APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

19.12.2013.

Кж2 По1 334/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 334/13
Дана 19.12.2013. године
Б е о г р а д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Надежде Мијатовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, одлучујући о жалби пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 66/10 – Тои.По1 12/12 од 20.05.2013. године, у седници већа одржаној дана 19.12.2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 66/10 – Тои.По1 12/12 од 20.05.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 66/10 – Тои.По1 12/12 од 20.05.2013. године, усвојен је захтев за трајно одузимање имовине, Тужиоца за организовани криминал Оик.14/12 од 16.11.2012. године, па се имовина проистекла из кривичног дела, од стране осуђеног АА, пресудом Посебног одељења Окружног суда у Београду К.По1 66/10 од 11.11.2009. године, правоснажна дана 18.11.2011. године, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ и члана 33 КЗ, којом је осуђен на казну затвора у трајању од три године и шест месеци, трајно одузима од трећег лица АА1 и то право својине на двособном стану аа. Одређено је да одузетом имовином управља Дирекција до правоснажног окончања поступка одузимања имовине, с тим да жалба не спречава Дирекцију да поступи у складу са чланом 46 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Против наведеног решења жалбу је изјавила пуномоћник трећег лица АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се побијано решење преиначи и одбије захтев за трајно одузимање имовине или исто укине и списи предмета врате првостепеном суду на поновно одлучивање.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у изјављеној жалби, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 19.12.2013. године, у смислу члана 467 став 2 ЗКП, нашао:

жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд усвојио захтев Тужиоца за организовани криминал, закључујући да је предметни стан у очигледној несразмери са законитим приходима власника, односно трећег лица, у смислу одредбе члана 3 став 1 тачка 4 и 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, мајке осуђеног АА.

Оспоравајући овакав закључак првостепеног суда, пуномоћник трећег лица оспорава оне закључке првостепеног суда који се темеље на писменим подацима о оствареним приходима родитеља осуђеног, наводећи да је суд пропустио да правилно утврди чињенично стање, неприхватајући наводе АА1, да су средства за куповину стана аа уштеђевина за коју су радили читав живот, а не само у периоду који је посматрао првостепени суд. Посебно, пуномоћник трећег лица истиче чињеницу да је стан у улици аа стечен 1999. године, дакле, десет година пре него што је Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела ступио на снагу, па ретроактивност кривичног законодавства представља повреду начела правне сигурности приватне својине гарантовану Уставом.

Међутим, насупрот овим наводима пуномоћника трећег лица, првостепени суд је ценио, осим писмене документације и наводе пуномоћника трећег лица о тзв. ванредним приходима родитеља осуђеног, који нису евидентирани, доводећи ове наводе у везу са потрошњом коју би просечна породица имала у наведеном периоду, при чему сам Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела дозвољава могућност утврђивања законитости прихода не само у периоду пре покретања конкретног кривичног поступка, већ и пре ступања на снагу овог закона. Без утицаја су на другачије одлучивање наводи жалбе који се тичу мотива осуђеног АА, да се стан аа1, који је предмет одузимања, води на његову мајку, будући да ова околност нема карактер одлучне чињенице и не утиче на ваљаност закључка првостепеног суда.

Напослетку, суд је разматрао могућност примене одредбе члана 45 став 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и по налажењу овог суда правилно закључио да одузимањем предметне имовине неће бити доведено у питање издржавање власника, нити лица која је он по закону дужан да издржава, иако такав предлог пуномоћник трећег лица током поступка није поднео, већ се на исти позива тек у жалби, због чега је жалба и у овом делу оцењена неоснованом.

Имајући у виду напред наведено, на основу члана 467 став 4 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир Верољуб Цветковић

МБ/МИ