Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.08.2012.

Кж2 3052/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 3052/12
Дана 14.08.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окривљене AA, због кривичног дела самовлашћа из члана 330 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби Првог основног јавног тужиоца у Београду, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр. 3203/10 од 10.04.2012. године, у седници већа одржаној дана 14. августа 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе Првог основног јавног тужиоца у Београду, УКИДА СЕ решење Првог основног суда у Београду К.бр. 3203/10 од 10.04.2012. године и списи предмета се враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду К.бр. 3203/10 од 10.04.2012. године одбачен је оптужни предлог Првог ОЈТ у Београду Кт.бр. 2435/08 од 23.03.2009. године према окривљеној AA због кривичног дела самовлашће из члана 330 став 1 Кривичног законика, јер је поступак вођен без захтева овлашћеног тужиоца.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Први основни јавни тужилац у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да се побијано решење укине и спис врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктр I број 2645/2012 од 10.08.2012. године у којем је предложио да се жалба тужиоца уважи као основана.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у Београду изнетог у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Основано се изјављеном жалбом указује да је првостепено решење захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, која се огледа у томе да првостепени суд у погледу одлучних чињеница није дао јасне разлоге због чега је уважавањем жалбе побијано решење укинуто.

Дајући разлоге за своју одлуку првостепени суд у образложењу побијаног решења наводи да је закључио да у конкретном случају јавни тужилац није овлашћен тужилац, из разлога што је суд схватања да израз на штету грађана из члана 330 став 3 Кривичног законика значи на штету приватне имовине, па како из оптужног предлога произилази да је кривично дело учињено на штету фирме „НН ПМ“ из Београда, која је у власништву грађана, односно у приватној својини, то је првостепени суд одлучио као у изреци.

Међутим, овакав став првостепеног суда није прихватљив за Апелациони суд у Београду.

Наиме, чланом 330 став 3 Кривичног законика прописано да ако је дело из става 1 и 2 учињено на штету грађана гоњење се предузима по приватној тужби.

Закључак првостепеног суда који израз „на штету грађана“ из члана 330 став 3 Кривичног законика поистовећује са појмом „приватне имовине“ није прихватљив за Апелациони суд у Београду из простог разлога што је појам приватне имовине знатно шири од појма имовине грађана, с обзиром да појам приватна имовина подразумева како имовину грађана, тако и имовину правних лица, због чега Апелациони суд у Београду и налази да се имовина грађана не може изједначавати са приватном имовином јер се не ради о идентичним појмовима. У прилог оваквом ставу Апелационог суда у Београду говори и чињеница да је и законодавац направио разлику између та два појма, па је у члану 330 став 3 Кривичног законика користио термин „штета грађана“, док је у неким другим члановима користио термин „на штету приватне имовине“.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александар Багаш, с.р.     мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje