APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

16.11.2011.

Кж2 3720/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 бр.3720/11
Дана 16.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела угрожавање јавног саобраћја из члана 195 став 1 КЗ РС решавајући по жалби окривљеног АА изјављеној против решења Основног суда у Лозници Кв.бр.255/11 од 18.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 16.11.2011. године,

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба осуђеног АА па се решење Основног суда у Лозници Кв.бр.255/11 од 18.10.2011. године ПРЕИНАЧУЈЕ тако што Апелациони суд у Београду према осуђеном АА ОБУСТАВЉА поступак извршења новчане казне због наступања релативне застарелости извршења.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Лозници Кв.бр.255/11 од 18.10.2011. године према окривљеном АА новчана казна у износу од 40.000,00 динара која је осуђеном изречена правноснажном пресудом Општинског суда у Лозници К.бр.272/07 од 20.12.2007. године замењена је казном затвора у трајању од 40 дана тако што је за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне урачунат један дан казне затвора.

Против наведеног решења жалбу је изјавио окривљени АА без навођења основа побијања а према жалбеним наводима првостепено решење се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктр.I.бр.3142/11 од 14.11.2011. године предложио да се жалба окривљеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-Жалба је основана.

Жалбом осуђеног АА побија се првостепено решење тако што се истиче да је у конкретном случају наступила застарелост потраживања па сходно наведеном осуђени и предлаже као у жалби да Апелациони суд у Београду донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Пресудом Општинског суда у Лозници К.бр.272/07 од 20.12.2007. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 195 став 1 КЗ РС и осуђен је на новчану казну у износу од 40.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде а уколико не плати новчану казну у наведеном року иста ће бити замењена казном затвора тако што ће за сваких започетих 200,00 динара новчане казне се рачунати 1 дан затвора. Наведена пресуда је потврђена пресудом Окружног суда у Шапцу Кж.бр.184/08 од 22.04.2008. године.

Побијаним решењем Основног суда у Лозници Кв.бр.255/11 од 18.10.2011. године извршена је замена новчане казне у износу од 40.000,00 динара казном затвора у трајању од 40 дана обзиром да осуђени у остављеном року није уплатио новчану казну на коју је осуђен и то тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 дан казне затвора.

Одредбом члана 105 тачка 7 КЗ прописано је да релативни рок застарелости извршења новчане казне износи 2 године, а застарелост извршења тече од дана када је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна.

Пресуда Општинског суда у Лозници К.бр.272/07 од 20.12.2007. године постала је правноснажна на дан 22.04.2008. године када је Окружни суд у Шапцу својом пресудом Кж.II.184/08 од 22.04.2008. године потврдио напред наведену пресуду.

Из списа предмета произилаи да је позив окривљеном за плаћање наведене новчане казне упућен 17.07.2008. године а да је на захтев окривљеног истомо добрено плаћање новчане казне у 3 рате на дан 24.10.2008. године.

Пошто окривљени није платио новчану казну у одобреним ратама дана 23.01.2009. године донета је наредба за принудну наплату новчане казне на основу које наредбе је по предмету Општинског суда у Лозници И.бр.220/09 донето решење на дан 18.02.2009. године да се наплата новчане казне изврши принудним путем – тј.пописом и продајом покретних ствари окривљеног.

Кривичним закоником који је ступио на снагу 01.01.2006. године прописано је у члану 51 став 2 КЗ да уколико осуђени не плати новчану казну у одређеном року да ће суд новчану казну заменити казном затвора, како је то правилно наведено у изреци првостепене пресуде. Из овога произилази да се од 01.01.2006. године не може вршити принудна наплата новчане казне што значи да радње које је суд преудзео у циљу њене принудне наплате не могу ни прекинути рок застарелости извршења казне.

Како је у конкретном случају последња процесна радња коју је суд предузео у циљу наплате новчане казне извршена на дан 24.10.2008. године када је окривљеном одобрено плаћање новчане казне на рате, а ожалбено решење је донето 18.10.2011. године, дакле по протеку више од 2 године од тада то је и по налажењу Апелационог суда у конкретном случају а у смислу одредби члана 105 тачка 7 КЗ наступила релативна застарелост извршења новчане казне због чега је овај суд на основу члана 401 став 3 ЗКП и донео одлуку као у изреци решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић, с.р. Савка Гогић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић