Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

28. април 2017. године
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ПРЕИНАЧИО ПРЕСУДУ ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ У ПОСТУПКУ КОЈИ СЕ ВОДИ ПО ТУЖБИ НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА ПРОТИВ ДРУШТВА ЗА НОВИНСКО ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ „НИН“ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду П3 299/16 од 29. новембра 2016. године усвојен је тужбени захтев тужиоца Небоше Стефановића, па су обавезани тужени Сандра Петрушић, Милан Ћулибрк и Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“ д.о.о. са седиштем у Београду, да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 300.000,оо динара заједно са законском затезном каматом, као и да му солидарно, на име накнаде трошкова парничног поступка исплате износ од 52.600,оо динара, те да тужени Милан Ћулибрк, као одговорни уредник, објави ту пресуду у првом следећем издању недељних новина „Нин“ по правноснажности пресуде. Такође, првостепеном пресудом је одбијен тужбени захтев тужиоца у делу коме је тражено да суд обавеже тужену Сандру Петрушић и Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“ да објаве ту пресуду у првом следећем броју недељних новина „Нин“ по правноснажности исте.

Првостепени суд је у току поступка утврдио да је 16. јуна 2016. године у штампаном издању недељника „Нин“ на насловној страни објављена фотографија тужиоца са насловом „Небојша Стефановић главни фантом из Савамале“, као и у истом издању недељника текст под истим насловом. Аутор спорног текста је тужена Сандра Петрушић, а оснивач недељника „Нин“ Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“. У спорном тексту се, између осталог, наводи да је рушење у Савамали укључивало више структура: „државне и недржавне и вишег нивоа власти по вертикали. Отуда је одговорност градског врха неспорна. Једино што није довољно, јер такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције, те је уз текст објављена фотографија тужиоца са наднасловом „акција рушења правне државе и реакција грађанске Србије“. У самом тексту је издвојен део текста у коме је болдираним словима наведено „одговорност министра полиције“, а у наставку је наведено „да у извештају омбудсмана пише да су пропусти у раду полиције организовани и спроведени у оквиру раније припремљеног плана и издатог налога“. У тексту новинар даље наводи да „мада у његовом извештају није наведено ко би могао да стоји иза непоступања полиције“, може се претпоставити да би то могао да буде неко моћан са извршне власти, да је тешко такав посао обавити без помоћи и знања министра полиције“, затим се цитира део извештаја заштитника грађана, као и изјава Предрага Петровића извршног директора Центра за безбедносну политику. У току првостепеног поступка је даље утврђено да тужилац није упућивао демант недељнику „Нин“ пре објављивања информације, те да га нико од наведених новинара га није контактирао у вези са спорним текстом. Дана 14. фебруара 2016. године као главни и одговорни уредник „Нин“-а  наведен је Милан Ћулибрк, док је на дан 16. јун 2016. године као главни уредник наведен Милан Ћулибрк а као одговорни уредник Никола Томић.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужени.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 57/17 од 21. марта 2017. године преиначена је првостепена пресуда и то тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца Небојше Стефановића да му тужени Сандра Петрушић, Милан Ћулибрк и Друштво за новинско издавачку делатност „Нин“ д.о.о. Београд на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 300.000,00 динара заједно са законском затезном каматом, те је одбијен тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени Милан Ћулибрк да као одговорни уредник објави ову пресуду у првом следећем издању недељних новина „Нин“ по правноснажности пресуде. Такође, преиначена је и одлука о трошковима поступка и то тако што је обавезан тужилац да туженима на име трошкова парничног поступка исплати износ од 89.700,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право када је нашао да постоји основ за накнаду нематеријалне штете у конкретном случају због повреде части и угледа тужиоца, па тиме и за објављивање пресуде у недељнику „Нин“.

У конкретном случају погрешно је првостепени суд применио Закон о јавном информисању и медијима, када је нашао да од стране тужених није испоштована дужност новинарске пажње, односно провере порекла истинитости и потпуности података у вези са чињеничном тврдњом да је овде тужилац „Главни фантом из Савамале“, те да то представља основ за надокнаду нематеријалне штете и објављивање пресуде. Значење спорне информације правилно се може тумачити искључиво посматрањем наслова и садржине текста као јединствене целине. Таквим посматрањем предметног наслова и текста јасно се доводи до закључка да наведени наслов представља саркастично импутирање политичке одговорности тужиоцу за догађаје који су се, како то произилази из извештаја заштитника грађана од 09. маја 2016. године, збили у делу града који је познат под именом „Савамала“ у ноћи 24. на 25. април 2016. године. Из текста јасно произилази да је новинар на бази изричито наведеног извора, службеног документа – извештаја заштитника грађана, дошао до закључка о узурпирању власти у једном делу Београда.

Овакви наводи у предметном тексту, поред тога што чине директан позив на политичку одговорност, јасно представљају закључак новинара, односно претпоставку у вези са чињеничним стањем, а која претпоставка је изведена из чињеница наведених у службеном документу – извештаја заштитника грађана. Дакле, из спорног текста недвосмислено произилази да аутор текста износи своје мишљење, односно закључак, да је, имајући у виду трајање и начин на који су се одиграли догађаји у „Савамали“, као и понашање припадника Министарства унутрашњих послова након тога, тужилац, као министар унутрашњих послова морао бити упознат са предметним догађајем.

Такође, с обзиром на то да се ради о закључку новинара, да се догађај у  „Савамали“ није могао одиграти без знања тужиоца, те да у том смислу предметни текст представља критику носиоца јавне функције у обављању поверене надлежности, новинар, аутор текста није био дужан да тражи изјашњење тужиоца о критици коју му упућује, већ је тужилац имао право да тражи од одговорног уредника Недељника „Нин“ да се објави његов одговор на изнету критику, односно право да тражи исправку информације, а што тужилац није учинио.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)