Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

18. мај 2018. године
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ УКИНУО РЕШЕЊЕ ВИШЕГ СУДА У ВАЉЕВУ КОЈИМ ЈЕ УСВОЈЕН ЗАХТЕВ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ПОК. НИКОЛЕ КАЛАБИЋА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Ваљеву Рех 5/12 од 27. априла 2017. године усвојен је захтев предлагача за рехабилитацију пок. Николе Калабића, бившег из Ваљева, проглашен као нестало лице за умрло, тако што је Виши суд у Ваљеву утврдио да су: одлуке Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рада, од 5 и 9. марта, те 4. маја, те 1 и 28. јуна, те 10. августа и 23. септембра 1945. године, затим одлуке Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата од 12. априла, те 21. јуна, те 5. јула и 18. октобра 1945. године и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946. године, којим је од сада пок. Николе Калабића конфискована непокретна имовина ништаве од тренутка доношења и да су ништаве све правне последице тих одлука, а рехабилитовано лице сматра се неосуђиваним.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Противник предлагача – Република Србија.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Апелационог суда у Београду Рехж 158/17 од 9. маја 2018. године укинуто је првостепено решење и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је погрешно применио материјално право при одлучивању, а због тога је и чињенично стање непотпуно утврђено.

Наиме, из стања из списа предмета следи да је првостепени суд у току поступка ценио правни значај одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, а то није његов задатак, поготово у овој врсти поступка (ванпарнични поступак).

Првостепеном суду је наложено да утврди следеће чињенице: начин страдања пок. Николе Калабића (о томе не постоје поуздани историјски подаци али је суд дужан да се у односу на ту чињеницу одреди као претходном питању). Ако је пок. Никола Калабић лишен живота из политичког, верског, националног или идеолошког разлога онда је неопходно утврдити да ли је он извршио или учествовао у извршењу ратног злочина или то није случај. Ово због тога што лице које је извршило или учествовало у извршењу ратних злочина нема право на рехабилитацију по Закону о рехабилитацији. Тај закон прописује могућност доказивања да, супротно одлуци Државне комисије, лице које је оглашено да је ратни злочинац (односно учесник у ратним злочинима) није извршио ратни злачин нити учествовао у његовом извршењу. Међутим, у овом случају првостепени суд ту чињеницу није утврђивао.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)