APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

4.09.2014.

Р4 р 487/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 487/2014
Дана 04.09.2014.године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу, у поступку предлагача АА, кога заступа адвокат АБ, одлучујући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року донео је дана 04.09.2014. године

Р Е Ш Е Њ Е

УТВРЂУЈЕ СЕ да је предлагачу АА, повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Првог општинског суда у Београду (сада Првог основног суда у Београду)П бр.4376/07.

НАЛАЖЕ СЕ Првом основном суду у Београду да настави поступак у предмету П бр.4376/07 и да поступак што пре оконча.

Предлагачу се ОДРЕЂУЈЕ накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 200 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова у року од три месеца рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача за износ преко досуђеног износа у претходном ставу изреке овог решења до тражених 2000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате ОДБИЈА СЕ.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ Република Србија да предлагачу на име трошкова поступка плати износ од 6.000,00 динара у року од 15 дана.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднео је захтев због повреде права на суђење у разумном року у форми уставне жалбе и навео да је у поступку по предмету Првог општинског суда у Београду IX П 4376/07 повређено његово право на суђење у разумном року. То је образложио чињеницом да је тужбу поднео ради исплате зараде, да поступак траје више година, да је припремно рочиште било заказано 11.09.2007. године, да је следеће рочиште заказано за 31.10.2007. године, да је само суђење било пристрасно, да је у поступку донето решење IX П бр.4376/07 од 23.01.2008. године којим се прекида поступак за оцену уставности и законитости општег акта-одлуке о вредности бода дана 10.09.2007. године да првостепени поступак није настављен скоро три године а тужба је поднета још 21.05.2007. године. Предложио је да суд усвоји његов захтев и утврди повреду права на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32 став 1 Устава Републике Србије и утврди право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 2.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате стим да се накнада исплаћује на терет буџетских средстава развоја Министарства правде и државне управе. Накнаду трошкова поступка је тражио у износу од 90.000,00 динара.

Поступајући по захтеву предлагача, а на основу одредби члана 8а и 8б Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС” бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011, 101/2013) овај суд је прибавио предмет Првог општинског суда у Београду П бр.4376/07 па је увидом у његов садржај утврдио:
-да су тужиоци АА1 и АА дана 21.05.2007. године поднели тужбу против тужене Републике Србије-Министарства одбране ради обавезивања тужене за исплату неисплаћеног дела плате сваком тужиоцу по 16.000,00 динара са законском затезном каматом од 01.05.2004. године до пресуђења са законском затезном каматом од доспелости за сваки месец до испалте;
-да су тужбу поднели преко пуномоћника адвоката АБ;
-да је тужилац АА у тужбу приложио извештај о пријему дужности од 01.02.2007. године, захтев за исплату плате од 15.05.2007. године, фотокопију своје личне карте;
-да је првостепени суд тада Први општински суд у Београду доставио уз тужбу и допис Дирекцији за имовинско правне послове П бр.4376/2007 од 24.05.2007. године којим га је обавестио о дужности да поднесе одговор на тужбу са последицама у смислу члана 100, 284 и 338 ЗПП, да је овај допис са тужбом достављен 28.05.2007. године Дирекцији за имовинско правне послове – заступнику тужене;
-да је заступник тужене 31.05.2007. године поднео одговор на тужбу;
-да су тужиоци заједничким поднеском од 10.09.2007. године се изјаснили на поднети одговор на тужбу;
-да је према садржају записника о главној распрви од 11.09.2007. године тада Први општински суд у Београду констатова да је приступио пуномоћник тужиоца, да тужени није приступио иако је уредно позван и да је констатовао да је поступајућем судији поднесак од 09.10.2007. године изнет кроз јутарњу пошту дана 11.09.2007. године и донео решење да се рочитше не одржи и ново рочиште одредио за 31.10.2007. године, да је према садржају записника са рочишта за главну расправу од 18.09.2007. године у истом предмету П бр.4376/07 од 18.09.2007. године констатовано да је приступио пуномоћник тужилаца а да није приступио тужени иако је уредно позван и да је првостепени суд донео решење да се рочиште одржу уз констатацију да је пуномоћник тужиоца остао код тужбе и тужбеног захтева и наводе из поднеска од 10.09.2007. године и да је донето решење да се уради допис и одређено ново рочиште за 18.01.2008. године са почетком у 11,00 часова;
-да је првостепени суд рачунском центру Министарства одбране упутио допис 01.11.2007. године где је тражио за потребе поступка картицу новчаних примања за оба тужиоца;
-да је назначени допис достављен рачунском центру Министарства одбране 23.11.2007. године;
-да је рачунски центар уз допис број 3268-2 од 04.12.2007. године доставио Првом општинском суду у Београду по назначеном предмету 11.12.2007. године извештај о исплати плате специфицирано по месецима за оба тужиоца за период од 01.01.2001. до 30.11.2007. године;
-да је на рочишту од 18.01.2008. године на коме је приступио пуномоћник тужиоца а у одсуству уредно позваног туженог првостепени суд констатовао да је пуномоћник тужиоца предложио прекид поступка у предметној ствари имајући у виду одредбу члана 215 у вези члана 12 ЗПП као претходно питање да се сачека да се донесе одлука пред Уставним судом која се односи на утврђење законитости из члана Уредбе о платама и другим новчаним примањима посебно војних лица и цивилних лица у Војсци Југославије и донео решење да се рочиште одржи и да ће се о предлогу пуномоћника тужиоца одлучити накнадно (на овом записнику више ништа није констатовано);
-да је првостепени суд – Први општински суд у Београду донео решење П бр.4376/07 од 23.01.2008. године којим је прекинуо поступак у предметној правној ствари и одредио да ће се поступак наставити на предлог странке чим престану разлози прекида, у образложењу решења констатовао да је пуномоћник тужилаца на рочишту одржаном дана 18.01.2008. године предложио да суд у предметној парници прекине поступак до доношења одлуке Уставног суда Србије која се односи на оцену уставности Уредбе о платама и другим новчаним примањима војних осигураника и војних лица и да су испуњени услови из одредбе члана 215 став 1 тачка 1 ЗПП. Ово решење је достављено заступнику тужене 30.01.2008. годие а пуномоћнику тужилаца 08.02.2008. године и на ово решење није изјављена жалба;
-да постоји потврда правноснажности са даном 23.02.2008. године.

Код оваквог стања ствари захтев предлагача је делимично основан.

Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има право да независан и непристрасан законом прописан суд у правнчном и разумном року јавно расправи о случају, правима и обавезама основаности сумње која је била разлог за покретање поступка као и оптужбом против њега.

Према члану 8в Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова у поступку по захтеву због повреде права на суђење у разумном року примењују се одредбе Закона о ванпарничном поступку а Закон о ванпарничном поступку у члану 30 став 1 прописује сходну примену Закона о парничном поступку .

Чланом 10 Закона о парничном поступку прописује да странка има право да суд одлучује о њеним захтевима и предлозима у разумном року, да поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи и са што мање трошкова.

Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнање о томе да ли је то право припада или не чиме се постиже правна сигурност.

Када се има у виду да је првостепени суд пропустио да расправља на рочишту 11.09.2007. године доносећи решење да се рочиште не одржи (достављени поднесак пуномоћника тужиоца био је разлог да се не расправља о садржају тога поднеска али не и да се рочиште не одржи) и када је рочиште од 18.09.2007. године свео искључиво на узимање навода пуномоћника тужилаца и ништа више од тога и прихватио предлог пуномоћника тужилаца за прекид поступка првостепени суд- Први општински суд у Београду (сада Први основни суд у Београду) је повредио право предлагача на суђење у разумном року.

Изложено поштујући одредбу члана 61 Закона о Уставном суду према којој норми Свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет.

Предлог за измену коначног или правноснажног појединачног акта, донетог на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у "Службеном гласнику Републике Србије", ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.

Поштујући ову правну норму када је повређено право странке општом правном нормом за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може тражити измену тога акта.

Дакле, инцјатива за оцену опште правне норме(ако се о томе и ради јер одлука о вредности бода нема тај карактер) не сврстава се у категорију разлога за одређивање прекида поступка.При томе у овлашћењу је суда у парници да примењује процесно и материјално право и то се вреднује искључиво по редовним и ванредним правним лековима прописаним за парнични поступак.Међутим, овде је овај суд назначено решење вредновао искључиво са становишта поштовања стандарда о суђењу у разумном року(у истоврсној ситуацији изјаснио изјаснио и Уставни суд у одлуци донетој по уставној жалби ) када је због тога решења поступак није био делотворан више од шест година

Овај суд не расправља о законитости тога решења већ о томе да је првостепени суд дужан поштујући право на суђење у разумном року да настави поступак у ком смислу је и дат налог овим решењем, јер захтев за утврђење повреде права на суђење у разумном року посредно садржи и захтев за отклањање последица-окончањем поступка

Такође је првостепени суд – Први општински суд у Београду ускратио право тужиоцу на делотворну расправу и на тај начин повредио право предлагача и на суђење у разумном року. То је учинио неделотворном расправом јер се не може рочиште свести на узимање навода странака и ништа више од тога(рочиште од 18.09.2007. године је сведено искључиво на узимање навода пуномоћника тужилаца и ништа више . Исто тако закаснели поднесак није разлог да се рочиште не одржи већ да се не расправља о његовом садржају( рочиште о главној распрви од 11.09.2007. године)

Међутим, дугом трајању поступка допринело и понашање пуномоћника тужиоца овде предлагача који је предложио прекид поступка у у назначеној парничној ствари а занемарио одредбу члана 61 Закона о Уставном суду односно одговарајуће норме Закона о Уставном суду и правно дејство његових одлука које су тада важиле. На странци је да се и сама стара да се поступак оконча у разумном року, а не да неделотворним предлозима доприноси његовом дужем трајању-дужност странке да преузме кораке да се поступа што пре оконча. Овде је поднет процесно неделотворан предлог за прекид поступка. Тај допринос је остварен и неулагањем правног лека на решење о прекиду поступка, али и пропуштањем подношења предлога за наставак поступка.

Ради тога, значајан допринос одуговлачењу поступка дао је и сам пуномоћник тамо тужиоца АА, овде предлагача,

Ради тога, овај суд је утврдио да је радњама Првог општинског суда у Београду (сада Првог основног суда у Београду) повређено право на суђење у разумном року јер није отклоњена правна неизвесност у погледу права предлагача која је од суштинске егзистенционалне важности

Имајући у виду допринос предлагача и суда и да је у „рукама“ суда вођење парнице овај суд и одредио накнаду као у изреци овог решења сматрајући да је иста примерена а водећи рачуна и о значајном доприносу и самог пуномоћника тужилаца овде предлагача са целине изложеног

У присуству ових разлога, одбијен је захтев предлагача за већи износ од досуђеног.

Предлагачу је досуђена накнада трошкова поступка на име иницијалног акта према Адвокатској тарифи сагласно успеху у поступку.

Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења

С У Д И Ј А
Боривоје Живковић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења може се изјавити жалба
у року од 15 дана од дана његовог достављања.
Жалба се подноси овом суду за Врховни
касациони суд.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић