Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

27. април 2017. године
НЕЂЕЉКО СОВИЉ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К – По2 12/13 од 30. јуна 2016. године окр. Неђељко Совиљ и Рајко Векић су због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ осуђени на казне затвора у трајању од по 8 година. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за ратне злочине и браниоци окривљених. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. марта 2017. године пресуду Кж1 По2 4/16 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Неђељка Совиља и Рајка Векића ослободило од оптужбе да су извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ.

Оптужницом Тужиоца за ратне злочине окр. Неђељку Совиљу и Рајку Векићу је стављено на терет да су за време немеђународног оружаног сукоба на територији Републике Босне и Херцеговине који се водио између армије Републике Босне и Херцеговине и војске Републике Српске, као припадници војске Републике Српске, противно Женевској конвенцији о заштити грађанских лица за време рата и Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба, дана 21. децембра 1992. године, извршили убиство једног цивилног лица, тако што су у јутарњим сатима, наоружани аутоматским пушкама, након што су на локалном путу у шуми сусрели цивилна лица оштећеног А.А. и Б.Б, Б.Б. наредили да настави кретање према својој кући, док су оштећеног А.А. повели око 500 м дубље у шуму и испалили најмање три метка у његовом правцу, наневши му том приликом повреде од којих је преминуо на лицу места.

По налажењу Апелационог суда исказ сведока Б.Б. не представља поуздан доказ на основу којег би се на несумњив начин могло утврдити да су окривљени критичном приликом лишили живота оштећеног, посебно када се исказ овог сведока цени у вези са исказима осталих сведока, који у погледу одлучних чињеница нису потврдили његове наводе. Наиме, код овако утврђеног чињеничног стања, без постојања других доказа који би поткрепили верзију тужиоца, Апелациони суд је мишљења да је, иако могућа, верзија тужиоца, само једна од равноправно вероватних верзија овога догађаја. У таквим околностима, једино спремност сведока Б.Б. да сведочи у наведеном правцу, уз све раније истакнуте мањкавости овог исказа, није била довољна да до степена извесности коју закон захтева, увери Апелациони суд у само једну од могућних верзија докађаја. У том смислу, Апелациони суд је усвајањем жалбе бранилаца окривљених, након одржаног претреса, преиначио првостепену пресуду и окривљене ослободио од оптужбе услед недостатка доказа да су извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)