Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.02.2014.

Кжм1 72/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кжм1 72/13
Дана 18.02.2014.године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу за малолетнике, састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са судијским помоћником Ружицом Ђ. Јовановић, записничарем, у кривичном поступку према сада пунолетном АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези са чланом 289. став 1. Кривичног законика, одлучујући по жалби браниоца сада пунолетног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Км бр. 20/13 од 20.09.2013. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештених: јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и браниоца сада пунолетног АА, адвоката АБ, дана 18. фебруара 2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Поводом жалбе браниоца сада пунолетног АА, адвоката АБ, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Ваљеву Км бр. 20/13 од 20.09.2013. године, тако што Апелациони суд у Београду, на основу члана 78. став 2, у вези са чланом 40. став 2. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и у вези са чланом 422. тачка 3. Законика о кривичном поступку, према сада пунолетном АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези са чланом 289. став 1. КЗ, ОБУСТАВЉА кривични поступак, вођен по предлогу Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву за изрицање кривичне санкције Ктм бр. 99/12 од 10.04.2013. године.

Трошкови поступка у износу утврђеном првостепеним решењем падају на терет буџетских средстава суда, а оштећени се ради остваривања поднетих имовинскоправних захтева упућују на парнични поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем према сада пунолетном АА због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези са чланом 289. став 1. КЗ изречене су: васпитна мера – судски укор и мера безбедности – забрана управљања моторним возилом друмског саобраћаја “Б” категорије на територији Републике Србије у трајању од шест месеци и одлучено је да трошкови кривичног поступка у износу од 51.296,92 динара падну на терет буџетских средстава суда, а оштећени су ради остваривања својих имовинскоправних захтева упућени на парнични поступак.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио бранилац сада пунолетног АА, због битних повреда одредаба кривичног поступка и поступка према малолетницима, повреде Кривичног законика, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и врати га првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање и захтевом да буде обавештен о седници већа. Иако наводи све основе из члана 437. ЗКП због којих жалбу изјављује, бранилац образлаже само оне из тач. 1. и 3. наведеног члана.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж бр. 5904/13 од 29.11.2013. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца сада пунолетног АА и првостепено решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на основу чл. 446. став 1. и 447. став 1. ЗКП, у одсуству уредно обавештених: јавног тужиоца Апелационoг јавног тужилаштва у Београду и браниоца сада пунолетног АА, на којој је размотрио спис, изјављену жалбу и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и нашао да поводом изјављене жалбе побијано решење треба преиначити.

Увидом у спис утврђено је да је АА након доношења првостепеног решења, то јест дана 25.10.2013. године, постао пунолетан.

Полазећи од начела законитости прописаног чланом 1. КЗ, односно члана 1. став 2. ЗМ, овај суд је размотрио да ли су у светлу наведене промењене околности испуњени услови које предвиђа ЗМ да се према сада пунолетном АА примене кривичне санкције које су му изречене првостепеним решењем.

Упутства за примену одредаба ЗМ на конкретан случај углавном су садржана у одредбама члана 40. ст. 2. и 3. и члана 39. став 1. Одредбом члана 40. став 2. ЗМ је прописано да се пунолетном лицу које је кривично дело учинило као малолетник, а у време суђења није навршило двадесет једну годину, може изрећи одговарајућа васпитна мера (посебне обавезе, мера појачаног надзора од стране органа старатељства или мера упућивања у васпитно-поправни дом), а из разлога предвиђених у члану 28. овог закона, казна малолетничког затвора, а да ће при оцени да ли ће и коју од ових санкција изрећи, суд узети у обзир све околности случаја, а нарочито тежину учињеног дела, време које је протекло од његовог извршења, својства личности, владање учиниоца, као и сврху коју треба постићи овом санкцијом. Одредбом става 3. истог члана је прописано да се претходно наведеној категорији пунолетних лица уз изречену санкцију може изрећи одговарајућа мера безбедности под условима предвиђеним овим законом, а одредбом члана 39. став 1. ЗМ да се све мере безбедности које долазе у обзир по ЗМ-у примењују, само ако је малолетном учиниоцу кривичног дела изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора.

Стога овај суд налази да више не постоје законске могућности за примену изречених васпитне мере судског укора и мере безбедности забране управљања моторним возилом.

Имајући даље у виду да се у одсуству жалбе јавног тужиоца, сходно члану 81. став 1. ЗМ у вези са чланом 453. ЗКП, првостепена одлука не може преиначити изрицањем теже санкције из члана 40. став 2. ЗМ, овај суд је по службеној дужности преиначио првостепено решење тако што је према сада пунолетном АА обуставио поступак на основу члана 78. став 2, у вези са чланом 40. став 2. ЗМ и у вези са чланом 422. тачка 3. ЗКП.

Код таквог стања ствари према којем се кривични поступак обуставља због непостојања основа за његово даље вођење, жалбени разлози браниоца сада пунолетног АА нису разматрани.

Будући да је поступак према сада пунолетном АА обустављен, овај суд је на основу члана 79. став 1. ЗМ одлучио да трошкови поступка у износу утврђеном првостепеним решењем падну на терет буџетских средстава суда, а да оштећене ради остваривања поднетих имовинскоправних захтева упути на парнични поступак.

Са изнетих разлога, а на основу члана 459. став 1. ЗКП, у вези са чланом 4. ЗМ и чланом 43. ст. 1. и 2. ЗМ, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар        Председник већа-судија
Ружица Ђ. Јовановић с.р.      Оливера Анђелковић с.р.

ОМЈ/РЂЈ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje