"Службени гласник РС", бр. 104/2009
На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим
о проглашењу Закона о Правосудној академији
Проглашава се Закон о Правосудној академији, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Другој седници Другог редовног заседања у 2009. години, 11. децембра 2009. године.
ПР број 189
У Београду, 16. децембра 2009. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
о Правосудној академији
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом се оснива Правосудна академија (у даљем тексту: Академија) и уређују се њен статус, делатност, органи управљања и финансирање, као и почетна и стална обука судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца (у даљем тексту: тужиоци), обука судијских и тужилачких помоћника и приправника и обука судског и тужилачког особља.
Члан 2.
Циљ оснивања Академије јесте да допринесе професионалном, независном, непристрасном и ефикасном обављању судијске и тужилачке функције и стручном и ефикасном обављању послова судског и тужилачког особља.
Члан 3.
Оснивач Академије је Република Србија.
Академија се оснива као установа која обавља делатности ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом.
Академија има својство правног лица.
Седиште Академије је у Београду.
На унутрашње уређење и послове које обавља Академија, сходно се примењују одредбе закона који уређује јавне службе, ако овим законом није друкчије одређено.
Надзор над законитошћу рада Академије врши министарство надлежно за правосуђе.
Члан 4.
Академија има свој печат.
Садржина и начин коришћења печата Академије утврђује се Статутом Академије, у складу са законом који уређује печат државних и других органа.
Делатност Академије
Члан 5.
Академија:
- организује и спроводи пријемни испит за почетну обуку;
- организује и спроводи почетну обуку;
- организује и спроводи сталну обуку судија и тужилаца;
- организује и спроводи обуку предавача и ментора;
- организује и спроводи стручно усавршавање судског и тужилачког особља;
- успоставља и одржава сарадњу са домаћим, страним и међународним институцијама, организацијама и удружењима, у вези са пословима које обавља;
- издаје публикације и обавља другу издавачку делатност;
- обавља истраживачко аналитичке послове и сарађује са научним институцијама;
- систематски прикупља податке који су од значаја за рад Академије, а нарочито о спровођењу обуке и резултатима обуке и води документационо информациони центар;
- прикупља и обрађује судску праксу;
- обавља и друге послове утврђене законом и Статутом Академије (у даљем тексту: Статут).
Члан 6.
Органи Академије су Управни одбор, директор и Програмски савет.
Члан 7.
Управни одбор је орган који управља Академијом и његов састав чини девет чланова.
Чланови Управног одбора су: четири члана које именује Високи савет судства из реда судија, од којих два именује на предлог удружења судија; два члана које именује Државно веће тужилаца из реда тужилаца, од којих једног именује на предлог удружења тужилаца; и три члана које именује Влада, од којих је један државни секретар у министарству надлежном за правосуђе задужен за стручно усавршавање запослених у правосуђу, а један из реда запослених у Академији.
Чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца не могу бити чланови Управног одбора.
Мандат чланова Управног одбора траје четири године, с могућношћу поновног избора на још један мандат.
Чланови и председник Управног одбора имају право на накнаду за рад у висини од 30% од основне плате судије основног суда.
Члан 8.
Чланови Управног одбора бирају председника Управног одбора међу члановима Управног одбора из реда судија и тужилаца.
Мандат председника Управног одбора траје четири године, са могућношћу поновног избора на још један мандат.
Председник Управног одбора сазива и председава седницама Управног одбора.
Члан 9.
Управни одбор Академије:
- доноси Статут и друге акте Академије у складу са законом и прати њихову примену;
- бира и разрешава председника Управног одбора;
- бира и разрешава директора Академије, на основу претходно спроведеног јавног конкурса;
- бира и разрешава чланове Програмског савета;
- усваја програм пријемног испита за почетну обуку;
- усваја правилник о полагању пријемног испита за почетну обуку;
- усваја правилник о полагању завршног испита почетне обуке;
- усваја програме почетне обуке и доставља их Високом савету и Државном већу тужилаца ради утврђивања;
- усваја програме сталне обуке, уз сагласност Високог савета судства и Државног већа тужилаца;
- усваја програм обуке судског и тужилачког особља, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца;
- усваја посебни програм обуке судијских помоћника и приправника, уз сагласност Високог савета судства;
- усваја посебан програм обуке тужилачких помоћника и приправника и доставља га Државном већу тужилаца ради утврђивања;
- доноси програм пријемног испита за судијске и тужилачке приправнике;
- усваја програм обуке ментора и предавача;
- одлучује о висини накнаде за рад ментора и предавача;
- усваја годишњи извештај о раду Академије и годишњи обрачун;
- даје сагласност на одлуку о именовању чланова сталних комисија;
- доноси пословник о свом раду;
- даје сагласност на акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Академији;
- одлучује о коришћењу средства Академије, у складу са законом;
- обавља и друге послове у складу са законом и Статутом.
Члан 10.
Члану Управног одбора престаје функција:
- истеком мандата на који је изабран;
- на лични захтев;
- члану Управног одбора који је судија, тужилац или државни секретар министарства надлежног за правосуђе, престанком те функције;
- у случају спречености обављања функције члана Управног одбора у периоду дужем од шест месеци;
- разрешењем.
Одлуку о престанку функције члана Управног одбора доноси орган који га је именовао.
Орган надлежан за именовање, именује новог члана у року од 30 дана од дана доношења одлуке о престанку функције члана Управног одбора.
Поред разлога из става 1. овог члана, председнику Управног одбора може престати та функција и разрешењем на основу одлуке Управног одбора.
Начин рада Управног одбора
Члан 11.
Седнице Управног одбора сазива и њима председава председник Управног одбора. Управни одбор одржава најмање четири седнице годишње.
Председник Управног одбора сазива седницу на предлог најмање једне трећине чланова.
Седница Управног одбора може бити сазвана и на основу образложеног писменог захтева директора Академије или члана Управног одбора.
Управни одбор одржава седнице ако је присутно више од половине укупног броја чланова.
Члан 12.
Управни одбор доноси одлуке већином гласова присутног броја чланова.
Одлуке о избору и разрешењу председника Управног одбора и директора Академије, Статут и пословник доносе се двотрећинском већином гласова свих чланова Управног одбора.
Начин рада и одлучивања Управног одбора ближе се уређује пословником.
Члан 13.
Директор је извршни орган Академије.
Директор Академије бира се на период од пет година, уз могућност поновног избора.
За директора Академије може се изабрати лице које поред општих услова за рад у државним органима испуњава следеће услове:
- да има високу стручну спрему;
- да има најмање седам година радног искуства у струци;
- да има организационе и руководеће способности;
- да има активно знање једног светског језика.
Члан 14.
Директор:
- представља и заступа Академију;
- извршава одлуке Управног одбора и Програмског савета;
- координира и организује рад Академије;
- учествује у раду Управног одбора и Програмског савета;
- подноси годишњи извештај о раду Управном одбору;
- доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Академији, уз сагласност Управног одбора;
- руководи стручном и техничком службом Академије;
- обавља и друге послове у складу са законом, Статутом и другим актима.
Члан 15.
Директору Академије престаје функција:
- истеком мандата на који је изабран;
- на лични захтев;
- губитком радне способности и испуњавањем услова за пензију;
- разрешењем због нестручног и несавесног рада.
Члан 16.
Програмски савет је стручни орган Академије.
Програмски савет чини 11 чланова које именује Управни одбор, из реда судија и тужилаца, других стручњака и судског и тужилачког особља.
Најмање пет чланова Програмског савета су судије, најмање три су тужиоци, од којих по једног члана предлаже удружење судија, односно удружење тужилаца, а један члан је из реда судског и тужилачког особља.
Чланови Високог савета судства, Државног већа тужилаца и чланови Управног одбора не могу бити чланови Програмског савета.
Чланови Програмског савета из става 3. овог члана, могу се ослободити до 50% обима посла због рада у Академији.
Одлуку о ослобођењу из става 5. овог члана доноси Високи савет судства за судије, Државно веће тужилаца за тужиоце, а старешина правосудног органа у коме је члан запослен за члана из реда судског и тужилачког особља.
Чланови Програмског савета који нису из реда судија, тужилаца и судског и тужилачког особља имају право на посебну накнаду за рад коју утврђује Управни одбор.
Члан 17.
Програмски савет Академије:
- утврђује предлог програма полагања пријемног испита за почетну обуку;
- утврђује предлог програма завршног испита почетне обуке;
- утврђује предлог програма почетне обуке судија и тужиоца;
- именује чланове сталних комисија, уз сагласност Управног одбора;
- образује повремене комисије и радне групе, у складу са Статутом;
- утврђује предлог програма сталне обуке судија и тужиоца;
- утврђује предлог посебног програма обуке судијских и тужилачких помоћника и приправника;
- утврђује предлог пријемног испита за судијске и тужилачке приправнике;
- утврђује предлог програма обуке судског и тужилачког особља;
- утврђује предлог програма обуке ментора и предавача и других специјализованих програма обуке;
- именује сталне предаваче из реда судија и тужилаца уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца;
- даје сагласност на одлуку о избору сталних предавача који нису судије и тужиоци;
- утврђује услове за именовање и именује менторе и повремене предаваче;
- утврђује предлог правилника за полагање пријемног испита за почетну обуку;
- утврђује предлог правилника за полагање завршног испита почетне обуке;
- доноси пословник о свом раду;
- одлучује о приговору на ранг листу кандидата са пријемног испита за почетну обуку;
- врши и друге послове у складу са овим законом и Статутом.
Члан 18.
Програмски савет има сталне комисије:
- за пријемни испит корисника почетне обуке;
- за почетну обуку и завршни испит;
- за сталну обуку;
- за обуку судијских и тужилачких помоћника и приправника;
- за обуку судског и тужилачког особља;
- за обуку ментора и предавача.
Чланове сталне комисије именује Програмски савет уз сагласност Управног одбора.
Број и састав чланова сталних комисија уређује се Статутом.
Чланови сталних комисија имају права из члана 16. ст. 5. и 7. овог закона.
Члан 19.
Ментори и предавачи су посебно обучена лица из реда судија, тужилаца и других професија која непосредно спроводе програме обуке.
Ментори могу бити само судије и заменици јавних тужилаца.
Предавачи могу бити стални и повремени.
Стални предавачи из реда судија и заменика јавних тужилаца упућују се на рад у Академију на период од три године.
Стални предавачи који нису судије и заменици јавних тужилаца заснивају радни однос у Академији.
Повремени предавачи се ангажују према потреби ради спровођења програма обуке.
Права и обавезе ментора и повремених предавача уређују се уговором између њих и Академије.
Члан 20.
Ментори на програму почетне обуке ослобађају се 10% радних обавеза и имају право на накнаду за менторски рад у висини од 10% од основне плате.
Ментори на програму обуке судијских, односно тужилачких помоћника и приправника имају право на накнаду за менторски рад у висини до 15 % своје основне плате у зависности од броја лица којима је ментор.
Стални предавачи имају право на плату у складу са законом који уређује плате државних службеника, а стални предавачи из реда судија и заменика јавних тужилаца имају плату једнаку плати коју би имали да обављају судијску, односно тужилачку функцију, уколико је то за њих повољније.
Повремени предавачи имају право на накнаду за рад и на накнаду трошкова у вези са припремом и спровођењем обуке у складу са актом Управног одбора.
Члан 21.
За обављање стручних и административно-техничких послова у Академији образује се стручна и техничка служба.
Опис послова и радних задатака запослених у стручној и техничкој служби уређују се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
На права и обавезе запослених у Академији примењују се одредбе закона и других прописа којима се уређују радни односи.
Члан 22.
Средства за рад Академије обезбеђују се из буџета Републике Србије, донација и поклона, прихода од издавања публикација и реализације пројеката и других извора у складу са законом.
Услове за рад Академије обезбеђује Влада.
Појам и циљ
Члан 23.
Обука судија и тужилаца је организовано стицање и усавршавање практичних и теоријских знања и вештина потребних за независно, односно самостално, стручно и ефикасно вршење њихове функције.
Члан 24.
Обука може бити почетна и стална.
1. Почетна обука
Члан 25.
Почетна обука је организовано стицање практичних и теоријских знања и вештина, разумевање улоге и основних принципа поступања судије и заменика јавног тужиоца у циљу самосталног, стручног и ефикасног вршења функције судије у прекршајном и основном суду и заменика јавног тужиоца у основном јавном тужилаштву.
Члан 26.
Корисници почетне обуке су лица која су по положеном пријемном испиту примљена у Академију на почетну обуку.
Број корисника почетне обуке одређују Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца једном годишње, до 1. марта и о томе обавештавају Академију.
Број корисника почетне обуке из става 2. овог члана Високи савет судства и Државно веће тужилаца утврђују на основу процене броја слободних судијских места у прекршајним и основним судовима, односно места заменика у основном јавном тужилаштву, у години која следи након године у којој корисници завршавају почетну обуку, увећаном за 30%.
Члан 27.
Академија расписује јавни конкурс за избор кандидата за пријем на почетну обуку.
Јавни конкурс из става 1. овог члана расписује се једном годишње, најкасније до 1. јуна и објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије" и другом средству јавног информисања које покрива целу територију Републике Србије.
Рок за пријављивање кандидата је 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у "Службеном гласнику Републике Србије".
Члан 28.
Услови за пријем на почетну обуку су:
- положен правосудни испит;
- испуњавање општих услова за рад у државним органима;
- положен пријемни испит за почетну обуку.
а) Пријемни испит за почетну обуку
Члан 29.
Циљ пријемног испита је утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма почетне обуке и способности за вршење судијске и тужилачке функције.
Члан 30.
Предмет пријемног испита односи се на утврђивање степена стручног знања потребног за похађање програма почетне обуке, што обухвата важеће материјално и процесно право у области грађанског, кривичног и прекршајног права, као и познавање опште културе.
Програм полагања пријемног испита уређује се актом Програмског савета који се објављује најкасније шест месеци пре дана полагања испита.
Члан 31.
Пријемни испит за почетну обуку организује се једном годишње најкасније до 1. септембра.
Пријемни испит се састоји од писменог и усменог дела и теста личности.
Начин полагања пријемног испита ближе се уређује правилником о полагању пријемног испита.
Члан 32.
Пријемни испит се полаже пред комисијом за пријемни испит (у даљем тексту: Испитна комисија).
Испитна комисија има пет чланова које именује Програмски савет на период од четири године, од којих су три члана судије, а два тужиоци.
Чланови Испитне комисије не могу бити чланови Програмског савета.
За спровођење теста личности, Испитна комисија ангажује стручна лица.
Оцењивање
Члан 33.
Усмени и писмени део оцењују се оценама од 1 до 10.
Оцене на тесту личности су "задовољава" и "не задовољава".
Сматра се да кандидат који добије оцену 2 или нижу на усменом или писменом делу пријемног испита, односно оцену "не задовољава" на тесту личности, није положио пријемни испит.
Кандидат који није задовољан оценом на усменом делу испита има право да у року од 24 часа од пријема обавештења о оцени поднесе захтев Програмском савету за полагање усменог дела пријемног испита пред посебном комисијом.
Програмски савет образује посебну комисију из става 4. овог члана, у року од три дана од дана подношења захтева. Посебна комисија се састоји од три члана. Чланови Испитне комисије не могу бити чланови посебне комисије. Оцена посебне комисије је коначна.
Завршна оцена на пријемном испиту представља збир оцена са усменог и писменог дела пријемног испита.
Члан 34.
Испитна комисија утврђује ранг листу кандидата на основу завршне оцене.
Уколико кандидати имају исту завршну оцену, предност има кандидат са бољом оценом на правосудном испиту, а уколико су и те оцене исте, предност има кандидат са бољом просечном оценом на студијама.
Приговор на утврђену ранг листу кандидат може поднети Програмском савету, у року од три дана од дана објављивања ранг листе. Програмски савет може одбити приговор или га усвојити и утврдити коначну ранг листу кандидата.
За кориснике се примају кандидати према редоследу са ранг листе до попуне предвиђеног броја корисника за ту годину.
б) Спровођење почетне обуке
Члан 35.
Програм почетне обуке обухвата примену материјалних и процесних закона, судску и тужилачку праксу, стандарде судијске и тужилачке етике, међународне правне стандарде, унутрашњу организацију рада судова и тужилаштва, научне и стручне радове у области домаћег и међународног права, као и вештине судског и тужилачког посла.
Програм почетне обуке утврђују Високи савет судства и Државно веће тужилаца, на основу предлога који је утврдио Програмски савет, а усвојио Управни одбор Академије.
Почетна обука траје две године, почиње 1. октобра и састоји се од теоријског и практичног дела у области уставног, грађанског, кривичног и прекршајног права, као и опште и професионалне културе.
Практични део почетне обуке обавља се у суду, јавном тужилаштву, као и у другим државним органима, адвокатским канцеларијама и другим организацијама.
Време трајања обуке за сваку област утврђује се програмом почетне обуке.
Теоријски део обуке се одвија кроз обраду одређених тематских целина у организацији Академије, а практични део кроз рад у правосудним органима под надзором ментора и кроз рад у институцијама изван правосуђа.
Члан 36.
По завршетку сваког дела почетне обуке ментор и предавач из тог дела обуке која се обавља у суду и тужилаштву дају оцену. Рад у институцијама изван правосуђа се не оцењује.
Оцењивање почетне обуке врши се оценама од 1 до 5.
Корисник почетне обуке који није задовољан оценом има право да у року од 24 часа од пријема обавештења о оцени поднесе захтев Програмском савету за полагање тог дела обуке пред посебном комисијом.
Програмски савет образује посебну комисију из става 3. овог члана у року од три дана од дана подношења захтева. Посебна комисија се састоји од три члана. Ментор и предавач на чију се оцену корисник почетне обуке жалио не могу бити чланови посебне комисије. Оцена посебне комисије је коначна.
У случају да корисник почетне обуке добије коначну оцену 1 из дела почетне обуке престаје му својство корисника почетне обуке.
Члан 37.
По завршетку почетне обуке корисници почетне обуке полажу завршни испит на коме се проверавају искључиво практична знања и способности стечена на почетној обуци за обављање посла судије прекршајног суда, основног суда и заменика јавног тужиоца у основном тужилаштву.
Оцењивање завршног испита изражава се оценама од 1 до 5.
Корисник почетне обуке који на завршном испиту добије оцену 1 сматра се да није завршио почетну обуку.
Програм и начин полагања завршног испита ближе се уређује правилником.
Члан 38.
На крају почетне обуке корисник почетне обуке добија завршну оцену која представља збир оцена добијених за поједине делове обуке и оцене са завршног испита.
Члан 39.
Академија издаје кориснику уверење о завршеној почетној обуци које садржи оцену за сваки део обуке и завршну оцену.
Уверење из става 1. овог члана издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора.
Члан 40.
Корисник почетне обуке заснива радни однос на одређено време у Академији у трајању од 30 месеци, почев од 1. октобра у години у којој је примљен као корисник почетне обуке.
Суд, односно јавно тужилаштво, у којем ће корисник почетне обуке обављати почетну обуку, одређује Програмски савет према месту у коме корисник почетне обуке ради или има пребивалиште, односно боравиште.
Корисник почетне обуке има плату у висини 70% од основне плате судије основног суда, за време трајања радног односа на одређено време у Академији.
Директор Академије може донети одлуку о одлагању похађања почетне обуке најдуже на 12 месеци на основу молбе корисника почетне обуке.
Корисник почетне обуке има право жалбе Управном одбору, у року од осам дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана. Одлука Управног одбора је коначна.
Изузетно, директор Академије доноси решење о одлагању похађања почетне обуке кориснику који се налази на трудничком боловању или породиљском одсуству. Решење о одлагању се доноси за период одређен законом који уређује ово право.
По завршеној почетној обуци корисник је дужан да конкурише на места судије прекршајног суда или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца.
Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца дужно је да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Академији, а према успеху оствареном на почетној обуци.
Уколико међу пријављеним кандидатима нема кандидата који су завршили почетну обуку, Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца може предложити кандидата који испуњава опште услове за избор.
Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца може лицу које је завршило почетну обуку одобрити заснивање радног односа на одређено време у суду, односно тужилаштву најдуже три године, уколико се јављао на конкурс за избор судије или заменика јавног тужиоца, а није изабран.
Ако кандидат који је завршио почетну обуку, у року од три године, рачунајући године у којима је Народна скупштина бирала судије прекршајних или основних судова, односно заменике основних јавних тужилаца, од дана добијања уверења о завршеној почетној обуци, не почне да обавља функцију судије прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца, та чињеница ће се узети у обзир приликом предлагања за избор на ове функције.
Корисник је обавезан да редовно похађа почетну обуку и поштује правила утврђена општим актима Академије.
Појам и циљ
Члан 41.
Стална обука је усавршавање теоријских и практичних знања и вештина ради стручног и ефикасног вршења судијске и тужилачке функције.
Члан 42.
Корисници сталне обуке су судије и тужиоци.
Академија води евиденцију о судијама и тужиоцима који су учествовали у програму сталне обуке и те податке доставља Високом савету судства и Државном већу тужилаца.
Члан 43.
Стална обука може бити добровољна и обавезна.
Стална обука је добровољна, осим када је предвиђена као обавезна, законом или одлуком Високог савета судства и Државног већа тужилаца у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада, ради отклањања недостатака у раду судије и заменика јавног тужиоца уочених приликом њиховог рада, као и за судије и заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на судијску, односно тужилачку функцију, а нису похађали програм почетне обуке.
Програм сталне обуке усваја Управни одбор, на предлог Програмског савета, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца.
Члан 44.
Право и обавеза сталног стручног усавршавања судија и тужилаца остварује се кроз опште програме сталне обуке.
Члан 45.
Судије и заменици јавних тужилаца који су први пут изабрани на ту функцију, а нису завршили почетну обуку, обавезни су да похађају посебан програм сталне обуке.
Садржина и трајање посебног програма сталне обуке утврђују се актом Програмског савета зависно од професионалног искуства корисника из става 1. овог члана.
Кориснику посебног програма сталне обуке из става 1. овог члана смањиће се обим посла и радно време до 30% за време трајања овог програма, на основу одлуке Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца.
Корисници посебног програма сталне обуке су и судије и заменици јавних тужилаца, који су одређени одлуком Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца, када је то потребно ради отклањања недостатака у раду судије и заменика јавног тужиоца, уочених приликом вредновања њиховог рада. У овом случају стална обука је обавезна.
Одлуком Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца за поједине категорије судија и тужилаца, може бити прописана обавезна стална обука и то у случају избора за суд, односно јавно тужилаштво вишег степена, промене специјализације, битних промена прописа и увођења нових техника рада.
Академија је у обавези да изради посебан програм сталне обуке, у складу са одлукама Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца.
Члан 46.
Академија је дужна да једном годишње, најкасније до 1. децембра, достави судовима и јавним тужилаштвима оквирни годишњи програм добровољне обуке за наредну календарску годину.
Пријаве за програме из става 1. овог члана, судије и тужиоци достављају Академији до 31. децембра текуће године, за наредну календарску годину.
За сваки од понуђених програма, Академија одређује кориснике и о томе обавештава судове и јавна тужилаштва.
Академија издаје уверења судијама и тужиоцима, о учешћу у програмима сталне обуке.
IV. ОБУКА МЕНТОРА И ПРЕДАВАЧА
Програм обуке ментора и предавача
Члан 47.
Ментори и предавачи из реда судија и тужилаца похађају програм обуке који усваја Управни одбор на предлог Програмског савета.
Академија издаје менторима и предавачима уверење о завршеној обуци из става 1. овог члана.
Уверење из става 2. овог члана, издаје се на обрасцу који се утврђује актом Управног одбора.
Члан 48.
Током спровођења обуке, судијски и тужилачки помоћници и приправници имају менторе из редова судија, односно заменика јавних тужилаца које именује председник суда, односно јавни тужилац.
Ментори из става 1. овог члана су обавезни да заврше програм обуке за менторе који организује Академија.
Пријемни испит за приправнике
Члан 49.
Кандидати за судијске или тужилачке приправнике су обавезни да полажу пријемни испит да би били примљени у суд или јавно тужилаштво ради обављања приправничког стажа.
Програм пријемног испита за приправнике доноси Управни одбор Академије на предлог Програмског савета.
Кандидати за судијске, односно тужилачке приправнике примају се на рад у суд, односно јавно тужилаштво на основу укупне оцене.
Укупна оцена састоји се из збира просечне оцене са студија и оцене са пријемног испита, при чему 40% укупне оцене чини оцена са основних студија, а 60% чини оцена са пријемног испита.
Радни однос као судијски, односно тужилачки приправници, заснивају кандидати који имају највишу укупну оцену.
Члан 50.
Предлог посебног програма обуке судијских и тужилачких помоћника и приправника утврђује Програмски савет у сарадњи са председницима судова и јавним тужиоцима.
Посебни програм обуке судијских помоћника и приправника усваја Управни одбор уз сагласност Високог савета судства.
Посебни програм обуке тужилачких помоћника и приправника усваја Управни одбор и доставља га Државном већу тужилаца ради утврђивања.
Судијски и тужилачки помоћници и приправници су обавезни да похађају посебни програм обуке из ст. 2. и 3. овог члана.
Председници судова, односно јавни тужиоци достављају Академији једном годишње извештај о раду судијских и тужилачких помоћника и приправника, као и мишљење ментора.
Судијски и тужилачки помоћници који су завршили почетну обуку нису обавезни да похађају посебни програм обуке из ст. 2. и 3. овог члана.
Судијски и тужилачки волонтери имају иста права и обавезе, у вези са обуком као и приправници.
Појам и циљ
Члан 51.
Обука судског и тужилачког особља је организовано стицање знања и вештина ради стручног и ефикасног обављања послова.
Члан 52.
Корисници обуке из члана 51. овог закона су судско и тужилачко особље које обавља административне послове.
Обука судског и тужилачког особља је добровољна, осим ако посебним законом није одређено другачије.
Члан 53.
Програм обуке судског и тужилачког особља усваја Управни одбор на предлог Програмског савета, уз сагласност Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца. Програм се доноси за сваку категорију судског и тужилачког особља.
Преузимање послова Правосудног центра
Члан 54.
Послове Правосудног центра за обуку и стручно усавршавање, прописане чланом 165. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица ("Службени гласник РС", број 85/05), односно прописане Правилником о програму и начину стицања посебних знања из области права детета судија који суде у поступцима у вези са породичним односима ("Службени гласник РС", број 44/06), од дана ступања на снагу овог закона обавља Академија.
Члан 55.
Чланови Управног одбора Академије биће именовани у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Конститутивну седницу Управног одбора Академије сазива најстарији члан Управног одбора, у року од 15 дана од дана именовања чланова Управног одбора Академије.
Избор директора Академије
Члан 56.
Управни одбор Академије доноси одлуку о објављивању јавног конкурса за избор директора Академије, у року од 15 дана од дана одржавања конститутивне седнице Управног одбора.
Управни одбор Академије бира директора Академије најкасније 30 дана од дана истека рока за пријављивање на конкурс.
Члан 57.
Статут се доноси у року од 30 дана од дана конституисања Управног одбора Академије.
Други подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од 60 дана од дана конституисања, односно образовања органа и тела надлежних за њихово доношење, односно предлагање.
Члан 58.
Програмски савет образује се у року од два месеца од дана конституисања Управног одбора.
Члан 59.
Министар надлежан за правосуђе по прибављеној сагласности председника Високог савета судства и председника Државног већа тужилаца поставља вршиоца дужности директора Академије, у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор директора Академије.
Вршилац дужности директора обавља функцију директора до избора директора Академије у складу са овим законом.
Вршилац дужности директора доноси, у року од 15 дана од дана постављења, привремени акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места запослених у стручној и техничкој служби Академије.
Престанак важења закона
Члан 60.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о обуци судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и судијских и тужилачких помоћника ("Службени гласник РС", број 46/06).
Члан 61.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".
Тел: 00 381 11 363 50 41 2010 Апелациони суд у Београду