APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

27.04.2011.

Кж2 288/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
КЖ2 - 288/2011
Дана 27.04.2011 године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Савке Гогић - председника већа, Снежане Димитријевић и Снежане Савић - чланова већа, са судијским сарадником Јеленом Миљковић Глигоријевић - записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због једног продуженог кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.8893/10 од 15.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 27.04.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду изјављена против решења Првог основног суда у Београду К.бр.8893/10 од 15.12.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду К.бр.8893/10 од 15.12.2010. године услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења обустављен је кривични поступак против окривљеног АА због једног продуженог кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ по оптужном акту Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.689/04 од 01.10.2004. године, а који је измењен актом од 13.02.2009. године и актом од 30.09.2010. године. Одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Првог основног суда у Београду К.бр.8893/10 од 15.12.2010. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је у свом поднеску КТР-I бр.292/2011 од 01.02.2011. године ставио предлог да Апелациони суд у Београду по службеној дужности и уважавањем жалбе Првог основног јавног тужилаштва у Београду укине решење Првог основног суда у Београду К.бр.8893/10 од 15.12.2010. године и предмет упути првостепеном суду на суђење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, испитао побијано решење, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду је испитујући жалбу, по службеној дужности, нашао да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка предвиђена одредбом члана 401 став 5 ЗКП.

Жалбом јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду побија се првостепено решење због повреде кривичног закона, тако што се истиче да је првостепени суд приликом доношења ожалбеног решења начинио повреду кривичног закона из члана 369 став 3 ЗКП јер је погрешно закључио да је у овом кривичном предмету наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Ово са разлога јер по мишљењу јавне тужбе у конкретном случају није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, обзиром да применом одредбе члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ („Сл. гласник РС“ бр.85/05) апсолутна застарелост наступа дана 04.11.2011. године, а применом одредбе члана 118а став 2 у вези става 1 КЗ РС („Сл. гласник РС“ бр.26/77...80/2002) апсолутна застарелост наступа дана 04.11.2005. године.

Насупрот овим жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду као другостепени налази да је првостепени суд правилно поступио када је донео одлуку као у изреци побијаног решења, односно када је услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења обуставио кривични поступак против окривљеног АА по оптужном акту Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.689/04 од 01.10.2004. године, а који је измењен актом од 13.02.2009. године и актом од 30.09.2010. године.

Ово, имајући у виду да је првостепени суд по налажењу Апелационог суда правилно утврдио да је у конкретном случају, а имајући у виду да је после извршења кривичних дела закон измењен више пута, за окривљеног с обзиром на висину запрећене казне затвора најблажи Кривични законик који је ступио на снагу дана 01.01.2006. године („Службени гласник РС“ број 85/2005) и правилно је у конкретном случају застарелост кривичног гоњења рачунао од времена извршења сваког појединачног кривичног дела које улази у састав продуженог кривичног дела.

Наиме, одредбом члана 194 став 1 КЗ је прописано да ће се ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице казнити новчаном казном или затвором до 1 године, а одредбом члана 194 став 2 КЗ је прописано да ће се ако је при извршењу дела из става 1 овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши учинилац казнити затвором од 3 месеца до 3 године.

Одредбом члана 103 тачка 6 КЗ је предвиђено да се кривично гоњење не може предузети када протекне 3 године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко 1 године, а одредбом члана 103 тачка 7 КЗ је предвиђено да се кривично гоњење не може предузети када протекне 2 године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до 1 године или новчана казна. Одредбом члана 104 став 6 КЗ је предвиђено да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Како је у конкретном случају окривљеном АА стављено на терет да је кривично-правне радње које су инкриминисане кривичним делом из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ извршио дана 29.12.2003. године, а да је 4 кривично-правне радње које су инкриминисане кривичним делом из члана 194 став 1 КЗ извршио дана 21.03.2004. године, дана 01.11.2004. године, дана 07.12.2004. године и дана 04.11.2005. године, то је сагласно члану 103 тачка 6 и тачка 7 КЗ и члану 104 став 6 КЗ за кривично дело из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ дана 29.12.2009. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења обзиром да је од момента извршења овог кривичног дела протекло више од 6 година, а дана 21.03.2008. године, дана 01.11.2008. године, дана 07.12.2008. године и дана 04.11.2009. године је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривична дела из члана 194 став 1 КЗ, обзиром да је од момента извршења сваког од ових кривичних дела протекло више од 4 године. Имајући у виду наведено првостепени суд је правилно обуставио кривични поступак против окривљеног АА услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

Апелациони суд у Београду као другостепени налази да првостепени суд не доводи у питање правилност своје одлуке тиме што у разлозима побијаног решења, уз примену одредбе члана 5 став 2 Кривичног законика, кривично-правне радње које су окривљеном АА стављене на терет у овом кривичном поступку квалификује као пет кривичних дела, од којих четири из члана 194 став 1 КЗ и једно кривично дело из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ, а не као једно продужено кривично дело насиље у породици из члана 194 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ које је окривљеном стављено на терет измењеним оптужним актом Првог основног јавног тужилаштва у Београду КТ.бр.689/04 од 24.09.2010. године, а ово имајући у виду напред наведени став другостепеног суда о рачунању застарелости кривичног гоњења код продуженог кривичног дела.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд је оценио да су жалбени наводи јавног тужиоца неосновани и без утицаја на другачију одлуку овога суда, те да је првостепено решење у свему правилно и на закону засновано.

Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци овога решења применом одредбе члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Јелена Миљковић Глигоријевић с.р. Савка Гогић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић