APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

2.04.2012.

Кж2 570/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 570/12
Дана 02.04.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Славке Михајловић, председника већа, Снежане Савић и Гордане Петковић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Јелене Миљковић Глигоријевић као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела разбојништво из члана 168 став 1 Кривичног закона Републике Србије, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављене против решења Вишег суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 27.01.2012.године, у седници већа одржаној дана 02. априла 2012.године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 27.01.2012. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 27.01.2012. године, одбијен је као неоснован захтев осуђеног АА за доношење решења о застарелости извршења казне, а по пресуди Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005. године.

Против наведеног решења жалбу је изјавио осуђени АА без посебног навођења законских основа због којих побија првостепено решење, са предлогом да Апелациони суд у Београду донесе одлуку о застаревању извршења казне а по пресуди Кв.бр.271/2006 Окружног суда у Пожаревцу.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр-I-бр.519/12 од 29.02.2012.године, предложио да се жалба осуђеног АА, одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио спис предмета заједно са побијаним решењем, које је испитао по службеној дужности у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбом, па је ценећи наводе и предлоге из жалбе осуђеног, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

-жалба је неоснована.

Првостепени суд је доносећи одлуку да одбије као неоснован захтев осуђеног АА за доношење решења о застарелости извршења казне затвора, по пресуди Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, ценио све чињенице и околности које су битне за доношење предметне одлуке, па је за такву своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005. године, окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела разбојништво из члана 168 став 1 КЗ РС и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју казну му је урачунато и време проведено у притвору од 19.01.2005. године до 26.04.2005. године, док је у тачки два изреке наведене пресуде сходно члану 354 став 1 тачка 1 ЗКП, одбијена оптужба против окривљеног АА да је извршио кривично дело разбојништво из члана 168 став 1 КЗ РС. Произилази и то да су пресудом Окружног суда у Пожаревцу Кв.бр.271/2006 од 18.01.2007.године преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/2005 од 26.04.2005.године и Општинског суда у Пожаревцу К.бр.455/05 од 27.10.2005.године, па је окривљени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору од 19.01.2005.године до 26.04.2005.године и од 22.06.2005.године до 27.10.2005.године, док се у свему осталом пресуде остале неизмењене.

Осуђени АА је дана 23.01.2012.године, првостепеном суду поднео захтев за доношење решења о застарелости извршења казне, по пресуди Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, у коме је навео да из објективних разлога наведена пресуда до сада није могла бити извршена, чиме су испуњени услови из члана 105 став 6 и члана 107 ставови 6 и 7 КЗ, за апсолутну застарелост казне затвора у трајању од једне године и шест месеци, по пресуди Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године.

Овај суд налази да је првостепени суд правилно поступио када је захтев осуђеног одбио као неоснован, обзиром да је пресуда тадашњег Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, у смислу члана 405 ЗКП, преиначена пресудом Окружног суда у Пожаревцу Кв.бр.271/06 од 18.01.2007.године, само у погледу одлуке о казни, заједно са пресудом Општинског суда у Пожаревцу К.бр.455/05 од 27.10.2005.године, због испуњености законских разлога предвиђених чланом 62 став 1 КЗ, те да су напред наведене пресуде спојене и осуђени АА је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и три месеца. Наиме, доношењем пресуде Кв.бр.271/06 од 18.01.2007.године, престала је дакле да постоји и производи правно дејство пресуда К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, па самим тим у односу на пресуду Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, престали су да теку рокови застарелости предвиђени чланом 105 и 107 КЗ. Сходно наведеном правилно је захтев осуђеног АА за доношење решења о апсолутној застарелости извршења казне затвора по пресуди Окружног суда у Пожаревцу К.бр.15/05 од 26.04.2005.године, одбијен као неоснован, обзиром да исти може тражити евентуално само застарелост извршења казне затвора, по новој правноснажној пресуди Кв.бр.271/06 од 18.01.2007.године, чија застарелост почиње да тече од тренутка осуде по новој пресуди.

Обзиром на напред наведено, Апелациони суд у Београду је нашао да наводи и тврдње изнете у жалби осуђеног нису основани. Наиме, предметном жалбом се у суштини не доводи у сумњу правилност и законитост првостепеног решења, а није конкретизована ниједна повреда због које би исто морало бити укинуто, па с тога није подробније излагао, анализирао и образлагао све наводе из жалбе осуђеног.

Због напред наведених разлога, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар Председник већа – судија
Јелена Миљковић Глигоријевић Славка Михајловић

ОМЈ/ЈМГ