РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2914/10
Дана 29.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д,
Ул. Немањина 9
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славке Михајловић, председника већа, Снежане Савић и Гордане Петковић, чланова већа, са судијским помоћником Снежаном Доганџић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и ББ, због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби оштећене као тужиоца ОО, из Смедерева, изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву К.број 172/10 од 29.06.2010.године, у седници већа, одржаној 29.09.2010.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба оштећене као тужиоца ОО, изјављена против решења Вишег суда у Смедереву К.број 172/10 од 29.06.2010.године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем К.број 172/10 од 29.06.2010.године Виши суд у Смедереву је одбио оптужни предлог оштећене као тужиоца ООћ, поднет 21.05.2010.године против окривљених АА и ББ, обоје судије Основног суда у Смедереву, због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360 став 1 КЗ, а из разлога предвиђених чланом 274 став 1 тачка 1 ЗКП.
Против наведеног решења, жалбу је благовремено изјавила оштећена као тужилац ОО, због битне повреде одредбе кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом, да другостепени суд, уважи њену жалбу, као основану, побијано решење укине и предмет врати на поступање првостепеном суду, а, уколико нађе, да је оштећени прекорачио овлашћење тужиоца, онда да жалбу уважи као основану, укине побијано решење, а предмет врати у надлежност истражног судије на поступак.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем које је испитао сходно члану 401 став 5 ЗКП и жалбом, па је, ценећи наводе и предлоге у жалби нашао:
- жалба је неоснована
Из садржине жалбе оштећене као тужиоца произилази да се првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка и неправилно утврђеног чињеничног стања, при чему се, између осталог, наводи, да је побијано решење неправилно и незаконито.
Неосновано се жалбом оштећене као тужиоца, првостепено решење побија, због битне повреде одредаба кривичног поступка. Ово због тога, што побијано решење има разлога о одлучним чињеницама од којих зависи постојање или непостојање кривичног дела које је предмет оптужбе оштећене као тужиоца, то јест, има разлоге о чињеницама које су одлучне за доношење правилне и законите одлуке у овој кривичноправној ствари, који су јасни, довољни и недвосмислени, а које је, по налажењу овога суда, првостепени суд потпуно и ваљано образложио.
Неосновано се жалбом оштећене као тужиоца, првостепено решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Јер, првостепени суд је, поуздано утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите и правилне одлуке у овој кривичноправној ствари и за своје закључке дао јасне и логичне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.
Наиме, из чињеничног описа радње извршења кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360 став1 Кривичног законика, које се окривљеном АА, оптужним актом оштећене као тужиоца ОО, ставља на терет, произилази, да је он, као истражни судија Општинског суда у Смедереву, у намери да другом прибави какву корист, тачније оштећеном "АА", а оштећеној као тужиоцу, нанесе какву штету, донео незаконит акт, то јест, решење о спровођењу истраге Ки 223/07 од 02.04.2008. године. А, из чињеничног описа радње извршења кривичног дела, које се истим оптужним актом, окривљеној ББ, ставља на терет, произилази, да је она, као судија Општинског суда у Смедереву, у својству члана ванрасправног већа, учествовала у доношењу незаконитог решења Кв 74/08 од 22.04.2008.године, којим је одбијена оштећене као тужиоца жалба, изјављена против решења о спровођењу истраге Ки 223/07 од 02.04.2008.године, и, да је то учинила у намери да повреди права другог, то јест, нанесе материјалну и нематеријалну штету.
По налажењу суда, правилно је окривљени АА, као истражни судија, а након саслушања осумњичене ОО, закључио да постоји основана сумња да је извршила кривично дело превара из члана 208 став 3, у вези става 1 Кривичног законика и правилно донео решење о спровођењу истраге Ки 223/07 од 02.04.2008.године. Наиме, истрага се покреће против одређеног лица када постоји основана сумња да је учинило кривично дело и циљ исте је, да се прикупе докази и подаци који су потребни да би се могло одлучити, да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак, као и докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано, као и други докази који могу бити од користи за поступак, а чије се извођење, обзиром на околности показују целисходним. Како су, у конкретном случају, након спроведене истраге, оптужницом Општинског јавног тужиоца Смедерево Кт.број724/03 од 13.11.2008.године, окривљена ОО, овде оштећена као тужилац и окривљени ВВ, оптужени за по једно кривично дело превара из члана 208 став 3, у вези става 1 Кривичног законика, то, по оцени овога суда, ни једна околност не доводи у сумњу законитост побијаног решења о спровођењу истраге Ки.бр. 223/07 од 02.04.2008.године, које је окривљени АА, као истражни судија Општинског суда у Смедереву, донео, као ни законитост решења Кв.бр. 74/08 од 22.04.2008.године, у чијем доношењу је, као члан већа, учествовала окривљена ББ, а којом је одбијена жалба оштећене као тужиоца изјављена против наведеног решења о спровођењу истраге Ки.бр. 223/07.
За постојање кривичног дела из члана 360 став 1 Кривичног законика, а које се окривљенима ставља на терет, потребно је, да судија донесе незаконит акт или да на други начин прекрши закон, у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету. Значи, битан елеменат овог кривичног дела је постојање намере да се другом прибави каква корист или да му се нанесе каква штета, која се увек мора и доказати. А, из оптужбе оштећене као тужиоца произилази, да, утврђивање ове намере, она везује, и то једино, за доношење решења о спровођењу истраге, тврдњом, да је окривљени АА, решење Ки 223/07 од 02.04.2008 године, донео, у намери да оштећеном "АА", прибави корист и њој нанесе штету, а окривљена ББ, као члан већа, учествујући у доношењу решења Кв.бр.74/08 од 22.04.2008. године, са намером да другом прибави какву корист, или му нанесе какву штету. Дакле, не наводи ни један други доказ. Код оваквог стања ствари, где, за постојање овог кривичног дела, није довољно само да се тврди, да је тиме, што је судија донео одређено решење или учествовао у доношењу истог, то учинио у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, због чега је, по налажењу овога суда, правилно првостепени суд нашао, да у радњама окривљених АА и ББ, описане у оптужби оштећене као тужиоца ОО, нема елемената кривичног дела из члана 360 став 1 Кривичног законика.
Суд је посебно ценио жалбене наводе оштећене као тужиоца којима се првостепено решење побија у делу у коме је оптужни акт оштећеног као тужиоца означен као оптужни предлог, као и да првостепени суд није био надлежан да донесе првостепено решење. Међутим, полазећи од члана 433 ЗКП, којим је прописано да се у поступку због кривичног дела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до пет година, примењују одредбе члана 434 - 448 ЗКП, и да уколико овим одредбама није нешто посебно прописано, примењују се, сходно њима, остале одредбе овог Законика, то су неосновани жалбени наводи којима се из наведених разлога, побија првостепено решење.
Овај суд је имао у виду и остале жалбене наводе оштећене као тужиоца, али налази, да исте нису од утицаја на другачији исход ове кривичноправне ствари.
Са изнетих разлога, а на основу члана 401 ЗКП, одлучено је као у изреци решења.
ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Снежана Доганџић Славка Михајловић
Д.П.