APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

14.12.2010.

Кж2 4125/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 4125/10
Дана 14.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела убиства у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС, у вези члана 19 КЗ СРЈ, одлучујући о жалби окривљеног АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Кв бр. 4728/10 од 20.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 14.12.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба окривљеног АА, изјављена против решења Вишег суда Кв бр. 4728/10 од 20.09.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Кв бр. 4728/10 од 20.09.2010. године одлучено је да нема места покретању поступка за уступање кривичног гоњења окривљеног АА, надлежним органима Босне и Херцеговине, због кривичног дела убиства у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС, у вези члана 19 КЗ СРЈ, по оптужници Окружног јавног тужиоца у Београду, Кт бр. 620/02 од 31.12.2002. године, у предмету Вишег суда у Београду, К бр. 70/10.

Против тог решења жалбу је изјавио окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно преиначи тако што ће одредити да се покрене поступак за уступање кривичног гоњења надлежним органима Босне и Херцеговине.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску Ктр-I бр. 3214/2010 од 03.11.2010. године, предложио је да се жалба окривљеног као неоснована одбије.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета се утврђује да је Окружно јавно тужилаштво у Београду против окривљеног АА подигло оптужницу, Кт бр. 620/02 од 31.12.2002. године, која је ступила на правну снагу због основане сумње да је починио кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана КЗ СРЈ, а да је оштећени као тужилац ББ на основу одредбе члана 61 став 2 ЗКП-а, преко свог пуномоћника, адвоката БА, дана 14.02.2003. године подигао оптужницу против окривљеног АА1, због основане сумње да је починио кривично дело убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 и 22 КЗЈ те су решењем кривичног већа Окружног суда у Београду, К бр. 37/03-Кв бр. 753/03 од 04.04.2003. године, спојени поступци по предметима Окружног суда у Београду, К бр. 158/03 против окривљеног АА1 и К бр. 37/03 против окривљеног АА, због кривичног дела убиства у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС, у вези члана 19 КЗ СРЈ, ради вођења јединственог поступка и доношења једне одлуке у предмету К бр. 37/03.

Даље, из списа предмета се утврђује да је Министарство правде Републике Србије доставило Вишем суду у Београду молбу окривљеног АА за уступање кривичног гоњења надлежном органу Босне и Херцеговине, заједно са дописом Министарства правде Босне и Херцеговине, а да је окривљени АА у поднетој молби навео да се раније, иако живи у Босни и Херцеговини, уредно одазивао позивима суда, али да му је, у вези са поступком који се против њега води пред Вишим судом у Београду, у више наврата прећено, чак и смрћу, ако се појави на територији Републике Србије, да су наведене претње у последње време постале учестале, што је и разлог да се од последњег главног претреса који је одржан септембра месеца 2009. године није појављивао на територији Републике Србије. Такође, окривљени АА у својој молби је истакао да његов циљ није да на било који начин избегне судски поступак који се против њега води, али да сматра да су се по потписивању измењеног и допуњеног уговора о правној помоћи у кривичним стварима између Републике Србије и Босне и Херцеговине стекли услови да се у смислу члана 11 уступи кривично гоњење надлежним органима Босне и Херцеговине, с обзиром да је мотив за доношење уговора управо да се потстакне уступање кривичног гоњења држави чији је окривљени држављанини, односно на чијој територији има место пребивалишта, а да због претњи не сме да долази у Републику Србију, због чега би надлежни органи Републике Србије сигурно расписали потерницу, по којој га надлежни органи Босне и Херцеговине не би изручили, с обзиром да је њихов држављанин.

Потом, из списа предмета се утврђује да је првостепени суд одлучујући о молби окривљеног АА за уступање кривичног гоњења, побијаним решењем, нашао да нема места покретању поступка за уступање кривичног гоњења окривљеног АА надлежним органима Босне и Херцеговине, уз образложење да је оптужница против окривљеног АА подигнута дана 31.12.2002. године, дакле, пре више од 7 (седам) година, да се пред Вишим судом у Београду због предметног кривичног дела води јединствен поступак против окривљеног АА, по оптужници Окружног јавног тужиоца у Београду и против окривљеног АА1, по оптужници оштећеног као тужиоца ББ, да окривљени АА1, оштећени ББ и највећи број предложених сведока имају место пребивалишта на територији Републике Србије, а да су окривљени основано сумњиви да су кривично-правне радње за које се терете наведеним оптужним актима предузели управо на територији Републике Србије и на штету оштећеног који је држављанин Републике Србије, иако је окривљени АА страни држављанин-држављанин Босне и Херцеговине, јер у ситуацији када је оштећени, који је при том преузео кривично гоњење против другоокривљног АА1, држављанин Републике Србије, на чијој територији има и пребивалиште, да на територији Републике Србије имају пребивалиште и сведоци чије је испитивање предложено у оптужним актима Окружног јавног тужилаштва и оштећеног као тужиоца, да су већ обављена судска вештачења од стране судских вештака са територије Републике Србије, а чије испитивање је такође предложено у оба оптужна акта, уступање кривичног гоњења би водило даљем одуговлачењу овог кривичног поступка и увећању трошкова истог, те би довело у питање остваривање права оштећеног, који је држављанин Републике Србије, због чега је уступање кривичног гоњења окривљеног АА надлежним органима Босне и Херцеговине, по оцени првостепеног суда нецелисходно.

По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд с обзиром на напред изнето, закључио да нису испуњени услови за покретање поступка за уступање кривичног гоњења окривљеног АА надлежним органима Босне и Херцеговине, због кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС у покушају у вези члана 19 КЗ СРЈ, будући да, иако је одредбом члана 6 став 5 КЗ прописано да се кривично гоњење странаца у случајевима из става 1 до 3 овог члана може под условом узајамности уступити страној држави, одредбом члана 11 Уговора између Босне и Херцеговине и Републике Србије о изменама и допунама уговора између Босне и Херцеговине и Републике Србије о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, који се привремено примењује, прописано је да ће се приликом доношења одлуке о уступању гоњења ценити и место где се налази главни или највећи део доказног материјала, па како из списа предмета произилази да се главни део доказног материјала налази у Републици Србији, односно да сведоци као и судски вештаци чије је саслушање предложено у предмету Вишег суда у Београду, К бр. 37/03 имају пребивалиште на територији Републике Србије, на чијој територији има и оштећени који је и држављанин Републике Србије, то и по налажењу овога суда нису испуњени услови за уступање кривичног гоњења окривљеног АА надлежним органима Босне и Херцеговине, због кривичног дела убиство из члана 47 став 1 КЗ РС у покушају у вези члана 19 КЗ СРЈ, јер би уступање кривичног гоњења водило даљем одуговлчењу овог кривичног поступка и увећању трошкова истог, а довело би у питање и остваривање права оштећеног који је држављанин Републике Србије.

С обзиром на изнето, Апелациони суд супротне жалбене наводе окривљеног АА којима се указује да су испуњени услови за покретање поступка за уступање кривиног гоњења надлежним органима Босне и Херцеговине, због кривичног дела убиства из члана 47 став 1 КЗ РС у покушају из члана 19 КЗ СРЈ, за које је основано сумњив да га је починио, оцењује неоснованим.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић