РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кž2 – 392/2011
Дана 08.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић - председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић - чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Лазин - записничарем, у кривичном предмету против окривљеног AA, због кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 1 КЗ-а, одлучујући о жалби оштећене као тужиље ББ изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.23550/10 од 05.01.2011. године, у седници већа одржаној дана 08.02.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Уважавањем жалбе оштећене као тужиље ББ УКИДА СЕ решење Првог основног суда у Београду К.бр.23550/10 од 05.01.2011. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на даљи поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Првог основног суда у Београду К.бр.23550/10 од 05.01.2011. године одбијен је оптужни предлог оштећене као тужиље ББ од 14.10.2010. године поднет против окривљеног АА због кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 1 КЗ-а.
Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавила оштећена као тужиља ББ због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи решење Првог основног суда у Београду К.бр.23550/10 од 05.01.2011. године тако што ће у целости усвојити жалбу оштећене као тужиље и окривљеног АА огласити кривим и осудити на казну по закону за кривично дело из члана 149 став 1 Закона о планирању и изградњи РС (члан 219а став 1 КЗ-а) или да наведено решење укине и предмет врати првостепеном суду, али другом већу, на поновно расправљање и одлучивање.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем које је по службеној дужности испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:
Жалба је основана.
По налажењу Апелационог суда у Београду као другостепеног основано се жалбом оштећене као тужиље ББ указује на то да је првостепени суд доносећи побијано решење погрешно закључио да кривично дело из члана 219а став 1 КЗ-а прописано Кривичним закоником који је ступио на правну снагу дана 11.09.2009. године као такво није постојало у периоду од 13.01.2005. године до 25.02.2005. године и да имајући у виду да је одредбом члана 5 став 1 Кривичног законика прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, оптужни предлог оштећене као тужиље од 14.10.2010. године поднет против окривљеног АА због кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 1 КЗ-а треба одбити. Наиме, овакав став првостепеног суда је и по оцени Апелационог суда погрешан, имајући у виду да је кривично дело грађење без грађевинске дозволе сада из члана 219а став 1 КЗ као такво постојало и у време извршења кривичног дела (у периоду од 13.01.2005. године до 25.02.2005. године) и исто је тада било прописано Законом о планирању и изградњи (Службени гласник Републике Србије број 47/2003 и 34/2006) и то чланом 149 став 1 овог закона, а доношењем новог Закона о планирању и изградњи који је ступио на снагу дана 11.09.2009. године ово кривично дело није престало да постоји, с тим што сада више није инкриминисано Законом о планирању и изградњи, већ је након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Кривичног законика дана 11.09.2009. године (Службени гласник Републике Србије број 72/09 од 03.09.2009. године) инкриминисано сада важећим Кривичним закоником и то чланом 219а став 1 КЗ-а.
Одредбом члана 149 став 1 Закона о планирању и изградњи који је важио у време када постоји основана сумња да је окривљени АА извршио предметно кривично дело, дакле у периоду од 13.01.2005. године до 25.02.2005. године, било је прописано да ће се предузетник који је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради без одобрења за изградњу и главног пројекта казнити за кривично дело затвором до годину дана, а одредбом члана 219а став 1 сада важећег Кривичног законика је прописано да ће се лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Апелациони суд у Београду налази да законска формулација након измена кривичних закона, тачније Закона о планирању и изградњи и Кривичног законика, иако донекле другачија не доводи у питање континуитет између ове две инкриминације, нити доводи у питање интенцију законодавца да се инкриминацијом садржаном у члану 219а став 1 КЗ-а инкриминише исто понашање као и пре измена и допуна Кривичног законика које је било прописано одредбом члана 149 став 1 Закона о планирању и изградњи.
Како је дакле несумњиво да је кривично дело грађење без грађевинске дозволе сада из члана 219а став 1 КЗ-а као такво постојало и пре измена и допуна Кривичног законика, дакле и у време када постоји основана сумња да је окривљени АА извршио предметно кривично дело, а које је пре измена и допуна Кривичног законика било садржано у члану 149 став 1 Закона о планирању и изградњи (Службени гласник Републике Србије број 47/2003 и 34/2006), то су погрешни закључци првостепеног суда наведени у образложењу побијаног решења да кривично дело из члана 219а став 1 КЗ-а као такво није постојало у периоду од 13.01.2005. године до 25.02.2005. године.
Стога је Апелациони суд у Београду, имајући у виду напред наведено, уважио жалбу оштећене као тужиље ББ, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на даљи поступак.
Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења применом одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а.
Записничар Председник већа-судија
Снежана Лазин с.р. Савка Гогић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић