APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

17.04.2013.

Кж2 838/2013

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 838/2013
Дана 17.04.2013. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милене Рашић – председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић - чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Лазин – записничарем, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела пустошење шума у саизвршилаштву из члана 274 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Основног суда у Шапцу Кв.бр.143/12 од 05.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 17.04.2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе осуђеног АА ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Основног суда у Шапцу Кв.бр.143/12 од 05.02.2013. године којим је осуђеном АА неплаћени део новчане казне у износу од 25.000,00 динара на коју је осуђен правноснажном пресудом Општинског суда у Владимирцима К.бр.70/09 од 28.10.2009. године замењен казном затвора у трајању од 25 дана, па му Апелациони суд у Београду на основу одредбе члана 51 став 4 КЗ неплаћени део изречене новчане казне замењује казном РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ, тако што за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одређује 8 часова рада у јавном интересу, с тим што рад у јавном интересу не може бити дужи од 360 часова.

Уколико осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 8 часова рада у јавном интересу одредити 1 дан затвора.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Општинског суда у Владимирцима К.бр.70/09 од 28.10.2009. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела пустошење шума у саизвршилаштву из члана 274 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и осуђен је на новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара коју је дужан да плати у року од 6 месеци по правноснажности пресуде, а ако је не плати у наведеном року суд ће је заменити казном затвора тако што ће се сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне заменити у 1 дан затвора.

Решењем Основног суда у Шапцу Кв.бр.143/12 од 05.02.2013. године одређено је да се врши замена неплаћеног дела новчане казне у износу од 25.000,00 (двадесетпетхиљада) динара на коју је осуђен АА правноснажном пресудом Општинског суда у Владимирцима К.бр.70/09 од 28.10.2009. године, казном затвора у трајању од 25 дана.

Против наведеног решења жалбу је изјавио осуђени АА због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног прописа, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепено решење и изврши замену неплаћеног дела новчане казне у износу од 25.000,00 динара казном рада у јавном интересу.

Заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је у свом поднеску КТР-I бр.767/2013 од 01.03.2013. године ставио предлог да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу осуђеног АА изјављену против решења Основног суда у Шапцу Кв.бр.143/12 од 05.02.2013. године и да наведено решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем које је по службеној дужности испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

Жалба је основана.

Жалбом осуђеног АА побија се првостепено решење, тако што осуђени истиче да је првостепени суд приликом доношења побијаног решења требало да има у виду чињеницу да је он незапослен и да заиста није био у могућности да измири новчану казну која му је изречена правноснажном пресудом Општинског суда у Владимирцима К.бр.70/09 од 28.10.2009. године, као и да ће одлазак на издржавање казне затвора као замена за неплаћену новчану казну довести у тежак положај његову породицу коју искључиво он издржава. По мишљењу осуђеног првостепени суд је, имајући у виду његове личне и породичне прилике, као и његову неосуђиваност, требало да му неплаћени део новчане казне у износу од 25.000,00 динара сходно члану 51 став 4 КЗ замени казном рада у јавном интересу са којом се он апсолутно слаже и којом би се у конкретном случају у потпуности оправдала сврха кажњавања.

Испитујући побијано решење, Апелациони суд као другостепени је, имајући у виду да је осуђени АА у својој жалби предложио и изразио спремност да обавља рад у јавном интересу, а што је третирано као његов пристанак на ову казну сходно члану 52 став 4 КЗ, те имајући при томе у виду да је одредбом члана 51 став 4 КЗ прописано да се неплаћена новчана казна може, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 8 часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од 360 часова, нашао да су у конкретном случају испуњени законом прописани услови за изрицање казне рада у јавном интересу и да је жалба осуђеног АА основана. Стога је Апелациони суд у Београду, уважавајући жалбу осуђеног, преиначио решење Основног суда у Шапцу Кв.бр.143/12 од 05.02.2013. године и на основу одредбе члана 51 став 4 КЗ осуђеном, коме је ожалбеним решењем неплаћени део новчане казне у износу од 25.000,00 динара на коју је осуђен правноснажном пресудом Општинског суда у Владимирцима К.бр.70/09 од 28.10.2009. године, замењен казном затвора у трајању од 25 дана, заменио казном рада у јавном интересу тако што је за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредио 8 часова рада у јавном интересу, с тим што овај рад не може бити дужи од 360 часова.

Апелациони суд је наведену одлуку донео имајући у виду врсту учињеног кривичног дела и запрећену казну, затим личност осуђеног, односно чињеницу да се у конкретном случају ради о раније неосуђиваном лицу, те оцу троје малолетне деце, као и имајући у виду изражену спремност и пристанак осуђеног да обавља рад у јавном интересу, а исто тако и чињеницу да изречена новчана казна није у потпуности могла бити плаћена због лошег материјалног стања осуђеног који је без запослења и сталних извора прихода и да је осуђени уплатио само новчани износ од 5.000,00 динара. По налажењу Апелационог суда у Београду као другостепеног и овако замењеним неплаћеним делом новчане казне у износу од 25.000,00 динара казном рада у јавном интересу, уместо казном затвора, ће се у свему остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, дакле како сврха генералне, тако и сврха специјалне превенције, односно на осуђеног АА ће се у довољној мери утицати да убудуће не чини кривична дела, при чему је на основу члана 52 став 5 КЗ одређено да ако осуђени АА не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 8 часова рада у јавном интересу одредити 1 дан затвора.

Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци овога решења, применом одредбе члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Снежана Лазин Милена Рашић

МВ