detaljno obaveštava o svakoj promeni kretanja i mesta gde se oštećeni nalazi, a posebno kada se uputi ka svom stanu, te organizovao da sa podacima o kretanju oštećenog budu upoznati okr. Romić i Kurak, a preko njih i neposredni izvršilac i tako omogućio neposredno izvršenje dela od strane NN lica i to tako što je 9. aprila 1999. godine Draganu Paviću dao nalog da preda vozilo marke „Golf“ okr. Romiću, koji je istog dana u večernjim satima preuzeo navedeno vozilo, a koje je bez evidentiranja u kolskoj knjižici, isti koristio u neposrednoj blizini mesta izvršenja, te preko kolske radio stanice, u vozilu 11. aprila 1999. godine čuo izveštavanje pripadnika Devetog odeljenja i tako imao informaciju o kretanju istih  i oštećenog, pa nakon što je okr. Radonjić izdao usmeni nalog Paviću da obustavi trajno praćenje oštećenog i preuzme dalje praćenje drugog lica, na koji način je sprečio da okr. Romić, Kurak, a pored njih i neposredni izvršilac, NN lice, budu uočeni od pripadnika Devetog odeljenja RDB, odmah, po davanju naloga, telefonskim putem obavestio okr. Romića i Kuraka o kretanju oštećenog, koji su omogućili NN licu da, a nakon ulaska, sada pokojnog Slavka Ćuruvije, sa oštećenom Brankom Prpom, u prolaz zgrade broj 35 u sadašnjoj Svetogorskoj ulici, istima neopaženo priđe iza leđa i oko 16,45 časova, sa razdaljine od oko 1,5 metar, iz automatskog pištolja ispali rafalno 5 projektila u leđa oštećenog, nanoseći mu više ustrelina i prostrelina u predelu desne polovine leđa, grudnog koša, desne ruke i glave, od kojih se oštećeni zaneo i pao, potom oštećenu Branku Prpu, kada je pokušala da se okrene, udario drškom pištolja u potiljačni deo glave, od kog udarca je pala, nanevši joj laku telesnu povredu, pa je potom, iz neposredne blizine od 0,8 metara, ponovo rafalno ispalio više projektila u glavu i telo oštećenog, i naneo mu 7 ustrelina i prostrelina, pa je, usled oštećenja za život važnih moždanih centara, nastupila smrt istog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je  19. aprila 2023. godine presudu Kž1 Po1 9/22 kojom je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i okr. Radomira Markovića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ, te okr. Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 

Apelacioni sud je, nakon održane sednice veća, doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda i nije otklonio nepravilnosti na koje je ukazano ranije donetim rešenjem Apelacionog suda što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Naime, prvostepeni sud je presudom koja se napada žalbama prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice koje proizlaze iz izvedenih dokaza, a koje međusobno posmatrane pružaju osnov za drugačije presuđenje.

Sud je doneo odluku da na pretresu pred drugostepenim sudom ponovo ispita svedoka oštećenu Branku Prpa, Milorada Ulemeka, Miloša Simovića i Aleksandra Simovića i da izvede dokaze čije izvođenje je odbijeno od strane prvostepenog suda. Svedoci Ulemek, te Miloš i Aleksandar Simović nisu želeli da odgovaraju na postavljena pitanja suda i stranaka i uskratili su svedočenje. Sud je pročitao njihove iskaze koje su dali pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i iskaze Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića, koji su se izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekog čuli, pritom isti sadrže i potpuno različita izjašnjenja, a s obzirom na to da su izjavili da o ovom događaju nemaju neposrednih saznanja, Sud je utvrdio da su iskazi ovih svedoka iz istrage ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.

Po nalaženju Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika "Evropljanin” oštećenog sada pok. Slavka Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica “iz najviših struktura vlasti”.

Takođe, ni navodi da je okr. Marković upoznao okr. Radonjića sa planom o lišenju života novinara sada pok. Slavka Ćuruvije, odnosno da mu je preneo plan i tako ga sa umišljajem podstrekao da pripremi njegovu fizičku likvidaciju, nisu potkrepljeni ni jednim izvedenim dokazom, te stoga logičko zaključivanje prvostepenog suda samo na osnovu odnosa subordinacije između okr. Markovića i Radonjića, nije moglo biti prihvaćeno.

Tokom postupka nije izveden ni jedan dokaz koji bi potvrdio navode optužbe da je okr. Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa okr. Kurakom i Romićem.

Apelacioni sud je nesporno utvrdio da su operativno tehničke mere tajne kontrole telefonskih razgovora i mere tajnog praćenja i osmatranja prema Slavku Ćuruviji primenjivane i pre dolaska okr. Radonjića na mesto načelnika CRDB Beograd, te da su bili ispunjeni svi propisani uslovi za tajno praćenje sada pok. Slavka Ćuruvije do momenta njegovog prekida, te da je ova mera primenjena kao uobičajeni metod i redovna službena radnja iz delokruga nadležnosti Resora državne bezbednosti i zasnovana na odgovarajućim propisima, te nije dokazana teza optužbe da su nalozi za primenu operativno tehničkih mera bili dati u cilju lišenja njegovog života.

Takođe, Apelacioni sud je na osnovu dokaza i to, prvenstveno, na osnovu ispitivanja svedoka pripadnika Devetog odeljenja koji su učestvovali u praćenju sada pok. Slavka Ćuruvije utvrdio da se beli Golf 3 koji se navodi u optužnici nije nalazio na licu mesta, a dokaze o tome ko je preuzeo vozilo i u kom vremenskom periodu ga je koristio, detaljno je obrazložio u svojoj odluci.

Svedok oštećena Branka Prpa se dosledno tokom postupka izjašnjavala o činjenici da lice koje je lišilo života Slavka Ćuruviju nisu ni okr. Kurak ni okr. Romić, što je ponovila i na pretresu pred drugostepenim sudom.

Apelacioni sud je na pretresu odbio predlog odbrane da se izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12. februara 2012. godine, potpisan od strane D. J, V. Đ. i Dragana Kecmana, sa pratećom dokumentacijom, izdvoji iz spisa kao nezakonit, nalazeći da treba prihvatiti argumente iz rešenja Apelacionog suda od 29. juna 2018. godine, te se nije dalje upuštao u pitanje zakonitosti navedenog izveštaja, prihvatajući argumentaciju Apelacionog suda koji je svojim rešenjima u dva navrata odlučivao o predlogu za izdvajanje dokaza. Nakon što je ovaj dokaz detaljno razmotren kako sam za sebe, tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, drugostepeni sud je našao da se isti ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan i da se na njemu ne može zasnovati činjenično stanje u ovom krivičnom postupku, iz razloga koji su detaljno obrazloženi u odluci drugostepenog suda.

Pojedini okrivljeni i svedoci su osporavali komunikaciju na način kako je to navedeno u sačinjenom izveštaju, pritom je Apelacioni sud utvrdio da u izveštaju, između ostalog, nije sadržana komunikacija za telefonski broj svedoka Stevana Nikčevića za dan 11. april 1999. godine, a isti se izjasnio da je toga dana uobičajeno razgovarao. Navedeno je posebno značajno, s obzirom na to da iz izveštaja od 21. februara 2008.godine, koji su potpisali D. P. i Dragan Kecman, proizlazi da je vršena selekcija podataka sa DLT traka, dakle, pre nego što je i doneta naredba istražnog sudije od 16. decembra 2011. godine. Po čijem nalogu, na osnovu kojih kategorija i po kojim parametrima, Sud nije mogao da utvrdi ni ispitivanjem na glavnom pretresu u svojstvu svedoka Dragana Kecmana, budući da je isti izjavio da u tome osim potpisivanja izveštaja nije učestvovao jer nema potrebna znanja, već da je to obavljala D. P, koja nikada nije ispitana, s obzirom da je preminula, tako da sve činjenice koje su navedene u izveštaju od 21. februara 2008. godine, nisu ni mogle biti proverene u sudskom postupku.

Dakle, iščitavanje DLT traka i selekcija podataka koji su se nalazili na njima je izvršeno bez zahteva tužioca i naredbe tada istražnog sudije, a pritom u izveštaju od 21. februara 2008. godine, ne postoji podatak kada je i u kom vremenskom periodu i na koji način, odnosno po kojim kriterijumima vršena selekcija podataka, dok u daljem toku krivičnog postupka niko po naknadno donošenim naredbama za veštačenje nije uspeo da podatke sa DLT traka očita, niti da izvrši uvid u sadržinu istih.

Ovakav zaključak Suda potvrđuje i činjenica da i nakon dostavljanja izveštaja od 12. februara 2012. godine, tužilaštvo i sud nastavljaju sa daljim postupanjim u odnosu na DLT trake o čemu svedoče i dokazi u spisu koji potvrđuju da se i u nastavku postupka oduzimaju podaci o elektronskoj komunikaciji, pribavljaju podaci o lokacijama baznih stanica, njihovim koordinatama.

Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su okr. Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe, te je usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu tako što je oslobodio od optužbe okr. Markovića da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okr. Radonjića, Kuraka i Romića da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teško ubistvo, dok su oštećeni upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Činjenica da je pok. Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela.