APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

4.03.2011.

Рех 5/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех.бр.5/11
Дана 04.03.2011 године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Слађане Накић Момировић, Соње Манојловић, Верољуба Цветковића и Слободана Рашића, чланова већа у предмету предлагача АА ради рехабилитације сада покојних ББ и ВВ решавајући о изјављеној жалби предлагача против решења Вишег суда у Шапцу број 4 Рех-4/2010 од 10.11.2010 године донео је у седници већа одржаној дана 04.03.2011 године

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Шапцу број 4 Рех-4/2010 од 10.11.2010 године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Шапцу број 4 Рех-4/2010 од 10.11.2010 године одбачен је као недозвољен предлог предлагача АА ради рехабилитације сада покојних ББ и ВВ.

Против овога решења жалбу је изјавио предлагач због битних повреда одредаба парничног поступка и члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијаног решења у границама овлашћења из одредбе члана 372 у вези члана 388 ЗПП а у вези члана 30 став 2 ЗВП и све у вези члана 1 Закона о рехабилитацији Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбеног решења нема битних повреда одредаба ванпарничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1,2,5,7. и 9. у вези члана 388 ЗПП и све у вези члана 30 став 2 ЗВП и у вези члана 1 Закона о рехабилитацији нити других битних повреда одредаба поступка које би биле од утицаја на његову правилност и законитост.

Према стању у списима ове ванпарничне ствари следи даје предлагач Слободан Спасојевић поднео захтев ради рехабилитације сада покојних ББ од оца ГГ и мајке ДД рођеног __ године а преминулог __ године у Краљеву и ВВ од оца ББ и мајке ЂЂ рођене _ рођеног __ године а преминулог __ године заснивајући захтев за рехабилитацију ових лица на чињеници да им је одузета имовина и то од стране пољопривредног одсека Среског народног одбора у Краљеву одлуком о утврђивању објеката аграрне реформе број 1348 од 10.02.1946 године, одлуком Окружног аграрног суда у Чачку број 142/46 од 13.03.1946 године, решењем представништва владе Народне Републике Србије број 3261 од 15.јула 1947 године и указом о проглашењу државних привредних предузећа локалног значаја за предузећа републичког значаја (Службени Гласник Народне Републике Србије број 44/48) те решењем комисије за национализацију при Народном одбору Општине Краљево број 03-207-1-59 од 12.10.1959 године и решење Скупштине општине Краљево 01 број 10710 од 30.09.1964 године као и решењем Одељења за финансије Скупштине општине Краљево број 280/1 од 10.03.1964 године сматрао је да је одузимање имовине породице ЕЕ вршено са циљем да им се укину средства за рад и то само из политичких и идеолошких разлога. Предлагач није оспоравао да није у сродству са породицом ЕЕ али је свој интерес образложио тиме што је у пријатељским односима са том породицом.

Полазећи од оваквог стања ове ванпарничне ствари побијано решење је правилно и на закону засновано. Наиме, према одредби члана 2 став 1 Закона о рехабилитацији захтев за рехабилитацију може поднети свако заинтересовано физичко или правно лице. Употреба појма заинтересовано лице показује да то није свако лице. На тај начин се рехабилитацији даје лични и породични значај али и историјски с обзиром да подносилац захтева за рехабилитацију може бити и правно лице. То није свако физичко односно правно лице већ оно лице на основу одређених мерила или има интерес да се оствари рехабилитација одређеног лица. Мерила за одређивање појма заинтересовано лице у смислу одредбе става 1.става 2. овог закона су породичне везе са лицем чија се рехабилитација захтева , лични односи између подносиоца захтева за рехабилитацију и лица чија се рехабилитација тражи и делатност правног лица именована у његовом акту о оснивању која разумно оправдава његов захтев да се отклоне повреде права лица која су без судске или административне одлуке или судском или административном одлуком лишена из политичких или идеолошких разлога живота слободе или неких других права од 06.априла 1941.године до дана ступања на снагу овог закона а имала су пребивалиште на територији Републике Србије-аргуменат из одредбе чл.1. Закона.

У овој материјално правној ситуацији предлагач није физичко лице на кога се односи поступак рехабилитације нити је у породичној вези или је био у непосредној личној вези са тим физичким лицима(сада покојни ББ и ВВ) па зато не спада у категорију заинтересованог физичког лица.

Подносилац захтева у току поступка је образлагао свој интерес потребом да поврати углед породице ЕЕ, али поред изложеног када то тврди занемарује да то не чине сами чланови породице ЕЕ на које се та евентуално учињена повреда угледа односи(директни потомци породице ЕЕ, ВВ ћерка ЖЖ и ЂЂ - наводи из поднеска од 08.12.2009.године). Када би се прихватило супротно схватање тада би његова последица била да заштиту угледа одређеног лица , односно његове породице штити друго лице кога та повреда не погађа , а не само то лице/а чији је породични углед на описани начин по наводима из захтева за рехабилитацију повређен .

Ради тога морални интерес на чему се такође инсистира у жалби у овој правној ситуацији остаје без правно вредног значаја као и навод подносиоца захтева за рехабилитацију у току првостепеног поступка да јеје заинтересовано лице у том смислу што је у пријатељским односима са породицом ЕЕ (Записник са рочишта од 10.11.2010.године) .

Да је законодавац имао за циљ да својство подносиоца захтева да сваком физичком и правном лицу не би употребио појам заинтересовано лице у тексту члана 2 став 1 Закона о рехабилитацији . Тај појам је шири од појма лица које има правно заштићен интерес, али не у тој мери да би обезбедио право на подношење захтева за рехабилитацију сваком лицу па и физичком лицу које свој интерес образлаже заштитом моралних норми или људских права односно пријатељским односима са породицом као што то у конкретном случају чини предлагач. Заштита људских права лица чија се рехабилитација захтева је обезбеђена кроз овлашћење заинтересованих правих лица да поднесу такав захтев. Међутим, и тада садржајем предмета њихове делатности мора да се потврди -учини разумно оправданим њихов интерес . То оправдава и потреба елиминисања лукративних циљева који нису у вези са рехабилитацијом одређеног лица која се у поступку захтева-циљеви противни сврси којој рехабилитација служи.

Разлози који се односе на образложење недостатка интереса на страни предлагача су јасни прецизни и потпуни у садржају побијаног решења па нема основа за навод жалбе да је исто захваћено повредама ванпарничног поступка из члана 361 став 2 ЗПП односно из члана 8 и члана 221 у вези члана 30 ЗВП. С обзиром на претходно изнете разлоге нема повреде ни одредбе члана 2 Закона о рехабилитацији.

Правилно жалба цитира одредбу члана 3 став 2 ЗВП да је предлагач свако лице по чијем је предлогу поступак покренут али занемарује да захтев за рехабилитацију по слову закона може поднети само заинтересовано лице.

Наводи жалбе да је Виши суд у Шапцу неоспорно месно надлежан у присуству претходних разлога остају без значаја као што је правно погрешан и разлог из ожалбеног решења да је у конкретном случају место прогона Краљево. Тај разлог не утиче на објашњење појма заинтересовано лице у смислу назначене норме, али у присуству разлога који се односе на одсуство интереса подносиоца захтева побијано решење је правилно и на закону засновано.

Захтев за рехабилитацију су могли поднети потомци породице ЕЕ – ћерке сада покојног ВВ ЖЖ и ЂЂ из Београда али оне то нису учиниле а уз предлагача не иде карактеристика заинтересованог лица у смислу назначене норме Закона о рехабилитацији.

Са изложеног а на основу одредби члана 387 став 1 тачка 2 у вези члана 30 став 2 ЗВП и све у вези чл. 1. Закона о рехабилитацији одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић