APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.02.2018.

КжПо1 уо 8/18

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Посебно одељење

КжПо1 уо 8/18

01.02.2018. године

Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, др Миодрага Мајића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела прање новца у саизршилаштву из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ и др, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 3/15-Куо.По1.бр. 155/17 од 16.01.2018. године, у седници већа одржаној дана 01.02.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 3/15-Куо.По1.бр. 155/17 од 16.01.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 3/15-Куо.По1.бр. 155/17 од 16.01.2018.године, на основу члана 567 ЗКП, усвојена је молба браниоца осуђеног, адв. АБ, за пуштање на условни отпуст осуђеног АА, која је примљена у суд дана 27.12.2017. године, па се осуђени АА, од оца _ и мајке _, рођене _, ЈМБГ _, рођен _. године у _, Република _, са пребивалиштем у _, улица _, држављанин Републике _, пушта на условни отпуст са издржавања казне затвора, која му је изречена пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр. 3/15 од 23.03.2016. године, а која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1.По1.бр. 31/16 од 22.09.2017. године, стим што условни отпуст има трајати 1 годину и 4 месеца од правноснажности овог решења, а уколико осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године, суд ће му условни отпуст опозвати у складу са чланом 47 став 1 КЗ.

Против напред наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 3/15-Куо.По1.бр. 155/17 од 16.01.2018. године и упути предмет првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

- жалба је неоснована.

Правилно је поступио првостепени суд када је усвојио молбу браниоца осуђеног АА за условни отпуст овог осуђеног са издржавања казне затвора у трајању од 5 година, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 08.05.2009. године до 23.01.2013. године, на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 3/15 од 23.03.2016. године, преиначене пресудом Апелационог суда у Београду Кж1.По1.бр. 31/16 од 22.09.2017. године.

Ово стога јер је првостепени суд, у побијаном решењу, утврдио све околности предвиђене одредбом члана 46 став 1 КЗ и члана 567 став 1 ЗКП, које су од значаја за одлуку о условном отпусту, и тако утврђеним околностима дао правилан значај, налазећи да, у конкретном случају, постоје околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело.

Наиме, правилно је поступио првостепени суд када је молбу браниоца осуђеног АА усвојио, закључујући да се из извештаја Министарства правде – Управе за извршење кривичних санкција – Окружног затвора у Београду број 701-28/18-04 од 05.01.2018. године утврђује да је осуђени АА боравио у притвору у Окружном затвору у Београду у периоду од 08.05.2009. године до 23.01.2013. године, да је поштовао правила кућног реда и да није чинио дисциплинске преступе, али да Управа Окружног затвора у Београду не може дати мишљење о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста у смислу члана 47 ЗИКС-а, с обзиром да осуђени није ступио на издржавање казне већ је имао статус притвореног лица, при чему је суд имао у виду и временски период трајања кривичног поступка који је вођен против АА, а који је правноснажно окончан дана 22.09.2017. године, за које време је исти показао узорно понашање, односно није вршио друга кривична дела, нити се против њега води други кривични поступак, а посебно је имао у виду лоше здравствено стање осуђеног АА, како то произилази из медицинске документације која је суду достављена, као и личне и породичне прилике осуђеног, односно чињеницу да је отац троје малолетне деце, што све, према правилном закључку првостепеног суда, доводи до закључка да осуђени, док траје условни отпуст, неће извршити ново кривично дело.

Имајући у виду наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изнете околности, у међусобном односу, показују да је, у конкретном случају, у односу на осуђеног АА, оправдано применити институт условног отпуста, односно да се са основом може очекивати да ће се исти на слободи добро владати и да до истека казне затвора неће учинити ново кривично дело.

У изјављеној жалби Тужиоца за организовани криминал истиче се да се, у конкретном случају, с обзиром да осуђени АА није ступио на издржавање казне затвора, не може поуздано утврдити да ли је и у којој мери осуђени усвојио друштвено прихватљиве вредности, каква је процена ризика од могућности понављања кривичног дела, нити се може утврдити успешност у извршавању програма поступања, које све околности представљају одлучне чињенице које су изостале, а које указују да ли је сврха кажњавања постигнута.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност и законитост првостепеног решења.

Наиме, осуђено лице се може условно отпустити уколико су испуњени законом прописани услови, и то објективни услов, који се односи на дужину издржаног дела изречене казне затвора, тј. 2/3, те више субјективних услова, који указују да се осуђени тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна неће учинити ново кривично дело, при чему суд тражи извештај од надлежног завода о владању осуђеног, као што је то у конкретном случају извештај Министарства правде – Управе за извршење кривичних санкција – Окружног затвора у Београду од 05.01.2018. године, из којег је управо утврдио околности везане за владање и понашање осуђеног АА. У том смислу чињеница да осуђени АА није ступио на издржавања казне затвора и да Управа Окружног затвора у Београду не може дати мишљење о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста, није од утицаја на могућност суда да на основу достављеног извештаја о владању осуђеног у притвору, изведе закључак да се може са основом очекивати да ће се осуђени добро владати на слободи, те да до истека времена за које изречена казна неће учинити ново кривично дело, чиме је, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан став првостепеног суда да без обзира што осуђени формално није ступио на издржавање казне затвора која му је изречена, да је код истог дошло до значајаног побољшања понашања већ и самим боравком у притвору, који је у довољној мери утицао на њега да убудуће не врши оваква и слична кривична дела, па је ценио понашање осуђеног иако је имао у виду да исти није ступио на издржавање изречене казне, услед чега не би могао бити дискриминисан, с обзиром да је објективни услов, да се његова молба за условни отпуст разматра, већ испунио.

Пошто се жалбом Тужиоца за организовани криминал, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не доводи у сумњу правилност и законитост првостепеног решења, то је жалба одбијена као неоснована.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник Председник већа – судија

Росанда Џевердановић-Савковић Синиша Важић