APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

14.08.2012.

Kж2 2973/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж2 2973/12
Дана: 14.08.2012.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина број 9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела од окривљеног АА и др, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Београду и пуномоћника-браниоца власника окривљеног АА адв. АБ изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 1/12 од 13.03.2012. године у седници већа одржаној дана 14. августа 2012.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду и пуномоћника-браниоца – власника окривљеног АА, адвоката АБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 1/12 од 13.03.2012. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр. 1/12 од 13.03.2012. године у ставу један делимично је усвојен захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за привремено одузимање имовине, па је од окривљеног АА одузета кућа аа, док је у ставу два од окривљеног ББ располагање привредним друштвом "ББ" за који је дана 16.11.2007. године решењем АПР БГ _ извршена промена пословног имена и за оснивача директора и заступника уписан ББ. Ставом три побијаног решења од трећег лица ВВ привремено је одузето путничко возило аа1. године чији је формални власник ВВ1, а фактички држалац АА са кључем и привеском за аларм. Истим решењем одлучено је да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање, те да управљање привремено одузетом имовином се поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином. Ставом четири је одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИГ.бр. 6/11 од 10.02.2012. године и то да се окривљеном ББ у делу у ком је захтевано привремено одузимање породичне стамбене у површини од 81 м2, где је као власник уписан АА са правом коришћења градског грађевинског земљишта облик својине државине аа2, где је као носилац права на земљишту – листа Б уписан ББ. Ставом пет истог решења одбијен је захтев Вишег јавног тужиоца у Београду у односу на окривљеног АА у делу којим је захтевано привремено одузимање имовине коју чине стан аа3, стан аа4, ванкњижно власништво аа5.

Против означеног решења жалбе су изјавили:

- Виши јавни тужилац у Београду и то у делу у ком је одбијен захтев за одузимање имовине, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и у целости усвоји захтев тужиоца да се од окривљених АА и ББ привремено одузме назначена имовина или да се решење укине и предмет врати првостепеном суду н апоновни поступак,

- пуномоћник – бранилац власника окривљеног АА, адвокат АБ и то у делу који се односи на одузимање имовине од окривљеног АА, дакле на став један и три побијаног решења, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење у ставу један и три преиначи и одбије захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за одузимање имовине и то куће аа и аутомобила аа1 или да се у овом делу побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да се побијано решење у ставу пет у ком је одбијен захтев тужиоца да се од окривљеног АА одузме имовина одбије.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктр-I бр. 2565/12 од 07.08.2012. године у ком је предложио да се жалба тужиоца уважи, побијано решење преиначи и у целости усвоји захтев тужиоца, а да се жалба пуномоћника окривљеног АА, адвоката АБ одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и изјављеним жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, имајући у виду при томе и став Апелационог јавног тужиоца у Београду изнет у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

Апелациони суд у Београду је испитујући решење по службеној дужности нашао да доношењем истог није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка прописана одредбом члана 401 став 5 ЗКП-а.

Правилни су разлози које је дао првостeпени суд приликом доношења решења Пои.бр. 1/12 од 13.03.2012. године којим је делимично усвојио захтев Вишег јавног тужиоца у Београду од 10.02.2012. године, па је у ставу један привремено одузео од окривљеног АА кућу аа, ванкњижно власништво АА, под два располагање привредним друштвом „ББ“ д.о.о. за које је дана 16.11.2007. године решењем АПР БГ : извршена промена пословног имена и за оснивача директора и заступника уписан ББ, под три од трећег лица ВВ привремено одузео путничко аа1, док је у ставу четири одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду да се од окривљеног ББ привремено одузме породична стамбена у површини од 81 м2, у ставу пет да се од окривљеног АА одузиму имовина и то стан број аа3, аа4 и аа5, због чега су и супротни жалбени наводи Вишег јавног тужиоца у Београду, као и пуномоћника окривљеног оцењени као неосновани.

Наиме, првостепени суд је правилно од окривљеног АА привремено одузео непокретност која је описана у ставу један диспозитива побијаног решења и то кућу аа, при чему је првостепени суд правилно пошао од чињенице да за АА за временски период од 1996. и 1997. године нема регистрованих података о пријавама и одјавама зараде у бази података Фонда ПИО, те је такође правилно суд имао у виду чињеницу да од стране АА и његових пуномоћника нису пружани докази о евентуалним другим законитим примањима, због чега је првостепени суд правилно услед одсуства редовних примања окривљеног АА, закључио да окривљени АА није имао финансијских могућности да стекне стамбени објекат и то кућу аа.

Првостепени суд је такође правилно од трећег лица ВВ одузео путничко возило аа1 имајући у виду да је током поступка неспорно утврђено да је фактички држалац предметног аутомобила био АА а да је ВВ формални власник који је на основу утврђеног инвалидитета остварио пореске олакшице, а који је и по сопственом наводу прибавио предметно возило за окривљеног АА уз новчану надокнаду од 500 еура.

Пуномоћник бранилац власника – окривљеног АА, адвокат АБ побијајући првостепено решење указује да је окривљени током поступка доказао да је имао новчана средства која му је дала мајка која је продала некретнину у Француској, те да је у том периоду и купљена кућа аа, као и аутомобил аа1.

Жалбени наводи пуномоћника браниоца власника – окривљеног АА су оцењени као неосновани. Наиме, првостепени суд је правилно нашао да окривљени АА и његов пуномоћник током поступка нису пружили доказ о законито стеченим приходима на основу којих би евентуално могла бити стечена имовина која је привремено одузета од окривљеног. Првостепени суд је правилно нашао да приходи мајке окривљеног у том периоду нису били довољни да помаже окривљеног у издржавању њега и његове четворочлане породице, при чему и она живи од постојећих новчаних средстава. Такође током овог поступка окривљени није пружио суду доказе да новчана средства од продаје непокретности његове мајке у Француској су уплаћена на њен девизни рачун, односно да су пренета на њен девизни рачун, нити да су та средства уопште унета у Републику Србију, па како суду нису презентовани докази да је окривљени у наведеном периоду имао приходе којима је могао да стекне предметну имовину, то је првостепени суд донео правилну одлуку да предметну имовину описану у ставовима један и три побијаног решења привремено одузме, правилно налазећи да је у конкретном случају реч о одлуци која је привременог карактера и која може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање, у ком периоду окривљени и трећа лица имају прилику да до доношења коначне одлуке о захтеву за трајно одузимање изнесу чињенице и предложе доказе који им иду у прилог.

Жалбени наводи Вишег јавног тужиоца у Београду којима се првостепено решење побија у ставу четири и пет, дакле у делу у ком је одбијен захтев тужиоца да се од окривљеног ББ и АА одузме имовина ближе описана у ставовима четири и пет изреке побијаног решења, су оцењени као неосновани.

Наиме, првостепени суд је правилно нашао да је током овог поступка утврђено да су стамбене објекте у Земљорадничкој број 55, у Београду и то станови број аа3, аа4 и аа5 изграђени на основу Уговора о заједничкој изградњи са АА као инвеститором, те да су практично суинвеститори и финансирали изградњу предметног објекта, због чега је првостепени суд правилно нашао да нема основа у конкретном случају да се од окривљеног одузму ови стамбени објекти, због чега су супротни жалбени наводи Вишег јавног тужиоца у Београду оцењени као неосновани.

Неоснован је и жалбени навод Вишег јавног тужиоца у Београду којима се првостепено решење побија у ставу четири, у делу у коме је одбијен захтев Вишег јавног тужиоца у Београду да се од окривљеног ББ одузме породична стамбена зграда аа у површини од 81 м2, с обзиром да је током овог поступка суд неспорно утврдио да је окривљени ББ предметну имовину стекао на основу Уговора о поклону Ов.бр. 76735/08 од 25.12.2008.године, коју му је поклонио отац, те да се ради о породичној кући, због чега је суд у овом случају правилно нашао да нема основа да се од окривљеног привремено одузме предметна кућа.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Александар Багаш мр Сретко Јанковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић