APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

5.01.2012.

Кж2 ПО3 45/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 ПО3 45/11
Дана 05.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К ПО3 бр. 100/11 од 08.12.2011. године, у седници већа одржаној дана 05.01.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду К ПО3 бр. 100/11 од 08.12.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем одбијен је оптужни предлог ЈТ ВЈТ у Београду Кт. Втк. бр. 63/10 од 07.11.2011. године, којим се окривљеном АА ставља на терет извршење кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр – I бр. 3534/2011 од 22.12.2011 године, предложио да Апелациони суд у Београду укине побијано решење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Аплеациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се жалбом јавног тужиоца првостепено решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези због повреде кривичног закона, наводима да је првостепени суд погрешно утврдио да у конкретној ситуацији није индивидуализован пасивни субјект кривичног дела с обзиром да је окривљени поставио претњу на друштвеној мрежи „Facebook“ у оквиру групе „Стоп геј паради“ из чега према мишљењу јавног тужиоца произлази да је претња усмерена према особама које намеравају да учествују на јавном скупу „Парада поноса 2010“. У прилог наведеном јавни тужилац је изнео мишљење како није потребно да су претње упућене појединачно и понаособ сваком од оштећених, већ је потребно да је претњом угрожена сигурност више лица, при чему се у конкретном случају тачно зна на која лица се претња односи.

Међутим, иако су тачни су наводи из жалбе јавног тужиоца да претња не мора бити упућена сваком оштећеном појединачно, већ узнемиреност грађана постоји и онда када је иста створена код тачно одређеног круга, односно групе лица (нпр. узнемирење одређене породице), неосновано се изјављеном жалбом истиче да се у конкретном случају тачно зна на која лица се претња односи. Наиме, овај суд налази да пасивни субјект није у довољној мери индивидуализован навођењем да је описана претња упућена свим особама које намеравају да учествују на јавном скупу, нити се може претпостављати да ће се свако од евентуалних учесника јавног скупа осећати несигурно услед упућене претње. Другим речима, правилно се побијаним решењем истиче да лице које је део групе којој је упућена претња мора бити индивидуализовано како би суд испитивањем тог лица могао да утврди да ли се исто у конкретној ситуацији осећало несигурним, с обзиром да угрожена сигурност пасивног субјекта представља последицу кривичног дела која се одређује субјективно, дакле у зависности од личног осећаја пасивног субјекта. При томе, требало би имати у виду да осећај несигурности одређеног лица код овог кривичног дела мора заиста и наступити услед упућене претње, а не сме бити будућа неизвесна околност условљена учешћем лица на јавном скупу и одржавањем манифестације.

Имајући у виду наведено, правилна је оцена првостепеног суда да у чињеничном опису дела које је окривљеном стављено на терет није описана последица као битан елемент предметног кривичног дела, која се огледа у угроженој сигурности индивидуализованог пасивног субјекта, због чега дело које је предмет оптужбе није кривично дело, па је првостепени суд правилном применом одредбе члана 441 у вези члана 274 став 1 тачка 1 ЗКП донео одлуку као у изреци побијаног решења.

При томе, Апелациони суд је имао у виду да је пресудом Врховног касационог суда Кзз 59/11 од 31.08.2011. године донета одлука поводом правног питања које је предмет ове кривично правне ствари, али је и поред тога, не могавши да прихвати аргументацију изнету у овој одлуци која по својој природи не представља обавезујуће схватање, донео напред наведену одлуку.

Следствено томе, супротни жалбени наводи јавног тужиоца којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења, оцењују се као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у изјављеној жалби не истиче ни једна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић