APELACIONI SUD - Интервјуи

15. мај 2011. године

Радмила Драгићевић: Три велике пресуде до лета

В. д. председника Апелационог суда о нагодби и кућном притвору, ефикасности судства, актуелним случајевима: Пресуда Драшковићу за месец дана, ускоро и о судбини Легијине куће и Џајине имовине.
Радмила Драгићевић

АПЕЛАЦИОНИ суд у Београду решио је прошле године све предмете по жалбама на првостепене одлуке Већа за ратне злочине и Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду. То је доказ да не држи предмете у фиоци, и не чека последњи тренутак да се изјасни о жалби, већ да правосуђе сада поступа ефикасно и професионално.

Од почетка године примљено је 14 нових предмета, а две одлуке су већ донете. Пре неколико дана из овог суда изашле су и коначне пресуде за Сретена Јоцића и Дарка Ерцега, којима су потврђене казне затвора у трајању од 15 и 12 година. Суд је закључио и претрес у случају Андрије Драшковића.

- Одлука у овом предмету биће донета у наредних месец дана - открива за ”Новости” в. д. председника Апелационог суда Радмила Драгићевић-Дичић.

Шта је са случајем убиства Бриса Татона?

- Очекујем да и тај предмет стигне врло брзо, али то, пре свега, зависи од процедуре пред првостепеним судом. Као и сви други, он ће бити решен у што краћем року. Жалбе на првостепену пресуду још нису упућене. Реч је о пресуди која има више од 300 страна.

У току је и жалбени поступак за трајно одузимање Легијине куће. Када се очекује коначна одлука?

- У раду суда су предмети у вези са привременим одузимањем имовине Драгану Џајићу и трајним одузимањем Милораду Улемеку. Те одлуке биће донете до лета.

Колико је Апелациони суд укинуо пресуда када је реч о организованом криминалу и колико их је вратио на поновно суђење?

- Лане је било 20 жалби на првостепене пресуде, од чега смо само две укинули, док су остале потврђене или преиначене.

Било је критика да Апелациони суд смањује казне, на пример, у случају Уроша Мишића...

- Те критике су неосноване, не може се пракса суда ценити кроз појединачне случајеве, који се базирају на једном или два медијски експонирана предмета. Апелациони суд у сваком случају цени све доказе на основу којих доноси одлуку. У конкретном предмету, после отварања претреса, суд је утврдио да је реч о лакшем кривичном делу од оног за које је осуђен, и казна је смањена. У неким другим случајевима одлука првостепеног суда је преиначена, пооштрена или враћена на поновно суђење. Тако је укинута одлука у случају новинара Теофила Панчића, јер је оцењено да нису утврђене све околности битне за висину казне.

ПОНОВЉЕНО СУЂЕЊЕ ”ЗЕМУНЦИМА”

Као члан већа у суђењу за убиство премијера, шта очекујете од поновљеног суђења Симовићу и Калинићу?

- Једино што могу да кажем јесте да је циљ поновљеног суђења да они евентуално понуде доказе који ће убедити суд да преиначи или потврди одлуку која је већ донета. Могуће је да понуде и нека нова сазнања о политичкој позадини убиства премијера, али то ће, наравно, бити предмет одвојеног поступка.

Апелациони суд све чешће и сам отвара претресе?

- После једног укидања пресуде, по закону, морамо да донесемо коначну одлуку. Ако то не можемо на основу утврђених чињеница - отвара се претрес. То је добро јер се поступци брже завршавају, али не би било добро да се овај суд ”затрпа”. У грађанским споровима, од почетка 2010. до данас, претреси су отворени у 270 поступака, што је заиста много.

Као члан радне групе за израду новог Законика о кривичном поступку, мислите ли да је Тужилаштво спремно да потпуно преузме истрагу?

- Увођење тужилачке истраге сматрам великим напретком. Мислим да неће бити проблема да тужиоци уђу у то, а планирана је и озбиљна едукација. Тужилаштва за организовани криминал и ратне злочине већ имају завидно искуство у вођењу истраге и примењивању посебних доказних метода.

На шта се онда своди улога судије?

- До сада смо често имали привид да суд ради посао тужилаштва. Сада су улоге јасно подељене, а непристрасна улога суда биће израженија. Он ће водити рачуна о законитости доказа, правичности, заштити свих учесника у поступку.

Многи нису знали да код нас постоји институција нагодбе, кућног затвора и електронских наруквица до споразума Тужилаштва са Светланом Ражнатовић?

- Притвор уз електронски надзор постоји у већини законодавстава, и то је добра мера. Постоји и код нас, и њена примена ће сигурно бити већа. Овде влада предрасуда да је притвор већ казна, а то је само мера да се обезбеди присуство окривљеног на суђењу. Обавеза суда је да га примењује рестриктивно, а овде се дешавало да људи буду у притвору и по три године и дуже! Пракса Европског суда показује да је то недопустиво и држава губи све такве поступке. И јемство ће морати да добије већи значај. Србија је већ изгубила један предмет пред Судом за људска права јер није разматрано јемство лица у притвору.

Како да се јемство, кућни притвор и кућни затвор не претворе у привилегију богатих?

- Висина јемства се одређује према животном стандарду оног ко га нуди. Неком је 1.000 евра много, а неком ни 500.000 није ништа. Суд одлучује која свота је за сваког појединачно гаранција да неће побећи. Ни споразум о признању кривице није привилегија богатих. Он не мора да буде склопљен са неким ко је стекао огромну противправну имовинску корист, већ и са неким ко је присвојио 50.000 динара. Склопљено је више од 70 споразума који нису медијски експонирани. Суштина је да неко призна кривицу, олакша рад суду, скрати поступак и надокнади штету коју је проузроковао вршењем кривичног дела.

Има ли притисака на Апелациони суд - јавности, заинтересованих страна, политичара?

- Не бих волела да судије обраћају пажњу на притиске јавности, јер она никада не располаже свим чињеницама којима располаже суд. Тачно је да суд суди у име народа, али то не треба да буде популистички суд који ће одлучивати под утицајем медија. Што се тиче притисака политике, за њих не знам. Не желим да верујем да неко директно тражи нешто од судије, а ако до тога и дође, то се на крају увек сазна. Судије би то требало да имају на уму.

СУДОВИ ДОБРО РАДЕ

Колико често поништавате пресуде првостепених судова?

- У Грађанском одељењу, од решених преко 15.000 предмета прошле године, потврђено је 41 одсто пресуда, укинуто је 16 одсто, преиначено око пет одсто, а остатак је враћен због ненадлежности или потребних допуна... У Кривичном одељењу, од преко 10.000 одлука, 65 одсто је потврђено, а укинуто је 20 одсто. То показује да је рад првостепених судова углавном добар.

КОНТРОЛА РАДА СУДИЈА

Како оцењујете реформу судства?

- Много тога је урађено на побољшању ефикасности рада судија. То се постигло доношењем закона, али и појачаном контролом рада судија, коју управе судова спроводе по налозима Високог савета судства и Врховног касационог суда. Ту је и ефикасна примена Закона о одузимању имовине, затим коришћење посебних доказа, билатерална и регионална сарадња у борби против организованог криминала. Нови ЗКП и усвојени закони о извршном поступку и нотарима брзо ће показати ефекте и грађанима омогућити да се судске одлуке извршавају у што краћем року.