APELACIONI SUD - Законски прописи везани за рад правосудних органа

ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ ВЕЗАНИ ЗА РАД ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА

„Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди“

(чл. 54. Закона о судијама)

Законом о судијама уређена су начела везана за обављање судијске функције, положај судије, избор и престанак судијске функције, функције судије поротника и председника суда и дисциплинска одговорност судија.

Законом о Високом савету судства уређен је положај, надлежност, организација и начин рада Високог савета судства, услови и поступак за избор изборних чланова Савета, трајање мандата и престанак њихове функције и обезбеђење услова и средстава за рад Савета.

Законом о седиштима и подручјима судова и тужилаштава уређено је који судови и тужилаштва постоје у Републици Србији, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност, те су одређена одељења Вишег прекршајног суда и Управног суда и подручја на којима врше надлежност.

Законом о уређењу судова уређена су начела судске власти, спољашње и унутрашње уређење судова, надлежност судова, састав, број и правила везана за судско особље, правосудна управа, обезбеђење суда и средства за рад суда.

Законом о правосудној академији уређен је њен статус, делатност, органи управљања и финансирања, као и почетна и стална обука судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, обука судијских и тужилачких помоћника и приправника и обука судског и тужилачког особља.

УСЛОВИ ЗА ИЗБОР ЗА СУДИЈУ

За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције (чл. 43. Закона о судијама).

После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци: две године за судију прекршајног суда, три године за судију основног суда, шест година за судију вишег суда, привредног суда и Вишег прекршајног суда, десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда и дванаест година за судију Врховног касационог суда (чл. 44. Закона о судијама.

Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност (чл. 45, став 1. Закона о судијама).

ПРАВА И ДУЖНОСТИ СУДИЈЕ

Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност (чл. 3, став 1. Закона о судијама).

Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима (чл. 3, став 2. Закона о судијама).

Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу. Плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице (чл. 4. Закона о судијама).

Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом (чл. 9, став 1. Закона о судијама).

ЗАБРАНА УТИЦАЈА НА СУД

Забрањено је коришћење јавног положаја, средстава јавног обавештавања и било које јавно иступање којим се непримерено утиче на ток и исход судског поступка. Забрањен је и сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку (чл. 6. Закона о уређењу судова).

ОДРЕЂИВАЊЕ СУДЕЋЕГ СУДИЈЕ

Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари. Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима (чл. 5. Закона о уређењу суова).

УПУЋИВАЊЕ СУДИЈЕ

Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже годину дана. Изузетно, судија може бити упућен у суд непосредно вишег степена, ако испуњава законом прописане услове за избор за судију суда у који се упућује (чл. 20, ставови 1. и 2. Закона о судијама).

Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа. Упућивање може трајати најдуже три године. За време упућивања судија се може ослободити вршења судијске функције, на основу одлуке Високог савета судства. У случају упућивања у министарство надлежно за послове правосуђа судија се обавезно ослобања вршења судијске функције (чл. 21, ставови 1, 3, 4 и 5. Закона о судијама).

ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА

Рад свих судија и председника судова подлеже редовном вредновању које обухвата све аспекте судијског посла, односно посла председника суда и представља основ за извор, обавезну обуку судија и разрешење (чл. 32, став 1. Закона о судијама).

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СУДИЈА

Дисциплински прекршај је несавесно вршење судијске функције или понашање судије недостојно судијске функције, који је прописан Законом о судијама (чл. 89).

Дисциплински прекршаји су:

повреда начела непристрасности,
пропуштање судије да тражи изузеће у предметима у којима постоји разлог за изузеће, односно искључење када је то предвиђено законом,
неоправдано кашњење у изради одлука,
узимање предмета у рад редом који неоправдано одступа од реда којим су примљени,
неоправдано незаказивање рочишта или претреса,
учестало кашњење на заказана рочишта или претресе,
неоправдано одуговлачење поступка,
неоправдано необавештавање председника суда о предметима у којима поступак дуже траје,
очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду,
непоштовање радног времена,
прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса,
упуштање судије у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води,
давање коментара о судским одлукама, поступцима или предметима у средствима јавног информисањана на начин супротан закону и Судском пословнику,
обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом,
неоправдано непохађање обавезних програма обуке,
достављање непотпуних или нетачних података од значаја за рад и одлучивање Високог савета судства,
неоправдана измена годишњег распореда судијских послова у суду и повреда принципа случајног судије супротно закону и
кршење одредаба Етичког кодекса у већој мери (чл. 90, став 1. Закона о судијама).

Дисциплинске санкције су: јавна опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана напредовања у трајању до три године (чл. 91. Закона о судијама).

Кад утврди одговорност судије за тежак дисциплински прекршај, Дисциплинска комисија покреће поступак за разрешење судије (чл. 92. Закона о судијама).

Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Високи савет судства (чл. 93. Закона о судијама).

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија (чл. 6, став 1. Закона о судијама).

УДАЉЕЊЕ СУДИЈЕ СА ФУНКЦИЈЕ

Судија се удаљује са функције кад му је одређен притвор, а може бити удаљен са функције кад је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен (чл. 14. Закона о судијама).

СВИ РАЗЛОЗИ ЗА ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ

Судијска функција престаје на захтев судије, кад судија наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције, кад не буде изабран на сталну функцију или кад буде разрешен (чл. 57. Закона о судијама).

Судија се разрешава кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја (чл. 62. Закона о судијама).