Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.09.2014.

Р4 р 530/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 530/14
Дана 30.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу у поступку предлагача АА кога заступа адвокат АБ решавајући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року донео је дана 30.09.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

Утврђује се да је предлагачу АА повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Другог општинског суда у Београду П. бр. 2942/2003.

НАЛАЖЕ СЕ Првом основном суду у Београду да настави и оконча поступак у предмету Другог општинског суда у Београду П. бр. 2942/2003 у што краћем року.

Предлагачу се одређује накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 50.000,00 динара из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова у року од три месеца рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача за износ накнаде од досуђеног износа у претходном ставу изреке овог решења до тражених 500.000,00 динара одбија се.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднео је захтев због повреде права на суђење у разумном року у форми уставне жалбе и навео да је у поступку по предмету Другог општинског суда у Београду П. бр. 2942/03 повређено његово право на суђење у разумном року. То је образложио чињеницом да је тужбу Другом општинском суду у Београду поднео 22.04.2003. године, да је Други општински суд у Београду решењем П. бр. 2942/03 од 01.11.2007.године прекинуо поступак у овој правној ствари до решења спорног правног питања од стране Врховног суда Србије, да је од подношења тужбе протекло 11 година и да је неизвесно када ће поступак бити окончан.

Предложио је да суд усвоји његов захтев и утврди да је у поступку пред Другим општинским судом у Београду П. бр. 2942/03 повређено право из члана 32 Устава РС на правично суђење у разумном року и да утврди да поводом Уставом гарантованог права подносиоцу захтева је причињена материјална штета и да се обавеже Република Србија – Министарство правде и Државне управе да му по том основу исплати износ од 500.000,00 динара.

Поступајући по захтеву предлагача а на основу одредби члана 8а и 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ број 111/2008, 104/2009, .... и 101/2013) овај суд је прибавио предмет Другог општинског суда у Београду П. бр. 2942/03 па је увидом у његов садржај утврдио:

-да је тужба у парници по предмету Другог општинског суда у Београду П.бр. 2942/03 поднео дана 22.04.2003. године тужилац (овде предлагач) АА против тужене Државне заједнице Србије и Црне Горе Министарства одбране ради исплате гарантоване нето зараде с позивом на одредбу ч лана 75 тада важећег Закона о војсци са новчаним потраживањем као у петитуму тужбе;
-да је тужена страна поднела одговор на тужбу 26.05.2003. године;
-да је према садржају записника са рочишта у овој парничној ствари од 08.07.2003. године донето решење да се рочиште одржи и узети су кратки наводи пуномоћника тужиоца и рочиште одложено на неодређено време;
-да је пуномоћник тужиоца поднеском од 03.03.2004.године насловљеном на Други општински суд у овој парници захтевао да се закаже рочиште с обзиром да је протекло више од пола године а да извештаја нема;
-да је првостепени суд поново упутио допис Војној пошти 9858 ради достављања назначеног извештаја 01.10.2004. године;
-да је тужилац поново захтевао поднеском од 31.08.2005. године да се закаже рочиште за расправу;
-да је према садржају записника са рочишта од 23.11.2005. године на коме је приступио пуномоћник тужиоца донето решење да је за поступање у овој правној ствари надлежан судија појединац и решење да се рочиште одложи на неодређено време;
-да је решењем Другог општинског суда у Београду П.бр. 2942/03 од 23.11.2005. године утврђено да је за суђење у овом поступку надлежан судија појединац;
-да је ово решење достављено пуномоћнику тужиоца и заступнику тужене 25.11.2005. године;
-да је првостепени суд према садржају записника са рочишта за расправу 21.03.2006. године констатовао да је приступио пуномоћник тужиоца да за тужену страну нико није приступио, да је донео решење да се рочиште одржи и узео кратке наводе пуномоћника тужиоца, да је одредио ново рочиште за 19.06.2006. године са почетком у 10,30;
-да је Други општински суд у Београду дописом од 21.03.2006.године затражио од војне поште и Министарства одбране Управе за финансије и кадрове и од Министарства одбране савета министара државне заједнице извештај као у његовом садржају;
-да је Други општински суд према садржају записника са рочишта за главну расправу од 13.10.2006. године констатовао да је за тужиоца приступио његов пуномоћник, да за туженог није приступио заступник, да је првостепени суд одржао рочиште у одсуству уредно позваног заступника туженог и узео кратке наводе пуномоћника тужиоца те поново затражио назначене дописе а одредио ново рочиште за 19.01.2007. године;
-да је Министарство одбране Управа за буџет финансије доставила извештај број 26-384 од 20.10.2006. године;
-да је према садржају записника са рочишта од 19.01.2007. године који је првостепени суд одржао у већу утврђено да је приступио пуномоћник тужиоца да није приступио заступник тужене и донето решење да се одреди финансијско вештачење;
-да је приложен извештај о вештачењу од 16.02.2007.године;
-да је одржано рочиште за расправу 18.05.2007. године такође у већу и исто одложено за 01.11.2007.године;
-да је према садржају записника рочишта за главну расправу 01.11.2007.г одине такође приступио пуномоћник тужиоца у одсуству уредно позваног заступника туженог и донето решење да се рочиште одржи, да је пуномоћник тужиоца приложио поднесак са предлогом за достављање предмета ВСС ради решавања спора од правног питања по члану 176 ЗПП и предложио да суд у овом поступку исти прекине односно одреди застој;
-да је донето решење П.бр. 2942/03 од 01.11.2007.године да се прекине поступак у овој правној ствари с обзиром да је поднет „предлог“ Врховном суду Србије за решавање спорног правног питања по члану 176 ЗПП и са поуком о правном леку;
-да је ово решење достављено пуномоћнику тужиоца 22.11.2007. године а заступнику тужене 26.11.2007.године и да против овог решења није изјављена жалба те да по овом предмету више ништа није рађено.

Код оваквог стања ствари захтев предлагача је делимично основан.

Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има прво на независтан и непристрасан законом прописан суд у правичном и разумном року да јавно расправи о случају, правима и обавезама основаности сумње која је била разлог за покретање поступка .

Према члану 8а Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова у поступку по захтеву због повреде права на суђење у разумном року примењују се одредбе Закона о ванпарничном поступку а у његовој одредби члана 30 став 1 прописана је сходна примена Закона о парничном поступку.

Чланом 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучује о њеним захтевима и предлозима у разумном року, да поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи и са што мање трошкова.

Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да се би се отклонила неизвесност и да би странка имала сазнања о томе да ли јој то право припада или не чиме се постиже правна сигурност.

Када се има у виду да је тужба у парници по предмету Другог општинског суда у Београду П. бр. 2942/03 поднета 22.04.2003. године, да поступак траје више од 11 године и да још није окончан то је довољан разлог за закључак да је дошло до повреде права на суђење у разумном року.

Томе у прилог и ови разлози: што је:
 изостала делотворна расправа јер је суд одржао рочишта само да би узео кратке наводе пуномоћника тужиоца и поновио налог да се прибави назначени допис односно да одреди вештачење од стране вештака финансијске струке.
 одлагао расправу („да се рочиште одложи на неодређено време“) без заказивања новог рочишта што је имало за последицу да пуномоћник тужиоца два пута захтева да се одреди рочиште па је тако например период незаказивања рочишта од 08.07.2003 до 32.11.2005 године;шта
  прихватио предлог пуномоћника тужиоца да се прекине поступак у овој парничној ствари.

При томе овај суд не улази у питање овлашћења суда да одлучује у парници али примећује да није било услова да се одреди прекид поступка у смислу члана 215 став 1 тачка 1 у вези члана 12 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 – пропис тада важећи). Није јер решење спорног правног питања није одговор на претходно питање да ли постоји неко право или правни однос (претходно питање). Поред тога одредбом члана 219 овог ЗПП прописан је институт застоја поступка који је овде требало применити поштујући одредбу члана 176 став 2 овог закона која прописује да суд који је покренуо поступак за решавање спорног правног питања дужан је да застане са поступком(а не као у конкретном случају прекине поступак) док се не оконча поступак пред Врховним судом.

При томе овај суд не расправља о законитости решења о прекиду већ о томе да је првостепени суд дужан да поштујући правно суђење у разумном року настави поступак у ком смислу је и дат налог овим решењем пошто захтев за утврђење повреде права на суђење у разумном року посредно садржи захтев за отклањање последица – окончање поступка. У присуству ових разлога утврђено је да је повређено право предлагача на суђење у разумном року јер није отклоњена правна неизвесност у погледу његовог права која је од суштинске егзистенцијалне важности а не ради се о сложеном предмету спора већ о предмету у коме је јединствена правна пракса Врховног суда Србије односно сада Врховног касационог суда.

Међутим, и сам предлагач је дао допринос дужем трајању поступка и доношењу решења о прекиду поступка. Ово из два разлога што је предложио да се поступак прекине у алтернативи са предлогом за застој поступка и што није користио правно средство против решења о прекиду поступка.

У присуству претходних разлога ценећи да је суд тај који води парницу али и допринос предлагача дужем трајању поступка овај суд је нашао да досуђена накнада је примерена имајући у виду и прилике у земљи. У присуству ових разлога одбијен је захтев предлагача за већи износ од досуђеног.

Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења.


Судија
Боривоје Живковић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења може се изјавити
жалба у року од 15 дана од дана његовог
достављања. Жалба се подноси овом суду
за Врховни касациони суд.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje