Београд, 2. септембар 2022. године

 

ИНТЕРВЈУ: Душко Миленковић, в. ф. председника Апелационог суда у Београду: Досадашњи успеси и будући изазови у раду Апелационог суда у Београду 

 

Последњих година Апелациони суд у Београду је често у центру пажње медија, посебно код високо профилисаних случајева. Грађани Србије, који већински немају правничко образовање често буду збуњени и не знају која је ту улога Апелационог суда и о чему је он то заправо одлучивао, тако да ајде да за почетак мало приближимо нестручној јавности улогу Апелационог суда у домаћем правном систему.

 

Рад Апелационог суда у Београду је, од формирања 2010. године, изазивао велику пажњу јавности јер има надлежност, за разлику од осталих апелационих судова, на територији целе Републике Србије за предмете из области организованог криминала, ратних злочина и највећи број дела из области високотехнолошког криминала. Такође, Апелациони суд у Београду има надлежност на територији целе Републике Србије за спорове проистекле из примене Закона о јавном информисању, као и за спорове о ауторским и сродним правима. Ако желимо да приближимо рад апелационих судова грађанима најбољи опис би био да ти судови врше контролу рада нижестепених судова са свог подручја, те утврђују да ли је правилно решен одређени правни проблем пред нижестепеним судом и пред њима се, углавном, правноснажно окончавају поступци.

 

Велики број предмета и дуготрајни судски поступци су проблем судова на свим инстанцама. На који начин се Апелациони суд носи са овим проблемом?

 

Апелациони суд у Београду можда није права адреса за то Ваше питање јер пред овим судом поступци, по правилу, трају релативно кратко, те се решавају у законским роковима (девет месеци за грађанске предмете који нису по закону хитни и четири месеца за кривичне предмете који нису по закону хитни). Имајући у виду да Апелациони суд у Београду свакодневно задужује велики број предмета старих по датуму подношења иницијалног акта донет је Програм решавања старих предмета у коме су одређени и рокови у којима се ти предмети морају решавати. По овом Програму ти предмети имају предност у решавању и Програм се успешно спроводи. Само у првој половини 2022. године Апелациони суд је од укупног броја решених предмета решио 44% старих предмета.

 

Имајући у виду да је пандемија Корона вируса успорила рад свих институција и отежала рад судова, да ли сте задовољни на који начин су судије, судијски саветници и остали запослени у Апелационом суду одговорили изазовима у овом тешком периоду?

 

Могу слободно рећи да сам презадовољан јер је и у отежаним условима Апелациони суд у Београду остварио изузетне резултате у раду. Наиме, Апелациони суд у Београду све време бележи смањење укупног броја предмета у раду у свим материјама, те у току прве половине 2022. године овај Апелациони суд бележи смањење броја предмета у раду за 64,81%, а што је уједно највеће смањење у односу на претходне године. Битно је напоменути и да је савладавање прилива на нивоу целог суда 110,44% што указује да Апелациони суд у Београду даје све већи допринос да правосуђе постане грана власти којој грађани верују. Свакако, овакви резултати рада су последица не само квалитетне организације рада у већу судија већ и рада судијских помоћника који дају немерљив допринос раду суда уопште, као и свих запослених и они знају да у том смислу имају моје велико поверење и захвалност.

 

Један од најактуелнијих случајева је поступак против Дарка Шарића који се води пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на више окривљених у случају прања новца, којом је Дарко Шарић осуђен на девет година затвора наводећи да се ради о непотпуно решеном предмету оптужбе. Да ли сматрате да је ова одлука оправдана и како је могуће да првостепени суд донесе пресуду која је захваћена таквим повредама одредаба кривичног поступка да није било могуће испитати законитост и правилност пресуде?

 

Уз пуно разумевање потребе јавности да у овом предмету буде у потпуности информисана дужност ми је да Вас обавестим да даље од информација које су саопштене јавности у вези са овом одлуком Апелационог суда у Београду нисам у могућности да се изјашњавам. Ово не само стога што је све што је Суд имао да каже о том предмету дао у свом саопштењу већ и стога што су судије самосталне и независне у свом раду и интервенција председника суда у вези са судским одлукама није дозвољена. У вези са делом Вашег питања како је могуће да је првостепена пресуда захваћена таквим повредама одредаба кривичног поступка да није било могуће испитати законитост и правилност пресуде обавештавам Вас да се апелациони судови свакодневно суочавају са првостепеним одлукама које садрже одређене неправилности, те да у овом конкретном случају то није никакав изузетак, сем што је предмет посебно пропраћен у средствима јавног информисања.

 

Недоумице у јавности је изазвао случај изручења курдског политичара и активисте Ечевита Пироглуа Турској. Тренутно је поступак одложен јер је адвокат одбране тражио изузеће судија у овом поступку јер су исте судије одбиле жалбу на одлуку о продужењу притвора овом активисти, те одбрана сматра да те судије не могу бити непристрасне у овом поступку. Можете ли нам мало ближе представити тај случај?

 

У поступку који се пред Апелационом судом у Београду води ради екстрадиције Ечевита Пироглуа Републици Турској поднет је захтев за изузеће председника и заменика председника суда, те судија које поступају у предмету из разлога сумње у њихову непристрасност јер су у ранијој фази поступка исте судије одбиле жалбу на решење о продужењу притвора, а што је у последње време чест разлог за подношење захтева за изузеће. Решењем Врховног касационог суда РС од 22. јуна 2022. године захтев за изузеће мене и мојих заменика је одбачен имајући у виду да бранилац није навео разлоге за изузеће, док је исти захтев одбијен у односу на поступајуће судије и поступак је још увек у току. Свакако, Апелациони суд ће, због великог интересовања јавности за овај случај, по доношењу одлуке о томе издати саопштење.

 

Пред Апелационим судом у току је другостепени поступак за аферу “Индекс”, најобимнији предмет у српском правосуђу, где је већина окривљених имала звање универзитетских професора, који се терете за продају диплома и испита на крагујевачком Правном факултету. Судски поступак почео је 2009. године, али је из процесних разлога три пута почињао из почетка. За готово половину оптужених који су се теретили за давање мита и злоупотребу службеног положаја процес је због застаре обустављен. Све то додатно доводи до неповерења грађана у правосуђе. Шта Апелациони суд може да уради у оваквим случајевима?

 

Апелациони суд, свакако, не може сносити ни део одговорности за дуго трајање овог судског поступка имајући у виду да када је задужио предмет и да је седница већ заказана за 5, 6, 7, 8. и 9. септембар 2022. године. Разлог дугог трајања овог поступка је несумњиво и у томе што је оптужним актом обухваћен велики број окривљених који имају низ својих права у току поступка које суд мора да испоштује, те што се у току поступка морао извести велики број доказа. Да ли ће се тужиоци и убудуће опредељивати да оптужним актом обухватају велики број окривљених, свакако, није питање за суд, али оно у шта можете бити уверени да сам у својству председника Апелационог суда у Београду приликом надзора нижестепених судова предузео низ мера да се нарочито “стари” предмети, као што је конкретан, ставе под посебну контролу у погледу благовременог поступања, те да се интервенише уколико се радње у управљању поступком не предузимају уобичајеном хитном динамиком.

 

Уз функцију председника суда обављате и функцију судије Посебног одељења за организовани криминал које одлучује у другом степену по жалбама изјављеним против одлука првостепеног суда у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала. С обзиром на озбиљност почињених кривичних дела као и чињеницу да су њихови починиоци често особе познате широј јавности по својим наводним утицајима у извршној и судској власти, да ли Апелациони суд може да остане независтан и имун на кршења претпоставке невиности од стране носилаца јавних функција?

 

Дубоко верујем да се сваки судија у вршењу своје функције руководи само доказима које има у списима предмета и законима које у конкретном случају примењује. Можда ће звучати чудно, али лично знам да многи од мојих колега нису ни упознати са медијским извештавањима о одређеним случајевима иако су сигурно упознати са тим да због природе самих дела или спорних односа за те предмете постоји велико интересовања јавности. Ако ме питате да ли сматрам да је у реду што политичари и друге јавне личности износе своја мишљења о поступцима који су у току и на тај начин стварају предубеђење јавности на који начин ће се одређени поступак окончати, свакако да то не сматрам добрим, превасходно, по питању очувања поверења грађана у рад судова, а уверен сам да судови настоје да добрим образложењем својих одлука разувере јавност у таква убеђења, уколико постоје.

 

Да ли можете да дате неки савет младим судијама које су на почетку своје судијске каријере, односно да ли постоји неки савет који би волели да је неко од старијих колега Вама дао када сте почињали?

 

Останите, најпре, човек и штитите своју професију на сваком кораку. Правилном применом закона штитите државу и појединца и доприносите да правда буде увек свима једнака и доступна. Једна народна пословица каже да: “Правда држи земљу и градова, а неправда ружи обадвоје”.

 

Преузето из часописа „Право у правосуђу“ компаније „Параграф Леx“