APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

26.04.2012.

Кжм1 26/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кжм1 26/12
Дана 26.04.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу за малолетнике састављеном од судија: Славке Михајловић, председника већа, Снежане Савић и Гордане Петковић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Јелене Миљковић Глигоријевић, као записничара, у кривичном предмету малолетног АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца малолетног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Зајечару 2Км.бр.20/12 од 23.02.2012. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, дана 26. априла 2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ДЕЛИМИЧНИМ УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца малолетног АА, адвоката АБ, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Вишег суда у Зајечару 2Км.бр.20/12 од 23.02.2012. године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду, према малолетном АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика, за које је првостепеним решењем утврђено да је исто извршио, на основу члана 78 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, ОБУСТАВЉА ПОСТУПАК, док се жалба браниоца у осталом делу одбија као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Зајечару 2Км.бр.20/12 од 23.02.2012. године, према малолетном АА на основу чланова 10, 11, 12 и 21 ЗМ изречена је васпитна мера – упућивање у васпитно-поправни дом и истовремено одређено да ће малолетник у васпитно-поправном дому провести најмање шест месеци, највише четири године, с тим што ће суд сваких шест месеци разматрати да ли постоје основи за обуставу извршења ове мере или за њену замену другом.

Истим решењем је одлучено да се оштећени ОО ради остваривања имовинскоправног захтева упути на парницу а трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац малолетника, адвокат АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о васпитној мери, са предлогом да се наведено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или решење прeиначи и малолетнику изрекне блажа васпитна мера.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је изнео мишљење уз предлог да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца малолетног АА, адвоката АБ а побијано решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета са побијаним решењем које је испитао у смислу члана 380 ЗКП, па је по оцени навода и предлога изнетих у жалби браниоца, имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

-жалба је делимично основана.

Првостепено решење не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које Апелациони суд као другостепени пази по службеној дужности сходно члану 380 став 1 тачка 1 ЗКП.

Жалбом браниоца малолетника се побија првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и при том указује да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да је малолетни АА извршио кривично дело како му се предлогом за изрицање кривичне санкције ставља на терет. Насупрот жалбеним наводима браниоца, овај суд налази да је првостепени суд правилно утврдио да је малолетни АА извршио кривично дело које му је оптужним актом стављено на терет што произлази, најпре из његовог делимичног признања, обзиром да је изјавио да је у два наврата из предметне продавнице одузео седам до осам лап-топа, које је сакрио у парк ''Краљевица'', а да се ради о десет одузетих рачунара односно лап-топа првостeпени суд је правилно утврдио из исказа представника оштећеног и истакнутог одштетног захтева, као и на основу исказа судског вештака ВВ, стога су жалбени наводи браниоца оцењени као неосновани.

Како је првостепени суд чињенично стање потпуно и правилно утврдио то је на исто правилно применио закон када је нашао да су се у радњама малолетног АА стекла сва законска обележја кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ.

Испитујући првостепено решење у погледу одлуке о изреченој васпитној мери, Апелациони суд налази да првостепени суд приликом одлучивања о врсти васпитне мере није имао у виду све чињенице које су од значаја за изрицање васпитне мере. С тога је овај суд имајући у виду чињеницу да је према малолетном АА решењем Вишег суда у Зајечару Км.бр.135/11 од 23.12.2011. године које је постало правноснажно 09.01.2012. године, изречена васпитна мера – упућивање у васпитно-поправни дом, преиначио побијано решење и према малолетном АА уз примену члана 78 став 2 ЗМ обуставио кривични поступак, обзиром да није целисходно према малолетнику поново изрицати исту васпитну меру, чија реализација треба да започне или се са истом већ започело, стога је овај суд нашао да је у том делу жалба браниоца основана.

Са изнетих разлога, а на основу члана 391 став 1 ЗКП и члана 4 и 43 став 1 и 2 ЗМ донета је одлука као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Јелена Миљковић-Глигоријевић Славка Михајловић

ОМЈ/СМ