Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

5. март 2019. године
ТОМИСЛАВ ГАВРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К. По2 11/14 од 16. јуна 2015. године окр. Дамир Богдановић, Томислав Гаврић, Ђорђе Шевић, Зоран Алић, Зоран Ђурђевић и Драгана Ђекић су ослобођени од оптужбе да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правнх захтева упућени на парницу.

Оптужницом Тужиоца за  ратне злочине окривљенима је, између осталог, стављено на терет да су за време оружаног сукоба на територији Босне и Херцеговине, који се водио између оружаних формација на страни српског, бошњачког и хрватског народа у периоду од 6. априла 1992. године до 1995. године, као припадници јединице „Симини четници“, српске стране у сукобу, на подручју општине Зворник кршили правила међународног права Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата и правила из Другог допунског протокола Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба на тај начин што су саглашавајући се са предузетим радњама једни других из своје јединице окр. Шевић, Алић, Ђурђевић и Ђекић у месту Скочић, дана 12. јула 1992. године, затим окр. Ђурђевић и Алић на месту званом „Хамзићи“ у селу Шетић, дана 12. јула 1992. године, везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи, извршили, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за ратне злочине.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је, након одржаног претреса, дана 28. марта 2018. године донео пресуду Кж1 По2 5/15 којом је:

  • преиначио првостепену пресуду, у односу на окр. Томислава Гаврића, Зорана Алића и Зорана Ђурђевића, и због извршења у месту Малешић, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ окр. Томислава Гаврића и Зорана Ђурђевића осудио на казне затвора у трајању од по 10 година, док је окр. Зорана Алића осудио на казну затвора у трајању од 6 година (Напомена: против овог дела пресуде дозвољена је жалба суду у трћеме степену). Оштећени су ради остваривања својих имовинско правних захтева упућени на парницу;
  • потврдио у целости првостепепену пресуду у односу на окр. Дамира Богдановића, Ђорђа Шевића и Драгану Ђекић и
  • потврдио првостепену пресуду у односу на окр. Зорана Алексића и Зорана Ђурђевића у делу којим су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва у месту Скочић, у месту званом „Хамзићи“ у селу Шетић и везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи, а у односу на окр. Томислава Гаврића у делу у којем је ослобођен да је, у саизвршилаштву, извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва везано за боравак у Клиси, Петковцима и Дрињачи.

Окривљени Томислав Гаврић, Зоран Алић и Зоран Ђурђевић су оглашени кривим што су за време оружаног сукоба на територији Босне и Херцеговине, који се водио између оружаних формација на страни српског, бошњачког и хрватског народа у периоду од 6. априла 1992. године до 1995. године, као припадници јединице „Симини четници“, српске стране у сукобу на подручју општине Зворник кршили правила међународног права Четврте женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата и правила из Другог допунског протокола Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба на тај начин што су саглашавајући се са предузетим радњама једни других из своје јединице у селу Малешић у периоду од 12. јула па до око 1. октобра 1992. године, окр. Ђурђевић, Алић и Гаврић, заједно са сада пок. З.С. и другим НН припадницима јединице „Симини четници“ неовлашћено  у кућама у Малешићу држали три оштећене где су их приморавали да им спремају храну, да перу њихову одећу и униформу, чисте обућу и да чисте куће где су били смештени, наређујући оштећенима да морају радити шта год ко тражи из јединице, а ако то не учине биће убијене, у ком периоду су од самог почетка у Малешићу били окр. Ђурђевић и Алић, а од друге половине августа месеца 1992. године и окр. Гаврић, па су тако у ситуацији одузете слободе оштећених према оштећенима нечовечно поступали. Затим за сво време боравка у селу Малешић оштећене су окр. Алић и Ђурђевић тукли у више наврата рукама, ногама и разним предметима, повређујући њихов телесни интегритет, те оштећене окр. Ђурђевић, Алић и Гаврић у више наврата силовали.

У образложењу пресуде Апелационог суда, у делу у коме је првостепена пресуда преиначена се, између осталог, наводи да је радњама ближе описаним у изреци пресуде овог суда утврђено да су окр. Гаврић, Алић и Ђурђевић поступали са директним умишљајем. Да је постојала свест о противправности се, имеђу осталог, може закључити и из исказа једне од оштећених као и окр. Богдановића који је иначе ослобођен од оптужбе за дело које му је стављено на терет, али из којих произлази да је постојала опасност да оштећене пред крај боравка јединице на територији БиХ и њен повратак у Србију буду убијене, што управо говори о томе да су неки припадници те једницие што укључује и ове окривљене били свесни да је то што се дешавало и што је рађено оштећенима било незаконито, неморално и нечовечно. То истовремено је управо и указивало на могућност као и свест да би се ове сведокиње касније могле да сведоче о ономе што име се дешавало. Својим радњима које су извршавали према оштећенима окривљени су вршили кривична дела, та дела, односно те радње су вршене нескривене од очију, дакле јавно, физичким и психичким злостављањем, мучењем, понижавањем и силовањем, из чега се управо и може закључити да су се окривљени саглашавали са радњама једни других, при чему су по оцени Апелационог суда, испуњене претпоставке да се такво понашање окривљених оцени као поступање у саизвршилаштву. Оваквим својим понашањем окр. Гаврић, Алић и Ђурђевић су извршили кривичноп дело ратни злочин против цивилног становништва, а које кривично дело представља кривично дело против човечности и међународног права.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени Томислав Гаврић и Зоран Ђурђевић и њихови браниоци, као и браниоци окр. Зорана Алића.

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је, након одржане седнице већа, дана 13. фебруара 2019. године донео пресуду Кж3 По2 1/18 којом је преиначио другостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ окр. Томислава Гаврића и Зорана Ђурђевића осудио на казне затвора у трајању од по 8 година, док је окр. Зорана Алића осудио на казну затвора у трајању од 5 година. У преосталом, непреиначеном, делу другостепена пресуда је потврђена.

По налажењу већа Апелационог суда које је одлучивао у трећем степену, када је у питању одлука о кривичној санкцији, другостепени суд није олакшавајућим околностима утврђеним на страни окривљених дао адекватан значај због чега је првостепена пресуда у том делу преиначена.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)