Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 143/24 – Kv Po1 668/24 od 2.oktobra 2024. godine potvrđena je optužnica Javnog tužilaštva za organizovani kriminal od 22.avgusta 2024. godine.

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 9. decembra 2024. godine rešenje Kž2 Po1 345/24 kojim je odbilo kao neosnovane žalbe, i odbacilo kao nedozvoljenu žalbu branioca okr. Stefana Andrejića i Vladimira Vojnovića, advokata Jelene Zakonović, te potvrdilo prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je potvrdio optužnicu Javnog tužioca za organizovani kriminal od 22. avgusta 2024. godine. Navedenom optužnicom okrivljenima su stavljena na teret sledeća krivična dela:

• okr. Darku Šariću i Veljku Belivuku po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu,
• okr. Milinku Brašnjoviću krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ,
• okr, Marku Stankoviću, Milošu Jevriću, Marku Petkoviću, Nataši Dedić, Blagoju Gašiću, Nebojši Jankoviću, Vladimiru Vojnoviću, Dušanu Jovanoviću, Radetu Stojićeviću i Filipu Kneževiću po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po jedno krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu
• okr. Milovanu Zdravkoviću, Ratku Živkoviću, Stefanu Andrejiću,  Draganu Tomiću, Vladimiru Mandiću i Slobodanu Vujačiću po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i po dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 KZ u saizvršilaštvu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu sve dokaze u spisima predmeta, pravilno nalazeći da dokazi i podaci prikupljeni u dosadašnjem toku postupka po svom kvalitetu i značaju pružaju dovoljno osnova za izvođenje zaključka o postojanju opravdane sumnje da su okrivljena lica preduzela radnje izvršenja iz činjeničnog opisa krivičnog dela koja im se stavljaju na teret predmetnom optužnicom, i time o ispunjenosti neophodnog materijalnog uslova za optuženje u konkretnom slučaju. Nadalje, što se tiče navoda branilaca okrivljenih u podnetim odgovorima na optužnicu, kao i u žalbama branilaca, kojima se osporavaju predloženi dokazi, pre svega komunikacija okrivljenih sa aplikacije „SKY“ komunikaciju, prvostepeni sud je dao detaljne razloge u obrazloženju pobijanog rešenja, pravilno nalazeći da su isti neosnovani, budući da iz spisa predmeta proizlazi da su svi pisani dokazi – isprave dostavljeni putem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od strane nadležnih organa Republike Grčke i na osnovu Sporazuma o formiranju zajedničkog istražnog tima za koje podatke je od strane nadležnih pravosudnih organa Republike Francuske dato ovlašćenje za upotrebu i korišećnje od strane pravosudnih organa Republike Srbije. Prvostepeni sud je pravilno našao da u konkretnom slučaju predmetni dokazi sami po sebi, ni prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, niti opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i međunarodne pravne pomoći na osnovu napred navedenog Sporazuma nadležnih inostranih organa, u kojim zamoljenim državama su navedeni dokazi pribavljeni u zakonom propisanoj proceduri, budući da su isti na osnovu Evropskih naloga za istragu, izdatih od nadležnih organa Republike Grčke kao  zemlje izdavanja, od strane nadležnih organa zemlje izvršenja – Republike Francuske skinuti i prosleđeni zemlji izdavanja naloga, nakon čega su prosleđeni pravosudnim organima Republike Srbije uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnih organa Republike Francuske, te je stoga i po oceni ovog suda pravilan zaključak da se ne radi o nezakonitim dokazima, jer isti nisu pribavljeni protivno odredbi člana 16 ZKP. 

Suprotno navodima iz podnetih odgovora na optužnicu kojima se ukazuje na presudu Evropskog suda pravde u predmetu C- 670/22 od 30. aprila 2024. godine, te navoda da osim  „SKY“ komunikacije ne postoje drugi dokazi kojima se ukazuje na opravdanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret, prvostepeni sud je imao u vidu činjenicu da sudska praksa nije izvor prava u Republici Srbiji, te da kao takva ne obavezuje, zatim priroda i sadržina navedene presude, odnosno da je u pitanju „zahtev za prethodnu odluku“, a naročito činjenica da se opravdana sumnja da su ovde okrivljena lica preduzela radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela koja im se stavljaju na teret ne zasniva isključivo na ispravama – komunikaciji sa „SKY“ aplikcije, već i na brojnim pisanim dokazima koji su dostavljani u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od kojih su neki i navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja, a koji dokazi će biti predmet ocene i detaljne analize, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, od strane sudećeg veća na glavnom pretresu u konktradiktornom postupku, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da su izneti navodi branioca okrivljenih neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično pravnoj stvari.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 22/10 – Kv Po1 855/13, Kuo Po1 175/24 od 12. novembra 2024. godine odbačena je molba osuđenog Milorada Ulemeka za puštanje na uslovni otpust, koja je primljena u sud dana 4. novembra 2024. godine. 

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 4. decembra 2024. godine rešenje Kž Po1 uo  52/24 kojim je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, Posebno odeljenje, pravilan je stav prvostepenog suda da se prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za uslovni otpust primenjuju odredbe Zakona koji te uslove propisuje i koji važi u vreme izvršenja kazne, a ne Zakon koji važi u vreme izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju radi se o postupku izvršenja pravnosnažno izrečene kazne, a blaži zakon se primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom leku dođe do ukidanja pravnosnažne presude, odnosno do ponovnog suđenja. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbu člana 16 stav 1 KZ i da to nije u suprotnosti sa Zakonom i osnovnim postulatima krivičnog prava, kako to neosnovano branilac osuđenog navodi u žalbi. Takođe, u konkretnom slučaju, pravilno je prvostepeni sud odbacio molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog Ulemeka, jer osuđeni na dan podnošenja molbe za puštanje na uslovni otpust nije izdržao dve trećine kazne zatvora od 40 godina zatvora.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 34/24 od 3. septembra 2024. godine okr. Miladin Tadić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ.

 

Optužnicom Javnog Tužilaštva za organizovani kriminal Kto 28/17 od 25. maja 2017. godine, koja je izmenjena 11. aprila i 27. juna 2024. godine, okr. Miladinu Tadiću je stavljeno na teret da je 18. decembra 2014. godine na graničnom prelazu Bački Breg neposredno predao zahtevanu korist u novcu, službenim licima policije, da u okviru svojih službenih ovlašćenja izvrše službene radnje koje ne bi smeli izvršiti i to da mu omoguće nesmetan ulazak u Republiku Srbiju sa polovnom robom namenjenoj daljoj prodaji čiji unos u Republiku Srbiju je zabranjen, i to tako što je radi kontrole ispunjenosti uslova za prelazak granice u Republike Srbije, okr. Tadić pristupio na ovaj granični prelaz upravljajući kombi vozilom sa saputnikom P.M. a u pratnji se kretala još dva kombi vozila i to vozilo žute boje sa dva rotaciona svetla i vozilo sa prikolicom kojim je upravljao vozač L.S, te prilikom kontrole izvršene od strane okrivljenih Mirka Čortana kao vođe smene, Srđana Tošića koji je radio na PD pregledu vozila i Milorada Čekeliša koji je radio na ulaznoj kontroli lica i vozila, na poziv okrivljenog Čekeliša, okrivljeni Tadić u službenoj prostoriji zvanoj „salon“ ili „trpezarija“, neposredno predao zahtevanu korist  u novcu u iznosu od 60 evra, da bi u vezi sa službenim ovlašćenjem kontrole vozila, putnika i tereta policijski službenici izvršili službenu radnju koju ne bi smeli izvršiti, koja se sastoji u propuštanju vozila u Republiku Srbiju, sa većom količinom frižidera i zamrzivača i polovnih sudo i veš mašina čije je unošenje u Republiku Srbiju zabranjeno, kojom prilikom mu je okr. Čekeliš rekao da ima „tri kombi vozila“ i robu u količini od „70-80 komada“, te je tako okr. Tadić predao okr. Čekelišu zahtevanu korist u novcu rekavši „dosta je 20 evra po kombiju“, te su mu potom okrivljeni policijski službenici za datu korist u novcu dozvolili ulaz preko graničnog prelaza u Republiku Srbiju sa sva tri kombi vozila u kojima je bila navedena roba. 

 

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 29. novembra 2024.  godine presudu kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu i potvrdilo prvostepenu presudu.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepni sud iz dokaza izvedenih u dokaznom postupku, te činjenice utvrđenim njihovim izvođenjem, našao da nije dokazano da je okrivljeni Tadić izvršio krivično delo davanje mita, koje mu je izmenjenom optužnicom stavljeno na teret, budući da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nije pružilo ni jedan dokaz za svoju tvrdnju iz činjeničnog opisa optuženja, i to da je opisanim radnjama službenih lica omogućen nesmetan ulazak u Republiku Srbiju okr. Tadića sa polovnom robom namenjenoj daljoj prodaji, čiji je unos u Republiku Srbiju inače zabranjen. Javni tužilac, u činjeničnom opisu optuženja nije naveo blanketni propis iz kog Javno tužilaštvo za organizovani kriminal crpi ovakvu svoju tvrdnju, a član 28 Zakona o zaštiti državne granice, naveden u dispozitivu optužnicu ne daje osnov za takvu tvrdnju tužilaštva.

 

S obzirom da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logično povezane, tako da predstavljaju konpletnu konačnu sliku kritičnog događaja i sa puno sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza se ne može izvesti zaključak da su na jasan, pouzdan i nesumnjiv način utvrđene sve relevantne činjenice koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da je okrivljeni Tadić izvršio krivično delo davanje mita, te je pravilno prvostepeni sud postupio kada je istog oslobodio od optužbe. 

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 12/10 – Kuo Po1 174/24 od 12. novembra 2024. godine odbačena je molba osuđenog Branka Berčeka za puštanje na uslovni otpust od 1. novembra 2024. godine.