APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

30.09.2014.

Р4 р 383/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 383/2014
Дана 30.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу у поступку предлагача АА коју заступа адвокат АБ одлучујући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року у поступку по предмету Трећег основног суда у Београду 4П1.бр.103/14 (а пре предмету Четвртог општинског суда у Београду XXVIII П1.бр.422/2000 а потом предмету Првог основног суда у Београду 3 П1.бр.6536/10 ) донео је дана 30.09.2014. године

Р Е Ш Е Њ Е

УТВРЂУЈЕ СЕ да је предлагачу АА повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Трећег основног суда у Београду 4П1.бр.103/14 (а пре предмету Четвртог општинског суда у Београду XXVIII П1.бр.422/2000 а потом предмету Првог основног суда у Београду 3 П1.бр.6536/10 )

НАЛАЖЕ СЕ Трећем основном суду у Београду да предузме све мере да се поступак у парници по предмету 4П1.бр.103/14 оконча у најкраћем року.

ОДРЕЂУЈЕ СЕ предлагачу примерена накнада због повреде права на суђење у разумном року у износу од 500,00 еура у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате који износ ће јој се исплатити из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

ЗАХТЕВ предлагача за износ од 500,00 еура до 1.300,00 еура у динарској противвредности по средњем курсу НБС ОДБИЈА СЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је поднео захтев у форми уставне жалбе да се утврди да му је у поступку који се води пред Четвртим општинским судом у Београду под пословиним бројем XXVIII П1.бр.422/2000 а потом по предмету Првог основног суда у Београду под пословним бројем 3 П1.бр.6536/10 повређено право на суђење у разумном року прописано одредбом члана 32 став 1 Устава Републике Србије и да му се утврди право на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.300,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате.

У прилог поднетог захтева је навела да је поднела тужбу 05.07.2002. године пред тада постојећим Четвртом општинском суду у Београду по предмету XXVIII П1.бр.422/2000, да поступак у овој парници траје 13 година и да је на тај начин повређено њено право на суђење у разумном року из члана 32 став 1 Устава Републике Србије.

Поступајући по захтеву предлагача у смислу одредбе члана 8а и 8б Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС” бр. 116/2008....7/2013) Апелациони суд у Београду је извршио увид у предмет Четвртог општинског суда у Београду XXVIII П1.бр.422/2000, касније предмету Првог основног суда у Београду 3 П1.бр.6536/10, а сада предмету Трећег основног суда у Београду 4П1.103/14 па је увидом у његов садржај утврдио:

 да је тужиља поднела тужбу 05.07.2000. године, тада Четвртом општинском суду у Београду под пословним бројем XXVIII П1.бр.422/2000 против туженог Трговинског предузећа “АА”;
 да је у реферату тужбе навела да је била у радном односу код Предузећа “АА1”, да је решењем Привредног суда у Београду Фи.бр.40138/93 од 02.12.1993. године извршено брисање због припајања тога предузећа Памучном комбинату “АА2”;
 да је тужиља са осталим радницима ДП “АА” ступила у штрајк 06.07.1995. године,
 да је у штрајку учествовала у времену од 06.07.1995. до 01.08.1996. године;
 да је Предузеће “АА” припојено Памучном комбинату “АА2”;
 да је правноснажном и извршном одлуком Привредног суда у Београду упис припајања проглашен ништавим па је поставила тужбени захтев да се утврди да је тужиља (овде предлагач) у радном односу код туженог ДТП “АА” у Београду, да се обавеже тај тужени да је распореди на радно место до правноснажности ове пресуде и да тужиљи исплати износ који ће се утврдити вештачењем за период од 06.07.1995. до 01.08.1996. године са законском затезном каматом и да изврши уплату Републичком фонду за ПИО доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за назначени период;
 да је по овом предмету прво припремно рочиште одржано 04.12.2000. године на коме је тужени оспорио тужбу и тужбени захтев и истакао приговор недостатка пасивне легитимације, да је првостeпени суд одложио расправу и одредио ново рочиште за 08.02.2001. године;
 да је према садржају записника са рочишта од 08.02.2001. године донето решење да се припремно рочиште одржи, да је пуномоћник тужиље на том рочишту остао код тужбе и тужбеног захтева, да је првостeпени суд донео решење да се то рочиште одложи, а ново рочиште одреди за 06.04.2001. године;
 да је према записнику са рочишта од 06.04.2001. године донето решење да се одржи рочиште, да су обе парничне странке остале код својих навода, да је првостeпени суд и то рочиште одложио а донео решење којим је одредио ново рочиште за 10.05.2001. године;
 да према садржају записника са рочишта од 10.05.2001. године утврђено је да на истом је приступио пуномоћник тужиље, да тужени није приступио, да је првостeпени суд донео решење да се припремно рочиште закључи а да се одреди рочиште за главну расправу стим што нови термин није одредио већ је “рочиште одређено на неодређено време”;
 да је у овом предмету приложен налаз и мишљење вештака П1.бр.492/00 од 17.08.2001. године;
 да је према садржају записника са рочишта од 14.11.2001. године утврђено да је на исто рочиште приступио пуномоћник тужиље да тужени није приступио, да је пуномоћник тужиље остао код својих навода и да је донето решење да се расправа одложи а ново рочиште одреди за 04.02.2002. године;
 да је тужиља поднеском од 21.11.2001. године определила захтев као у његовом садржају;
 да је решењем Четвртог општинског суда у Београду П1.422/00 од 16.01.2002. године одређено да се рочиште заказано за 04.02.2002. године одложи због промене председника већа за неодређено време, а да ће ново рочиште бити заказано накнадно писаним путем;
 да је према садржају записника са рочишта од 20.09.2002. године утврђено да су на исто приступили пуномоћници странака и остали код својих навода;
 да је поднеском од 28.12.2000. године тужиља као тужене означила ДТП “Југоцентар”, “Синтелон Мерц”;
 да према садржају записника са рочишта за главну расправу од 21.05.2003. године следи да су приступили пуномоћник тужиље , пуномоћник прво и трећетуженог а да није приступио пуномоћник друготуженог, да је првостeпени суд одржао ово рочиште кратким наводима странака и расправу одложио на неодређено време;
 да је према садржају записника са рочишта од 21.10.2003. године утврђено да је на исто приступио пуномоћник тужиље, пуномоћник првотуженог и трећетуженог и да је суд донео решење да се рочиште не одржи због недостатка процесних предпоставки јер трећетужени није уредно позван а пуномоћник трећетуженог је на данашњем рочишту отказао пуномоћје за заступање уз назнаку да ће наредно рочиште бити одређено накнадно;
 да према садржају записника од 14.09.2007. године следи да је на исто приступио пуномоћник тужиље, пуномоћник друготуженог и првотуженог а да није било доказа да је уредно позван трећетужени и да је донето решење да се рочиште не одржи, а ново рочиште је одређено за 14.11.2007. године;
 према садржају записника са рочишта за главну расправу од 14.11.2007. године следи да је донето решење да се то рочиште не одржи услед обуставе рада у суду, а да се ново рочиште одреди за 22.01.2008. године са почетком у 11.30 часова;
 да према садржају записника са рочишта од 22.01.2008. године следи да су на то рочиште приступили пуномоћник тужиље, пуномоћник првотуженог и пуномоћник друготуженог, да није приступио трећетужени који није био уредно позван и да је донето решење да се рочиште за главну расправу не одржи, а ново рочиште одреди за 14.03.2008. године;
 да према садржају записника са рочишта за расправу од 14.03.2008. године је констатовано да није приступио првотужени који је уредно позван и да није било доказа да је трећетужени уредно позван;
 да према садржају записника са рочишта за главну расправу од 30.12.2008. године следи да нису приступили на то рочиште тужиља прво и друготужени, такође и да није приступио трећетужени;
 да је решењем тада Четвртог општинског суда у Београду П1 бр. 422/2000 од 30.12.2008. године утврђено да се тужба сматра повученом, а према образложењу решења то је учињено са разлога што на рочишту за главну расправу од 30.12.2008. године нису приступили пуномоћници странака;
 да је решењем Окружног суда у Београду Гж1 126/09 од 24.09.2009. године укинуто ово решење;
 да је према садржају записника са рочишта од 01.03.2010. године у истом поступку али сада под пословним бројем 3П1 6536/10 Првог основног суда у Београду утврђено да за тужилачку страну нико није приступио иако је уредно позван, да је суд одложио расправу и одредио ново рочиште;
 да према садржају записника за главну расправу сада пред Првим основним судом у Београду у предмету пословни број 3П1 6536/10 са рочишта од 25.05.2010. године следи да рочиште није одржано, да је суд донео решење да се ново рочиште одреди за 23.09.2010. године, да се трећетужени позове преко огласне табле;
 да према записнику са рочишта од 23.09.2010. године утврђено је да је донето решење да се рочиште одржи узети и наводи странака и расправа одложена а ново рочиште одређено за 03.11.2010. године;
 да према садржају записника са рочишта за расправу од 03.11.2010. године у истом предмету утврђено је да је на новом рочишту донето решење да се расправа одржи, да су пуномоћници странака остали код навода, да је суд донео решење да се предмет изнесе судији који поступа по предмету П1 3759/10 ради спајања и да је на предмету констатована белешка 09.11.2010. године нема места спајању и да се врати предмет П1 6536/10;
 да је Први основни суд у Београду према садржају записника са рочишта од 23.12.2010. године одржао расправу и исту закључио те донео пресуду 3П1 бр. 6536/10 од 23.12.2010. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду 3П1 бр. 6536/10 од 21.03.2011. године;
 да је решењем Апелационог суда у Београду Гж1 6036/13 од 22.01.2014. године укинута ова пресуда и предмет враћен Трећем основном суду у Београду на поновно суђење;
 да према садржају предмета рочиште за расправу није одређено после укидања расправе.

Полазећи од овако утврђеног стања ствари захтев предлагача је делимично основан.

Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има право на независтан, непристрастан законом већ установљен суд, да у правичном поступку и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама и тако отклони сумњу која је била разлог за покретање поступка.

Према одредби члана 89 Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова на поступак за заштиту права на суђење у разумном року примењују се одредбе Закону о ванпарничном поступку а чланом 30 тог закона прописана је сходна примена Закона о парничном поступку у оним областима које нису регулисане тим законом.

Одредбом члана 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року да се поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за преузимање парничних радњи и са што мање трошкова. То је било прописано и одредбом члана 10 раније важећег Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 125/04).

Разуман рок је оптимално време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнање о томе да ли јој то право припада или не чиме се постиже правна сигурност.

Оцењујући период суђења у овој парничној ствари овај суд налази да када је реч о дужини трајања поступка који још увек траје већ сама чињеница да је тужба поднета 05.07.2002. године и да је до сада протекао рок од више од 12 година је сама по себи довољно за закључак да је повређено право тужиље на суђење у разумном року у поступку у овој парничној ствари пред Четвртим општинским судом односно Првим основним судом у Београду, а сада Трећем основном суду у Београду. Томе су допринели ови разлози:

 неделотворна расправа на одржаним рочиштима(није расправљано предмет спора већ су само узимани наводи странака);
 већи број одложених расправа без одређивања новог термина одржавања рочишта(одлагање расправе на неодређено време);
 већи број неодржаних рочишта при чему назначени судови нису преузели одговарајуће мере да се поступак оконча у разумном року;
 коначно овај суд примећује и да предмет није заказан након укидања пресуде Првог основног суда у Београду 3П1 бр. 6536/10 од 23.12.2010. године.

Ради тога овај суд је утврдио да је дошло до повреде права на суђење у разумном року и наложио мере да се поступак што пре оконча. Ово утолико пре што се не ради о сложеном предмету спора.

Овај суд је предлагачу досудио накнаду у назначеној вредности сматрајући је адекватном а његов захтев за већи износ неоснован је имајући у виду истоврсне ситуације досуђену накнаду у тим предметима. При одлучивању о восини накнаде суд је ценио и прилике у земљи.

Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења.

Судија,
Боривоје Живковић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења може се изјавити
жалба у року од 15 дана од дана достављања
овог решења. Жалба се подноси овом суду за
Врховни касациони суд.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић