РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 4454/12
Дана 04.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011-Ква.бр.193/12 од 21.11.2012.године, у седници већа одржаној дана 04.12.2012.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011-Ква.бр.193/12 од 21.11.2012.године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011-Ква.бр.193/12 од 21.11.2012.године, осуђени АА ослобођен је од извршења казне затвора на коју је осуђен правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011 од 16.11.2011.године, тако што се ослобађа од извршења казне затвора у трајању од 3 месеца и 16 дана, а остатак казне у трајању од 9 месеци и 14 дана ће се извршити.
Против напред наведеног решења благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона из члана 367 став 1 тачка 2 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење на тај начин што ће осуђеног АА ослободити од извршења 25% изречене јединствене казне.
Апелациони јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у поднеску Ктр I бр.3838/2012 од 03.12.2012.године, предложио је да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Првог основног јавног тужилаштва у Београду, те преиначи првостепено решење на тај начин што ће осуђеног АА ослободити од извршења 25% изречене јединствене казне затвора по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011 од 16.09.2011.године.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са првостепеним решењем, које је испитао и у смислу одредбе члана 401 став 5 ЗКП-а, па је, по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:
-жалба је неоснована.
Правилно је поступио првостепени суд када је осуђеног АА ослободио од извршење казне затвора на коју је осуђен правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.372/2011 од 16.09.2011.године, тако што је исти ослобођен од извршење казне затвора у трајању од 3 месеца и 16 дана, док ће се остатак казне у трајању од 9 месеци и 14 дана извршити, при чему је у образложењу своје одлуке дао довољне и јасне разлоге.
Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду у својој жалби наводи да како се у конкретном случају Закон о амнестији имао применити на изречену јединствену казну затвора у трајању од једне године и једног месеца, у смислу члана 3 истог закона, а како из образложења одлуке произилази да је суд приликом доношења исте, осуђеног ослободио од извршења 25% од сваке од претходно утврђених појединачних казни, јавни тужилац сматра да је суд, не поступивши у складу са чланом 3 Закона о амнестији, односно не применивши правилно материјални закон, учинио повреду кривичног закона из члана 367 став 1 тачка 2 ЗКП.
Међутим, према оцени Апелационог суда у Београду, првостепени суд је правилно применио Закон о амнестији, односно његову одредбу члана 3 која предвиђа да се правноснажно осуђена лица којима је изречена јединствена казна затвора ослобађају од извршења јединствене казне, за проценат ослобођења од извршења казне прописан овим законом, претходно утврђене појединачне казне за кривична дела обухваћена овом амнестијом. Наиме, из цитиране законске одредбе произилази да се правноснажно осуђена лица којима је изречена јединствена казна затвора ослобађају за проценат ослобођења од извршења казне прописан овим законом и то од сваке од претходно утврђених појединачних казни, а потом се ослобађа од извршења јединствене казне.
Имајући у виду напред наведено, а како се жалбом јавног тужиоца не доводи у сумњу, према оцени Апелационог суда у Београду, правилност и законитост првостепеног решења, то је жалба одбијена као неоснована, па је, на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, донета одлука као у изреци решења.
Записничар Преседник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић Синиша Важић
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић