Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

11. децембар 2018. године
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ У ПОНОВНОМ ПОСТУПКУ УКИНУО ПРЕСУДУ ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ ПО ТУЖБИ НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА ПРОТИВ ДРУШТВА ЗА НОВИНСКО ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ „НИН“ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду П3 299/16 од 29. новембра 2016. године, између осталог, усвојен је тужбени захтев тужиоца Небоше Стефановића, па су обавезани тужени Сандра Петрушић, Милан Ћулибрк и Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“ д.о.о. са седиштем у Београду, да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 300.000,оо динара заједно са законском затезном каматом, као и да му солидарно, на име накнаде трошкова парничног поступка исплате износ од 52.600,оо динара, те да тужени Милан Ћулибрк, као одговорни уредник, објави ту пресуду у првом следећем издању недељних новина „Нин“ по правноснажности пресуде.

Првостепени суд је у току поступка утврдио да је 16. јуна 2016. године у штампаном издању недељника „Нин“ на насловној страни објављена фотографија тужиоца са насловом „Небојша Стефановић главни фантом из Савамале“, као и у истом издању недељника текст под истим насловом. Аутор спорног текста је тужена Сандра Петрушић, а оснивач недељника „Нин“ Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“. У спорном тексту се, између осталог, наводи да је рушење у Савамали укључивало више структура: „државне и недржавне и вишег нивоа власти по вертикали. Отуда је одговорност градског врха неспорна. Једино што није довољно, јер такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције, те је уз текст објављена фотографија тужиоца са наднасловом „акција рушења правне државе и реакција грађанске Србије“. У самом тексту је издвојен део текста у коме је болдираним словима наведено „одговорност министра полиције“, а у наставку је наведено „да у извештају омбудсмана пише да су пропусти у раду полиције организовани и спроведени у оквиру раније припремљеног плана и издатог налога“. У тексту новинар даље наводи да „мада у његовом извештају није наведено ко би могао да стоји иза непоступања полиције“, може се претпоставити да би то могао да буде неко моћан са извршне власти, да је тешко такав посао обавити без помоћи и знања министра полиције“, затим се цитира део извештаја заштитника грађана, као и изјава Предрага Петровића извршног директора Центра за безбедносну политику. У току првостепеног поступка је даље утврђено да тужилац није упућивао демант недељнику „Нин“ пре објављивања информације, те да га нико од наведених новинара га није контактирао у вези са спорним текстом. Дана 14. фебруара 2016. године као главни и одговорни уредник „Нин“-а  наведен је Милан Ћулибрк, док је на дан 16. јун 2016. године као главни уредник наведен Милан Ћулибрк а као одговорни уредник Никола Томић.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужени.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 224/18 од 9. новембра 2018. године укинуо је првостепену пресуду у ставовима првом, другом и четвртом изреке и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда одлука првостепеног суда се за зада не може прихватити као правилна јер пресуда има недостатке због којих се не може испитати с обзиром на то да су разлози дати у образложењу дати непотпуно и нејасни, а што представља битну повреду одредаба парничног поступка.

Наиме, првостепени суд се у образложењу пресуде, иако образлаже разлоге због којих сматра да постоји одговорност тужених за накнаду нематеријалне штете тужиоцу, не образлаже да ли делови наслова и текста представљају чињеничну тврдњу за коју би постојала обавеза доказивања, или је у питању мишљење. Уколико је првостепени суд сматрао да је у питању чињенична тврдња, морао је јасно да образложи разлоге за овакав свој закључак, што није учинио. Уколико је првостепени суд сматрао да је у питању мишљење, при чему је мишљење подобно да повреди част и углед, морао се бавити питањима која се односе на угроженост тужиоца као субјекта информација, са једне стране, и слободе медија да изнесе информације, односно изнесе критичка мишљења, са друге стране те затим закључи да није дошло до повреде права тужиоца. У конкретном случају, догађај у Херчеговачкој улици, у Савамали, који се догодио 24/25. април 2016. године у јутарњим часовима, а према стању у списима, без организоване полицијске реакције на тај догађај, је изазавао узнемирање грађана посебно у Београду, због чега је и обавеза новинара била и да пишу о овом догађају као ствари од општег интереса, што укључује и право да дају своје вредносне судове, да износе своја мишљења, при чему таква мишљења, а посебно када се односе на носиоце јавних функција, могу бити и шокантна или узнемирујућа. Ово због тога што одредба члана 8. Закона о јавном информисању и медијима прописује да је изабран, постављен, односно именовани носилац јавне и политичке функције дужан да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења. Међутим, тужилац, без обзира што је министар полиције, има право на заштиту своје части и угледа које су му гарантоване Уставом Републике Србије. Са друге стране, слобода медија је такође садржана у Закону о јавном информисању и медијима и  Уставу Републике Србије. Дакле, првостепени суд је пропустио да оцени угроженост права тужиоца као носиоца јавне фукнције са једне стране, и право медија на слободно изражавање, са друге стране, и затим закључи да ли је и у којој мери дошло до повреде права тужиоца. Првостепени суд није разјаснио да ли се од момента рушења објекта у Херцеговачкој улици па до објављивања спорног текста (са спорним насловом) у недељнику „Нин“, тужилац као министар полиције обраћао јавности, односно када се први пут обратио јавности, с обзиром на то да је на челу министарства које је задужено за поступање, уколико је извршено или постоји основана сумња да је извршено неко кривично дело, а у ситуацији када је јавност узнемирена догађајем.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)