"Најбоља одбрана од свих притисака је лични интегритет који сваки судија мора да има и то не само на јавном месту него и приватно. Можда, и превасходно приватно, где људи у непосредној комуникацији имају прилику да и лично упознају делиоце правде."

 

Апелациони суд направио је анализу казнене политике која би требало да је јасније објасни јавности. Колики је значај те анализе?

 

- Дуго се већ води полемика у јавности да ли су казне које судови изричу окривљенима адекватне и да ли се истима постиже сврха кажњавања. Морам признати да сам неретко и сам себи постављао питање, када прочитам медијски текст са неког суђења о изреченој казни, да ли таква казна заиста може постићи своју сврху, али сам се увек изнова присећао да само судије које поступају у тим предметима знају зашто је казна баш таква и да разлози којима су се руководили нису увек до детаља изнети у јавност, било ради заштите приватности учесника у поступку или зато што изношење тих разлога превазилази оквире самог текста. Управо због чињенице да судови никада пре нису ранили анализу св оје казнене политике сматрао сам да је неопходно да тај део судске праксе учинимо видљивим свим грађанима и по први пут аргументовано расправљамо о тој теми. Та евиденција је од непроцењивог значаја за све делиоце правде, будући да даје одговор на питање које су тенденције у том смислу и на који начин држава реагује на одређена дела.

 

Шта би судови требало да учине да би снажније одвратили грађане од кршења закона?

 

- Судови су само једна од карика која би требало да да допринос у смањењу стопе криминалитета и то, могу слободно да кажем, последња карика у тој борби. Свакако да је допринос који судови дају тој борби веома значајан, али снажно одвраћање грађана од кршења закона није могуће само кроз реакцију судова и примену репресивних мера, већ и кроз опште подизање друштвене свести и морала у друштву. Сврха кажњавања, свакако, није само генерална превенција у смислу утицања на све потенцијалне извршиоце да не учине кривично дело, већ и специјална превенција којом се утиче на конкретног учиниоца да не понови кривично дело. Дакле, кроз изречену казну као друштво боримо се против неприхватљивих понашања, али и покушавамо да одређено лице "спасимо" од таквог понашања.

 

Како решити проблем спорог рада судова?

 

- У потпуности разумем критике које се неретко упућују судовима да су спори, поготово ако грађани траже заштиту својих права пред београдским судовима који су најоптерећенији. Проблем оптерећености судова није нов и представља најчешћи разлог спорости у пресуђивању. Очекујем да и овај проблем буде ускоро решен јер је у току велики избор судија за судове у Београду. Ово посебно када је у питању Виши суд у Београду који је од формирања правосудне мреже, 2010. године, најоптерећенији суд, а што је препознато и од стране Високог савета судства па је број судијских места у том суду знатно проширен. Важно је напоменути и да брзина у решавању предмета никада не може бити науштрб квалитетног решавања.

 

Због чега се у јавности често чини да се Апелациони суд не слаже са пресудама првостепених судова, поготово у медијски пропраћеним случајевима?

 

- Није ми јасно због чега се таква питања отварају у јавности када апелациони судови и служе ради контроле рада нижестепених судова. У супротном, ако би се све одлуке првостепених судова потврђивале, отворило би се питање потребе постојања ових судова. Околност да већа Апелационог суда, која суде у саставу од троје или петоро судија професионалаца, заузму другачији став у односу на првостепени суд не указује на постојање било каквог проблема, већ на вршење судске власти по којој је овај суд надлежан да првостепену одлуку потврди, преиначи или укине. Када првостепени суд донесе одлуку која у жалбеном поступку буде укинута или преиначена, то значи само да жалбени суд није прихватио правну аргументацију првостепеног суда. Као илустрацију тога навешћу вам и да се неретко деси да веће које је одлучивало у трећем степену у овом суду укине или преиначи одлуку већа овог суда које је одлучивало у другом степену.

 

У чему се то најчешће огледају грешке првостепених судова?

 

- Најчешћи разлог због којег долази до укидања пресуда у кривичној материји је битна повреда одредаба кривичног поступка и то зато што су разлози о одлучним чињеницама били нејасни или уопште нису дати, а неретко су и изреке првостепених пресуде неразумљиве и у супротности са стањем у списима предмета. Такође се првостепене пресуде укидају и због непотпуног или погрешно утврђеног чињеничног стања. Готово су истоветни разлози и за укидање одлука у грађанској материји. Због значаја који рад Одељења судске праксе овог суда има, у својству председника тог Одељења, наставићу да и даље предузимам мере којима се омогућава да се судије нижестепених судова благовремено и у континуитету упознају са правним схватањима, ставовима и закључцима овог суда чиме се и смањује број укинутих или преиначених одлука. У том смислу од великог је значаја сарадња која постоји између сва четири апелациона суда на којој ћу и у наредном периоду као председник суда инсистирати, посебно када је у питању једнако поступање у истим случајевима.

Лично сте често били у већима која су судила припадницима организованих криминалних група. Како оцењујете борбу против организованог криминала?

 

- Иако борба против организованог криминала није нимало лака и представља дуг и континуиран пут, мислим да су на том пољу постигнути значајни резултати. О томе, свакако, сведочи не само велики број осуђујућих пресуда из области организованог криминала већ и број предмета који овај суд на годишњем нивоу по том основу задужи. Знам да на путу борбе против организованог криминала, пре него што предмет дође до суда, стоје многе препреке, али сигуран сам да су исте савладиве уз учешће најстручнијих лица која су оспособљена за рад на овим предметима.

 

Да ли би судије требало додатно заштитити од притисака - личних, али и политичких?

 

- Најбоља одбрана од свих притисака јесте лични интегритет који сваки судија мора да има и то не само на јавном месту него и приватно. Можда, и превасходно приватно где људи, у непосредној комуникацији, имају прилику да и лично упознају делиоце правде. Правилан став указује да нико неће ни покушати да изврши било какав притисак, а ако покуша, да ће он бити одбијен. Лагао бих ако бих рекао да не реагујем, као и сваки човек, на различите медијске натписе у новинама који су на било који начин повезани са правосуђем, али се трудим да се кроз дугогодишње искуство које имам од тога дистанцирам највише што могу. Будите уверени да ћу у својству председника суда и надаље предузимати све мере да све судије на територији Апелационог суда у Београду не трпе никакве притиске у вршењу судијске функције.

 

Како гледате на корупцију у правосуђу? Чини ли вам се да је ту број предмета мали?

 

- Број предмета који судови задуже из одређене области не значи нужно да је криминалитет у тој области мали, већ да до његовог процесуирања пред судовима још није дошло, било због тога што се таква кривична дела теже откривају или због тога што и када се открију постоје тешкоће у прикупљању квалитетних доказа за њихово процесуирање. Не поседујем довољно квалитетних информација на основу којих би био позван да се изјасним у вези с тим колико је корупција заступљена у свим сферама друштва, а о заступљености исте у судовима можемо говорити само у оним предметима који су имали судски епилог. Као што вам је познато, број ових предмета када је у питању правосуђе није велики, а у своје лично име могу да кажем да ми се у том смислу нико није обраћао, а да бих, свакако, уколико бих утврдио постојање елемената кривичног дела, то и пријавио, на шта ме и закон обавезује. Потпуно ми је разумљиво да грађани често виде корупцију у правосуђу када им се одређени предмет не реши у разумном року или се не реши у њихову корист, али разлози таквог поступања судова нису последица корупције већ чињенице да за судијским столом исто седе људи који су, као и у другим професијама, различитог степена брзине у раду, аналитичности и правног схватања одређеног спорног питања.

 

Судија сте више од две деценије. Који је по вама највећи проблем у српским судовима и тужилаштвима?

 

- Судови никада нису били, што је и донекле разумљиво с обзиром на природу посла који се у њима обавља, међу омиљеним државним органима. Ово не само стога што учествовати у судском поступку није пријатно већ и стога што исход одлуке није увек, због законског оквира у којем се судови крећу, разумљив грађанима који нису по струци правници. Тим пре ако је епилог судског поступка супротан очекивањима странке. У суду раде људи који на послу који обављају уносе и свој лични карактер и знање: што је тај карактер боље изграђен, а знање веће, можемо очекивати и боље резултате. Дакле, избор што квалитетнијих људи јесте оно што штити правосуђе. У судовима, бар кад је подручје Апелационог суда у Београду у питању, нема већих проблема, као што је било некад, када су у питању услови рада. Драго ми је да могу да посведочим да је Апелациони суд дао велики број квалитетних кадрова који су напредовали у служби и допринос који је дао на даљем унапређењу српског правосуђа је у том смислу немерљив.

 

Преузето од дневних новина “БЛИЦ”