APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

26.05.2014.

Кж2 620/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 620/14
Дана 26.05.2014. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина 9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михаиловић, чланова већа, са судијским помоћником Горданом Ивковић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др. због кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а у вези члана 33 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, пуномоћника Привредног друштва "АА", адвоката АБ, пуномоћника власника - трећег лица АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 8/13 (КИ бр. 277/13) Кв бр. 4480/13 од 18.12.2013. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2014. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, пуномоћника Привредног друштва "АА", адвоката АБ, пуномоћника власника - трећег лица АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду Пои бр. 8/13 (КИ бр. 277/13) Кв бр. 4480/13 од 18.12.2013. године и предмет УПУЋУЈЕ првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои бр. 8/13 (КИ бр. 277/13) Кв бр. 4480/13 од 18.12.2013. године, у ставу првом изреке, усвојен је приговор браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3 од 17.09.2013. године, па је делимично укинуто решење истражног судије Вишег суда у Београду Пои бр. 8/13 (Ки бр. 277/13) од 04.09.2013. године и то у делу којим се од окривљеног власника АА ЈМБГ _ од оца _, рођеном _. године у _, Република _, са пребивалиштем у _ у улици _, привремено одузима новчани износ од 12.671,19 еура, на рачуну број _, отвореном код Комерцијалне банке.

Истим решењем, у ставу другом изреке, одбијени су приговор браниоца окривљеног власника АА1, адвоката АБ1, приговор пуномоћника власника - трећег лица “АА”-д.о.о. адвоката АБ и приговор власника - трећег лица АА2, као неосновани.

Против наведеног решења, жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, у првом ставу изреке, којим се усваја приговор браниоца окривљеног АА и укида решење истражног судије Вишег суда у Београду Пои 8/13 да се од окривљеног власника АА привремено одузме новчани износ од 12.671,19 еура, због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду решење Вишег суда у Београду Пои 8/13 Кв. 4480/13 од 18.12.2013. године укине и врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку или преиначи и одбије приговор окривљеног АА изјављен против наведеног решења и усвоји захтев ОЈТ-а у Београду да се од окривљеног АА привремено одузме новац у износу од 12.671.19 еура, на рачуну број 9031003284226, отвореног код Комерцијалне банке.

- пуномоћника Привредног друштва "АА", адвоката АБ, због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду након спроведеног поступка на основу доказа који се налазе у списима предмета, усвоји жалбу Привредног друштва “АА" д.о.о и преиначи решење Вишег суда у Београду Кв. бр. 4480/13 од 18.12.2013. године или укине решење Вишег суда у Београду – истражног судије Пои бр. 8/13 (Ки бр. 277/13) од 14.09.2013. године, којим је жалиоцу Привредном друштву “АА", д.о.о из Београда привремено одузета пословна зграда аа2, односно посебни делови зграде ближе описани под тачком 5 решења.

- пуномоћника власника – трећег лица АА2, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу и преиначи решење Вишег суда у Београду, тако што ће у целини укинути решење о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела јер нема довољно доказа о постојању основане сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела или да решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, првостепено решење и жалбе, па је нашао да побијано решење треба укинути.

Наиме, из побијаног решења произилази да је захтевом за спровођење истраге ВЈТ у Београду Кт. бр. 256/13 од 19.04.2013. године, окривљеном АА1 и окривљеном АА стављено на терет извршење кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, у вези става 1 КЗ, у вези члана 33 КЗ, у стицају са кривичним делом прања новца из члана 231 став 2, у вези става 1 КЗ, те да је по окончању рочишта одржаном у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, суд усвојио приговор браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3, па је делимично укинуо решење истражног судије Вишег суда у Београду Пои бр. 8/13 (Ки бр. 277/13 од 04.09.2013. године и то у делу у коме се од окривљеног власника АА привремено одузима новчани износ од 12.671,19 евра на рачуну број _ отвореног код “Комерцијалне банке” Београд, јер је нашао да је вредност имовине окривљеног АА, који је по захтеву јавног тужиоца истражни судија привремено одузео од окривљеног АА, не прелази законом одређени износ од 1.500.000,00 динара, како је и навео у свом писаном и усменом приговору бранилац окривљеног адвокат АБ3, па је сходно члану 32 став 3 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, донео одлуку као у ставу првом изреке решења, имајући у виду да је противдинарска вредност девизног износа од 12.671,19 евра испод законског цензуса од 1.500.000,00 динара.

Суд је у ставу другом изреке побијаног решења одбио приговор браниоца окривљеног власника АА1, адвоката АБ1, приговор пуномоћника власника трећег лица “АА", д.о.о. адвоката АБ и приговор власника трећег лица АА2, као неосноване, сходно члану 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Наиме, суд је одбио приговор браниоца окривљеног власника АА1, адвоката АБ1 као неоснован јер је нашао да су за привремено одузимање наведене имовине били испуњени законски услови предвиђени чланом 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер постоји основана сумња да је окривљени АА1 извршио кривично дело из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекла из кривичног дела, тј. да постоји основана сумња да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ у стицају са кривичним делом прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, а што произилази из доказа изведених у истражном поступку Ки бр. 277/13 који се води по захтеву за спровођење истраге Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт. бр. 256/13, у којем је поступајући истражни судија донео решење о спровођењу истраге против окривљеног АА1 и окривљеног АА за наведена кривична дела. Такође, суд је нашао да постоји основана сумња да је имовина власника окривљеног АА1, која је привремено одузета од истог решењем истражног судије Вишег суда у Београду Пои бр.8/13 од 04.09.2013. године, проистекла из кривичног дела и нашао да “криминално” порекло исте произилази из несагласности законито стечених прихода који је остварио окривљени у временском периоду од 1994. године до 2011. године, као и имовине коју поседује, имајући при томе у виду све трошкове које је окривљени имао у наведеном временском периоду везано за своје издржавање, као и за издржавање лица која је дужан да издржава по закону, при чему је суд у виду имао и сву осталу имовину окривљеног власника АА1 детаљно набројану у образложењу решења, а која имовина није била предмет одлучивања истражног судије по захтеву за привремено одузимање имовине ВЈТ у Београду, нашавши да постоји опасност да би трајно одузимање имовине могло бити онемогућено или отежано, имајући у виду извршене преносе власништва на непокретностима између АА2 и АА1, који су закључивали међусобне уговоре, ценећи могућност да се привремено одузета новчана средства са девизних рачуна подигну од стране окривљеног, нашавши да је вредност одузете имовине већа од 1.500.000,00 динара, као и да је окривљени АА1, заједно са власником - трећим лицем АА2 власник привремено одузетих непокретности у ул. аа.

Такође, суд је одбио приговор власника - трећег лица АА2, и нашао да су њени приходи у временском периоду пре него што је купила непокретности у ул. аа били у несразмери са вредношћу поменутих непокретности, односно да постоји основана сумња да је наведена имовина власника - трећег лица, у тренутку куповине, проистекла из кривичног дела, тим пре ако се има у виду временски период који се захтевом за спровођење истраге ставља окривљеном АА1 и АА на терет као извршиоцима кривичног дела, имајући у виду да је у поменутом периоду када су куповане ове непокретности од стране трећег лица у ул. аа, власник - треће лице АА2 основала привредно предузеће које се бавило шпедитерским услугама са великим бројем запослених, без претходног искуства као руководилац шпедитерске фирме, а које искуство у шпедитерским пословима је имао окривљени АА1 који је у критичном периоду био генерални директор ПД "АА" из Београда. Из истог разлога суд је одбио приговор власника - трећег лица АА2, везано и за непокретност у ул. аа1, као и за новац власника трећег лица који се налази на девизном рачуну отвореном код "Banca Intesa”, при чему је суд нашао да је вредност имовине проистекле из кривичног дела, чији је власник треће лице АА2, а која је одузета решењем истраженог судије Вишег суда у Београду Пои бр.8/13 од 04.09.2013. године, већа од законски прописаног износа од 1.500.000,00 динара.

Суд је одбио и приговор пуномоћника власника - трећег лица "АА", адвоката АБ, као неоснован, сходно члану 32 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, нашавши да не стоји навод пуномоћника власника трећег лица да "АА" д.о.о мора имати својство окривљеног да би се наведена имовина могла привремено одузети од власника, као и чињеница да се ова имовина не води као власништво АА, говори у прилог да се иста не може одузети, имајући при томе у виду да се баш због имовине која се води на власника - треће лице "АА" д.о.о, које је решењем истражног судије Вишег суда у Београду привремено одузета од трећег лица, води истражни поступак против окривљеног АА1 и окривљеног АА пред Вишим судом у Београду Ки бр.277/13, те да постоји основана сумња да је наведена имовина власника - трећег лица проистекла из кривичног дела, а вредност исте прелази износ од 1.500.000,00 динара, при чему постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем, а то је опасност да би евентуално продајом ових непокретности од стране власника - трећег лица, касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, па је донета одлука као у ставу другом изреке решења.

Апелациони суд налази, да се основано жалбом јавног тужиоца побија првостепено решење, у ставу првом, због погрешно утврђеног чињеничног стања, јер није јасно како је првостепени суд утврдио да имовина окривљеног АА не прелази законом прописани износ од 1.500.000 динара, обзиром да према датим разлозима из образложења произлази да се од ПД „АА“ одузима пословна зграда уписана на КП 737, да се ово привредно друштво налази у већинском власништву(90%) предузећа „АА1“ чији је власник окривљени АА.

Осим тога, првостепени суд узима у обзир вредност имовине која се одузима, уместо сходно члану 25 став 1 тачка 3 Закона о одузимању имовине, вредност имовине власника проистекле из кривичног дела, при чему није ни утврђивао шта од имовине поседује АА.

Надаље, жалбом пуномоћника ПД „АА“ Београд доо, се такође основано побија првостепено решење и, поред осталог, указује да из истог није јасно својство поменутог привредног друштва, а то се на види ни из образложења побијаног решења којим је одбијен приговор против решења истражног судије којим је привремено одузета имовина од ПД“АА“. У побијаном решењу недостају разлози о томе који од окривљених је пренео, и коју имовину, на ПД“АА“ као треће лице. А, осим тога из решења није јасно ни ко је власник те имовине, па се тако у образложењу решења констатује да је пословни аа2 у власништву предузећа „АА1“ ДОО _, што првостепени суд утврђује из преписа листа непокретности број аа2, а истовремено одузима ту имовину од ПД „АА“. Првостепени суд на последњој страни образложења наводи неразумљиве разлоге због којих сматра да од ПД „АА“ треба одузети имовину („баш због имовине која се води на власника-треће лице „АА“ доо“), уз тврдњу да је иста проистекла из кривичног дела, као и да би касније евентуалном продајом, одузимање имовине било отежано или онемогућено. Из датих разлога није јасно у чијем власништву је била предметна имовина, ко ју је пренео на другог то јест на ПД“АА“ и у чијем је тренутно власништву. Све те чињенице било је потребно разјаснити и утврдити, те јасно навести да ли се у смислу члана 38 Закона о одузимању имовине иста могла и од кога одузети.

Што се тиче жалбених навода пуномоћника власника трећег лица АА2, такође се побијано решење основано побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и указује да исто не садржи околности из којих произлази основана сумња да имовина која се од ње, као и од окривљеног АА1, одузима проистиче из кривичног дела. Наиме, првостепени суд у образложењу побијаног решења детаљно наводи садржину доказа на основу којих утврђује ко је власник и на који начин је прибављена предметна имовина, а потом иако за исту према стању у спису постоје докази, закључује да је иста проистекла из кривичног дела, јер су њени приходи у несразмери са вредношћу одузете имовине. При чему не даје разлоге по основу којих тврди да је предметна имовина на њу пренета ( од ког окривљеног). Ово се посебно односи на имовину одузету од ње и окривљеног АА1, у вези са станом аа1 (купљен 28.10.2004.године а крив.дела за која се терете окривљени су извршена 08.12.2004.године)), где поред осталог није јасно какво својство има АА2, обзиром да се у решењу наводи да се од „окр. АА1 и АА2 одузима“. Суд није дао јасне разлоге из којих произлази основана сумња да је имовина која је привремено одузета од АА2 и од окр. АА1 и АА2 проистекла из кривичног дела, при чему није јасно како је ценио њене остварене приходе у спорном периоду у односу на имовину коју поседује.

И жалбом браниоца окривљеног АА1 се основано оспорава побијано решење због битних повреда одредаба кривичног поступка и указује да је побијано решење неразумљиво, садржи формалне недостатке у виду необележавања страница због чега је отежано испитивање истог, није јасно како је одузета имовина од два лица (окр. АА1 и АА2), иако из прикупљених доказа јасно произлази да је власник стана аа окр. АА1 а предметни стан је купио од АА2, те да решење не садржи разлоге који би оспоравали законито стечене приходе. Првостепени суд наводи податке о власништву овог окривљеног али их не образлаже у смислу да ли су у вези са стицањем власништва на непокретностима, то јест да ли је имовина стечена на законит начин, посебно није јасан његов породични статус, па набрајање имовине и њено довођење у везу са тим да је проистекла из кривичног дела је учињено за сада без одговарајућих аргумената.

Због наведених разлога, побијано решење је морало бити укинуто и предмет упућен на поновно одлучивање.

Са изнетих разлога, Апелациони суд је применом члана 467 став 1, 2 и 4 ЗКП у вези члана 33 став 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одлучио као у изреци решења.

Записничар Председник већа - судија
Гордана Ивковић с.р. Оливера Анђелковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић