APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.06.2018.

Рж г 6/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рж г 6/18
01.06.2018. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, и то судија Весна Матковић, у предмету предлагача АА, кога заступа пуномоћник адвокат АБ, ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Београду Р4п.8/18 од 20.03.2018.године, дана 01.06.2018.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду Р4п.8/18 од 20.03.2018.године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Р4п.8/18 од 20.03.2018.године, одбијен је као неоснован приговор подносиоца АА, поднет преко пуномоћника адвоката АБ, ради убрзавања поступка у предмету Вишим судом у Београду П.28/2016 као неоснован.

Против наведеног решења предлагач је благовремено изјавио жалбу.

Поступајући по жалби предлагача у смислу Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС“, број 40/15), члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 125/82... „Сл. гласник РС“, бр. 46/95...55/14) и чланова 386 и 402 Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11...55/14), Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба неоснована.

О жалби је одлучивао судија одређен годишњим распоредом послова у суду у смислу одредбе члана 16 став 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року, којом је предвиђено да председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, у вези са чланом 30 став 2 ЗВП, о којима се у поступку по жалби води рачуна по службеној дужности.

Према разлозима првостепеног решења предлагач је преко пуномоћника дана 22.01.2018.године поднео првостепеном суду приговор ради убрзавања поступка у предмету П.28/2016 у коме је навео да је тужба поднета 06.01.2018.године да су рочишта до 21.09.2017.године заказивана према нормалном распореду поступајућих судија, да су након тога одлагана, те да је од претходно заказаног рочишта па до рочишта које ће се евентуално одржати размак око осам и по месеци и како је од подношења тужбе до заказивања последњег рочишта протекло две и по године а да није изведен ниједан доказ у предмету то предлагач сматра да је услед таквог поступања суда у наведеном предмету повређено његово право на суђење у разумном року те је предложио да суд усвоји приговор, утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року, да одреди да предмет има првенство у одлучивању и исти додели у рад другом судији или да се наложи судији да предузме процесне радње које делотворно убрзавају поступак и да о томе извести председника суда.

Поступајући по поднетом приговору предлагача у смислу чл.6-9 Закона о заштити права на суђење у разумном року (“Службени гласник РС” бр. 40/15), Виши суд је одлучио као у изреци налазећи да је приговор очигледно неоснован у складу са одредбом чл.8 ст.5 наведеног закона јер је утврдио да је тужба поднета 06.01.2016.године да је достављена туженом на одговор и да је исти доставио суду одговор на тужбу 22.04.2016.године, да су рочишта у наведеном предмету заказивана у уобичајеним роковима за заказивање у овој врсти спора, с обзиром да се не ради о предмету који има приоритет у решавању, те да у конкретном случају поступак траје тек нешто више од две године. У ситуацији када нема дужих периода неактивности првостепеног суда у време подношења приговора у конкретном случају у оквиру разумног рока за поступање и одлучивање у првостепеном поступку произилази да је приговор ради убрзавања поступка очигледно неоснован, те је исти без испитног поступка одбио у смислу чл.8 ст.3 цитираног закона. Приликом одлучивања првостепени суд је имао у виду изјашњење поступајуће судије, па је нашао да је исто у сагласности са стањем у списима и да у овој фази поступка нема услова за усвајање приговора ради убрзавања поступка, а на другачију одлуку није од утицаја ни навод из приговора да је услед заказивања рочишта у размаку око осам и по месеци тужилац доведен у ситуацију да тужени има времена да распрода сву своју имовину и да тужиочев успех у спору остане “мртво слово на папиру”, јер се рочишта у наведеном предмету заказују у уобичајеним роковима у поступцима у првом степену и према слободном распореду за заказивање рочишта и да у конкретном случају нема дужих периода неактивности првостепеног суда.

Одлучујући о поднетој жалби а у складу са одредбом чл.17 став 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року закључено је да с обзиром на трајање поступка како је наведено у жалби, а којим жалбеним наводима се понављају наводи који су дати у предлогу, је жалба очигледно неоснована, а имајући у виду да је тужба поднета 06.01.2016.године, а приговор ради убрзања поступка 22.01.2018.године, дакле после две године, због чега је и одлучено као у изреци решења.

Из изнетих разлога, одлучено је као у изреци.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Судија,
Против овог решења није дозвољена Весна Матковић с.р.
жалба (одредба члана 21 Закона о заштити
права на суђење у разумном року)

За тачност отправка
управитељ писарнице
Јасмина Ђокић