Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

3. април 2018. године
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ДОНЕО „ПИЛОТ“ ПРЕСУДУ ЗА УГОВОР О СТАМБЕНОМ КРЕДИТУ У ШВАЈЦАРСКИМ ФРАНЦИМА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду П бр. 3222/17 од 12. децембра 2017. године, између осталог, одбачена је тужба у погледу захтева којим је тужиља тражила да се утврди да је уговор о стамбеном кредиту између парничних странака ништав,. Такође, првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужена обавеже да јој исплати одређени износ са законском затезном каматом, те је одбијен евентуални тужбени захтев којим је тужиља тражила да се раскине уговор о стамбеном кредиту. 

Првостепени суд је, између осталог, у току првостепеног поступка утврдио да је 3. јануара 2008. године закључен уговор о стамбеном кредиту у швајцарским францима у динарској противвредности по куповном курсу банке на дан пуштања кредита у течај. Као корисник кредита тужиља се обавезала да ће кредит враћати у месечним ануитететима са каматом по променљивој номиналној каматној стопи од 6,3% на годишњем нивоу на дан закључења уговора која представља основну каматну стопу банке увећану за маржу банке. Дана 28. јуна 2013. године странке су закључиле анекс уговора којим су предвиделе да је нонимална каматна стопа од 6,3% на годишњем нивоу фиксна почев од 5. децембра 2011. године. Тужбом од 16. децембра 2015. године тужиља је тражила да се утврди да је уговор ништав из разлога што одредба о камати представља битан елемент уговора о кредиту, а закључењем анекса уговор није постао пуноважан јер одредба о камати „угрожава“ опстанак читавог уговора о стамбеном кредиту.

Првостепеним решењем суд је одбацио овај захтев због недостатка правног интереса јер је одредба о камати анексом уговора измењена и усаглашена са законом.

Што се тиче евентуалног захтева за раскид уговора због измењених околности првостепени суд је тужбени захтев одбио закључивши да нису испуњени ни објективни ни субјективни услови за раскид уговора.
 
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужиља.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1751/18 од 15. марта 2018. године жалба тужиље је одбијена и потврђена је првостепена пресуда. Пресуда је експедована из Апелационог суда 30. марта 2018. године.

По налажењу Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да тужиља нема правни интерес за подношење тужбе за утврђење ништавости одредаба уговора о стамбеном кредиту јер је закључењем анекса уговора уговорена дозвољена каматна стопа, потпуно одређена, а банка је у међувремену вратила износ који јој је, у међувремену, наплатила применом раније важеће одредбе за које је утврђено да је ништава.

У погледу евентуалног тужбеног захтева којим је тражен раскид уговора због промењених околности Апелациони суд је закључио да промена валуте курса швајцарског франка није неуобичајена појава ни на домаћем ни на међународном девизном тржишту. Раст курса било које валуте, па и швајцарског франка у односу на динар, који се већ догодио у прошлости, могао се предвидети. Ово посебно када се има у виду историјско кретање вредности динара у односу на немачку и остале валуте у протеклим деценијама јер је опште познато да је депресијација динара током хиперинфлације у периоду од 1992. до 1994. године постојала на дневном нивоу и иста је износила преко 300.000.000,оо%. Код такве историје кретања курса динара у односу на светске валуте у блиској прошлости депресијација динара у односу на швајцарски франак није непредвидива, па се та чињеница могла предвидети у време закључења уговора. То значи да је за закључак о постојању промењених околности недовољна чињеница то што је увећан курс швајцарског франка у односу на динар, већ је требало утврдити да ли је у истом периоду дошло и до пораста цене. Такође је требало доказати постојање субјективних околности због којих је очигледно да предметни уговор више не одговара очекивањима тужиље и да би било неправично држати га на снази, а које чињенице тужиља није доказала до закључења главне расправе. На ове околности тужиља је предложила нове доказе у жалби (слабо имовно стање), али они не могу бити предмет разматрања другостепеног суда јер није учињено вероватним да их тужиља без своје кривице није могла изнети у првостепеном поступку.

Грађанско одељење судске праксе Апелационог суда у Београду напомиње да се ради о „пилот“ пресуди (прва пресуда) која је експедована из суда јер се очекује изјављивање ревизије незадовољне странке како би Врховни касациони суд РС заузео правни став о овим спорним питањима. До доношења одлуке ВКС – а судијама овог Одељења је предложено да застану са одлучивањем по жалбама ради једнаког поступања у једнаким стварима који се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу.


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)