APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

25.09.2013.

Кж2 3003/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 3003/13
Дана 25.09.2013. године
Б Е О Г Р А Д,
ул. Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Доганџић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и др, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду ТОИ.бр.1/12 од 13.05.2013. године, у седници већа одржаној дана 25. септембра 2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду ТОИ.бр.1/12 од 13.05.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду ТОИ.бр.1/12 од 13.05.2013. године, одбијен је као неоснован захтев јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр.9/11 од 21.12.2011. године, за трајно одузимање имовине осуђеном АА и то стана аа у вредности од 75.247,00 евра и аутомобила марке аа1.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повред кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд побијано решење преиначи и усвоји захтев за трајно одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр.9/11 од 21.12.2011. године или да укине ожалбено решење и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Одговор на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјавио је бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, са предлогом да другостепени суд одбије жалбу јавног тужиоца као неосновану, а првостепено решење потврди.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, је у поднеску Ктр-I-бр.2599/13 од 03.07.2013. године, предложио да Апелациони суд у Београду, уважи жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду ТОИ.К.бр.9/11 од 07.06.2013. године, изјављену против решења Вишег суда у Београду ТОИ.бр.1/12 од 13.05.2013. године као основану и донесе одлуку у складу са тужиочевим жалбеним предлогом.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбом, па је након оцене жалбених навода и предлога, имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационoг јавног тужилаштва у Београду, нашао:

-жалба је неоснована.

Неосновано се жалбом јавног тужиоца побија првостепено решење због погрешно утврђеног чињеничног стања и указује да приходи осуђеног АА и његове супруге нису у сагласности са вредношћу имовине чије се одузимање тражи, те да је погрешан став суда што оцену о доказаности околности из којих произилази тврдња да имовина окривљеног проистиче из кривичног дела, везује конкретно за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, извршено дана 02.08.2011. године, односно за временски период који је у оптужном акту означен као време извршења тог кривичног дела и следствено томе као релевантну узима околност да је осуђени АА имовину чије се одузимање тражи, у целини стекао пре означеног периода. Такође се у жалби наводи да је неосновано образложење суда да количина одузете дроге од осуђеног АА вреди од око 2000,00 евра, обзиром да осуђени ову дрогу свакако није продао, јер му је полиција одузела, а такође је неприхватљив аргумент суда да осуђени није познат припадницима IV Одељења као извршилац кривичних дела и да он није раније осуђиван због извршења истоврсног кривичног дела, обзиром да је суд располагао извештајем из КЕ и био упознат са тим да је АА 21.09.1999. године, од стране Окружног суда осуђен због извршења кривичног дела разбојништво из члана 206 КЗ, то јест кривичног дела које има за циљ управо прибављање противправне имовинске користи. Надаље се жалбом истиче да је суд правилно оценио као сагласне изјаве саслушаних сведока, као и доказе које је осуђени АА предложио и приложио, али да је неприхватљива констатација суда да се ради о искреним исказима и истинитим доказима, те да су искази сведока дати и прибављени са искључивим циљем да се незаконитост при стицању имовине осуђеног прикрије и да се избегне трајно одузимање исте. Такође се истиче да је суд грубо занемарио да је приложена оверена потврда о позајмици АА1 од АА2, сачињена скоро годину дана након наводне примопредаје новца, да је чињеница вредности некретнине којом гарантује окривљена АА1 апсолутно непроверљива, јер се ради о некретнини у другој држави, да су изјаве о вредности свадбених дарова које су АА6 и АА4 дали свом синовцу, у супротности са месним и локалним обичајима и животним стандардима у Србији, а што све доводи заједно у питање веродостојност ових доказа. Такође се у жалби наводи и на неприхватљив исказ оца осуђеног АА5, да је ранијом уштеђевином од 10.000 ДЕМ и пензијом од 45.000,00 динара, колико је она износила у време куповине имовине чије се одузимање захтева, успео да уштеди 25.000 евра које је осуђеном дао за куповину стана, 5.000 евра за свадбени поклон сину, 2.000 евра за куповину аутомобила, 2.000 евра за свадбени поклон братаници, а да је при том од 2005. године издржавао два сина и супругу који су били незапослени, плаћао трошкове стана од 95 м2 на Новом Београду и одржавање аутомобила марке “Клио”, па чак и ако се прихвати његова тврдња да је од продаје лековитог биља на пијачној тезги за пет година зарадио 32.000 евра, што свакако није прихватљиво, јер није у складу са исказом његове супруге, да је зарада од биља била довољна да компензује њен губитак посла.

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостeпени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање и дао јасне и ваљане разлоге, које у целости прихвата и овај суд. Правилно је првостепени суд на основу исказа сведока АА5 и АА1 и читањем писаних доказа који су ближе наведени у образложењу првостeпеног решења, утврдио да су стан аа, као и аутомобил аа1, стечени на законит и легалан начин, те да се не ради о имовини која би се могла третирати да је стечена и проистекла из кривичног дела, као и да је власник наведене имовине осуђени АА.

Наиме, стан аа, осуђени је стекао по основу уговора о купопродаји непокретности закљученог дана 03.06.2011.године између друштва са извођења грађевинских радова ''_'' Д.О.О. _, ПИБ _, матични број _ и АА, а који уговор је оверен пред Првим основним судом у Београду Ов.бр.81193/2011, те је на основу овог уговора извршена примопредаја непокретности дана 10.06.2011.године, о чему је сачињен записник. У вези наведене непокретности, достављена је и потврда о исплати купопродајне цене стана предузећа ''_'' Д.О.О. од 09.06.2011.године, у износу од 75.247,00 евра, као и рачун предузећа ''_'' Д.О.О. и фотокопије рачуна за аванс број 0018/20 од 03.06.2011.године и коначни рачун број 0018/3 од 09.06.2011.године о исплати наведене купопродајне цене стана аа. На основу купопродајног уговора, исплаћене цене и извршене примопредаје, право својине на наведеном стану је стекао АА.

Надаље, аутомобил аа1, осуђени је стекао по основу уговора о купопродаји и куповини моторног возила закљученог између АА7 и АА дана 02.12.2010.године, по цени од 100.000,00 динара, а који аутомобил је према потврди о привремено одузетим предметима УКП IV Одељења од 26.10.2011.године, одузет од АА. Наведено возило је АА7 купила од предузећа ''_'' из Новог Сада, дана 20.10.2009.године, по цени од 1.624.000,00 динара.

Надаље, из потврде од 02.11.2011.године, под бројем Ов.10063/11, оверена код јавног бележника, произилази да је АА1 дана 25.08.2010.године, од свог брата АА2, а ради решавања стамбеног питања у РС, позајмила укупно 50.000 евра, које се обавезала да врати од првог просинца 2012.године, а као осигурање за наведено потраживање дозвољава му се, у случају не подмирења предметног потраживања о доспећу, да наплати из њеног наследног дела, који ће јој припасти иза смрти њене мајке АА3, те потписом ове потврде уједно потврђује да је примила наведени износ. Надаље, изјавом број Ов.3482/13 од 08.05.2013.године, АА2, брат АА1, наводи да је новац позајмио својој сестри ради куповине стана њеном сину, а свом нећаку АА, коју изјаву је дана 02.11.2011.године дао јавном бележнику, те се овим поново потврђује, уз напомену да је Медицински факултет у _ завршио 19_.године, да је стално запослен у ОБ _ од 1977.године, да је специјалистички испит положио 19_.године, од када ради као _, а да је наведена позајмица део његове особне уштеђевине, да би касније по породичном договору део у расподели некретнина коју поседује његова мајка добио, те да се изјаснио о свему писменим путем, јер због природе посла и обавезе у вези са тим није у могућности да лично присуствује судском рочишту. Надаље, изјавом под број Ов-I 174175/11 од 04.11.2011.године, оверена пред Првим основним судом у Београду АА5 и АА1 потврђују под кривичном и материјалном одговорношћу да су дали сину АА, дана 03. јуна 2011.године, износ од 75.000 евра ради куповине стана у Београду, аа, тако што је АА1 позајмицом обезбедила 50.000 евра, а из породичне уштеђевине су дали 25.000 евра.

У погледу новца који је осуђени АА на име свадбеног поклона добио од стричева и оца на име куповине аутомобила аа1, дате су оверене изјаве и то изјава под бројем Ов-I-172918/11 од 03.11.2011.године, оверена пред Првим основним судом у Београду, којом отац АА5, под кривичном и материјалном одговорношћу потврђује да је дана 14.02.2009.године, поводом женидбе из породичне уштеђевине као свадбени дар дао свом сину АА износ од 5.000 евра. Изјавом од 04.11.2011.године Ов.бр.1544/11, овереном пред Основним судом у Лозници, АА6, стриц осуђеног, под кривичном и материјалном одговорношћу потврђује да је дана _.године, поводом женидбе, а из породичне уштеђевине као свадбени дар дао свом синовцу АА износ од 2.000 евра, а такође и изјавом Ов.бр.1543/11 од 03.11.2011.године, овереном пред Основним судом у Лозници, АА4, стриц, под кривичном и материјалном одговорношћу потврђује да је дана 14.02.2009.године, поводом женидбе, а из породичне уштеђевине, као свадбени дар, дао свом синовцу АА износ од 2.000 евра.

Из решења Војно-техничког института из _.године, утврђено је да је АА1, цивилном лицу на служби у Војно-техничком институту, распоређеној на радно место _, престала служба у ВСЦГ без њене сагласности, због укидања радног места, односно смањења броја извршилаца на том радном месту са 10.05.2005.године, као и да јој припада право на исплату једнократне отпремнине у висини дванаестоструког износа бруто зараде коју је остварила за месец који претходи месецу у коме јој престаје служба, као и право на новчану накнаду и друга права по основу незапослености по прописима о запошљавању РС. Ово потврђују и три извода из Поштанске штедионице за мајку АА1 и оца АА5, из којих се види да је 2005.године АА1 исплаћен износ од око 3.325 евра, а претходно су на исти рачун исплаћене зараде, док се из извода из рачуна АА5 види исплата на име пензије у износу од 69.454,55 динара, у периоду крај 2012.године, почетак 2013.године, као и износ од 45.035,21 динар, у периоду од 2011.године.

Надаље из потврде предузећа ''_'' од 04.11.2011.године, утврђено је да се АА5 бави допунском делатношћу, на име које такође остварује приходе, о чему се и сам изјаснио, те да користи тезгу за продају разних врста чајева од природних биља на пијаци на _, у оквиру месечног закупа, у непрекидном трајању од 15.05.2004.године, до 04.11.2011.године, закључно са даном када је потврда издата.

Из напред наведеног произилази да је осуђени АА наведену имовину стекао на легалан и законит начин.

Надаље, стан аа, осуђени АА је купио на основу закљученог уговора са предузећем - Друштвом за извођење грађевинских радова “_” Д.О.О. _, дана 03.06.2011. године, дакле пре датума 02.08.2011. године, за који је осуђен да је извршио наведено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, док је аутомобил аа1, окривљени АА купио дана 02.12.2010. године, на основу закљученог уговора о продаји моторног возила са АА7, такође у периоду пре него што је извршио наведено кривично дело.

Имајући у виду да је АА осуђен због извршења кривичног дела из члана 2 став 1 тачка 6 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, овај суд налази да је правилно првостепени суд закључио да је окривљени имовину чије се одузимање тражи, у целини стекао пре датума 02.08.2011. године, значи пре него што је извршио наведено кривично дело, а и без обзира на то, окривљени је током поступка писменим доказима и исказима сведока АА1 и АА5 доказао на који начин је стечена предметна имовина, те стога не стоје околности из којих произилази основана сумња да имовна проистиче из кривичног дела, у ком правцу јавни тужилац није изнео доказе у смислу члана 33 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који указују на постојање очигледне несразмере између имовине чије се одузимање тражи и законитих прихода.

Овај суд налази да је правилно првостепени суд, на основу члана 44 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, донео одлуку као у изреци решења. Стога је жалба јавног тужиоца, одбијена као неоснована.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци решења на основу одбреди члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Снежана Доганџић с.р. Оливера Анђелковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић